Intervju – Dr Željko Vidović, predsednik opštine Vrbas >

Stvar dobre volje

"Koliko ja znam, Veliki bački kanal je trenutno najzagađeniji vodotok u Evropi", kaže u razgovoru za "Vreme" dr Željko Vidović, predsednik opštine Vrbas, kroz koju prolazi najzagađeniji deo kanala. "Kanal se zagađuje od četrdeset i neke godine, kada je ovde počela da se razvija industrija, i to najviše zahvaljujući industriji u kulskoj opštini, gde su bile štofara i kožara. U Vrbasu su najveći zagađivači bili Karneks i Šećerana, ostale industrije mnogo manje. Do devedesetih godina, kada je Vrbas bio ekonomski jaka opština, niko o ekologiji nije razmišljao. O tome je počelo da se priča tek sredinom devedesetih. Tada je učinjen pokušaj izmuljavanja kanala koji je trajao dva-tri meseca. Ali, to je bio više politički marketing jer ne možete izmuljavati nešto što se još zagađuje. Prava priča je počela sa prečistačem, kada se uključila Evropa, uz Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za zaštitu životne sredine", objašnjava Vidović i dodaje da su danas Vrbašani potpuno svesni problema VBK.

"VREME": U Vrbasu se završava izgradnja magistralnog kolektora i priprema izgradnja centralnog prečistača. Da li će on rešiti problem zagađenja kanala?

DR ŽELJKO VIDOVIĆ: Pre nekoliko dana ovde je bilo 37 ponuđača i otkupilo tendersku dokumentaciju, posetili su lokaciju na kojoj će biti smešten prečistač. Taj prečistač će biti sasvim dovoljan za teritoriju opština Kula i Vrbas i za naredno predviđeno desetogodišnje širenje industrije. Rok da se prečistač završi je do marta-aprila 2012, da se kompletna kanalizaciona mreža grada Vrbasa i naseljenih mesta koja pripadaju opštini priključi na taj prečistač, kao i fabrike poput "Karneksa" i "Vitala". One pre toga moraju da završe priču oko svojih pretprečistača. "Karneks" je već uložio u svoj pretprečistač oko milion evra i mislim da oni imaju nameru da to završe, a što se tiče "Vitala", nemamo informacije šta se tamo dešava. Imamo obećanje da će i oni to uraditi. Od 2012. nijedna fabrika neće moći da radi ukoliko bude zagađivala Veliki bački kanal jer tada se stavlja tačka na zagađivanje.

Kada se zaustavi dalje zagađivanje, šta će biti sa opasnim muljem koji je nataložen u kanalu?

Postoji više ideja, jedna je izmuljavanje, gde se predviđa da bi to koštalo i do 45 miliona evra, a pitanje je šta bi se s tim muljem kasnije radilo, gde bi se smestio. Pitanje je i šta bi bilo sa tim zemljištem, pošto niko ne bi bio srećan da mu mulj bude smešten u blizini.

Postoji jedan projekat koji bi koštao 20 miliona evra a on predviđa da samo deo mulja koji je dobar ide u kompost, dok se kod zagađenog dela ne bi radilo izmuljavanje, već bi se prokopalo novih šest kilometara kanala. Tom zemljom bi se zatrpao ovaj najzagađeniji deo. Stvorio bi se sloj od pet, šest metara zemlje gde bi se zasadile topole i lipe, koje su najbolje za rekultivaciju zemljišta. Po predviđanjima ljudi koji se bave ekologijom, za 40-50 godina to zemljište bi bilo očišćeno od svih otpadnih materija.

Da li biljne vrste mogu uopšte da opstanu na takvom zemljištu?

Početkom devedesetih ovde je pokušano izmuljavanje kanala, ali je naravno bilo suludo izmuljavati kanal koji se stalno zagađuje, i na izlazu iz Vrbasa prema Bačkom polju napravljena je jedna kaseta gde je smešten taj mulj. Sada tamo možete videti topole, čitavu šumu, koje, kao i drugo rastinje, brže rastu nego obično.

Kakve su posledice opasnih materija u kanalu na životnu sredinu?

U kanalu nema riba, pitanje je da li ima ikakvog života. Životinjskih i biljnih vrsta koje su nekada postojale uz kanal više nema. To je mrtva zona, potpuno neupotrebljiva za bilo šta. Kanal ne može da se koristi ni za navodnjavanje poljoprivrednih useva. Bez obzira na to koliko je on vodonepropustan, deo teških metala i otpadnih materija prodire u zemlju. Voda u Vrbasu i okolnim selima je od 2006. praktično neupotrebljiva za piće, što, doduše, nije retkost u mnogim gradovima Vojvodine, zbog neadekvatnog đubrenja zemljišta. U Vrbasu je problem s vodom naročito izražen zbog kanala. Vode su povezane, pa da li kopate bunar kilometar, dva ili pet od kanala ne menja mnogo situaciju kad je reč o kvalitetu vode.

Koliko su obale kanala opasne po zdravlje ljudi?

Ovde nikada nisu rađena naučna istraživanja u pravom smislu te reči, međutim naši lekari iz bolnice, pogotovu sa pneumofiziologije i urologije, napravili su kartu grada Vrbasa. Mada to nije naučno potvrđeno istraživanje, ako pogledate tu kartu vidite da su tačkice mnogo češće uz samu obalu kanala nego na obodima grada Vrbasa. Ne mora čovek mnogo da se bavi naukom da bi zaključio da je duplo, ako ne i trostruko veća pojava karcinoma pluća i prostate, kao i drugih oblika ove bolesti, uz kanal nego na obodima grada.

Koliko fabrike koje ste pominjali kao najveće zagađivače učestvuju u rešavanju problema?

Bačka šećerana je prestala da zagađuje kanal, pošto više šećernu repu ne obrađuje na stari način. Napravili su potpuno nove pogone za preradu šećerne repe i sada je ono što se ispušta u kanal praktično čista voda. Oni su jedino preduzeće u Vrbasu koje je već potpuno spremno za 2012. U međuvremenu, imamo dobru saradnju sa "Karneksom", ovde se čak u opštini jednom mesečno održava sastanak na kome se priča o njihovom pretprečistaču. Pomažemo im zdušno da se to završi. Što se tiče "Vitala", pomenuo sam da imamo obećanja i informacije da se i oni pripremaju, međutim lokalna samouprava nema s njima takvu saradnju kakvu ima sa "Karneksom". Na kraju krajeva, fabrike po tom pitanju nisu ni dužne da sarađuju s nama. To je stvar dobre volje.

Da li sve političke opcije u Vrbasu imaju isti stav prema kanalu ili postoji razmimoilaženje?

Nema političkih razmimoilaženja. Mi imamo odličnu saradnju sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kao i sa pokrajinskim institucijama, od republičkog NIP-a smo dobili 400 miliona, iako smo različite političke opcije. Nema politike kada je reč o nečemu kao što je ekološka crna tačka Evrope. U samom Vrbasu možda se razlikujemo u tome kako će se kanal sutra uraditi, ali na kraju nećemo mi o tome odlučivati, nego naučne institucije koje se time bave. Glupo je da se politika meša u nešto što je struka. Živimo ovde i ovde ćemo i ostati da živimo, i mi i naše porodice, pa je logično da imamo isto mišljenje. Možda se put kod različitih političkih opcija razlikuje, kod nekih je brži, kod nekih sporiji. To je jedina razlika.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net