foto: tanjug

Dosije »Vremena« – Mandat narodnih predstavnika >

Blanko poslanici

Narodno poverenje, iskrene rodoljubive želje za napredak otadžbine i princip slobodne trgovine – mandatima. Hoće li je sada biti više?

Savet za demokratske izbore Venecijanske komisije 24. marta 2011, a Venecijanska komisija 25-26. marta 2011, zaključili su da nije u skladu s evropskim standardima postojeća praksa u Srbiji da političke partije posle izbora mogu da odrede koje su osobe s njihovih lista izabrane. Biće izabrani oni s početka spiska.

Komisija preporučuje i da se, čim to bude moguće, izmeni i član 102, paragraf 2 Ustava Srbije o tome da su poslanici slobodni da mandat kojim raspolažu stave na raspolaganje partiji ili koaliciji koja ih je izabrala. Zaključuje da tako nametnut imperativni mandat nije u rukama birača već partijskog vođstva, pa su blanko ostavke "inherentno nevažeće".

Komisija je to zaključila na osnovu mišljenja Džesija Pilgrima, eksperta Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (Office of Democratic Institutions and Human Rights, ODIHR), Mihaela Hansena Jensena iz Danske i Žan-Kloda Šolsema iz Belgije, koja je, uzgred rečeno, 9. aprila 2011. preživela 300. dan bez vlade – koja ne može da se sastavi zbog sporova Valonaca i Flamanaca. Cinik bi na to rekao: držite se naših načela i garantovano nikada nećete sastaviti vladu.

foto: nikola fifićRIALITI ŠOU: U Domu Narodne skupštine

Radna grupa Skupštine Srbije za izradu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika je, na osnovu te preporuke, u utorak 12. aprila završila Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, i odlučila da i taj predlog uputi Venecijanskoj komisiji na novu procenu. Tim predlogom propisuje se procedura da se onemogući podnošenje blanko ostavke (posle overe u sudu ona u kratkom vremenu mora biti predata Skupštini). Prilikom dodele poslaničkih mandata moraće da se poštuje redosled kandidata na izbornim listama.

Deo opozicije je predložio mogućnost da se mandat dodeli i preko reda na listi, onom kandidatu koji ostvari značajan rezultat na izborima. Slično polovično rešenje postojalo je u zakonu o izboru narodnih poslanika pre 2000, tada je deo poslanika biran po objavljenom redosledu, a deo po odluci partija ili koalicija.

Neki kažu da će biti ukinute blanko ostavke, ali da ćemo dobiti blanko poslanike.

Tako su na dnevni red vraćene stare teme o tome šta su obaveze izabranih lica prema biračima i – šta je partijska disciplina.

foto: d. milovanović

IZRAZ VAŠE TEŽNJE: Obaveze prema biračima zna i Nušićev Gazda Jevrem Prokić, koji je izgubio, i njegov zet, ljuti opozicionar Ivković, koji je dobio izbore:

IVKOVIĆ (govori): Draga braćo! Poverenje, iskazano mi danas, jasan je izraz vaše težnje da u narodnome predstavništvu budu iskreno zastupljene vaše rodoljubive želje za dobro i napredak naše otadžbine...

JEVREM: Gle! Gle! (čuje govor i čisto ne veruje, razvija svoju hartiju i prati Ivkovićev govor)

IVKOVIĆ: ... Primajući iz vaših ruku i iz vaših duša to poverenje, ja polazim u Beograd sa čvrstom odlukom da te vaše težnje iskreno, istrajno i odlučno zastupam na ovome... (traži reč) na ovome...

JEVREM (drekne): ... svetome mestu...

IVKOVIĆ: ... svetome mestu, koje ću ja kao vaš predstavnik zauzeti, staraću se da se savesnim radom odužim vašem poverenju. Hvala vam, braćo!

NAROD: Živeo! Živeo! (muzika svira jedan marš sve do kraja scene)

JEVREM (dočepa se za kosu): Pa ovaj ukrao moj govor!...

