PRVI PUT U BEOGRADU: Hilari Klinton i Boris Tadić / foto: vesna anđić

Hilari Klinton na Balkanu >

Reset dugme i baza Bondstil

Podrška priključenju Srbije EU i poruka da će od rezultata pregovora Beograda i Prištine zavisiti odnosi Srbije i SAD

Američka državna sekretarka Hilari Klinton doputovala je iz Sarajeva u Beograd, u utorak 12. oktobra, nešto pre 15 časova, američkim avionom "boing 757" koji je prilagođen tako da funkcioniše kao "pokretna kancelarija". Posle pola sata zadržavanja na pisti, na Aerodromu "Nikola Tesla" dočekao ju je potpredsednik za evropske integracije Božidar Đelić. Na kraju crvenog tepiha pred Palatom Srbija, ipak bez garde, predsednik Srbije Boris Tadić.

Za obezbeđenje njene posete angažovana je američka tajna služba po uobičajenoj rigidnoj proceduri za posetu američkih visokih zvaničnika primenjivanoj u malim zemljama. Sa srpske strane angažovano je oko 4800 policajaca, što je po brojnosti ljudstva kontingent nešto manji od polovine profesionalnog sastava Vojske Srbije. (Vojska Srbija treba da ima 10.918 profesionalnih vojnika, a do kraja 2010. godine očekuje se da bude popunjena 90 odsto.) Stepen obezbeđenja je bio istovetan kao onaj koji je primenjen prilikom posete Beogradu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i američkog potpredsednika Džozefa Bajdena 20. maja 2009.

Američki političari njenog profila su, inače, bili u Beogradu: Džejms Bejker, državni sekretar za vreme Buša starijeg, onaj koji se 1990. zalagao za opstanak Jugoslavije, a tokom 90-ih Voren Kristofer i Medlin Olbrajt. Kolin Pauel je ovde bio 1. aprila 2003.

Neuobičajeno velik značaj koji se u Beogradu pridaje poseti Hilari Klinton delimično osvetljava grčevito iščekivanje u Beogradu šta će se desiti posle Tadićevog "briselskog zaokreta" i zamene srpske rezolucije u Generalnoj skupštini UN i odlučivanja za taktiku "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se".

Veliko obezbeđenje verovatno je označavalo i strepnju od neprijatnih reminiscencija na proteklu deceniju u kojoj je Hilari Klinton uticala na svog muža Bila Klintona da 1999. naredi bombardovanje Srbije. (Mogli su bar da joj pokažu onaj generalštab u ruinama, ali se prave fini.) Njena prethodnica Olbrajtova je, prema VOA, izjavila: "Žao mi je što nikada više neću moći da odem u Beograd", ali se nije kajala zbog bombardovanja Srbije.

Hilari Klinton se prvo srela s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a potom sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem, zamenikom premijera Ivicom Dačićem i ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem, a potom posebno sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem i ministrom odbrane Draganom Šutanovcem. U trenutku kada nastaje ovaj tekst (utorak 20h), ona razgovara sa predstavnicima nevladinog sektora.

Tadić je zahvalio Klintonovoj za dolazak u Srbiju, istakavši da su izazovi sa kojima se Srbija suočava "izazovi za koje su nam potrebni partnerstva i saradnja sa najvećim silama, a SAD to svakako jesu", da je Srbija spremna da bude pouzdan partner toj državi, ali da će i dalje nastaviti da brani svoje legitimne interese – nikada neće priznati nezavisnost Kosova, ali da je spremna za dijalog i da želi da on počne što pre.

Aludirajući na intervenciju policije na zaštiti učesnika Parade ponosa od napada huligana u Beogradu, naglasio je čvrstu opredeljenost Srbije na zaštiti individualnih prava svakoga, a preko toga i manjinskih prava. Klintonova je pohvalila takvu rešenost i veliki napor Srbije da završi saradnju s Haškim tribunalom.

