Najbolja najčitanija knjiga >

Dobar, loš, čitan

Bibliotekarski žiri od sedam članova jednoglasno je dodelio nagradu Narodne biblioteke za "najbolju među najčitanijim knjigama" – romanu Predator Vladimira Arsenijevića

Ni posle šest godina mnogi još nisu naučili kako se ova nagrada zove i za šta se dodeljuje. Jedni kažu "za najčitaniju" knjigu, drugi "za najbolju", treći kažu "to je nagrada Narodne biblioteke". U pravu su samo oni koji prelome jezik na nagradi "za najbolju među najčitanijim knjigama". Da zabuna bude veća, to dalje znači da nagrada nije namenjena ni najboljoj ni najčitanijoj knjizi, već onoj koja se našla između, u preseku ta dva skupa.

Za one koji ni posle šest godina nikako da razmrse o čemu je reč, treba reći da je to u stvari ona stara tradicionalna nagrada Narodne biblioteke Srbije koja se zvala "Najčitanija knjiga", ustanovljena 1973. i birana prema podacima o čitanosti iz mreže javnih biblioteka. Od 2005, upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić preinačio ju je u "Najbolju među najčitanijim knjigama", jer su mu se, s jedne strane, smučili jedni te isti dobitnici i populistički ukus članova biblioteka a, s druge, hteo je da uzdigne drugačiji, pouzdaniji književni kvalitet. O toj preinaci "Vreme" je već pisalo ("Na stubu čitanosti", br. 948), a Sreten Ugričić tada objasnio: "Umesto da četiri puta uzastopno nagradu nacionalne biblioteke dodelimo Ljiljani Habjanović ili Isidori Bjelici, mi smo evidentirali da su to najčitaniji autori, ali priznanjem Narodne biblioteke ovenčali smo: Vladimira Tasića, Vidu Ognjenović, Srđana Valjarevića i Svetislava Basaru, knjige koje su se takođe našle na spisku od 25 najčitanijih."

APGREJD: Ove godine bibliotekarski žiri od sedam članova (Sreten Ugričić, upravnik NBS-a i predsednik žirija; Svetlana Gavrilović, NBS; Dragana Tipsarević, direktorka Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani" iz Kraljeva; Stela Filipi-Matutinović, direktorka Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu; Marjan Marinković, Biblioteka grada Beograda; Vladimir Arsenić, Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", Zrenjanin; Dragan Stojmenović, Narodna biblioteka Bor) jednoglasno je dodelio nagradu romanu Predator Vladimira Arsenijevića u izdanju Samizdata B92. U obrazloženju predsednika žirija Sretena Ugričića između ostalog piše kako "Arsenijevićev Predator u srpsku književnost uvodi neke dosad neviđene perspektive, dosad netretirane tematske i problemske aspekte i motive... Imamo posla sa Arsenijevićevom naprednom verzijom 2.0 i taj upgrade žiri sa zadovoljstvom prihvata i konsenzusom preporučuje." U zaključku obrazloženja, o ovoj knjizi se kaže: "Sve je nesvodivo i neprevodivo i nepovezivo, a opet sudbinski upućeno na opštenje i uopštavanje... Ta višedimenzionalna umreženost – ujedno višesmislena i besmislena, ujedno sveprožimajuća i decentrirana i nehijerarhična – koju tako uverljivo i precizno dočarava Arsenijević u Predatoru, je li to mreža koja nas je ulovila i zarobila, ili je to mreža koja nas spasava od definitivnog pada u ponor?"

Nagrađeni pisac odgovorio je rečima da nagrade treba primati sa zahvalnošću, ali se i ne uznositi previše. "Lepo je primiti nagradu za najbolju među najčitanijim knjigama, naprosto zato što je lepo biti čitan", napisao je Arsenijević u pismu koje je pročitano na svečanoj dodeli nagrade, na koju nije mogao da dođe.

Pored Predatora, među tri finalne najbolje knjige, od ukupno 25 najčitanijih, našle su se i Dnevnik Marte Koen: okultna pozadina komunističkog pokreta u Jugoslaviji 19281988 Svetislava Basare, kao i Kaja, Beograd i dobri Amerikanac Mirjane Đurđević. Na listi čitanosti za 2010, Predator se inače nalazi na 22. mestu, Dnevnik Marte Koen na 25. mestu, a Kaja na 10. mestu, što pokazuje da i pored najbolje volje S. Ugričića da prevaspita čitalački ukus najširih masa, tek puka preinaka nagrade i proglašavanje pobede kvaliteta nad kvantitetom kod neposrednog glasa naroda nekako ne uspeva u potpunosti.

