Izborni uslovi
22. novembar
Dva dana nakon što su bivši vladika Artemije i njegove pristalice „izvedeni“ iz manastira Eparhije raško-prizrenske, svako je otišao na svoju stranu. Nakon provedene noći u hotelu u Kraljevu, gde su se odmorili nakon napornih 48 sati, deo monaštva iz manastira Crna Reka vratio se u selo Loznicu na planini Jelici. Tamo su od juna ove godine, od kada im je čačanski biznismen Miloje Stevanović, živopisnog nadimka „grešni Miloje“ koji je sam sebi nadenuo, ustupio zemlju na kojoj je bilo predviđeno da se napravi etno selo.
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu podnelo je zahtev za prikupljanje potrebnih informacija protiv bivšeg episkopa Artemija. Kako je istakao potparol tužilaštva Tomo Zorić „Kada sve informacije koje smo tražili budu prikupljene, donećemo tužilačku odluku koju ćemo moći da saopštimo javnosti. U interesu pretkrivičnog postupka nije moguće da iznesemo više detalja.“
Raščinjeni vladika Artemije je na pitanje „šta sada i šta dalje“ kazao svojim monasima da je on spreman da za Hrista strada do kraja i da je „očigledno da mora da do dna ispije čašu žuči koju su mu spremili braća arhijereji“.
Pojedini dnevni listovi preneli su da su „Artemijevi monasi“ pod policijskom pratnjom, a za bivšeg vladiku se sumnja da bi mogao da napusti Srbiju. Verovatno da je iz tog razloga i on pod policijskim nadzorom. Bivši episkop raško-prizrenski se trenutno nalazi u svojoj kuću u Bistričkoj ulici u Beogradu. Ne namerava, kako je sam izjavio, da se vrati u manastir Šišatovac.
U intrevjuu u „Večernjim novostima“ kazao je da se do validne presude Crkvenog suda neće povinovati „nekanonskim odlukama“ Sinoda i da je on doživotni episkop Eparhije raško-prizrenske. Tvrdi da nije bio pozvan na Sabor, i da bi zbog postavljanja episkopa Teodosija na njegovo mesto svi iz Sabora trebalo da budu lišeni čina. „Kada sam to saznao (postavljanje episkopa Teodosija) odlučio sam da pokažem da sam ja zakonski vladika. Eparhija raško-prizrenska je moja i služenjem liturgije u manastiru u Dubokom potoku želeo sam da i praktično pokažem pred očima celog sveta šta je suština problema“, objasnio je Artemije svoj nedavni odlazak na KiM.
Na pitanje šta bi trebalo da urade najviši organi SPC-a da bi monah Artemije prihvatio njihove odluke, on je kazao da je potrebno da se pokaju. Verovatno da se i Sinod nada sličnom, da će se monah Artemije pokajati.
Sveti arhijerejski sabor SPC-a raščinio je u petak 19. novembra uveče penzionisanog vladiku raško prizrenskog Artemija i on je sveden na status monaha. Sabor je podneo i krivične prijave protiv njega i njegovih sledbenika, zbog nasilja i uzurpacije imovine u vlasništvu SPC nakon što je četrdesetak njegovih sledbenika, odbeglih monaha i monahinja, ušlo u dva manastira – Donji potok i Devine vode na severu Kosova. Artemijeve pristalice pokušale su u petak upad i u manastir Banjsku, ali su ih sprečili građani, koji su im blokirali put.
LITURGIJA U TRPEZARIJI
O detaljima ovog događaja govori se u saopštenju Informativne službe Eparhije Raško-prizrenske i Kosovsko-metohijske od 22. novembra 2010, pod naslovom: „Pokušaj stvaranja ‘raskolničke crkve’ i uzurpacije manastira na severu Kosova doživeo potpuni fijasko – Sačuvano jedinstvo SPC“.
Artemije je u petak ujutro i pored zabrane činodejstva služio liturgiju u manastiru u Duboki Potok na Kosovu. Liturgiju je održao u trpezariji konaka, jer mu iguman Romilo nije dozvolio da bogosluženje obavi u crkvi.
