<< VESTI | | 22.11.2010 21:21


 

DOKUMENTI: Pokušaj stvaranja "raskolničke crkve" i uzurpacije manastira na severu Kosova doživeo potpuni fijasko - Sačuvano jedinstvo SPC

U ranim časovima 20. novembra oko 5.30 okončala se dvodnevna drama, u kojoj je grupa od četrdesetak pobunjenih monaha, sledbenika bivšeg Episkopa Artemija, a uz pomoć grupe civila koji su došli sa njima, pokušala da izvrši puč u Eparhiji Raško-prizrenskoj i nasilnim zauzimanjem manastira stavi pod kontrolu Vladike Artemija manastire na Severu Kosova i Raškoj oblasti. Ovo je bio jedinstven događaj, do sada nezabeležen u istoriji Srpske Pravoslavne Crkve jer nije reč o proglašenju raskola od strane aktivnog Eparhijskog Arhijereja, već o nasilnoj uzurpaciji Eparhije od strane umirovljenog Episkopa koji je uz to još bio i pod zabranom sveštenodejstva. Zahvaljujući brzom i savesnom reagovanju Sv. Arhijerejskog Sabora, koji je juče Episkopa Artemija lišio episkopskog čina, ali i prisebnosti i odlučnosti novoizabranog Episkopa Raško-prizrenskog Teodosija, sveštenstva, monaštva i vernog naroda na terenu Eparhije, izbegnuta je situacija koja je veoma lako mogla da ima dalekosežno negativne posledice za SPC.

ZAUZIMANjE MANASTIRA DUBOKI POTOK

Pokušaj puča u Eparhiji započeo je u četvrtak veče, 18. novembra u 20.30 časova kada je bivši Episkop Artemije sa grupom svojih pobunjenih monaha, bez znanja Sv. Arhijerejskog Sabora (koji je bio u zasedanju), Administratora Eparhije Mitropolita Amfilohija i Episkopa Teodosija nasilno zauzeo manastir Duboki Potok na severu Kosova i onemogućio igumana manastira protosinđela Romila da slobodno obavlja svoje kanonske dužnosti. Iguman Romilo je od strane sledbenika odmetnutog Vladike puna dva dana bio izložen šikaniranju, fizičkim pretnjama i verbalnim uvredama jer je odbio da se priključi raskolnicima. U krivičnoj radnji uzurpacije manastira koji je vlasništvo SPC, pored odbeglih monaha učestvovala su i četiri klirika Eparhije Sremske (iz manastira Šišatovac). Reč je o igumanu Šišatovca jeromonahu Varsanufiju, jerođakonima Damjanu i Mateju kao i monahu Paladiju koji su napustili svoj manastir. Prilikom nasilnog upada u manastir zajedno sa sledbenicima bivšeg Vladike Artemija, u ovaj objekat SPC upalo je i tridesetak pripadnika tzv. Srpskog nacionalnog veća KIM na čelu sa "samozvanim srpskim liderima" Milanom Ivanovićem i Draganom Velićem.

Preko anticrkvenih sajtova i medija odmah je objavljeno da će „Vladika Artemije lično kao kanonski Episkop Raško-prizrenski narednog dana služiti Sv. Liturgiju" u ovom manastiru i pored zabrane sveštenodejstva pod kojom se nalazi od 14. oktobra ove godine. Vladika Artemije je odmah preko anticrkvenih glasila objavio da je „pripremio i akt kojim obaveštava područno sveštenstvo i monaštvo, kao i širu javnost i relevantne institucije, da odbacuje sve prethodne odluke nezakonitih i nekanonskih administratora Eparhije Raško-prizrenske, koji su bili postavljani odlukama Sinoda". Ovom objavom bivši Vladika je otvoreno objavio da stupa u raskol sa SPC, što će narednog dana javno i konstatovati Patrijarh Srpski sa Saborom Arhijereja.

