NASILNIČKI PIR: Ko stoji iza huliganskog divljanja / foto: reuters, marko đurica

Parada ponosa 2010 >

Teror nad Srbijom

Koliko god neko želeo da veruje u tvrdnje da nasilja u Beogradu ne bi bilo da nije bilo Parade, iskustvo nam govori drugačije. Ono nam kaže da u Srbiji postoji jedna opasna sila koja mimo svih zakona zdravog razuma, mimo svakog reda i poretka, mimo moralnih normi i bez ikakvog prava na to, povremeno teroriše i drži Beograd pod opsadom. Kako i zbog kojih razloga to plazi za rukom ultradesničarskim i drugim huliganskim grupama

Na poslednjem kontrolnom punktu pre konačnog ulaska u park Manjež, gde je održana Parada ponosa pod nazivom "Da šetamo zajedno", grupa od pedesetak ljudi strpljivo čeka da bude pretresena, detaljno pregledana i legitimisana. Na zglavku desne ruke već imaju papirnu žutu traku: propusnicu koju su dobili na prvom policijskom punktu i koju treba da pokažu na svakom narednom.

Uprkos instrukcijama organizatora, prema kojima nije trebalo dolaziti u većim grupama, jasno je da tu preporuku gotovo niko nije sledio. Grupice od po pet-šest, pa i desetak ljudi slivale su se iz različitih pravaca ka trgu Slavija i početku Nemanjine ulice. Ni po čemu se ne razlikujući od drugih prolaznika, hodaju u mrtvoj tišini.

"Sram da vas bude! Bijete decu i pošten svet zbog ovih nastranih bolesnika", urla jedna starija žena na policajce sa štitovima, pancirnim prslucima, šlemovima i pendrecima u kordonu na kraju Ulice kralja Milana i početka Slavije. Policajci ćute i gledaju mimo nje.

Pogledali se nisu – dok su se mimoilazi u Beogradskoj ulici – ni nekoliko učesnika Parade ponosa i grupa od desetak huligana koju je policijski kordon upravo potisnuo ka Bulevaru kralja Aleksandra. Huligane je zanimala isključivo policija, a učesnike Parade ponosa samo bezbedan ulazak u krug koji su štitila tri obruča policijskih kordona, konjica i hameri.

Odsustvo saobraćaja na Slaviji dalo je svoj doprinos ionako prilično sablasnoj atmosferi. Mrtvu tišinu prekidao je zvuk nadletanja helikoptera i dve eksplozije od dimnih bombi koje je policija bacila da bi sprečila grupu huligana da se ubaci među učesnike parade. Zvanično, to je bio prvi sukob huligana i policije koji se tog dana dogodio.

"Stigla sam do Slavije i vratila se kući", glasi SMS koji ekipa "Vremena" dobija od prijateljice sa kojom je trebalo da se nađemo.

Policija je detaljno pretresala svakoga ko ulazi u park Manjež. Majku sa dvogodišnjim detetom izveli su pored ograde kojom je park privremeno ograđen. Prisutni, uvereni da je vraćaju kući jer ovakvo mesto nije bezbedno za tako malo dete, iznenađeni su kada je žena iz torbe izvadila dečje sokove, flašice i keks, spustila ih na gomilu hrane već oduzete od drugih učesnika parade i vratila se nazad u park. Tačno tako – povela je dete na Paradu. Mogućnost da je tu zalutala, ne znajući šta se događa, sasvim je isključena. Da bi do Manježa uopšte stigla, morala je, kojim god putem da je krenula, da prođe najmanje dva policijska kordona, objasni im gde je i zašto pošla, pokaže lična dokumenta, bude pretresena, evidentirana (policija zapisuje brojeve ličnih karata onih koji idu na paradu), dobije propusnicu u vidu žute trake koju su redari stavljali na zglavke pridošlicama i pokaže je na još dva kontrolna punkta.

Nekoliko trenutaka kasnije, nakon što su se kapije oko parka zatvorile i kada je parada konačno počela, svima koji su se zgražavali nad time što je neko poveo dete na mesto gde se očekuju nemiri i nasilje, postalo je jasno da razloga za strah, bar dok su tu – nema. Jedini ljudi na centralnim beogradskim ulicama koji u tom trenutku nisu imali nikakvu predstavu šta se zbog održavanja Parade ponosa događa bili su upravo učesnici parade.

