Nobel 2010 >

Laureat u srpskoj nauci

Krajnje neuobičajeno, ispostavilo se da je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku za 2010. godinu Konstantin Novoselov, saradnik Instituta za fiziku u Zemunu. Ta dosad neviđena i ugodna okolnost, na jedan način, daje novu dimenziju položaju srpske nauke, pokazujući da ona i nije tako daleko od fronta svetskih istraživanja kako se moglo činiti.

Naime, kako je prošle nedelje saopštila Švedska akademija nauka, za fiziku su ove nagrađeni naučnici ruskog porekla Andrej Gejm i Konstantin Novoselov za, kako je saopšteno, "revolucionarne eksperimente sa dvodimenzionalnim materijalom grafenom".

Ova oblast istraživanja u takozvanoj nanofizici poslednjih godina je doživela izuzetan rast i preti da, zahvaljujući neverovatnim tehnološkim primenama, značajno utiče na kvalitet života u skoroj budućnosti. To je jedan od razloga zašto su istraživanja grafena privukla vodeće svetske fizičare i počela da se izvode u najvećim naučnim centrima na svetu, u šta su uključeni i srpski naučnici, bilo da rade u Srbiji ili u inostranstvu.

Grafen (na slici) je ugljenik izuzetnih svojstava – to je zapravo materijal koji čini samo jedan sloj atoma ugljenika. On može imati ogromnu širinu i dužinu, ali budući da je tako tanak da ga čini samo jedan atomski sloj, praktično nema treću dimenziju.

Inače, mladi za nobelovce, Novoselov (36) i Gejm (51) su pre pet godina bili pioniri u istraživanju grafena, koje je danas već pokrenulo razvoj novih materijala i proizvodnju inovativne elektronike. Budući da je providan i dobar provodnik struje, grafen je pogodan za proizvodnju providnih ekrana osetljivih na dodir, svetlećih panoa, solarnih ćelija i ko zna čega sve ne.

Danas se Novoselov nalazi u Mančesteru u Velikoj Britaniji, ali je poslednjih nekoliko godina u svojim istraživanjima sarađivao i sa srpskim Institutom za fiziku, gde se takođe razvio centar za nanomaterijale.

Kako za "Vreme" objašnjava dr Radoš Gajić iz Centra za nove materijale i fiziku čvrstog stanja na Institutu, oduvek je postojala dobra saradnja ove laboratorije sa ruskim naučnicima, dok se saradnja sa samim Novoselovim odvija malo više od godinu dana.

U međuvremenu, pre nego što je stigla vest iz Stokholma, ovogodišnji Nobelov laureat već je bio uključen kao strani saradnik u projekat osnovnih istraživanja iz oblasti fizike: "Fizika uređenih nanostruktura i novih materijala" koji će u periodu 2011–2014. voditi profesor Gajić, a koji finansira Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Intenzivna saradnja sa stranim naučnicima je uobičajena pojava u našoj nauci poslednjih godina, a sa ovim slučajem ona je dobila priliku da se primakne vrlo blizu Nobelovim vodama.

Institut za fiziku u Zemunu, koji je poslednjih meseci u finansijskim teškoćama, inače predstavlja jednu od naših najjačih naučnih ustanova, gde se produkuje najviše radova za svetske časopise. Institut je osnovan pre pedeset godina kao miroljubivija protivteža "Vinči", sa idejom da se u njemu istražuje sve osim "nuklearne fizike".

Da li će jednom iz njega ili nekog drugog srpskog naučnog centra doći i prvi srpski naučnik Nobelovac?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net