Posle liturgije Artemije je kazao okupljenjima: „Sabrali smo se da udarimo novi početak, odnosno da vratimo poredak, mir i jedinstvo u Eparhiju raško-prizrensku koja devet meseci prolazi svoju Golgotu. Mi se nismo odvojili ni od koga, nismo nikakvi raskolnici i ne stavaramo ništa novo. Mi se samo trudimo da održimo ono što su nam naši slavni i drevni preci predali“, rekao je Artemije.
Objašnjavajući da se ne plaši novih napada na njega i pristalice, Artemije je dodao da je svaki početak težak: „Umesto u crkvi, u hramu Božjem, mi smo u ovoj tesnoj trpezi jer su oni koji imaju vlast naredili da ne možemo da uđemo u crkvu“, rekao je Artemije dodajući da su „u nevolji i rimske katakombe bile su sveta mesta“.
PROVALJENA VRATA, ZAPLENJENI KLUČEVI OD AUTA
Eparhija Raško-prizrenska saopštila je u petak popodne da su, na osnovu svedočenja prognanih monaha iz manstira Devine Vode kod Zvečana, pristalice odmetnutog Episkopa Artemija tog dana u ranim popodnevnim časovima „provalile u ovaj manastir koji se nalazi nedaleko od Zubin Potoka“, gde je prethodnog dana „nasilno zauzet manastir Duboki Potok“.
20. novembar
17:10
„Monah Artemije je sa grupom pristalica napustio manastir Duboki Potok, i svi manastiri Eparhije Raško-prizrenske ponovo su pod kontrolom kanonske uprave eparhije i u njima se nastavlja redovan monaški i bogoslužbeni život“, saopštila je u subotu 20. novembra ujutru Eparhija Raško-prizrenska.
Bivši episkop Artemije je najpre odbio da se povinuje odluci Svetog arhijerejskog sabora o raščinjenju, pa je novoizabrani episkop Raško-prizrenski Teodosije, s blagoslovom mitropolita Amfilohija zatražio pomoć lokalnih Srba iz KPS-a na severu Kosova.
U saopštenju se kaže da je policija, koju u ovom delu Kosova sačinjavaju isključivo Srbi, dostojanstveno obavila svoj posao i bez upotrebe sile izvela van manastira četrdesetak pobunjenih monaha i desetak civila… Angažovani su samo lokalni Srbi koji imaju dobre veze sa sveštenstvom i narodom i koji su u ovoj nimalo lakoj situaciji pokazali zavidnu profesionalnost i strpljivost.
Izvođenje pobunjenih monaha je trajalo skoro do 4.30 u subotu ujutro. Manji incident napravio je sam bivši vladika Artemije koji se zaključao u sobu i nije želeo da izađe i pored višestrukih umoljavanja policije. Tek kada je blagoslov dao iguman manastira protosinđel Romilo, policajci su razvalili bravu, posle čega je bivši vladika sam sišao u kola i odvezao se u pravcu administrativnog prelaza zajedno sa svojim pristalicama. Eparhija je posebno zahvalna srpskoj policiji na prostoru Novog Pazara koja je prisebnom akcijom sprečila nasilni upad „artemijevaca“ u manastir Crnu Reku.
U saopštenju se naglašava da se predstavnici Euleksa nisu mešali u posao policije niti su ulazili u manastir, a i da su netačne i zlonamerne tvrdnje da je angažovana albanska jedinica Rosa.
Dodaje se i to da su u nekim sredinama (Banjska, Ulije, Vračevo) građani sami pritekli u pomoć eparhijskom monaštvu i sveštenstvu da zaštite svetinje od pokušaja uzurpacije.
U saopštenju koje prenosi Tanjug se posebno pohvaljuje prisebnost i hrabrost protosinđela Romila i jeromonaha Fotija, igumana manastira Duboki Potok i Devine Vode, kao i namesnik mitrovački protojerej-stavrofor Milija Arsović koji je sa sveštenicima namesništva i vernim narodom novoizabranom episkopu Raško-prizrenskom Teodosiju posebno pomogao u zavođenju kanonskog poretka u tom delu Eparhije. Izražava se očekivanje da će svi učesnici u ovim nemilim događajima biti ubrzo krivično procesuirani po zakonima Republike Srbije zbog nasilne uzurpacije imovine SPC i ugrožavanja javne bezbednosti i mira.