MAMOGRAFIJA: A ono što se događalo na ulici, rezultiralo je sa 142 povređenih, od čega 120 policajaca. U MUP je privedeno 207, a zadržane su 103 osobe. Na bolničkom lečenju zadržano je dvoje građana i jedan policajac.

"Dobro je da nijedan ljudski život nije izgubljen", rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević novinarima ispred Urgentnog centra nakon obilaska povređenih.

Huligani su prilikom sukoba s policijom na Trgu Nikole Pašića kamenovali autobus u kojem se nalazi digitalni mamograf za rano otkrivanje raka dojke.

Više sukoba desilo se u širem centru Beograda, a najžešći su bili na Terazijama i u Knez Mihailovoj, ispred sedišta Demokratske stranke u Krunskoj i u Bulevaru kralja Aleksandra. U neredima je zapaljeno prizemlje zgrade u kome je sedište Demokratske stranke u Krunskoj, a zgrada je gađana kamenicama. Kamenovana je zgrada Socijalističke partije Srbije i Liberalno demokratske partije, a polupan je i ulazni hol zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici. U sukobima je zapaljeno mnogo kontejnera i oštećeno na desetine automobila.

Neredi i napadi na policiju počeli su oko deset časova na Slaviji, kada je grupa huligana pokušala da probije policijski punkt i uđe na paradu. Potom se nastavili na Terazijama, gde su prvi put kamenjem napadnuti policajci u kordonu. Potisnuti, huligani su se potom pregrupisali ispred Doma skupštine Srbije i, kasnije, na Bulevaru kralja Aleksandra, gde se desio do tada najveći sukob. Na kordon interventne brigade bacane su krupne kamenice, flaše, zapaljeno je više kontejnera… Huligani su potisnuti tek kada je Žandarmerija intervenisala.

Oko podneva su se huliganske grupe razišle da bi se 20 minuta kasnije okupile u Krunskoj ulici, gde su kamenicama i molotovljevim koktelima zasule sedište Demokratske stranke i policiju koja je obezbeđivala zgradu. Ubrzo je stiglo policijsko pojačanje koje je potisnulo huligane u pravcu Kalenićeve pijace. Iza njih je ostao plamen u prizemlju sedišta Demokratske stranke i razbijeno staklo na ulici.

Jedna grupa huligana upala je u autobuse na linijama 25 i 26, i iz njih silom isterala putnike. U Mekenzijevoj su nasilnici zaustavili trolejbus, izbacili putnike i gurnuli ga niz ulicu: "trola" se zaustavila tek kada je udarila u stub bilborda na Slaviji. Ukupni bilans obračuna izgrednika sa vozilima GSP "Beograd" bila su dva uništena trolejbusa i isto toliko autobusa, a materijalna šteta se procenjuje na oko 35.000 evra.

Sukoba je bilo i na Trgu Nikole Pašića, gde je policija intervenisala uz upotrebu suzavca i rasterala izgrednike. Ali, očigledno dobro organizovani, huligani su se brzo okupljali na drugim mestima. Na Terazijama su oko 12.15 već skandirali i dovikivali uvrede, bacali na policiju kamenje, petarde, "topovske udare"…

Kako je javio TV Studio B, kordon policije propustio je iz Takovske grupu od pedesetak "protivnika Parade ponosa", na čijem je čelu bio sveštenik i sproveo ih do raskrsnice Resavske i Bulevara kralja Aleksandra. Tu im se pridružila veća grupa momaka iz parka Tašmajdan od kojih su mnogi imali kapuljače i marame preko lica. Zatim su zasuli kamenicama pripadnike Žandarmerije koji su prolazili s druge strane. Žandarmerija u prvom trenutku nije reagovala, ali je kasnije postavila kordon ispred Ministarstva ekonomije u Bulevaru.

Međutim, dobro organizovani huligani uspeli su da polupaju ulazni hol RTS-a i opet se rasture. Divljanja ovih grupa bilo je po celom gradu: pošlo im je za rukom da ispred austrijske ambasade u Ulici Sime Markovića prevrnu i zapale policijski automobil.

Šteta koja je načinjena procenjena je na oko milion evra. Sada već tradicionalno, na meti huligana našle su se i – patike. Dve prodavnice sportske opreme u Kolarčevoj ulici su razlupane i opljačkane.

