KO ĆE SLAVITI NAKON IZBORA: Boris Tadić i Tomislav Nikolić / foto: tanjug (b. tadić), a. anđić (t. nikolić)

Politički život >

Ko će s kim, a ko će koga, i kada

Tadić najavio izbore "posle Brisela"; Đelić – odlučivanje Evropske komisije o kandidaturi za 12. oktobar, naprednjaci ne odustaju da 16. aprila zakucaju na odškrinuta izborna vrata: stiropor 190 dinara po kvadratu, aprilska temperatura 5,9-15,9º C...

Proleće je stiglo u Srbiju 21. marta u 00.21, a Republički hidrometeorološki zavod predviđa da će april biti u proseku za 1,8ºC hladniji i suvlji u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost aprilske srednje minimalne temperature vazduha od 5,9ºC; a srednja maksimalna temperatura vazduha biće oko 15,9ºC. Može da se seje kukuruz. A sedenje na zemlji? Kvadratni metar stiropora fasadnog od 17 grama debljine pet centimetara košta 190 dinara.

Politička temperatura je u blagom padu.

Vlada je posle tri meseca puzajućeg štrajka u školama pasivizirala sindikalne proteste: dogovorila se sa sindikatom policije, i sa sindikatima prosvete, a usledili su protesti srednjoškolaca u Kragujevcu koji se bune zašto sada njih teraju subotom u školu kad nisu štrajkovali oni, nego nastavnici. Iz vlade na to najavljuju odlaganje male mature i prijemnih ispita. Fejsbuk demonstracije 4. aprila na Trgu Republike u Beogradu su bile slabijeg intenziteta.

Nastavlja se serija manjih socijalnih protesta. U utorak 5. aprila u 11.02 voditeljka prepodnevnog programa Studija B najavljuje da će se uskoro u program javiti reporter jer je zbog protesta "ne znamo koga i ne znamo zbog čega" blokirana (vladina) Nemanjina ulica. Prošla kolona od oko 200 članova Sindikata putara Srbije u fluorescentnim prslucima, sa zastavama i parolama. Pedesetak radnika privatizovanog preduzeća Metal sistemi, prenoćilo u kragujevačkoj gradskoj skupštini. Pedesetsedmogodišnji Stevan Vasiljević se vezao lancima za stolicu u holu kragujevačke filijale Fonda penziono-invalidskog osiguranja, iz bojazni da će mu biti uskraćen produžetak prava na tuđu negu i pomoć. Dva radnika Šinvoza, kojima su uručena rešenja o suspenziji počela su štrajk glađu (od 28. februara radnici u toj kompaniji stupili su, inače, u generalni štrajk, jedan od njih je član štrajkačkog odbora)...

BIĆE, POSLE: Predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić odgovorio je na zahteve naprednjaka izjavom na stranačkom skupu 2. aprila 2011. da izbori treba da budu održani nakon što Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, a da je za ostvarenje tog cilja potrebno izbeći političku nestabilnost i jačanje onih snaga koje su protiv približavanja Srbije EU. Potpredsednik za evrointegracije Božidar Đelić podsetio je 5. aprila da tokom narednih deset nedelja, do 15. juna treba sprovesti Akcioni plan Vlade Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Evropska komisija će potom početi sa izradom mišljenja koje će, veli on, biti objavljeno 12. oktobra... Tada, znači, počinje odbrojavanje.

Naprednjaci poručuju da nisu pozvani na razgovor s predsednikom Srbije da u toj poruci vide manipulaciju koja ostavlja prostor da vlast raspiše izbore kad god joj je to po volji, da od mitinga 16. aprila odustali nisu, a da bi idealni termin za izbore bio kraj oktobra, ili ceo novembar (zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić).

PARNER DO PARTNERA: Demokrate su ranije najavljivale (Jelena Trivan, Nada Kolundžija) da su s naprednjacima spremne da razgovaraju, ali da nisu spremne da odgovore na njihove ultimatume. To se odnosilo na raniji poziv Tomislava Nikolića demokratama da do 16. marta odgovore da li pristaju da "posle Brisela" raspišu vanredne izbore, s obzirom na to da je naprednjacima potrebno mesec dana da organizuju miting.

