foto: reuters

Najskuplji fudbalski klubovi >

Koliko para toliko muzike –
– i obrnuto

Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh

"Forbs" je u aprilu ove godine objavio svoju redovnu godišnju listu najvrednijih fudbalskih klubova ("Most Valuable Soccer Teams"). Ne treba da čudi što je izvor američki, jer, iako ne znaju pravo ime ove igre, neki bogati Amerikanci su vlasnici nekih od najskupljih fudbalskih klubova u Evropi, na primer baš onog najskupljeg. Druga je stvar što su nekako mnogi od tih "američkih klubova" u dugovima do guše. A ne treba zanemariti ni činjenicu da se u bogatim arapskim zemljama radije računa u dolarima, kao uostalom i na Dalekom istoku, koji će se po svoj prilici uskoro uključiti u fudbalski biznis.

Procena je napravljena na bazi poslovnih rezultata iz prethodne kalendarske i fudbalske godine. Na listi od 20 "najskupljih" nalaze se klubovi iz pet zemalja: Engleske, Španije, Nemačke, Italije i Francuske. Nije slučajno to što se baš prve lige ovih zemalja smatraju za najbolje, ima nešto i u novcu. Nekada se govorilo da se fudbal igra za golove – sada se igra zbog para i za pare.


1. Mančester junajted,
1,835 milijardi dolara

"Crveni đavoli" su prvi na Forbsovoj listi već šestu godina zaredom. Vlasnici, američka familija Glejzer, izrazito su nepopularni kod navijača koji smatraju da se nedovoljno ulaže u klub, čitaj u dovođenje novih superigrača. Zli jezici tvrde da su vlasnici zabranili kupovinu iole skupih igrača ako su stariji od 26 godina. S druge strane, legendarni "menadžer" (mi bismo ipak, delimično pogrešno, rekli trener) kluba ser Aleks Ferguson nema primedbe na račun vlasnika. Tvrdi da dobija novac za transfere kad god ga zatraži. A ne traži ni mnogo ni često. Prošle godine klub je prodao megastara Kristijana Ronalda za rekordnu svotu novca, a taj novac još nije ni blizu utrošen na nove zvezde. Glejzeri, inače, uprkos insistiranju navijača, odbijaju da prodaju klub grupi poznatoj kao "Crveni vitezovi" (koju čine bogati navijači i bivši igrači ovog kluba) uprkos dugovima kluba od oko, grubo procenjeno, milijardu dolara. Klub je globalnog karaktera, procenjuje se da ima 333 miliona simpatizera od čega 139 miliona doslednih navijača. TV kanal ovog kluba se gleda u 192 miliona domova širom sveta. A to se, naravno, na ovaj ili onaj način – plaća.


2. Real Madrid,
1,323 milijarde dolara

Ako već nije procenjen kao najvredniji, verovatno je ipak najveći klub na svetu. Jer to je fudbalski klub sa stabilno i ubedljivo najvećim prihodom. Doduše, mnogo se i troši, na igrače uglavnom. Kada Real kupi najboljeg igrača baš Mančester junajteda (Ronalda, a slično je bilo i nekoliko godina ranije sa Bekamom) za rekordne novčane iznose, prihod od prodaje Realovih dresova sa tim imenom za oko šest meseci prevaziđe dogovorenu cenu za igrača kojeg će na rate plaćati ponekad čak i više godina. Treneri i igrači dolaze i odlaze, ali ovakva ekonomska politika kluba, uprkos malom broju trofeja u poslednje vreme, opstaje već godinama. Prihodi od prava na televizijske prenose su ovde takođe najveći. Svetski klub "galaktičkog" marketinga.


3. Arsenal,
1,181 milijarda dolara

Primetićete da na listi 20 najvrednijih klubova ima čak sedam timova iz engleske Premijer lige. Baš u toj ligi se vrti najveći novac i u tome je bio smisao reorganizovanja lige još 1993. godine. Operacija uspela, nećemo o pacijentu. U Engleskoj su ukupno najskuplja prava za TV prenose prve fudbalske lige. Televizije tu cenu pregovaraju sa Fudbalskom asocijacijom, koja posle po posebnoj formuli novac raspoređuje klubovima. Arsenal tu odlično prolazi. Pored toga, novi stadion, koji je znatno veći, a nosi ime sponzora, sada je već otplaćen, a dugogodišnji menadžer Arsen Venger je dosta škrt pri kupovini igrača. Ovaj Francuz više voli da u Arsenal dovodi veoma mlade i ne preskupe igrače koji onda stiču ime i slavu u klubu. Na primer, Ceska Fabregasa je iz Barselone preuzeo kada je ovaj imao 15 godina, a ovog leta je Barseloni rečeno da ga može otkupiti, ali za 50 miliona funti. Venger ponekad čeka godinama na nekog igrača jer ne želi da plati velike iznose transfera – takav je slučaj, recimo, sa novim centarforom Šamakom, koji je napokon ovog leta došao u Arsenal za džabe, pošto mu je u Francuskoj istekao ugovor. S druge strane Arsenal je prodavao i svoje velike zvezde kao što su Tijeri Anri, Patrik Vijeira, Rober Pires, Aleksandar Hleb...


