foto: goranka matić

  >

Vesti

Prazni indeksi

Nakon drugog upisnog, septembarskog roka, na državnim fakultetima u Srbiji ostalo je 1500 nepopunjenih mesta. Ova brojka odnosi se na četiri univerziteta, u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Prištini, a Univerzitet u Nišu još nije dostavio podatke.

Najviše praznih mesta bilo je u Novom Sadu – 580, a samo jedno manje je na Beogradskom univerzitetu. Samo je u Novom Pazaru popunjeno sve do poslednjeg indeksa.

Što se tiče pojedinačnih fakulteta, na novosadskom Ekonomskom fakulteta je moglo da se upiše još 340 studenata. A na neslavnoj listi je i beogradski Poljoprivredni fakultet sa 216 praznih mesta i Pravoslavni fakultet sa 126.

Rektori univerziteta su se u izjavama za dnevne novine založili da se što pre donese Strategija o visokom obrazovanju, ali i nacionalna Strategija zapošljavanja. Ističu da je to važno kako se ne bi pravili pogrešni potezi, odnosno kako bi se tržište rada pratilo i bilo usaglašeno sa obrazovnim profilima koji se nude. Ali, s druge strane, naglašavaju da ne treba praviti nagle odluke.

"Ne bi valjalo odmah ukidati neke smerove, jer smo na našem univerzitetu imali primere da nekoliko godina vlada slabo interesovanje za studiranje geografije ili istorije, a onda su ove godine gotovo sva mesta popunjena. To se desilo zbog ekspanzije turističkih agencija koje sve više tragaju za obrazovanim istoričarima i geografičarima koji poznaju neki strani jezik i koji turistima, potkovani znanjem, mogu da pruže mnogo više informacija. Ovaj primer pokazuje da je dobro što nismo pre nekoliko godina ukinuli Smer geografije na PMF-u Prištini", objasnio je za dnevni list "Blic" rektor Prištinskog univerziteta Zdravko Vitošević.


Hladni fakulteti

Pošto Univerzitetu u Beogradu (BU) država duguje oko deset miliona evra, a računi za komunalne usluge koje fakulteti ne mogu sami da plati su veliki, studentima preti hladna zima. Dodatni problem je i što se cena grejanja obračunava kao za privredu, pa će u danima koji dolaze biti održan sastanak predstavnika BU-a, Skupštine grada i Toplane.

Dekan Fakulteta veterinarske medicine kazao je da račune plaćaju iz preostalih rezervi koje polako nestaju i da grejanja bude do dva po podne, a od tada studenti sede u jaknama. Mašinski fakultet već duguje 22 miliona za grejanje. Ukupno, fakulteti Beogradskog univerziteta duguju milijardu dinara za grejanje.

Profesor dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, izjavio je da bi trebalo povećati izdvajanja države, ali ni da fakulteti nisu potpuno nevini.

"Država u ovom trenutku pomaže koliko može, ali ceo budžet ‘pojedu’ plate. Fakulteti ne mogu samo čekati da im država da novac, već moraju i sami da se snalaze. Da izađu na tržište, da ponude projekte, da sarađuju sa privredom i tako obezbede dodatne prihode…", rekao je Kovačević za jedan beogradski dnevni list.

Žarko Obradović, ministar prosvete, najavio je da će rebalansom budžeta deo sredstva biti odvojen za namirenje duga fakultetima, pogotovo onim koji imaju problema sa grejanjem. Njegova procena je da za sve nivoe obrazovanja trenutno nedostaje nekoliko milijardi dinara.


Osmaci u neizvesnosti

Iako je prošlo više od mesec dana od kada su đaci seli u školske klupe, učenici osmih razreda su još u neizvesnosti kako će izgledati mala matura i šta ih čeka na kraju školske godine. Problem je nastao zbog sporenja Nacionalnog prosvetnog saveta i Ministarstva prosvete, a odnosi se na to da li zadaci treba da budu poznati ili ne. Savet je napravio svoj predlog koji je prosledio Ministarstvu. Ali, dok se Savet zalaže da zadaci budu nepoznati, Ministarstvo smatra da bi 70 odsto zadataka na završnom testu trebalo da budu iz zbirke. Iz Saveta su istakli da zadaci iz zbirke "podstiču" učenje napamet, što jeste boljka naših školaraca, a da bi unapred nepoznati zadaci podstakli logičko mišljenje. Postoje mišljenja prema kojima bi u početku većina zadataka bila poznata, pa bi se postepeno uvodilo što više novih, da bi za nekoliko godina svi zadaci bili nepoznati.

Mala matura će biti obavezna, a po svemu sudeći, neće se mnogo razlikovati od dosadašnjeg kvalifikacionog ispita. Učenici će imati dva sata, rešavaće test u svojoj osnovnoj školi, a novina je da niko nije pošteđen, odnosno da će svi osmaci morati da ga polažu. Niko ne može da padne na ispitu, ali ako učenik ne bude imao dovoljno poena, moći će da se upiše samo u školama gde su ostala slobodna mesta, što isto nije novina.

Konačnu odluku o tome kako će precizno izgledati završni ispit doneće Ministarstvo prosvete, a u martu se planira probni test.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net