MONOLITNO: Ali šta ćemo s partijskom disciplinom?

foto: a. anđić

Nestala je netragom (kažu da se još nekako održava u Kini) ona partijska disciplina čiji je temelj bila Lenjinova parola jedinstvo akcije, sloboda diskusije i kritika, monolitno jedinstvo i čelična disciplina. Deseti kongres Ruske komunističke partije (boljševika) 16. marta 1921. Svako ko krši Program i Statut partije, partijsku disciplinu, državnu disciplinu, ili partijski moral, mora da odgovara partiji. U jeziku su ostali odjeci gvozdene discipline (renegat, otpadnik, disident, odmetnik, izdajnik, prevrtljivac), a u hronikama tragične lične istorije. Sibir tože ruskaja zemlja.

Ima discipline i u takozvanim vestminsterskim sistemima (Velika Britanija, Kanada, Australija). Tamo partijski lideri mogu da isključe članove partije koji glasaju protiv nje.

Politikolog Vladimir Goati nedavno je podsetio da je u Italiji od 1996. do 1999. godine stranačke dresove promenilo 100 poslanika, neki i po četiri puta. Sa druge strane, u Britaniji od 1950. do 1996. prešlo je samo šest poslanika iz jedna stranke u drugu.

Tamo je većinski sistem, koji poslanike po definiciji čini samostalnim u odnosu na partiju, a poslanici po pravilu ostaju verni partiji.

BIČ: U Britaniji, Kanadi i u Australiji postoji takozvani "bič" (whip), osoba s većim ovlašćenjima i moćnija od našeg šefa poslaničke grupe. Izraz "bič" je inače pozajmljen od lovaca na lisice i njihovog načina da nateraju pse goniče da jure za lisicom, a ne da bazaju okolo. To je poslanik s posebnim zaduženjima, ponekad na čelu posebnog tima, koji obezbeđuje da svi budu u parlamentu kada je važno glasanje, ko će kada govoriti itd. Nedisciplinovani poslanik može biti isključen iz partije, ali zadržava svoje mesto u parlamentu.

foto: a. anđićSKUPŠTINA: Život kao na filmu

Mesto u parlamentu poslanik može da zadrži i kod nas. Ranijim (iz 2000) zakonskim rešenjem gubitak članske knjižice koštao je mandata, a sadašnje se vezuje pre svega za poslaničku ostavku. To je, međutim, nedatirana potpisana i kod partijskog šefa deponovana ostavka, koja ima snagu božje volje ili sudske odlike. Naime, odredbom člana 88. srpskog zakona o izboru narodnih poslanika, utvrđeno je da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: podnošenjem ostavke, ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci, ako je pravnosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti, preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu, nespojivi sa funkcijom poslanika, gubljenjem državljanstva, ako mu prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako nastupi smrt poslanika...

Tradicija slabe partijske discipline možda vuče i do francuske Treće Republike (1871–1940) u kojoj Radikalno socijalističke partija (od koje je mustru uzela prva i najuticajnija parlamentarna stranka u Srbiji Pašićeva Narodna radikalna stranka) nije imala partijsku disciplinu, kao nijedna od tadašnjih desnih partija. Izgleda da partijska disciplina nije velika ni u Kongresu SAD, gde se predsednik Obama ovih dana borio za budžet. Komparativna praksa pokazuje da poslanici prelaze partijsku liniju zato što prate interese svojih regiona ili svoje frakcije.

Kod nas je bilo mnogo sumnje da prate lične interese.

VEROLOMSTVO: U našoj skorijoj parlamentarnoj istoriji češća su cepanja partija nego verolomstvo pojedinaca iz partijskog jata, ali i oko jednog i oko drugog dizalo se mnogo prašine.

Posle uvođenja višestranačkog sistema i najorganizovaniji socijalisti, koji su nasledili infrastrukturu i organizaciju Saveza komunista, posle nepune dve godine na vlasti prošli su kroz prvi rascep 1992. kada se iz njihovih redova izdvojilo socijaldemokratsko krilo (Aleksandar Prlja, Momčilo Trajković), ali oni su zajedno sa svojim nezavisnim poslanicima imali takvu većinu da ih to nije potreslo.