SABIRANJE UTISAKA: Ukupan rezultat svega što se u nedelju događalo može se svesti na sledeće: parada je održana, Beograd je demoliran. Reakcije i komentari su, očekivano, različiti. Ipak, kroz sve se provlači isto pitanje: da li je održavanje Parade ponosa u Beogradu vredno razbijenih izloga, opljačkanih prodavnica i povređenih policajaca? Najjednostavnije bi bilo reći da nije. Međutim: koliko je puta, samo u poslednjih pet godina, centar Beograda demoliran, a koliko je puta u Beogradu održana Parada ponosa?

Prosta računica pokazuje da direktne uzročno-posledične veze između održavanja Parade ponosa i divljanja huligana – nema. Jer, podsetimo se: u februaru 2008. posle mitinga zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, nije bilo Parade ponosa. U julu iste godine, nakon hapšenja Radovana Karadžića, nije bilo Parade ponosa. Nije je bilo ni prošlog septembra kada je Bris Taton seo u kafić na Obilićevom vencu. A pogotovo je nije bilo nekoliko dana kasnije, kada se država još jednom povukla pred terorom nasilnih i nerazumnih i zabranila Paradu zakazanu za 20. septembar, što ih nije sprečilo da svejedno divljaju po gradu, napadaju strance i zavode strahovladu na ulicama Beograda.

Koliko god neko želeo da veruje u tvrdnje da nasilja u Beogradu ne bi bilo da nije bilo Parade, iskustvo nam govori drugačije. Ono nam kaže da u Srbiji postoji jedna opasna sila koja mimo svih zakona zdravog razuma, mimo svakog reda i poretka, mimo moralnih normi i bez ikakvog prava na to, povremeno teroriše i drži Beograd pod opsadom.

Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste: da li je navijačkim, ultradesničarskim, klerofašističkim i drugim huliganskim grupama u nedelju to uspelo? Bez obzira na milionsku materijalnu štetu, bez obzira na broj povređenih policajaca, huligani ipak nisu pobedili. Pre svega, nikome od učesnika Parade ponosa nije falila dlaka s glave. Suprotno svim očekivanjima u prethodnim danima, u parku Manjež je nakon odlaska kolone u pravcu Studentskog kulturnog centra, svaka travka ostala na svom mestu. Što se tiče policijske zaštite samog skupa, sve je prošlo u redu, od dolaska na Paradu do odlaska sa žurke u SKC-u, odakle je policija maricama razvozila prisutne.

Ovih dana čuju se glasovi koji kažu da je policija morala oštrije da reaguje prema huliganima, da je simptomatično to što je broj povređenih policajaca višestruko veći od broja povređenih nasilnika. Međutim, treba biti mnogo naivan, pa ne shvatati da bi oštrija i žešća reakcija policije od potencijalnih žrtava takve akcije koliko sutradan napravila heroje. Ako je Urošu Mišiću i Miladinu Kovačeviću uspelo da u očima pojedinih delova društva postanu nedužni junaci, eventualnim žrtvama suzavca i policijskih pendreka to bi bilo još lakše.

Ne bi trebalo, prilikom sabiranja utisaka, zanemariti ni reakcije državnih zvaničnika. Isti oni ljudi koji pre tačno godinu dana nisu uspeli da omoguće sprovođenje važećih zakona ove zemlje i održavanje Parade ponosa, ove godine su pokazali, uz neke izuzetke, da su nešto naučili iz tog iskustva. Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da će odgovor države zbog nereda koji su se u nedelju dogodili u Beogradu "biti žestok". Za dela koja su počinili, izmenama Krivičnog zakonika, i bez izazivanja nasilja, sledi kazna do osam godina zatvora, rekao je Homen: "Ovo nije pitanje ni gej parade i njihovih prava, nego je pitanje prava građana da slobodno prošetaju i da žive u ovoj zemlji." Sličnu odlučnost u izjavama pokazali su i ministar odbrane Dragan Šutanovac i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

ALI IPAK: Gorak ukus posle prve uspešno održane Parade ponosa u Beogradu ipak je ostao. Slike huligana koji ruše, pale i vrlo organizovano napadaju policiju otišle su u svet. Iako su glasovi koji dolaze iz vrha države odlučniji i oštriji, daleko od toga da su se državni zvaničnici, pa i mediji, oslobodili retorike jeftinog podilaženja prividnoj većini. Čak i ako većina građana Srbije ne podržava borbu LGBT populacije, sasvim je izvesno da ne podržava ni nasilje i bezumno divljanje na ulicama. A izgleda da naše političke elite još nisu uspele da jasno naprave tu razliku u javnim nastupima. Otuda, valjda, i izjava gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da je poznat njegov stav o "ovoj manifestaciji": "Upozoravao sam da će ovo da se desi i ne verujem da će ljudi koji su je organizovali zbog toga sutra imati veća prava – čak će homofobičnost biti veća."