I dalje su, pored svih napora, među prvih deset najčitanijih autora širom biblioteka po Srbiji u samom vrhu Ljiljana Habjanović-Đurović i Mirjana Bobić-Mojsilović, a sad su tu još i Jelena Bačić-Alimpić i Vesna Milojević-Dedić. U vrhu čitanosti nalaze se uvek i dobitnici Ninove nagrade, Grozdana Olujić (za 2009) i Vladimir Pištalo (za 2008), a sada su tu i Emir Kusturica i Vuk Drašković. Međutim, kad bi se nagrađivalo kao nekad, samo po čitanosti, Dejanu Stojiljkoviću, autoru romana Konstantinovo raskršće u izdanju Lagune, pripala bi nagrada za najčitaniju knjigu.

NAJČITANIJI: Posle šest godina, prvi put se oglasio i najčitaniji autor i stao u odbranu principa čitanosti. On je objavio tekst, neku vrstu otvorenog pisma, koje jednog dana možda može postati i uvod u opsežniju akciju "čitanih" protiv "kvalitetnih".

"To vam je otprilike", napisao je Stojiljković, "kao kada učestvujete u trci na sto metara, prođete prvi kroz cilj, a onda se pojavi nekakva sudijska komisija koja odluči da je pobednik neko drugi, a ne vi. U stvari, to telo, na čijem čelu stoluje uvaženi Direktor, postoji tu da bi ispravilo grešku za koju su odgovorni glupi i neobrazovani čitaoci koji, eto, iznajmljuju loše knjige a ič se ne interesuju za one dobre... naročito ako su angažovane."

Podsećajući na to da je 1973. prvi laureat čitanosti bio Miloš Crnjanski za Roman o Londonu, Stojiljković kaže da je "sreća što tada nije bilo tog komiteta za političku podobnost kamufliranog u Žiri, jer bi onda nagradu dobio neki pripadnik Druge proleterske brigade za svoje memoare". I naravno, kaže dalje u svom tekstu, niko se nije zapitao šta se to desilo sa društvom (pa i bibliotečkom populacijom) koja je nekada najviše čitala Crnjanskog a sad otkida na religiozno-ljubavne limunade i seksi priče iz života domaćeg džet-seta?

O tome zašto su i koji bestseleri uvek na prvom mestu i "strahotrepetna Habjanovićka kao druga pratilja", zašto su čitaoci i članovi biblioteke "ta tvrdoglava pučina koja i dalje čita i iznajmljuje one ‘druge’ knjige", naravno, treba razmišljati. Za početak, dovoljno bi bilo vratiti listu najčitanijih knjiga, izvući je na svetlost dana iz ćoškova veb-sajta Narodne biblioteke, ne maskirati je i ne prerušavati u nešto što nije. Jer, reč je o relevantnom podatku o stanju naše kulture, podatku tačnom i bez kalkulacija, podatku podložnom analizi, a koji je sada sveden na usputnu epizodu i kojim se sada niko ne bavi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Lista 25 najčitanijih knjiga u mreži narodnih biblioteka u Srbiji u 2010. godini

Dejan Stojiljković, Konstantinovo raskršće, Laguna, 2009.

Grozdana Olujić, Glasovi u vetru, Srpska književna zadruga, 2009.

Ljiljana Habjanović-Đurović, Voda iz kamena, Globosino, 2009.

Vuk Drašković, Doktor Aron, Srpska reč, 2009.

Mirjana Bobić-Mojsilović, Glad, Čigoja štampa, 2009.

Vladimir Pištalo, Tesla, portret među maskama, Agora, 2008.

Jelena Bačić-Alimpić, Ringišpil, Laguna, 2010.

Emir Kusturica, Smrt je neprovjerena glasina, Novosti, 2010.

Vesna Milojević-Dedić, Zauvek u srcu, Laguna, 2010.

Mirjana Đurđević, Kaja, Beograd i dobri Amerikanac, Laguna, 2009.

Momo Kapor, Ispovesti, Srpska književna zadruga, 2008.

Zoran V. Momčilović, Pamučna poljaCotton fields, Viktorija, 2010.

Marija Jovanović, Dovoljan razlog, M. Jovanović, 2008.

Marko Vidojković, Hoću da mi se nešto lepo desi odmah, Samizdat B92, 2009.

Ivana Mihić, Led, Laguna, 2009.

Momo Kapor, Magija Beograda, Knjiga-komerc, 2008.

Mirjana Bobić-Mojsilović, Azbuka mog života, Čigoja štampa, 2008.

Ivana Kuzmanović, Amor portenjo, Laguna, 2009.

Ljubica Arsić, Mango, Laguna, 2008.

Goran Petrović, Ispod tavanice koja se ljuspa, Novosti, 2010.

Isidora Bjelica, Moj deda Luj Viton, Laguna, 2009.

Vladimir Arsenijević, Predator, Samizdat B92, 2008.

Ivana Kuzmanović, Manje od tri, Evro-Đunti, 2008.

Gordana Kuić, Preostale priče, Alnari, 2009.

Svetislav Basara, Dnevnik Marte Koen: okultna pozadina komunističkog pokreta u Jugoslaviji 19281988, Dereta, 2008.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net