LITURGIJA U TRPEZARIJI I PORED ZABRANE SVEŠTENODEJSTVA

U ranim jutarnjim časovima 19. novembra bivši Episkop Artemije je zahtevao od igumana Romila da mu preda ključ od manastirskog hrama, što je o. Romilo odlučno odbio, rekavši da duguje poslušnost samo Mitropolitu Amfilohiju i novoizabranom Episkopu Teodosiju. Ocu Romilu je potom pretilo nekoliko odbeglih monaha-uzurpatora, dok mu je monah Kiprijan Keljević oduzeo dva mobilna telefona, ključ od kelije i ključ od automobila. Iako je Liturgija najpre pripremana u porti, zbog kiše je odlučeno da se ipak služi u trpezariji konaka, doduše sa zakašnjenjem od jednog sata, pa je Liturgija počela oko 8.00 časova. Vladika je služio Sv. Liturgiju protivno crkvenim kanonima sa 11 svojih odbeglih klirika (koji su i sami od Crkvenog suda već ili raščinjeni ili pod višegodišnjim zabranama sveštenodejstva). Liturgiji u manastirskoj trpezariji je prisustvovalo oko tridesetak odbeglih monaha i monahinja, kao i 50tak vernika (većinom sledbenika Vladike, većinom iz uže Srbije, koji ga redovno posećuju u manastiru Šišatovac). Posle Liturgije Vladika se obratio prisutnima besedom u kojoj je objavio da se „vratio u Eparhiju da preuzme upravu kao kanonski Episkop da u nju povrati poredak, mir i jedinstvo". Službu koju je upravo završio, uporedio je sa „ranohrišpćanskim katakombnim službama". Bio je to otvoreno raskolnički postupak, kojim su uzurpatori kanonske teritorije Eparhije Raško-prizrenske i imovine SPC pokušali da naprave raskolničko gnezdo, proglašavajući javnosti da je u raskol navodno pao Sv. Arhijerejski Sabor na čelu sa Patrijarhom Irinejem. U istoriji Crkve mnogo je sličnih primera ovakvih raskolničkih postupaka, a u ovom slučaju dodatno je izvršena i uzurpaciji crkvene imovine nad kojom ni bivši Vladika ni njegovi odbegli monasi nisu imali nikakvu ni crkvenu ni pravnu vlast. Falsifikovan je pečat Eparhije kao i titula na koju, sada već raščinjeni Vladika, nije imao nikakvo pravo.

UZURPACIJA MANASTIRA DEVINE VODE

Odmah po završetku Liturgije, nastavljene su nekanonske i nezakonite aktivnosti pristalica odmetnutog Vladike. U ranim jutarnjim časovima s blagoslovom Mjestobljustitelja Eparhije na Kosovo i Metohiju doputovao je novoizabrani Episkop Raško-prizrenski Teodosije kako bi se suočio sa novonastalom situacijom na terenu i zaštitio crkveni poredak. Iako je većina manastira na Severu Kosova bila već pod zaštitom područnog monaštva, vernog naroda i lokalnog sveštenstva Eparhije, oko 13.00 časova, iskoristivši period kada je u obližnjem manastiru Devine vode bio samo nastojatelj manastira jeromonah Fotije sa još jednim sabratom, grupa pobunjenih monaha provaljuje u manastir Devine Vode i nasilno preuzima ključeve prostorija i vozila od jeromonaha Fotija, koji je ubrzo bio prinuđen da napusti manastir. Ovu grupu su predvodili raščinjeni jeromonasi Ksenofont Tomašević i Irinej Ristić, kao i jeromonasi pod višegodišnjim crkvenim kaznama zabrane sveštenodejstva: Benedikt Preradović i Varnava Vladisavljević uz vidno učešće agresivnog monaha Kiprijana (Vojislava Keljevića), koji je kao i gorepomenuti Ristić krivično osuđivan i pre monaštva. Kao i protosinđel Romilo, jeromonah Fotije je blagovremeno sakrio ključ od crkve, tako da uzurpatori nisu mogli da uđu u hram. Odmah po nasilnom preuzimanju manastira Devine vode, bivši Episkop Artemije, koji je već počeo da donosi nekanonske odluke, potpisujući se neovlašćeno kao „Episkop Raško-prizrenski", proglasio je ovaj manastir ženskim manastirom i za nastojateljicu imenovao odbeglu monahinju Saru Mosur, koja odmah po preuzimanju manastira dolazi u Devine vode sa nekoliko svojih sestara. Treba pomenuti da pored nasilnih provala i pokušaja provala u pojedine manastire, ništa manje necrkveno nije ponašanje samog bivšeg Vladike, koji je svojim nezakonitim aktima počeo da „konstituiše raskolničku crkvu" na kanonskoj teritoriji Eparhije koja mu ne pripada i podstiče nasilničke aktivnosti. Na taj način bivši Vladika Artemije je lično i krivično odgovoran za uzurpaciju imovine SPC, ugrožavanje bezbednosti kanonskog sveštenstva i monaštva Eparhije, remećenje javnog reda i mira u ovom delu južne srpske Pokrajine, kao i falsifikovanje službenog pečata i crkvenih dokumenata.