Raščinjeni episkop Artemije i monasi su u pratnji pripadnika MUP-a Srbije prevezeni do Kraljeva i smešteni u hotel „Rojal“, a policija je zabranila bilo kakva okupljanja.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da MUP nema svoje predstavnike na Kosovu i Metohiji, pa tako oni nisu učestvovali u bilo kakvim akcijama na toj teritoriji. On kaže da je MUP prosledio tužilaštvu krivičnu prijavu koju je Srpska pravoslavna crkva podnela protiv raščinjenog vladike Artemija, da su pojedinci iz okruženja bivšeg vladike zadržani u policijskom pritvoru, da se MUP neće mešati u verske poslove, ali da će štiti manastire i crkve po zahtevu SPC, jer oko toga postoji jedinstven stav i Sabora i Sinoda. Kako „Novosti“ saznaju, povodom situacije u Raško-prizrenskoj eparhiji, u petak su u Patrijaršiji sa crkvenim vrhom razgovarali ministri unutrašnjih poslova Ivica Dačić, za KiM Goran Bogdanović i ministar vera Bogoljub Šijaković. Sudeći po Dačićevoj izjavi iz SPC su zatražili od MUP-a da zaštite crkvene objekte i dostavili su spisak svih crkvenih objekata u raškom delu eparhije u blizini kojih je raspoređena policija. Ona između ostalog obezbeđuje i manastire Sopoćani, Đurđevi stupovi, crkvu u Tušimlju kod Novog Pazara i ženski manastir Končulj.
Na pitanje da li raskol u SPC može imati uticaj na situaciju na Kosovu, ministar Dačić je odgovorio: „Može da ima uticaja na državu i mislim da će mnogi u međunarodnoj zajednicu podržati raskol u crkvi sa željom da se stvori SPC na Kosovu koja bi bila nalik nekim drugim crkvama koje bi kasnije mogle da odigraju neku političku ulogu“.
Što se tiče budućeg delovanja monaha Artemija, ukoliko bi prihvatio odluku Sabora mogao bi da se smesti u nekom od manastira. Kako je objasnio protojerej Velibor Džomić, „to znači da Artemije više nije episkop, da nema prava da nosi vladičanska obeležja, on nema pravo da služi svetu liturgiju, čak ni kao sveštenik, a ukoliko tu odluku prihvati sa smirenjem, kao monah imaće mesto u okrilju Crkve“.
Ukoliko ostane dosledan dosadašnjem raskolničkom ponašanju, može se očekivati paraleleno stvaranje crkve koja, jasno je, ne bi imala nikakvo kanonsko priznanje. Drugim rečima, pođe li ovim putem monahu Artemiju sledilo bi izoštavanje iz crkve i anatemisanje.
„Grupu nasilnika su predvodili monah Kiprijan Keljević i jeromonah Benedikt Preradović. Iako je jeromonah Fotije, kanonski nastojatelj manastira Devine Vode, zaključao sva vrata, pomenuta dvojica sa svojim sledbenicima izvalili su vrata manastira i preuzeli kontrolu nad svim prostorijama i zaplenili ključeve manastirskog automobila. Vladika Artemije, za koga je u zvaničnom saopštenju Sv. Arhijerejskog Sabora SPC rečeno da je od danas u raskolu sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, nekanonski je i nelegalno ovaj manastir pretvorio svojim aktom ‘u ženski manastir’ za nekolikko svojih odbeglih monahinja koje su se već zabarakidirale u manastiru“, stoji u ovom saopštenju i dodaje se da je istovremeno „grupa nasilnika na čelu sa od crkvenog suda već raščinjenim jeromonasima Ksenofontom Tomaševićem i Irinejem Ristićem, nastavila je kolima put u pravcu drugih manastira koje Artemijevci očigledno nameravaju nasilno da preuzmu“.
Kako je, tvrde u Eparhiji, tada došlo do uzurpiranja imovine SPC, počinioci će biti krivično gonjeni pri srpskim sudovima. Takođe, oni su sada smatrani sektom.
„OTVORENI RASKOL“
Novopostavljeni episkop raško-prizrenski Teodosije je u petak posle podne iz Beograda hitno otišao na Kosovo zbog raskolničkog uzurpiranja manastira Duboki potok, u opštini Zubin Potok, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Kako je saopšteno iz SPC, Sveti Arhijerejski Sabor je sa velikim žaljenjem i zabrinutošću primio je vest o pokušaju nasilne uzurpacije crkvene vlasti u ovoj mnogostradalnoj Eparhiji Srpske Pravoslavne Crkve od strane umirovljenog Episkopa Artemija, koji je ovim postupkom i formalno ušao u raskol sa Svetim Arhijerejskim Saborom, odnosno sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom.