Pomenula je doprinos američkih Srba razvoju SAD, verovatno zbog aktuelnih "midterm" izbora u Americi u čijoj kampanji ona ne učestvuje, ali učestvuje njen muž. Bilo je i drugih prigodnih gestova radi spuštanja tenzije. Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik posetili su školu u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca, za čiju je rekonstrukciju američka vlada dala 700.000 dolara, i podsetili na to da su seljaci iz tog kraja, tada u četnicima, u misiji "Haljard" 1944, spasili 520 američkih i savezničkih pilota...

Pre Hilari Klinton u Beograd su stigle dve poruke: da Amerika daje podršku priključenju Srbije Evropskoj uniji, te da podstiče, ohrabruje i zahteva da počnu pregovori Beograda i Prištine, "kao razgovori jednakih" o životnim pitanjima, bez doticanja statusnih pitanja, uz odbacivanje mogućnosti podele Kosova.

GRAČANICA: Američka administracija daje signale o nameri da zaštiti Srbe na Kosovu. Pomoćnik državne sekretarke Gordon je posebno najavljivao da će Hilari Klinton ići i u Gračanicu, pažljivo spelujući novinarima koji nisu mogli da uhvate naziv ("that’s G-r-a-c-a-n-i-c-a") naglašavajući da je to opština sa srpskom većinom blizu Prištine, a sekretarkin odlazak tamo treba da bude znak da se SAD na Kosovu angažuju sa svim nacionalnim zajednicama i da Amerikanci ubeđuju Kosovo da osigura da sve etničke grupe budu adekvatno zastupljene. Kaže da se Kosovo impresivno angažovalo (moved impressively) da organizuje izbore u srpskim sredinama. Ne pominje se 250.000 proteranih s Kosova...

Posle razgovora s Hilari Klinton predsednik Tadić je naglasio da interes Srbije nije da se početak razgovora odlaže, već da počne što pre. U svečano intoniranoj razmeni poruka pred novinarima u Palati Srbija Hilari Klinton i Borisa Tadića pomenuto je da su konstatovane razlike (bez pominjanja formule "slažemo se da se ne slažemo"), ali iz jedne rečenice Hilari Klinton proizlazi da će od rezultata pregovora Beograda i Prištine zavisiti i odnosi sa SAD...

SARAJEVO: Takav meki pritisak osetio se i u porukama Hilari Klitnon u Sarajevu gde je ona započela svoju balkansku turneju. Ona je tamo na tlu bivše kasarne "Maršal Tito" otvorila velelepnu američku ambasadu, i obraćajući se studentima u Narodnom pozorištu u Sarajevu istakla neophodnost ustavnih promena u BiH, koje se ne mogu nametnuti spolja, već treba da budu dogovor domaćih lidera, ali je naglasila da niko neće podržati secesionizam bilo koje vrste i dodala da budućnost BiH leži u integracijama u EU i NATO. Poručila je da samo jedinstvena BiH ima američku podršku. Podsetila je da su SAD od rata do sada uložile oko 1,5 milijardi dolara kao pomoć BiH.

Predsednik vlade, novoizabrani predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, koga američka štampa sumnjiči za secesionizam, izjavio je da mu je državna sekretarka SAD Hilari Klinton prenela stav da je u BiH moguć dogovor samo domaćih političkih faktora, dok Vašington može samo pomagati u pronalascima rešenja. Izjavljuje da je to za njega nova situacija – da je nakon posete Klintonove BiH izrazito pojačana odgovornost domaćih lidera za dijalog – kao i kasnije donošenje određenih rešenja...

Mediji u RS javljaju da je tokom kratkog susreta prilikom otvaranja zgrade američke ambasade SAD u Sarajevu Dodik zatražio da Vašington pomogne zatvaranje OHR-a, koji on označava kao remetilački faktor bilo kakvog dijaloga. Onaj na koga je Dodik ciljao, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko je, pak, posle sastanka sa Klintonovom u Sarajevu naglasio da međunarodna zajednica mora da zadrži čvrst stav kada je reč o ispunjenju ciljeva i uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Pomenuo je pitanje državne imovine. Oko toga ko je titular vojne imovine u BiH mesecima se vode sporovi, a ono je povezano sa učlanjenjem BiH u NATO.