Početkom jeseni 1993, kada je izbio sukob SPS-a s Karadžićem, a Šešelj, za socijaliste, od najomiljenijeg opozicionara postao "sarajevski politikant", iz SRS-a se izdvojila poslanička grupa okupljena oko Jovana Glamočanina i formirala Srpsku radikalnu stranku "Nikola Pašić", kojoj je Šešelj dao pogrdan nadimak "prodanovići". Posle "oslobođenja" 2000. emitovani su i tajni video-snimci koji pokazuju kako neko nekome daje novac. Posle mnogo peripetija i odbijanja da svedoči protiv Šešelja u Hagu, Glamočanin je, kažu, ponovo član Srpske radikalne stranke, lokalni funkcioner i odbornik u opštini Pančevo.

foto: draško gagovićNA RADNOM MESTU: U interesu naroda

Mnogobrojni rascepi opozicionih partija i raspadi koalicija iz devedesetih ponekad su imali i odraza u parlamentu: kada je SPS 1994. sastavio vladu s Novom demokratijom Dušana Mihajlovića, koja je dobila mandate u okviru opozicione koalicije DEPOS, pojavila su se dva disidenta iz Demokratske stranke – Slobodan Radulović, direktor C marketa, sada u bekstvu, koji je prešao u Novu demokratiju, a i vlasnik trikotaže i finansijera DS-a Radoje Đukić, koji je posle isključen iz Demokratske stranke, mada se predstavljao kao nezavisni kandidat.

Opozicija je i tada uzimala kadrove iz vladajuće nomenklature, mada ne u parlamentu, nego u važnim nadleštvima: Milan Panić, koga su socijalisti 1992. doveli da bude savezni premijer, bio je predsednički kandidat opozicije (DEPOS I). Dragoslav Avramović, guverner NBJ, marta 1994. zakratko staje na čelo koalicije Zajedno, ali se pod pritiskom socijalista povlači. S mesta guvernera smenjen je 16. maja 1996, mada je u vlasti bila Nova demokratija koja ga je podržavala. General Vuk Obradović prelazi u opoziciju 1996, preko Socijaldemokratije, a Momčilo Perišić 1999. Nebojša Čović, gradonačelnik Beograda iz 1996, prelazi u opoziciju i 1997. osniva Demokratsku alternativu, čiji je predsednički kandidat bio 1997. i osvojio šesto mesto sa 2,95 odsto glasova. U predoktobarskim zbivanjima 2000. gunđao je na mnogobrojne razbarušene liderčiće DOS-a: "Vidi se da nikada niste bili u SPS-u. Disciplina, disciplina!"

Većina tih rascepa se dešava u postizbornom periodu, ili tokom pravljenja koalicija (DSS se 1992. izdvojio iz DS-a zbog sporova oko formiranja koalicije DEPOS 1, a Koraćev SDU se 1993. izdvojio iz Građanskog saveza Srbije). Mihajlo Marković, Milan Komnenić, Milan Miković, Slobodan Raktić samo su neka od imena koja su, na primer, otišla iz SPO-a, neki pre, a neki posle 2000. Nova Srbija Velje Ilića formirana je iz frakcije SPO-a tokom raspada koalicije Zajedno.

Demohrišćanska stranka Srbije formirana je maja 1997, nakon isključenja Vladana Batića iz DSS-a.

Stvari se malo više komplikuju kada se ti rascepi i prebezi odigraju u parlamentarnim klupama. Verko Stevanović je kao poslanik SPO-a formirao Srpski demokratski pokret obnove.

Stranka je osnovana 14. maja 2005. na Ravnoj gori, posle podele u Srpskom pokretu obnove, zbog neslaganja jednog dela članstva sa rukovodstvom Vuka Draškovića i njegove supruge Danice Drašković. Od trinaest narodnih poslanika SPO-a u Narodnoj skupštini, devetoro njih je prešlo u SDPO.

SDPO, sada je to Zajedno za Šumadiju, a mandat je dobio na izborima 2003. u okviru koalicije SPO-NS. Opozicija u takvim slučajevima govori o nelegitimnosti parlamenta, a vladajuća većina ćuti, ili "nešto mulja".

MANDAT ZA PROPAST DOS-a: U postoktobarskoj krizi DOS-a vladao je pravi galimatijas sporova oko mandata.