Istovremeno, grupice buntovnih monaha, među kojima su posebno uočeni jeromonah Benedikt Preradović i raščinjeni jeromonah Ksenofont Tomašević, kreću u pravcu drugih manastira na severu Kosova u blizini kojih su viđeni. Shvativši da su ostali manastiri u toj oblasti pod zaštitom monaštva i vernog naroda, a na teritoriji uže Srbije i MUP-a Srbije, oni ne uspevaju da izvrše nove prepade. Pred manastirom Banjska kod Zvečana grupi Artemijevih monaha preprečio je put narod koji se okupio da pomogne jeromonahu Danilu, igumanu manastira, i njegovoj bratiji. Vernici iz Leposavića i Leška pritekli su takođe sa svojim parohijskim sveštenicima u pomoć manastirima Vračevo, Sočanica i Ulije, onemogućavajući na taj način sledbenike Vladike Artemija da izvrše još neki prepad.

NEUSPELI POKUŠAJ PROVALE U MANSTIR CRNU REKU

U kasnim popodnevnim časovima, oko 18.30, nasilnička skupina sledbenika bivšeg Vladike Artemija nastavlja svoj pohod pokušajem provale u manastir Crnu Reku, u kome se nalazio iguman manastira protosinđel Jovan Jelenko sa svojom bratijom, kao i jedna policijska patrola MUP-a Srbije. Dok je odbeglog protosinđela Nikolaja Nikolića (nekadašnjeg igumana ovog manastira) sa grupom od desetak pobunjenih monaha i iskušenika zaustavila policija kod donjeg manastirskog konaka, dvojica posebno agresivnih monaha (već pomenuti Kiprijan - Vojislav Keljević i Martinijan Đurđević) upali su u stari konak i zahtevali od igumana Jovana da preda upravu manastira protosinđelu Nikolaju "jer je Vladika Artemije sada nadležni Episkop u Eparhiji". Otac Jovan je hrabro odbio da preda upravu manastira neovlašćenim licima i izjavio je poslušnost svom kanonskom Episkopu. Nakon što je policija ovu dvojicu uzurpatora prinudila da izađu iz konaka, dvojica bivših iskušenika provalili su u drugi konak odakle su u kratkom roku i oni izvedeni. Policija je posle ovog incidenta Keljevića i Đurđevića, sa još dvojicom provalnika: Dejanom Stojanovićem i Markom Jovanovićem privela u stanicu MUP-a u Novom Pazaru gde je prvoj dvojici određen pritvor. Bivši iguman Nikolaj otišao je sa svojom družinom nakon neuspelog preuzimanja manastira.

