foto: m. milenković

Intervju – Tomislav Đivuljskij, JP Direkcija za izgradnju, Vrbas >

Bitka za kanal

Veliki bački kanal proglašen je za prioritetni lokalni ekološki cilj i njime se u Vrbasu, pored drugih organizacija, trenutno bavi posebna Jedinica za primenu projekta u okviru JP-a Direkcije za izgradnju. Ovu jedinicu vodi inženjer hidrotehnike Tomislav Đivuljskij, koji je uložio decenije rada i borbe za čišćenje Velikog bačkog kanala. "Postignuta je apsolutna saglasnost da je ovo pitanje prioritetno za stvaranje uslova za život i rad u ovom regionu", kaže za "Vreme" Đivuljskij i podseća da je prilikom usvajanja Lokalnog ekološkog akcionog plana 2005. skupština opštine tu odluku donela jednoglasno "uprkos političkoj šarolikosti njenog sastava". "Nakon toga je bilo i opštinskih i republičkih izbora, ali je posvećenost rešavanju ovog problema ostala na visini", kaže Đivuljskij.

"VREME": Najzagađenija deonica kanala protiče kroz Vrbas. Koje materije su se nataložile u ovom delu kanala?

TOMISLAV ĐIVULJSKIJ: Na najzagađenijoj deonici Velikog bačkog kanala od prevodnice "Vrbas" do "triangla" u dužini od šest kilometara nataložilo se oko 400.000 kubnih metara mulja kontaminiranog teškim metalima (hrom, bakar, nikal), poliaromatičnim ugljovodonicima, biološkim opterećenjem i termotolerantnim koliformnim bakterijama.

Vi već godinama učestvujete u rešavanju problema zagađenja VBK. Kako su započele prve aktivnosti?

Devedesetih godina prošlog veka započele su aktivnosti na sagledavanju problematike zagađenja Velikog bačkog kanala i na koncipiranju rešenja za prečišćavanja otpadnih voda industrije i stanovništva. Još 1986. IGV Subotica izradio je Studiju o otpadnim vodama regiona Vrbas–Kula–Crvenka kojom su identifikovani zagađivači, a u periodu 1994–1997. opština Vrbas je finansirala izgradnju prve i druge faze magistralnog kolektora prečnika 1200 mm i dužine 3,6 kilometara za šta je utrošeno oko dva miliona evra. Nakon toga je nastao zastoj u realizaciji ovog projekta usled ekonomskih sankcija i ratova na našim prostorima.

Posle pokretanja tzv. "konačnog rešavanja problema zagađenja i čišćenja" kanala učinjeni su značajni pomaci na terenu, mada uz malo kašnjenje u odnosu na najave.

Uz donatorsku pomoć Vlade Kraljevine Norveške, opština Vrbas je 2006. nastavila izgradnju Magistralnog kolektora, a tokom 2007. u saradnji sa MIASP-om izrađena je Studija izvodljivosti Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda – Veliki bački kanal. Takođe, opština Vrbas se 2007. god. "kvalifikovala" problemom Velikog bačkog kanala za Regionalni program "Jačanje kapaciteta za prevazilaženje problema u životnoj sredini u zemljama Zapadnog Balkana putem saniranja prioritetnih ekoloških crnih tačaka", koji se sprovodio pod okriljem UNDP-a. Kroz ovaj program je nastavljena izgradnja Magistralnog kolektora. Krajem 2007. godine Ministarstvo životne sredine formiralo je Radnu grupu za Konačno rešavanje zagađenja i čišćenja Velikog bačkog kanala.

Kako je Evropa uključena u ovaj proces?

Nakon finansiranja pomenute studije izvodljivosti, Evropska unija je ove godine kroz program pretpristupne pomoći IPA 2008 raspisala tender za izbor izvođača radova za Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Vrbasa i Kule kapaciteta 120.000 ekvivalentnih stanovnika.

Kao jedan od lidera projekta, možete li dati realnu procenu kada će biti izgrađeno Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i dovršen Magistralni kolektor?

Od projektovanih 12,6 kilometara magistralnog kolektora izgrađeno je deset kilometara. Preostalih 2,6 km ugovoreno je sa izvođačem radova, gde je ugovoren rok za završetak radova od 40 dana, pa je realno očekivati da se ovi radovi završe do kraja ove godine. Tokom oktobra biće izabran izvođač radova za Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i prema tenderskoj dokumentaciji postrojenje bi trebalo da bude u pogonu do kraja 2012. godine.

U toku je izgradnja magistralnog kolektora, a za par nedelja biće poznat i izvođač radova na Centralnom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda. Koliko košta izgradnja ovog postrojenja?

Kada se završi proces odabira najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju Centralnog postrojenja, znaćemo i ugovorenu cenu izgradnje, a Evropska unija je za realizaciju ovog projekta kroz IPA obezbedila 13 miliona evra.

Na kom principu radi postrojenje? U kojoj meri će voda koja se bude ispuštala u kanal biti prečišćena?

Prećišćena voda nakon izlaska iz Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Vrbasa i Kule zadovoljavaće sve naše domaće i EU standarde za osetljive vodotokove, kako u pogledu biološke potrošnje kiseonika tako i sadržaja nutrijenata, azota i fosfora, koji najviše utiču na eutrofikaciju vodotoka.

Za CPPOV je usvojeno tehnološko rešenje "Konvencijalno postrojenje – postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda biološkim procesom sa aktivnim muljem i anaerobnom obradom mulja", što uključuje proizvodnju biogasa i pretvaranje biogasa pomoću gasnih motora u "zelenu" električnu energiju.

Koliko je izvesno da će se, nakon toga, pokrenuti i projekat remedijacije kanala od "triangla" do prevodnice?

Zadatak Radne grupe i konsultanta, Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", jeste priprema i sprovođenje i ove, finalne komponente projekta, koju građani najviše čekaju. Nakon izrade projektne dokumentacije za ovu fazu projekta predstoji obezbeđenje sredstava, to jest zatvaranje finansijske konstrukcije.

Šta će biti učinjeno sa muljem? Kako i gde se on može odložiti?

Nakon Studije ocene pilot-testova tretmana sedimenata mulja u Velikom bačkom kanalu, koju je izradila češka firma "Dekonta", potrebno je izraditi projektnu dokumentaciju koja će jednoznačno dati odgovore na pitanja načina izmuljenja, obrade kontaminiranog mulja i njegovo bezbedno odlaganje. Uz Projekat će biti načinjena i Studija o uticaju na životnu sredinu prilikom radova na izmuljenju i revitalizaciji ove deonice Velikog bačkog kanala. Studijom je preporučeno da se u zavisnosti od karaktera kontaminacije tretman mulja vrši metodama: solidifikacije/stabilizacije, bioremedijacije i higijenizacije. Cilj ovih metoda je da se mulj učini bezbednim za životnu sredinu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net