„I pored izričite zabrane sveštenodejstva, koju mu je Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve 15. oktobra 2010. godine izrekao zbog njegovih antikanonskih postupaka i neprihvatanja odlukâ najviših jerarhijskih tela, Episkop Artemije je, bez odobrenja Svetog Arhijerejskog Sabora, administratora Eparhije raško-prizrenske i novoimenovanog Episkopa raško-prizrenskog, danas služio svetu Liturgiju u manastiru Duboki Potok (opština Zubin Potok), a sasluživala mu je grupa klirika, njegovih pristalica, koji su takođe pod zabranom sveštenodejstva. Neovlašćenim služenjem svete Liturgije i zloupotrebom gostoprimstva ovog manastira Srpske Pravoslavne Crkve prekršeno je više crkvenih kanona, pa je Episkop Artemije, zajedno sa svojim sledbenicima, ovim krajnje nerazumnim postupkom stupio na put otvorenog raskola i ustao na saborno jedinstvo Srpske Pravoslavne Crkve“, piše u saopštenju SPC-a.
Pročitajte tekst sa naslovne strane aktuelnog broja „Vremena“ „Portret savremenika – umirovljeni vladika Artemije“, kao i tekst o razlozim za suspenziju Artemija i o njegovim poslovima iz arhive „Vremena“ „Pad nedodirljivog vladike“.
Više o ovoj temi možete naći i u „povezanim tekstovima“.
Pre 47 godina raščinjen je tadašnji američki vladika Dionisije (Milivojević), po presudi Velikog crkvenog suda. Ova presuda je međutim bila političke prirode, jer je vladika Dionisije odbio poslušnost Patrijaršiji i Titovoj verskoj komisiji. Bio je kažnjen zbog svog snažnog antikomunističkog stava. Njegovo raščinjenje je izazvalo podele – raskolnici su osnovali Slobodnu SPC, a drugi deo je ostao veran Crkvi u Srbiji. Septembra, 1992. godine zajedničkom liturgijom patrijarha Pavla i, do tada raskolničkog, vladike Irineja Kovačevića, raskol je prevaziđen.
Jedan od članova Slobodne SPC bio je i episkop Damaskin (Davidović). On je isprva razrešen, ali je zadržao eparhijski čin. Međutim, pošto i dalje nije poštovao kanone SPC-a, 2003. godine Sveti arhijerejski sinod oduzeo mu je episkopski i monaški čin.
Nijedan od ova dva slučaja, međutim, ne podseća na slučaj vladike Artemija. Prvi je bio plod isključivo političkih pritisaka, a drugi rezultat raskolničkog delovanja. Vladika Artemije je, nekoliko dana nakon suspenzije, kazao da prihvata odluke Sabora, iako se sa njima ne slaže. Više puta je ponovljeno da on nipošto ne želi da deli Srpsku pravoslavnu crkvu, čak i ako njegovi „branioci“ među vernicima i sveštenstvom imaju takvih ambicija.
J. J.
Da se slučaj sada već raščinjenog episkopa Artemija politizuje videlo
se protekle nedelje po otvorenom pismu episkopima SPC protiv ranije
donte odluke da se vladika Artemije razreši upravljanja Eparhijom
raško-prizrenskom, koje su potpisale i neke ličnosti iz političkog
života. Oni u otvorenom pismu navode da je „ishitrena odluka Sabora SPC kojom se vladika Artemije razrešava upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom samo naznačavala dalje rastakanje jedinstva Crkve, proizvela trusno stanje u južnoj srpskoj eparhiji i sablažnjavala verujući narod“.