EPISKOP TEODOSIJE ULAZI U MANASTIR DEVINE VODE

Videći da su dva manastira Duboki Potok i Devine vode pod kontrolom grupe lica koja je već ušla u otvoreni raskol sa Crkvom, što je u toku dana potvrdio Sv. Arhijerejski Sabor SPC, i da može doći napada raskolnika na druge manastire Eparhije, novoizabrani Episkop Raško-prizrenski Teodosije sa namesnikom mitrovičkim protojerejem stavroforom Milijom Arsovićem, a po blagoslovu Mitropolita Amfilohija - Mjestobljustitelja Eparhije, ulazi u manastir Devine Vode oko 17.30 časova kako bi uspostavio kanonski poredak. Zajedno sa nastojateljem manastira jeromonahom Fotijem, sveštenstvom namesništva, grupom vernika, i nekoliko Srba pripadnika KPS, Vladika Teodosije bez otpora ulazi u manastir Devine Vode i naređuje grupi monahinja koje su se nekanonski naselile u ovom manastiru da smesta napuste svetinju i omoguće kanonskoj upravi da preuzme manastir. Monahinje su napustile manastir bez otpora, iako su verbalno vređale Episkopa Teodosija. One su se potom kolima otišle do bivšeg Vladike Artemija u obližnji Duboki Potok. Treba napomenuti da je monahinja Sara Mosur, koja predvodi ovu grupu "skitajućih monahinja", posle dala izjavu za pojedine medije da je Vladika Teodosije navodno fizički nasrnuo na monahinje. Imajući u vidu prisustvo sveštenstva i policije prilikom preuzimanja manastira, bespredmetno je komentarisati ove otvorene neistine i klevete. Pomenuta grupa monahinja koja se poslednjih meseci skita po Srbiji, nedavno se skrasila u sremskom selu Ležimir gde su formirali neku vrstu svog privatnog sektaškog obitališta. Iako im je Mitropolit Amfilohije u oktobru mesecu i pored nemonaškog ponašanja sa najvećim snishođenjem ponudio kanonski otpust, a Mitropolit dabrobosanski Nikolaj kanonski prijem u svoju Mitropoliju, ove monahinje su odbile da se uključe u redovan crkveni život, ostajući verne bivšem Vladiki Artemiju koga kao i odbegli monasi smatraju svojim jedinim "kanonskim arhijerejem".

Do večernjih časova 19. novembra većina pobunjenih monaha i monahinja ponovo se sakupila u manastir Duboki Potok, gde je primljena i vest o raščinjenju Episkopa Artemija od strane Sv. Arhijerejskog Sabora SPC. Videći da je njihov pokušaj uzurpacije Eparhije krenuo nizbrdo, oni su čvrsto odlučili da zadrže barem ovaj osvojeni manastir i pokušaju da konsoliduju svoje pozicije. Važno je naglasiti da je odluka Sv. Arhijerejskog Sabora SPC na čelu sa Patrijarhom Srpskim bila od ključnog značaja jer je zbog niza kleveta i netačnih informacija koje su širile pristalice odmetnutog Vladike, stvorena prilična konfuzija u javnosti. Zato je ovo bio presudni momenat kojim je Crkva jasno dala do znanja da je bivši Vladika ne samo sebe proglasio za vođu otvorenog raskolničkog pokreta, već je odmah preduzela i konkretne kanonske mere i vratila ga u red monaha, lišivši ga episkopskog čina.