Administrativni odbor Skupštine Srbije je 11. juna 2002. oduzeo 21 mandat poslanicima DSS-a, ("zbog neaktivnosti", bojkotovali su rad skupštine), a na istoj sednici nije prihvaćen zahtev SPS-a za oduzimanje mandata Branislavu Ivkoviću, koji je napustio SPS i glasao za DOS.

Savezni ustavni sud je u julu 2002. usvojio žalbe 21 poslanika DSS-a i presudio da oni imaju pravo da se vrate u skupštinu, a na to je Administrativni odbor poništio prethodnu odluku i oduzeo svih 45 mandata DSS-a. Zbog reakcije javnosti i međunarodnih faktora videlo se da to neće ići i odluka je "zaboravljena" pa su se posle nekoliko meseci poslanici DSS-a vratili u parlament bez ikakve zvanične odluke.

Godine 2003. Ustavni sud Srbije je osporio stavove 1 i 9 člana 88 Zakona o izboru narodnih poslanika od 10. oktobra 2000. godine, po kome su stranke-koalicije imale pravo da isključe poslanika iz svog članstva, a onda bi ti poslanici po sili zakona gubili mesto i u Narodnoj skupštini.

Onda je smišljeno solomonsko rešenje o tome da poslanik raspolaže mandatom osvojenim na izborima, ali da je slobodan da ga stavi na raspolaganje stranci. To nije zakonski razrađeno. Moglo bi se reći da je sadašnjim poslovnikom Narodne skupštine na neki način i otežano: naime, stav 1. člana 198 kaže da narodni poslanik (a ne neko drugi u njegovo ime, prim. red.) podnosi ostavku u pisanom obliku predsedniku Narodne skupštine, preko pisarnice Narodne skupštine, koji je odmah dostavlja narodnim poslanicima i nadležnom odboru, pa se narodni poslanik poziva na sednicu nadležnog odbora na kojoj se razmatra njegova ostavka, pa odbor podnosi predlog da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku.

Poslanik DSS-a Dragiša Đoković je bio prvi poslanik kome je, krajem 2004. godine, aktivirana blanko ostavka: on je iz DSS-a prešao u DS, a njegov mandat je "ostao Koštunici".

Međutim, pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu još se vuku dva slučaja iz tog vremena: onaj u kome su 27. novembra 2005. aktivirane ostavke poslanika G17 plus Vesne Lalić-Dragović i Sovranija Čovranjiga i onaj od 15. maja 2006. kada su u okviru tadašnjeg sukoba Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića aktivirane blanko ostavke poslanika G17 plus Ksenije Milivojević i Gorana Paunovića. Miroljub Labus je, podnoseći ostavku na funkciju predsednika stranke, bio saopštio da je on i dalje nosilac izborne liste, te da poslanicima te stranke garantuje sva prava koja imaju na osnovu ugovora potpisanog sa njim. Glavni odbor G17 plus je, međutim, ovlašćenja da raspolaže unapred potpisanim ostavkama poslanika u Narodnoj skupštini Srbije preneo na tadašnjeg potpredsednika Izvršnog odbora G17 plus Zvonka Obradovića. Sud iz Strazbura je nedavno zatražio da se i srpski parlament izjasni o ovom slučaju, a neki smatraju da se može desiti da taj sud presudi da se bivšim poslanicima isplate zaostale plate i materijalna nadoknada za gubljenje građanskog i političkog ugleda. Oni traže 100.000, a jednom odlukom tog suda neki bivši poslanici iz Turske su obeštećeni sa po 50.000 evra...

POŠTO MIKA: Onda su usledile nove afere. "Karić sa svojom bratijom šeta po Srbiji, nudi pare da se ne izglasa budžet!", grmi u skupštini 26. novembra 2005. poslanik DSS-a Dragan Šormaz. Prilike su htele da Dragan Šormaz pet godina posle tog govora, jula 2010, biva isključen iz stranke, DSS je pokušao da aktivira njegovu ostavku, ali je Šormaz zadržao mandat zahvaljujući volji većine u Administrativnom odboru, najpre je nastupao kao samostalni poslanik, a sada je u poslaničkoj grupi Napred Srbijo.

Portparol Karićevog Pokreta snaga Srbije na pitanje da li PSS vrbuje poslanike iz drugih stranaka, odgovara: "Svašta! Optuživali su nas i kada je poslanik Branislav Stefanović izašao iz SRS-a, a šta je bilo? Je li prešao u PSS?"