Bilo je mnogo spekulacija, s pozivanjem na obaveštene izbore: te da će izbori biti 18. decembra, te u februaru... Predsednik Tadić, na čije okruženje su se neki pozivali, valjda je zato rekao kako smatra da je februar najgori termin za izbore...

Preko vikenda predsednik Socijalističke partije Srbije socijalista Ivica Dačić, predsednik PUPS-a Jovan Krkobabić i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma potvrđuju svoj stari savez i najavljuju da će biti u koaliciji za izbore koji će biti kad bude jasno da će Srbija ostvariti strateški državni interes. Najavljuju izbornu mobilizaciju svojih aktivista.

Iz SPS-a dolaze izjave o nastavku strateškog partnerstva ove partije sa DS-om. Strateško partnerstvo s demokratama ranije je najavio i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić, koji je još krajem februara na svečanosti povodom osnivanja 100 odbora ove stranke pozvao članstvo da se pripremi za izbore.

Tadić je na jednom forumu tokom boravka u Briselu najavio da namerava da održi postojeću vladajuću proevropsku koaliciju. Na pitanje: "A Dinkić?" odgovorio je: "Sa Dinkićem se nikad ne zna...!"

Demokrate je sigurno neko već podsetio na onaj govor Džona F. Kenedija na nekoj sponzorskoj večeri 1958: "Upravo sam dobio telegram od svog velikodušnog oca – ‘Dragi Džek, ne kupuj ni glas više nego što je neophodno...’" Prošli put demokrate su bile prilično velikodušne prema koalicionim partnerima. Nešto se ne hvale rejtingom, pa izgleda da će opet biti velikodušne. Ne samo da moraju, kao strateški partner, da im daju sinekure, nego će morati i da ih istrpe dok onako iz vladinih "audija", kao neka ljuta opozicija, drže i programske pridike. Izgleda da se na nas ne može primeniti ona Niksonova maksima da na olimpijskim igrama drugo mesto donosi srebro, a u politici zaborav. U Srbiji i dvadeseto mesto donosi suvo zlato.

Mlađan Dinkić pominje strateško partnerstvo s demokratama ohrabren izbornim uspehom na vanrednim lokalnim izborima u Boru iz vremena kada je raspolagao parama, aktivira Ujedinjene regione Srbije. U nedelju 2. aprila URS je u Kragujevcu počeo da prikuplja potpise za peticiju o decentralizaciji Srbije (tvrde da su prvog dana sakupili 10.000 potpisa).

Dinkić je u Kragujevcu nastupio s nekadašnjim funkcionerom SPO-a, gradonačelnikom Kragujevca Veroljubom Stevanovićem, koji je ponovo izabran za predsednika partije Zajedno za Šumadiju, a i s predsednicom Narodne partije Majom Nikolić nekadašnjom gradonačelnikom Novog Sada, koja izjavljuje za list "Danas" da će sadašnji naprednjaci Vučić i Nikolić morati da polože račune Šešelju kad se ovaj bude vratio u zemlju o tome zašto su prvo sklonili Maju Gojković, pa onda krenuli u rušenje Srpske radikalne stranke.

Vuk Drašković je još 9. marta rekao da je za SPO Demokratska stranka strateški partner, a davao je i izjave u korist regionalizacije Srbije. Ako nastavi ovim drugim putem, moraće da se miri sa Verkom Stevanovićem, koji je 14. maja 2005. na Ravnoj gori, posle podele u Srpskom pokretu obnove formirao SDPO, koji je posle prerastao u koaliciju pa u pomenutu partiju Zajedno za Šumadiju.