EPISKOP TEODOSIJE VRAĆA MANSTIR DUBOKI POTOK POD UPRAVU SPC

Oko 19.20 u manastir Duboki Potok dolazi Episkop Raško-prizrenski Teodosije sa protojerejem stavroforom Milijom Arsovićem, grupom sveštenika i vernika. Situacija je bila mirna jer su se buntovnici sakupili u jednom delu konaka gde su pevali pesme i mnogoljetstvija bivšem Vladiki Artemiju, očigledno duboko rezignirani i iznenađeni odlukom Sabora. Vladika Teodosije je odmah otišao do protosinđela Romila, igumana manastira, koji je u toku dana po sopstvenom svedočenju proživeo brojna šikaniranja i pretnje posebno od monaha Kiprijana i Jakova. Potom se u gostoprimnici manastira spontano obratio prisutnim civilima među kojima je bilo i vernika koji su još ranije bili došli da zaštite o. Romila. Svi su bili vidno zbunjeni razvojem događaja i nije im bilo jasno šta se zapravo događa. Kada im je Vladika Teodosije objasnio da je on po blagoslovu Sabora novi Episkop Raško-prizrenski i da je ponašanje bivšeg Vladike Artemija protivno Svetom Arhijerejskom Saboru SPC i crkvenom poretku, neki od njih su odlučili da odu iz manastira i da se ne mešaju. Ovo je znatno doprinelo smirivanju tenzija, ali i izolaciji grupe pobunjenih monaha od očigledno obmanutih prisutnih civila. Vladika Teodosije je zatražio da se vidi sa Vladikom Artemijem i sa njim porazgovara, ali je bivši Vladika to kategorički odbio.

Budući da je nakon odluke Sv. Arhijerejskog Sabora o svom raščinjenju bivši Episkop Artemije odbio da se povinuje ovoj odluci i sa svojim pristalicama napusti uzurpirani manastir Duboki Potok, Vladika Teodosije je morao da preduzme mere kako bi se uzurpirani manastir vratio u posed Srpske Pravoslavne Crkve. On je insistirao da se međunarodne policijske snage ne mešaju u ovaj slučaj jer je to srpska stvar koju sami Srbi treba da razreše. Sledbenici bivšeg Vladike su u međuvremenu podbunjivali javnost i stalno širili dezinformacije preko fejsbuk-mreže i nekih medija da je manastir „pod opsadom albanske policije" i da su čak angažovani „specijalci jedinice Rosa" kao i razne druge neistine. Na molbu Vladike Teodosija lokalni srpski komandir policije B.D. je najpre pokušao u razgovoru sa bivšim Vladikom da ga ubedi da mirno napusti manastir, kako bi se izbegle neprijatnosti, što je Vladika Artemije odbio. Tada je Episkop Teodosije, nakon konsultacije sa Mitropolitom Amfilohijem, a u dogovoru sa komandirom koji se obavezao da će se osloniti isključivo na Srbe članove lokalne KPS sa severa Kosova, doneo odluku da policija izvrši deložaciju nelegalno useljenih lica. Policija je takođe zamoljena, i na to se obavezala, da se sve izvede koliko god je to moguće staloženo i bez upotrebe sile. Dogovoreno je takođe da Episkop Teodosije sa sveštenstvom, bratstvom manastira i nekoliko vernika ostane u gostoprimnici, kako se sledbenicima bivšeg Vladike ne bi dao bilo kakav povod za izazivanje nereda.

Policija je postupala profesionalno i sa najvećim oprezom. Zato je deložacija raskolničke družine trajala puna tri sata, od 1.30 do 4.30 ujutro 20. novembra. Odbegli monasi nisu se fizički suprotstavljali, iako su pasivno onemogućavali i prolongirali svoj izlazak sedenjem po podu konaka i pevanjem pesama u atmosferi fanatične euforije. Prvo su izvedena civilna lica, a onda i monasi i monahinje, koji su mirno izašli osim jedne iskušenice koju su žene-policajci preneli van zgrade. Manji incident je napravio sam bivši Vladika koji se zaključao u sobu sa svoja dva monaha, ne želeći da izađe i pored višestrukih umoljavanja policije da takvo ponašanje ne priliči njegovim godinama. Tek kada je iguman manastira protosinđel Romilo dao blagoslov, policajci su oprezno obili bravu, posle čega je bivši Vladika sam sišao u kola parkirana pred konakom manastira dok su njegove pristalice fanatično pevale mnogoljetstvije Episkopu.