4. Barselona,
milijarda dolara

Ovaj klub sigurno nije na prodaju i teško je poverovati da uopšte može da se govori o njegovoj novčanoj vrednosti. Kao i Real, Barselona ostvaruje enormne prihode od prodaje TV prava za prenose fudbalskih utakmica. Za razliku od Engleske, u Španiji klubovi direktno pregovaraju o prodaji TV prava i, naravno, tu ubedljivo najbolje prolaze Real i Barselona. Zbog toga nema drugih španskih klubova na ovoj listi iako je, ukupno gledano, španska Primera liga po prihodima od TV prava druga, odmah iza engleske Premijer lige – gro para se slije u dva najveća kluba. Španska prva liga je, inače, po ukupnim fudbalskim prihodima u 2009. tik ispod nemačke lige, a engleska liga je ubedljivo prva po ovom kriterijumu ("European Football Landscape 2009" UEFA).


5. Bajern Minhen,
990 miliona dolara

Klub iz bogate Bavarske je ubedljivo najveći i najpoznatiji u Nemačkoj i već decenijama je u evropskom vrhu kako po rezultatima na terenu tako i po bogatstvu. Bajern veoma retko prodaje svoje najbolje igrače. S druge strane, lakše nego što je to inače običaj u drugim jakim nacionalnim ligama, kupuje najbolje igrače od svojih konkurenata. Bajernovi igrači su "pola" inače jake nemačke reprezentacije. Takmičarski bi sigurno bio bolji u evropskim okvirima da "kod kuće" ima malo jaču konkurenciju. Do sada navedenih pet klubova zajedno ostvaruju 86 odsto od ukupnih fudbalskih prihoda svih najskupljih 20 klubova sa ove liste. Tih pet su fudbalski giganti. Oni ostvaruju zbirni godišnji prihod od fudbala od oko 5,5 milijardi američkih dolara. Od fudbala, što će reći od ulaznica, pretplatnih karata, TV prava, nagrada za postignute rezultate u ligi i evropskim takmičenjima, reklame i sponzora (na dresovima i na stadionu), prodaje raznoraznih obeležja klubova i suvenira... Ne računajući npr. izdavanje poslovnog prostora na stadionu (što je u Srbiji čest slučaj) ili pak tzv. finansijske prihode (kamate, finansijska ulaganja itd.).


6. Liverpul*,
822 miliona dolara

Toliko otprilike, ali u britanskim funtama, traže američki vlasnici gospoda Džilet i Hiks uprkos naraslim dugovima (kojima je rok za vraćanje delimično već prošao), uprkos tome što ove godine ne igraju u Ligi šampiona već u Ligi Evrope. Pregovori sa više kupaca su upravo u toku, a neki pregovori su prošle sezone već propali – izgleda da je skupo. Jedan od najtrofejnijih klubova Evrope sada već više od 20 godina nije bio prvak Engleske (mada je bio pobednik Lige šampiona u ovoj deceniji). Ipak se ovde dosta dobro kotira, što je posledica svetske popularnosti kluba koja se bazira pre svega na staroj slavi. Vrednost kluba bi mogla da padne do naredne Forbsove liste ako se pod hitno ne nađe bogati kupac.


7. Milan,
800 miliona dolara

Najbolje plasirani italijanski klub je tek na sedmom mestu. Pre petnaestak godina se činilo da će Milan biti glavni konkurent Realu za nezvaničnu titulu najvećeg kluba na svetu. U međuvremenu je italijanska liga izgubila nešto na glamuru, a to je uticalo i na fudbalski biznis – italijanska liga unekoliko u biznisu zaostaje za engleskom pa i nemačkom i španskom ligom. A i Berluskoni je počeo da se bavi nekim drugim stvarima, zanemario je malo fudbal. Milan je tokom prve decenije ovog veka uspeo da igra u čak dva finala Lige šampiona, jednom i da pobedi. Međutim, u Italiji mu ne ide baš najbolje.


8. Juventus*,
656 miliona dolara

Juventus je čak imao i epizodu sa ispadanjem iz prve lige (do čega je doduše došlo "za zelenim stolom" zbog nekih mućki) što svakako nije dobro uticalo na njegovu vrednost. Klub se ne može pohvaliti dobrim rezultatima u poslednje vreme. "Stara dama" bi morala bolje i u fudbalskom i u finansijskom smislu.