„Mi, dole potpisani, verujemo da u slučaju vladike Artemija odluka novembarskog, istorijskog sabora, neće protivrečiti Duhu Svetome i da će potvrditi celomudrenost naših arhijereja – u ovom vremenu lažnih vođa i proroka – koji ne mogu da iznevere arhijerejsku zakletvu jer je ljubav prema istini i bližnjem zapovest Božija. Zato i pišemo ovo Otvoreno pismo ne bi li oni koji se bave biografijom srpske Crkve i drevnog srpskog naroda shvatili da Sveti arhijerejski sabor SPC nikada na sebe ne bi navukao greh raskola“, navodi se na kraju pisma koje su potpisali:
prof. dr Kosta Čavoški, član SANU
mr Dragomir Anđelković, politički analitičar
dr Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova
dr Marko Jakšić, potpredsednik Zajednice srpskih
opština i naselja, Kosovska Mitrovica
akademik Srboljub Živanović
protojerej-stavrofor dr Mateja Matejić
protojerej-stavrofor Hadži Ljubodrag Petrović
prof. dr Zoran Avramović
Goran Antić, diplomirani elektro-inženjer
Miroslav Aritonović, diplomirani mašinski inženjer, Kosovska Mitrovica
prof. dr Vera Bojić
prof. dr Dragiša Bojović
Igor Vojinović, profesor, predsednik Narodnog pokreta „Otadžbina“, Kosovska
Mitrovica
mr Vladimir Dimitrijević
Kosta Dimitrijević, književnik i novinar
Slobodan Dragutinović, advokat
Predrag R. Dragić Kijuk
Bogdan Zlatić, filmski scenarista
Đorđe Janić, književnik
prof. dr Marina Jovanović
prof. dr Miroljub Joković
Miloš Knežević, pravnik i politikolog
prof. dr Slobodan Kostić
Momir Lazić, književnik
prof. dr Aleksandar Litkovski
prof. dr Radmila Marinković
Angelina Marković
dr Marko S. Marković
Olivera Miletić, novinar
doc. dr Branislav Milovanović, kardiolog
prof. dr Milan Mićunović
prof. dr Marko Pavlović
Duško M. Petrović, književnik
prof. dr Milan Petrović
prof. dr Ljuba Protić
Branko Radun, urednik sajta „Vidovdan.org“ i časopisa „Vidovdan“
Vladimir Rakić, elektro-inženjer, Kosovska Mitrovica
prof. dr Tiodor Rosić
mr Sonja Spasojević, pravnik
prof. dr Miodrag Stevanović
mr Zoran Čvorović
Vladika Artemije (Marko Radosavljević) rođen je 1935. godine u selu Lelić, kod Valjeva. Završio je teološke studije u Beogradu, a postdiplomske u Atini. Predavao je na Bogosloviji u manastiru Krka i u Prizrenskoj bogosloviji. Nakon godinu dana predavanja u Prizrenu, povlači su u manastir Crna Reka gde provodi sledećih 13 godina. Oživeo je manastir koji je ubrzo postao rasadnik monaštva. Većina sada odbeglih monaha vezali su se za vladiku Artemija u tom periodu.
U maju 1991. vladika Artemije izabran je za episkopa raško-prizrenskog. Bio je oštri kritičar Slobodana Miloševića i politike koja se vodila na Kosovu. Od Amerike do Australije lobirao je protiv nezavisnosti Kosova. Mnogo puta je sudbinu Kosova vezivao sa sopstvenim delovanjem. „Da ja nisam zadržao narod, pitanje Kosova bilo bi rešeno početkom 2002. godine.“ Predlagao je: „Srbija bi trebalo da objavi da će kupiti najsavršenije borbene sisteme od Rusije i drugih zemalja. To bi jedino dalo rezultata.“ Poglavar SPC-a patrijarh Irinej jednom prilikom je izrazio svoje viđenje: „Vladika Artemije se izdvojio iz celine crkve i za nas je bilo neprihvatljivo to što je on stanje u kojem se Kosovo našlo smatrao ličnim problemom, koji on treba da rešava na, za njega, najcelishodniji način.“
Skupa kola, ne baš skromna plata koju je sebi namenio, luksuz kojim se okružio – neke su od zamerki koje mu se stavljaju na teret. Na te kritike odgovarao je već uobičajenim argumentom, koji koriste i neke druge vladike – sve to nije njegovo lično vlasništvo, već crkveno. Izrazio je svoje negodovanje što se ministrima ne gleda u vozni park, a vladikama se sve zamera. A delu javnosti koji očekuje asketizam od monaštva, poručio je da imaju pravo da očekuju, ali ne i da mere.
Iz teksta „Portret savremenika – umirovljeni vladika Artemije“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