Potom i Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke iznosi tvrdnju koja je navodno bila bazirana na izjavama više poslanika da neko pokušava da kupi skupštinske mandate, pa poziva poslanike da se tome iskreno odupiru.

Potom je Mika Vlaović, poslanik DSS-a, optužio Karića da mu je na Vaskrs dolazio u kuću i nudio 200.000 evra za prelazak u PSS. Opštinsko javno tužilaštvo u Novom Sadu je 30. decembra 2005. podnelo zahtev za pokretanje istrage protiv Bogoljuba Karića zbog sumnje da je pokušao da podmiti poslanika DSS-a Miku Vlaovića. Slučaj nam se izgubio iz evidencije. Verovatno nije utvrđeno ništa.

Prelasci iz partije u partiju su se dešavali veoma često: u dokumentaciji nalazimo izjavu advokata Aleksandra Lojpura da je bio član pet stranaka pre nego što se u kampanji priključio šestoj partiji, Liberala Srbije. Milan St. Protić, bivši jugoslovenski ambasador u Vašingtonu, sadašnji u Švajcarskoj, postavljen u vreme kada je njegov DHSS bio u opoziciji, pre članstva u DHSS-u bio je u Novoj Srbiji i u Srpskom političkom klubu Odbrana. Bivši predsednik gradske vlade u Nišu Branislav Jovanović je posle oktobarskih promena člansku kartu SPO-a zamenio potpredsedničkim mestom u Narodnoj stranci Pravda, pa je prešao u Narodnu demokratsku stranku, pa u G17 plus. Mihajlo Marković je bio u SPO-u, pa u DS-u, pa u Novoj Srbiji (sa mesta državnog sekretara Ministarstva za kapitalne investicije Velimira Ilića vodio koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, koju je poništila nova vlada Mirka Cvetkovića). Posle NS-a bio je malo "svoj čovek", a sada je u Lekićevoj frakciji DHSS-a.

Slobodan Orlić je krajem devedesetih bio potpredsednik Socijaldemokratije Vuka Obradovića, potom je posle tzv. Obradovićevog seksualnog skandala i rascepa u toj partiji usledilo ujedinjenje sa Socijaldemokratskom unijom Žarka Koraća u Socijaldemokratsku partiju, koja nije dugo trajala, pa se 2003. SDA ujedinila sa Demokratskom alternativom... Bojan Pajtić, predsednik vojvođanske vlade, u DSS je prešao iz Narodne stranke Milana Paroškog.

Iz DS-a je, nedavno, u Srpsku naprednu stranku prešao Goran Knežević.

Radikalska gradonačelnica u prošlom mandatu Maja Gojković je na lokalnim izborima za gradski parlament učestvovala na čelu grupe građana, potom je formirala Narodnu partiju i pristupila najpre koaliciji Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, a sada je u Udruženim regionima sa G17 plus.

Sve parlamentarne stranke, osim Liberalno demokratske partije, iskoristile su mogućnost kojom im narodni poslanik neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje, a izgleda da nema ni obavezu poslanika da ostanu u poslaničkoj grupi. Vesna Pešić je nedavno prešla u samostalne poslanike. Prošlog meseca mandat LDP-a vratio je Slobodan Maraš, koji prelazi u G17 plus. Između LDP-a i DHSS-a vođena je prethodnih meseci "ostavinska rasprava" o poslaničkom mestu preminulog Vladana Batića – "čedisti" su tvrdili da je sporazum važio samo za lidera demohrišćana. Republička izborna komisija to poslaničko mesto dodelila je Mariji Bugarčić iz LDP-a. Stvar se komplikovala i time što je u DHSS-u došlo do rascepa i borbe za pečat između krila Živojina Stjepića i Branislava Lečića, koji je u maju 2010. godine osnovao Pokret Moja Srbija, koji je kolektivno pristupio Demohrišćanskoj stranci Srbije, koja je bila u koaliciji sa LDP-om, čiji je Lečić bivši član.