U tom smislu, zanimljiva je bila terminologija kojom su izveštači većine televizijskih kuća u direktnim uključenjima označavali izgrednike u nedelju: do paljenja zgrade Demokratske stranke, bila je reč o "protivnicima Parade ponosa" i o "demonstrantima". Nakon toga, preimenovani su u huligane.

Još jedan pomak u odnosu na dosadašnje stanje stvari, kada je reč o odnosu prema divljanju huligana na beogradskim ulicama, jeste činjenica koju je malo ko primetio, a to je da je prvi put otkako kao društvo imamo problem sa masovnim huliganskim divljanjem, policija izašla u javnost sa dokazima o tome da je reč o organizovanoj akciji. Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da nasilje na ulicama Beograda nije slučajnost, već da je sve promišljeno i organizovano. On je rekao da je pre održavanja Parade ponosa na osnovu određenih saznanja, u dogovoru sa Bezbednosno-informativnom agencijom, lišen slobode jedan od vođa Obraza Mladen Obradović, kod koga je nađena određena dokumentacija koja će, kako je rekao, na neki način usmeravati dalju istragu i dalji rad. Prema Veljovićevim rečima, oko šezdeset odsto privedenih huligana je iz unutrašnjosti. To je podatak koji će u narednim danima mnogi pokušati da istrgnu iz konteksta i protumače kao znak elitističkog držanja Beograda spram unutrašnjosti Srbije. Reč je, ipak, o samo još jednoj činjenici koja ide u prilog teoriji o organizovanom nasilju.

Da balansiranja i podele odgovornosti za nemire između huligana i učesnika Parade ponosa ne može biti, trebalo bi da bude očigledno već iz toga kako je protekla Parada: grupa od oko 1000 ljudi iskoristila je pravo koje joj omogućavaju zakoni države u kojoj žive, okupila se na dogovorenom mestu, održala skup, mirno prošetala nekoliko stotina metara, ušla u SKC, a zatim se razišla kućama. Žurka kojom je trebalo da bude završeno okupljanje okončana je ranije nego što je planirano, zbog procene organizatora da je tako nešto neprimereno dok na ulicama vladaju haos i nasilje. Stavljanje znaka jednakosti između njih i onih koji su takav, miran i bezazlen skup iskoristili kao povod za divljanje, vandalizam i pljačku prkosi zdravom razumu, a huligani, oni sa kojima dijaloga ne bi smelo da bude, prećutno se priznaju kao uticajan politički i društveni faktor.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

MIRNO I VESELO: Parada ponosa / foto: milovan milenković<br><br>(Još slika pogledati pod »Povezani članci« -> Parada ponosa i teški incidenti)<br><br>
  • MOLOTOVLJEVI KOKTELI I KAMENICE: Sedište Demokratske stranke<br><br>foto: beta / janko petković

Zašto mamograf?

Zašto mamograf?

BEZ OBRAZA: Razbijen mamograf


Nakon vesti da su huligani na beogradskom Trgu republike razlupali mobilni mamograf, kupljen sredstvima koje je u humanitarnoj akciji prikupio Fond B92, mnogi su se zapitali šta je mamograf zgrešio. Osim očigledne simbolike, oličene u činjenici da je za ovaj aparat sredstva prikupila "ozloglašena" B92, ima tu još ponečega. Još 2008, kada je pokrenuta akcija prikupljanja novca za kupovinu mamografa, na ultranacionalističkim forumima pojavile su se svakojake teorije o ovoj temi. Prenosimo najzanimljivije:

"Korumpirana marioneta Sorosovih fondacija za ‘razvoj demokratije’, Veran Matić, tako namerava da izvuče pare od domaćih ‘donatora’ i napravi posao nekom stranom proizvođaču aparata za mamografiju. Istovremeno će jakom medijskom kampanjom u narednih nekoliko godina raditi na podvođenju što većeg broja devojaka i žena na skeniranje dojki radi ‘ranog’ detektovanja kancera. Žene Srbije će se orkestriranim radom i ostalih medija, koje kontroliše isti strani faktor, dramatično upozoravati i zastrašivati alarmantnim podacima o porastu raka dojke, a kao jedino spasonosno rešenje od smrtnog ishoda ove ‘opake bolesti’ predočavaće im skeniranje i izradu mamograma (mamografa) koji treba da urade što pre i da se ovom pregledu podvrgavaju redovno svake godine."