Da nešto slično Dinkiću radi i Čedomir Jovanović videlo se nakon njegovog sastanka sa Centralnim izbornim štabom Liberalno demokratske partije, kojoj su, navodno, u poslednjih nekoliko nedelja pristupile grupe građana iz 20-ak opština u Srbiji, a njenu izbornu platformu "Dogovor za preokret" partnerski prihvatile Bošnjačka demokratska zajednica, Sandžačka narodna partija Mirsada Đerleka, Pokret za Ravanicu, Vlaška demokratska stranka Srbije, Ujedinjena seljačka stranka.

Ako demokrate uopšte stoje iza medijske najave da će Koštunica biti saslušan kao svedok u istrazi o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića, to bi moglo da znači i da pokušavaju da izađu u susret grupaciji oko Čede Jovanovića.

IZVESNA DOZA EVROSKEPTICIZMA: Tomislav Nikolić je potpisao peticiju protiv političkog progona Vojislava Koštunice. Koštunica i Nikolić su razgovarali 14. januara, a pre toga 20. septembra 2010. i u oba slučaja bile su vidljive programske razlike među njima. Koštunica je u nekim ranijim izjavama saradnju s naprednjacima u borbi za izbore pominjao kao prirodnu, ali nije nagoveštavao nešto više od toga, s obzirom na to da naprednjacima zamera zbog pokušaja promene Ustava i zbog priključenja politici "Evropa nema alternativu". U utorak 5. aprila oni su ponovo razgovarali, ovog puta uz zaključak o (labavoj) saradnji i redovnoj komunikaciji o svim važnim temama i problemima sa kojima se Srbija danas suočava. Po Nikoliću: "Odnos SNS-a i DSS-a prema EU je istovetan, osim što kod Demokratske stranke Srbije, koja smatra da Srbija ne sme da uđe u EU ako bude uslovljavana oko Kosova, postoji izvesna doza evroskepticizma, koji je dozvoljen i članicama Evropske unije, pa zašto ne bi bio dozvoljen među strankama koje žele da se u Srbiji živi bolje."

Menjaju se prilike i ljudi: to, inače, kaže bivši srpski radikal za nekadašnjeg prevodioca federalističkih papira i pisca rasprava "Džon Lok i ideja vlade koja počiva na saglasnosti" i "Problem tiranije većine u političkoj filozofiji Aleksisa de Tokvila". Dopunsko Nikolićevo objašnjenje: "Ne verujem da Demokratska stranka, SNS, ili DSS mogu da prihvate bilo koji status Kosova i Metohije koji je suprotan Ustavu i oko kojeg se nisu složili svi građani Srbije ili barem većina na referendumu." Naprednjaci pokušavaju da izbegnu bočni politički rat sa DSS-om oko Kosova.

DSS traži da se izbori održe što pre, i saopštava da će u suprotnom građani propasti. Za učešće u naprednjačkom protestu 16. aprila Koštunica nije izrazio želju.

I radikali traže izbore odmah i poručuju da od tog zahteva ne bi odustali čak ni kada bi sigurno znali da će Vojislav Šešelj do kraja godine stići u zemlju. Oni su, inače, u Šešeljevo doba uvek na izborima nastupali sami, a i sada će, po svoj prilici.

NOVA KOŠULJA: Nepreciznim pristankom na naprednjački zahtev za raspisivanje izbora "posle Brisela" demokrate pokušavaju da smanje zalet naprednjaka i tenziju pred njihov najavljeni miting 16. aprila. Pokušavaju da potencijalnim učesnicima tog mitinga kažu da "kucaju na otvorena vrata".

Naprednjaci, kojima je stalo do toga da ih u Briselu prihvate, sigurno su čuli apele otuda da destabilizacija prilika u Srbiji nije poželjna, da svi treba da se posvete reformi. Čini se da oni pristaju na to da demokrate idu na izbore sa eventualnim EUndidatskim bedžom na reveru. Možda računaju sa efektom "promenjene košulje", čim često ponavljaju da su i oni za Evropu prihvatljivi. Možda računaju i s tim da zbog i kod drugih uočenog zamora pričom o Evropi demokrate i ne mogu mnogo da izborno profitiraju na tom potencijalnom simboličkom uspehu.