Zanimljiv je i slučaj G17 plus koja je dobila mandate na listi ZES, ali je izdvojila poslanike u posebnu grupu i pre mesec dana prošla kroz burni period posle smenjivanja Mlađana Dinkića s mesta potpredsednika vlade. Sada okuplja koaliciju oko Ujedinjenih regiona Srbije, kako je nazvana i poslanička grupa G17 plus i ZZŠ.

IZGUBIO, PA DOBIO: Slučaj rascepa u Radikalima 2008. je zanimljiv po tome što je novu partiju, Srpsku naprednu stranku, formirao nosilac liste Tomislav Nikolić, koji je izjavio da je izgubio blanko ostavke poslanika, pa svako može da pođe za njim ako hoće. Neki kažu da je Nikolić bio predlagač ustavne odredbe o slobodi poslanika da mandat stavi na raspolaganje partiji.

Slučaj je zanimljiv i po događanjima na odborničkom nivou u kojima je praksa blanko ostavki prvo osporena. Upravni sud odbacio je žalbe Srpske napredne stranke o statusu 612 odbornika koji su napustili radikale i postali naprednjaci. Njihove ostavke Srpska radikalna stranka je uspela da aktivira, ali je Ustavni sud 22. aprila prošle godine zaključio da odredbe članova 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima nisu saglasne sa Ustavom. Član 43. tog zakona kaže da "podnosilac izborne liste dostavlja izbornoj komisiji podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju odbornički mandati...", a članom 47. da "odbornik može zaključiti ugovor u kome se može predvideti pravo podnosioca izborne liste da, u ime odbornika, podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave".

Naprednjaci su od Upravnog suda tražili da im vrati mandate, ali ovaj je to odbio uz konstataciju da Ustavni sud u svojoj odluci o blanko ostavkama nije precizirao kako se ona izvršava.

Osporene odredbe su slične onima o poslanicima, samo što na republičkom nivou Ustav sadrži odredbu suprotnu njegovom duhu.

Izveštači "Novosti" su početkom marta 2011. izračunali da 35 aktuelnih poslanika nije bilo u skupštinskim klupama u junu 2008. godine, kada je konstituisana skupština, odnosno, svaki sedmi narodni izabranik je zamenjen. Skupštinski administrativni odbor je od 74 sednice, koje je održao do januara 2011, na 42 razmatrao ostavke jednih i dodeljivao mandate drugim poslanicima.

Najviše promena je bilo među strankama koalicije ZES – zamenjen je 21 poslanik. Lista SPS-PUPS-JS i SRS su zamenile po šestoro poslanika, DSS-NS su zamenili dvoje predstavnika, a LDP i JS po jednog.

Naše političke partije su nestabilne, sklone cepanju i menjanju programskog ćurka naopako, a disciplina u njima je slaba, a samovolja vođstva velika. Politika koja će se voditi posle izbora uglavnom nema veze s predizbornim obećanjima, a u nekim slučajevima im i direktno protivreči: SPS u prošloj predizbornoj kampanji kroz usta čelnika kaže da "nikad" neće ući u koaliciju sa DS-om, pa posle uđe. Glasači izgleda nisu skloni da kažnjavaju konvertite zato što je partijska identifikacija birača plitka, zato što načela igraju slabu ulogu u našoj politici. Odbegle poslanike protivnici lako prihvataju, kao klubovi fudbalere u vreme transfera. Birači u trenutku kada glasaju uglavnom i ne znaju ko će biti poslanik. Često se na listu stavljaju sportisti, glumci pevači, da bi privukli publiku. Čuli su samo ponešto za pojedine partije ili njihove vođe, ali imaju mišljenje o njima. Ovde se za ugovore s građanima i ugovore s narodom, kaže, da upotrebimo reči Vuka Draškovića: "Zapiši na led, pa prinesi vatri!"


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Poslaničke grupe u Skupštini Srbije

Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica 20

Poslanička grupa Za evropsku Srbiju 77

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija 12

Poslanička grupa manjina 7

Poslanička grupa Napred Srbijo 21

Poslanička grupa Nova Srbija 9

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – PUPS 5

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija 15

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka 57

Poslanička grupa Ujedinjenih regiona Srbije G17 Plus i ZZŠ 24

Samostalni poslanik 2

Stanje 12. aprila 2011.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net