"Pita li se iko otkud sad odjednom tolika upozorenja Srpkinjama da se pregledaju i proveravaju imaju li rak dojke i rak materice? Zašto nema istih boleština kojima plaše muškarce? Zastrašuju naše žene kako bi ih strahom od bolesti držali u ropstvu umesto da slobodne i bezbrižne žive i rađaju."

Napad na Žene u crnom

U noći pred održavanje beogradske Parade ponosa, u prostorije nevladine organizacije "Žene u crnom" upala su dvojica mladića naoružana tučkom za meso i napala aktiviste koji su se zatekli u prostorijama. "Da nije bila reč o slučajnom incidentu dokazuje i to da su mladići u prostorije ušli glasno tražeći ‘pedere’ među prisutnima, želeći da se fizički obračunaju", saopštile su "Žene u crnom".

Intervju: Rašad Robinson,
LGBT aktivista

Intervju: Rašad Robinson, <br>LGBT aktivista


Policija je uradila odličan posao

Beogradskoj paradi ponosa, pored predstavnika Evropske unije i ambasada, prisustvovali su i brojni LGBT aktivisti iz sveta. Jedan od njih je i Rašad Robinson, medijski direktor Gej-lezbejske alijanse protiv difamacije (GLAAD), bazirane u Njujorku. GLAAD je jedna od najvećih nacionalnih LGBT organizacija u Sjedinjenim Američkim Državama.

"VREME": Kakve utiske nosite sa beogradske parade ponosa?

RAŠAD ROBINSON: Moj prvi utisak je da ova parada neverovatno inspiriše. Kad sam video sve te ljude koji su došli da pokažu svoje dostojanstvo, ponos i hrabrost, bio sam iskreno impresioniran. U svetlu svega onoga što slušamo poslednjih godina o stanju LGTB prava u Srbiji, ovo je bila prava stvar. Znate, ja sam crnac i homoseksualac. Moj deda nije mogao da ide u školu slobodno kao što sam ja išao. U životu se sve vrti oko odgovornosti za samog sebe, odgovornosti da sami ustanete za svoja prava.

Znam da ima ljudi koji su želeli da dođu, ali su bili preplašeni. Snimci iz Beograda na dan održavanja parade bili su veoma zastrašujući. Lako je meni, koji ću sutra sesti na avion i otići kući, da govorim ljudima da ne treba da se plaše. Ali, ono čemu se nadam je da će ljudi koji su došli, bez obzira na strah koji su osećali, inspirisati one koji još nisu smogli hrabrost da izađu.

Da li ste vi bili uplašeni?

Znate, bio sam na mnogim paradama ponosa u svetu, na raznim mestima, pa i tamo gde LGBT osobe nisu dobrodošle. I u mojoj zemlji ima mnogo krajeva gde LGBT osobe nisu dobrodošle. Međutim, nikada ranije nisam bio na mestu gde je učesnicima parade pretila fizička opasnost. Da, bio sam uplašen. Ali, vaša policija je uradila odličan posao.

Kakvu je sliku Srbija poslala o sebi u svet, s obzirom na sve što se u nedelju dešavalo?

Mešovitu. Da, slika huligana koji napadaju policiju jeste loša. Ali, prva parada u Beogradu je održana i to je velika stvar. Tačno je da će prva slika koja je otišla iz Srbije biti ova ružnija. Međutim, siguran sam da su sledeće priče o tom događaju koje budu otišle odavde zapravo priče o ljudima koji su organizovali Paradu. Priče o njihovoj hrabrosti da, bez obzira na opasnost, organizuju paradu, jesu lepša strana onoga što se dogodilo. Znate, ja sam LGBT aktivista, svakodnevno se borim protiv homofobije. Da li bih rizikovao svoj život u toj borbi? Nisam siguran. A ovi ljudi upravo to rade.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net