Izborni uslovi
Demonstranti nezadovoljni porastom troškova školovanja na kratko zauzeli sedište konzervativaca
Izbili su neredi u Londonu kada je oko pedeset hiljada studenata i profesora protestovalo u Vestminsteru protiv planova konzervativno-liberalne vlade da poveća cene školarina, smanji finansiranje Univerziteta za 40 odsto u Engleskoj i ukine vladine stipendije.
Stipendije finansirane iz javnih prihoda u Engleskoj su praktično ukinute novim vladinim odlukama, osim za pojedine prirodne nauke i matematiku. Studenti i profesori su doputovali u London na demonstracije iz raznih delova Engleske, a oko 2000 studenata je došlo i iz Velsa.
U Londonu je došlo do sukoba demonstranata i policije. Ka policajcima su letele kamenice. Skotland jard saopštava da je povređeno 14-oro ljudi, uključujući sedam policajaca, ali niko nije zadobio teže povrede.
Povređena je i jedna policajka. Demonstranti su provalili u zgradu kojoj je štab Konzervativne stranke u centru Londona, zapalili plakate na fasadi, polomili prozore i popeli se na krov sa koga su prosipali neku tečnost na ulicu. Oni su provalili u zgradu, u kojoj su malobrojni policajci naprosto bili nemoćni. Neki od demonstranata su bili maskirani ili su nosili kapuljače. Zgradu je branio relativno mali broj policajaca koji su metalnim ogradama bezuspešno pokušavali da zaustave masu. BBC izveštava da su unutar zgrade demonstranti razbili sigurnosne kamere i trijumfalno igrali po stolovima. Policija je oko 17 časova preuzela kontrolu nad zgradom, a oko zgrade masa se postepeno razišla.
Opsada Milbank tauera se razlikuje od prethodnog glasnog ali mirnog marša, a količina besa iznenadila je mnoge.
Gradonačelnik Londona Boris Džonson je izjavio da je užasnut da je mala manjina zloupotrebila pravo da protestuje. Šef policije najavio je da će posle nereda uslediti oštra istraga. Demonstranti su rasterani i ispred sedišta liberalnih demokrata.
Hiljade ljudi su protestovale protiv predloga britanske vlade o kresanju unuverzitetskih izdataka koja će za posledicu imati da će se cena školarine kretati između 6.000 funti (9.600 dolara) i 9,000 funti (14.400 dolara za godinu, a dosadašnja školarina iznosi 3.290 funti (5.264 dolara).
Kako piše Njujork Tajms, školarine su politički osetljiva tema u Britaniji, gde su univerziteti u velikoj meri finansirani od strane vlade. Do 1990-ih, studenti nisu plaćali školarinu. Laburistička vlada je bila ta koja je uvela školarine. Vlada konzervativaca i liberalnih demokrata tvrdi da nema drugi izlaz do da poveća školarine. Liberali su u posebno komplikovanom položaju, obzirom na to da se sadašnja politika razlikuje od njihovih izbornih obećanja.
To su do sada najveće ulične demonstracije od kada je britanska vlada prošlog meseca najavila smanjenje javnih troškova za oko 130 milijardi dolara do 2015. Sindikati i radnici u javnom sektoru najavili su nove demonstracije i štrajkove u narednim mesecima.
Studentski lideri izjavljuju da će tražiti opoziv poslanika koji su prekršili obećanja. Protest u Londonu je deo socijalnih tenzija u evropskim državama blagostanja, koja su prošlog meseca uzdrmala Francusku. O tome se ponovo može čitati u članku
„Evropa na ulici: Francuska epidemija u državi blagostanja“, Vreme broj 1034 od 28. oktobra 2010.
Po starom zakonu spojenih sudova evropski talas studentskih nemira brzo dospe i do Beograda, ali ovog puta taj talas je slab, pa vlast ne mora da zazire od toga da se ponavlja ’68. Slabi studentski protesti nemaju opštedruštveni karakter, već se svode na cenjkanje studenata s vlastima oko uslova i cene studiranja. Nekoliko stotina studenata Fakulteta političkih nauka, Geografskog fakulteta, Fakulteta primenjenih umetnosti, Visoke elektrotehničke i Visoke poslovne škole, protestovali su u sredu 10. novembra mirnom šetnjom ulicama Beograda i ispred Ministarstva prosvete. Oni traže da se svim studentima koji imaju više od 48 bodova troškovi pokrivaju iz budžeta. Njihovi pregovori s vladom će se nastaviti.
Manje demonstracije zabeležene su i 18. oktobra, kada su studenti Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu protestovali ispred zgrade te obrazovne ustanove, nezadovoljni zbog cene boda ispita koji se prenose u narednu godinu i troškova participacije za prebacivanje sa subotičkog na novosadski fakultet, kao i 22. oktobra kada su studenti Fakulteta za bezbednost predali zameniku ministra prosvete sličan zahtev – da se studenti sa 48 bodova oslobode plaćanja školarine.
Prošle godine, nekako u ovo doba godine vlada Srbije ispunila je pet od šest zahteva studenata Beogradskog univerziteta i Univerziteta umetnosti koji su nekoliko dana protestovali tražeći olakšice za upis u narednu godinu studija. Po zakonu da bi se upisala školska godina potrebno je da se položi onoliko predmeta koliko zbirno daje 48 bodova.
Ista vrsta protesta beleži se i u drugim zemljama. U univerzitetskim gradovima u Austriji Beču, Gracu, Salcburgu i Insbruku studenti i univerzitetsko osoblje su izašli na ulice, 19. oktobra u znak protesta protiv najavljenih mera štednje u budžetu za visokoobrazovne ustanove. Austrijski protesti su bili bar desetostruko jači od beogradskih – samo u Beču demonstriralo je 20-ak hiljada studenata.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