BONDSTIL: Slati su i izvesni signali o angažovanju Srbije kroz Partnerstvo za mir NATO-a, ali, ne bar javno, i o uključivanju Srbije u NATO, što su počeli glasnije da zagovaraju naši "atlantisti". U tom kontekstu procena bivšeg ambasadora Srbije u SAD Ivana Vujačića, čini se, više odgovara realnosti: U Vašingtonu su svesni da je srpsko javno mnjenje oštro podeljeno o tom pitanju, da odluka ne može da se prelomi ni na jednu stranu, a oni ne žele da prime u NATO zemlju u kojoj se veliki deo stanovništva tome protivi.

Na brifingu u Beloj kući u Vašingtonu pred balkansku turneju Hilari Klinton postavljeno je i pitanje (ITAR-TASS) kakva je budućnost američke vojne baze Bondstil (Bondsteel). Odgovor pomoćnika državnog sekretara Filipa Gordona bio je nijansiran: "O Bondstilu, mislite na američko prisustvo, deo operacije KFOR? Kao što znate, mi mislimo da KFOR nastavlja da igra važnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti. Jednoga dana ćemo doći do tačke kada KFOR više neće biti neophodan na nezavisnom, suverenom, bezbednom i sigurnom Kosovu koje ima dobre odnose sa svojim susedima. Još nismo na toj tački. KFOR se smanjuje. Mi očekujemo da će se taj proces nastaviti, ali na merljiv, pažljiv i promišljen način, a o tim pitanjima se raspravlja u NATO-u. Verujemo da je prisustvo KFOR-a još uvek neophodno u predvidivoj budućnosti..."

Kad se jednom stacionira, Američka vojska se sporo povlači. Vojne baze SAD su stacionirane čak u 135 zemalja širom sveta, neke su angažovane u postojećim operacijama, a mnoge imaju samo po stotinak vojnika. U Nemačkoj još postoje 22 američke vojne baze sa personalom od oko 45.000 ljudi. Jedna američka kasarna u Rajnskoj oblasti nedavno je stavljena u pripravno stanje kada je nemačka obaveštajna služba uhvatila nekog Pakistanca za koga sumnja da je imao za cilj da izvrši teroristički napad na tu bazu.

Ilustracije te inercije radi, ovde se može podsetiti i na onaj razgovor ministara država članica NATO-a iz aprila 2010, u Talinu, kada se govorilo o izgledima NATO-a za uspeh u Avganistanu, perspektivi vraćanja Bosne na tračnicu koja vodi ka članstvu u NATO, ali, uz razlike, i o budućnosti nuklearnog kišobrana u Evropi zaostalog iz hladnog rata. Obamina administracija je sklona da to oružje povuče, ali pokušava da iznudi kontraustupak od Rusa. Neki u Evropi, uključujući Nemce, prema AP nisu sigurni da se te dve stvari moraju povezati.

Američka državna sekretarka će na kraju turneje u Briselu učestvovati na sastanku sa zvaničnicima EU i partnerima NATO-a, kako se u Vašingtonu kaže, o jačanju i cementiranju partnerstva sa EU i o radu na revitalizaciji NATO-a... U tom kontekstu je, izgleda, kalibrisana i njena balkanska turneja, kao što je bila kalibrisana i NATO intervencija 1999. Odnosi SAD i Evropljana su se, kao što se zna, vidljivo pogoršali posle invazije Iraka 2003. U nekim komentarima povodom ove turneje govori se i o povratku Amerikanaca na Balkan, "gde treba završiti nezavršen posao", kao neka kompenzacija za neuspeh u Avganistanu i Iraku.

Posle povratka iz Evrope (u četvrtak po podne) Hilari Klinton inače planira da krajem oktobra krene u dugu turneju po Aziji, koju će započeti u Vijetnamu...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net