Treba napomenuti da je EULEKS-ov tužilac zbog izazivanja javnog nereda u manastirima severnog Kosova bio spreman da podigne krivičnu prijavu protiv bivšeg Vladike. Episkop Teodosije je lično intervenisao da se prijava ne podiže pred međunarodnim EULEKS sudom jer je krivična prijava u toku dana već bila podignuta od strane SPC pri sudu Republike Srbije. Policija je samo zamoljena da bivšeg vladiku isprati do administrativnog prelaza Brnjak.

RASKOLNICI BEZ PODRŠKE SRPSKOG NARODA KIM I RAŠKE OBLASTI

Mimo svih zaludnih očekivanja sledbenika raščinjenog Vladike, raskolnička družina koja je juče u jednom trenutku držala pod kontrolom dva manastira SPC nije u svom anticrkvenom delovanju dobila očekivanu podršku lokalnog stanovništva. Štaviše, građani su sami pritekli u pomoć eparhijskom monaštvu i sveštenstvu da zaštite svetinje od pokušaja uzurpacije. Narod na Kosovu i Metohiji posebno je s pažnjom primio vest o odluci Sv. Arhijerejskog Sabora, čime je uklonjena svaka dilema o eventualnim namerama raščinjenog Vladike Artemija i nasilnika koje je doveo sa sobom. Komentarišući postupke bivšeg Episkopa, Goran Arsić predsednik Kosovskog okruga izjavio je 19. novembra za KIM radio: "Vladika Artemije od kad je smenjen čini mnoga dela na uštrb srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Napravio je mnogo razjedinjenosti među srpskim narodom, a ovo je samo još jedan dokaz da on pošto poto želi da i onako malo srpskog naroda razjedini na partije ili na one koji su za njega ili protiv njega". Podršku raščinjenom Vladiki otkazali su u poslednjem trenutku i njegovi simpatizeri iz reda tzv. Srpskog nacionalnog veća KIM Milan Ivanović i Dragan Velić. Iako su sa svojim pristalicama dali neposrednu podršku uzurpaciji manastira 18. novembra, u toku narednog dana i noći nisu se eksponirali, verovatno i sami videći da mogu da krivično odgovaraju zbog saučesništva u uzurpaciji imovine SPC i narušavanju javnog reda i mira.

Nakon izvođenja sledbenika raščinjenog Episkopa Artemija iz manastira Duboki Potok, svi manastiri Eparhije Raško-prizrenske su ponovo pod kontrolom kanonske uprave Eparhije i u njima se nastavlja redovan monaški i bogoslužbeni život. U pokušaju uzurpacije imovine Eparhije Raško-prizrenske nasilnici nisu uspeli da uđu ni u jedan hram zahvaljujući prisebnosti i hrabrosti posebno protosinđela Romila i jeromonaha Fotija, igumana manastira Duboki potok i Devine vode. Novoizabranom Episkopu Raško-prizrenskom Teodosiju posebno je pomogao u zavođenju kanonskog poretka u ovom delu Eparhije namesnik mitrovički protojerej-stavrofor Milija Arsović sa sveštenicima namesništva i vernim narodom. Eparhija je posebno zahvalna Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i policijskoj upravi na prostoru Novog Pazara koja je prisebnom akcijom sprečila nasilni upad "Artemijevaca" u manastir Crnu Reku, kao i Srbima iz KPS koji su profesionalno i dostojanstveno pomogli Crkvi da povrati red u manastir Duboki Potok.

Vinovnici nemilih događaja u Eparhiji Raško-prizrenskoj u periodu od 18-20. novembra napustili su teritoriju Kosova i Metohije, osim učesnika u provalama, Benedikta Preradovića i Ksenofonta Tomaševića za koje se predpostavlja da su još na severu Pokrajine. U narednim danima očekuje se da Ministarstvo pravde Republike Srbije podigne optužnice protiv vinovnika ovih nemilih događaja i preduzme potrebne mere kako bi isti bili onemogućeni u ponavljanju sličnih krivičnih dela.

Informativna služba Eparhije Raško-prizrenske i Kosovsko-metohijske


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net