Demokrate moraju da znaju da se socijalno nezadovoljstvo knjiži na njihovom računu, čim novoizabrani ministar poljoprivrede Dušan Petrović objavljuje limitiranu cenu narodnog hleba, što nije u interesu seljaka nego gradske sirotinje pa bi valjda moralo da bude u nadležnosti ministra Ljajića.

SAMOUVERENI: Naprednjaci se trenutno hvale vlastitim visokim rejtingom i tvrde (Vučić, prošle nedelje na RTS-u) da bi, ako bi se izbori održali sada, demokrate morale da sklope savez sa svim sadašnjim članicama vladajuće koalicije, LDP-om Čedomira Jovanovića i s radikalima, da bi mogli da formiraju vladu...

Funkcioneri naprednjaka ponavljaju tvrdnju da mogu da pobede sami, mada oni već sada nastupaju u prilično heterogenoj koaliciji s Pokretom snaga Srbije, koji vodi Milanka Karić; sa Pokretom socijalista bivšeg julovca Aleksandra Vulina i sa Novom Srbijom Velimira Ilića, koji je bez konflikta izašao iz koalicije sa DSS-om.

Za sada, naprednjaci poručuju da od najavljenog protesta neće odustati. Oni drže antirežimski gard i mobilišu socijalno nezadovoljne, pa će verovatno 16. aprila ponavljati ono što su pominjali na februarskom mitingu: da u Srbiji ima 700.000 nezaposlenih, a dva miliona siromašnih, da je vlast korumpirana, da je Srbija svakoga sata zaduženija za 750 evra, a da svakoga dana 44 ljudi dobije otkaz. Rekonstruisana vlada Mirka Cvetkovića najavljuje da će Evropska investiciona banka (EIB) obezbediti Srbiji kreditnu liniju u iznosu od 250 miliona evra za podsticaj izvoza i da će u narednom periodu vlada raditi na kreiranju podsticaja za povećanje izvoza, na osnivanju razvojne banke i na modelu restrukturiranja finansijskih obaveza preduzeća, kao i na obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti. Vlada je, međutim, u cajtnotu. Nije važno kad će izbori. Kampanja je počela.

A njen ishod? Pominjano je tu i tamo i da bi bitka koja počinje mogla na kraju i da dovede do velike koalicije demokrata i naprednjaka. Uz te spekulacije išle su i pretpostavke da će zbog eventualnih novih pritisaka na Srbiju oko Kosova i strani faktori to aminovati.

Za sada i jedni i drugi u javnim izjavama isključuju takvu mogućnost, mada se baš i ne kunu u crkvi da neće.

Dosadašnja parlamentarna istorija pokazuje kako se brzo zaboravlja predizborna retorika: 1994. su "po sopstvenoj odluci" u vladu Mirka Marjanovića ušli poslanici s liste DS-a Đukić i Radulović, a i Nova Demokratija Duška Mihajlovića iste godine; SPS podrškom manjinskoj Koštuničinoj vladi 2004, a u Tadić–Cvetkovićevu vladu ušli su 2008. dok su još odjekivale izjave da se to neće desiti nikad.

Važnije od toga ko će koga, a ko će s kim, jeste to šta će biti tema tih vanrednih izbora. Po svoj prilici, to će biti pitanje koje prevazilazi sposobnosti političkih aktera: Spoljnotrgovinski deficit deindustrijalizovane i deagrarizovane Srbije smanjen je sa 5,6 na 5,2 milijarde evra godišnje, ali je i dalje visok. Takvo stanje je neodrživo.

A da li će programske razlike među partijama i poslanicima oslobođenim stege blanko ostavki ispasti nepremostive, moći će da se vidi tek u 60. minutu 24. sata 90. dana nakon potvrde mandata novoizabranih poslanika, što se odigrava u roku od 30 dana nakon izbora, za koje u ovom trenutku ne znamo kada će biti održani.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net