9. Čelzi,
646 miliona dolara

Roman Abramovič (ruski vlasnik kluba) posle nekoliko godina malo je "zavrnuo slavinu", a to bi, bizarno, moglo da poveća vrednost kluba jer sada se nešto manje troši. Abramovič je igračima ukinuo bonuse za pojavljivanje u timu, postizanje golova ili pobedu, ostavivši samo bonuse za osvajanje trofeja. Igrači se, naravno, žale i pregovori oko toga su još u toku. Manje se troši i na dovođenje novih igrača. Klub je bogat, kao i njegov vlasnik uostalom, ali još nije dostigao željenu svetsku slavu ekipa iz vrha ove liste – što je pre svega posledica starta sa relativno niske pozicije. Još neostvarena želja vlasnika i kluba u celini je osvajanje Lige šampiona.


10. Inter Milan,
413 miliona dolara

Akcije kluba mora da su skočile u međuvremenu sa osvajanjem svih mogućih trofeja prošle fudbalske sezone, uključujući i Ligu šampiona. U ovom takmičenju su od UEFA dobili ukupno skoro 49 miliona evra (što uključuje i TV prava). Takmičarske slabosti konkurenata, pre svega Milana i Juventusa, Inter je na najbolji mogući način iskoristio, prekinuo dugogodišnji "post" u osvajanju trofeja i sasvim lako može postati najpoznatija italijanska fudbalska marka. Sledeće godine će sigurno vredeti više na Forbsovoj listi.


Partizan

Za naš F.K. Partizan, koji će ove godine po drugi put učestvovati u Ligi šampiona, što je već samo po sebi veliki sportski, a i finansijski uspeh (cirka 7,1 milion evra je samo učešće u LŠ vredelo prošle sezone pa plus bonusi za eventualno osvojene bodove ili čak plasman u drugi krug), nikakvu iole vrednu pomena procenu vrednosti kluba nismo uspeli da nađemo. Forbs se time nije ni bavio, oni su ispitivali samo one najskuplje. Najbolje što smo uspeli o Partizanu i novčanoj vrednosti da nađemo jesu raznorazne procene vrednosti igračkog kadra ovog kluba. Tako, na primer (i to samo kao jedan nasumično odabrani primer), britanski "Transfermarkt" (www. transfermarkt.co.uk) procenjuje ukupnu tržišnu vrednost 30 igrača Partizana iz tima za ovu sezonu, mada prelazni rok u tom trenutku nije bio gotov, a Partizan se još trudio da se pojača, na nešto preko 27 miliona evra. To bi otprilike bilo manje nego što je Barselona ponudila Arsenalu za Fabregasa i bila glatko odbijena. Tu je najskuplji igrač Partizana Moreira (2,75 miliona evra), sledi Radosav Petrović (2,25), pa Kleo (svega 1,80)... Ova procena nam govori o tome koliko je stvarno veliki uspeh Partizana.

Napomena: Zvezdicom (*) su označeni klubovi koji ove sezone neće igrati u evropskoj
Ligi šampiona


 

Drugih deset

11. Šalke 04, 384 miliona dolara: Sponzor kluba je nama dobro poznati ruski Gasprom (uostalom, i sponzor naše Crvene zvezde od ove sezone).

12. Totenhem, 372 miliona dolara: Totenhem tradicionalno ima prilično bogate navijače što se od promene vlasništva vrlo dobro koristi. Ove godine će prvi put igrati u Ligi šampiona. Klub doskora nije pokazivao veće ni sportske ni ekonomske ambicije, ali – sve se menja.

13. Olimpik Lion, 333 miliona dolara: Fudbal se u Francuskoj u poslednje dve decenije razvijao neverovatnim tempom. Rezultati francuskih klubova možda nisu pratili uspehe francuske reprezentacije, pre svega zbog odliva najboljih igrača u bogatije lige, ali je očigledno taj novac odlično iskorišćen. Na listi dvadeset najvrednijih fudbalskih klubova nalaze se i dva iz Francuske. Lion je nešto drugačiji slučaj (od Olimpika iz Marseja) jer je klub početno narastao pre svega strpljivim "pravljenjem" i selektiranjem iz sopstvenog podmlatka a ne kupovinom igrača. Lion je ušao u red velikih klubova Evrope.

14. Hamburger*, 329 miliona dolara: Treći nemački klub na listi. Nemačka liga nije više tako atraktivna gledaocima iz drugih zemalja kako je to nekada bila. Na ovoj listi od 20 najvrednijih klubova nemačkih ima čak pet, italijanskih četiri, a samo dva španska. Još jednom, nemačka prva Bundes liga je druga po ukupnim fudbalskim prihodima u 2009, iza engleske Premijer lige.

15. Roma, 308 miliona dolara: Klub iz glavnog grada Italije je tek četvrti po rangu iz ove zemlje. To pokazuje koliko se stvari u fudbalskom biznisu suštinski sporo pomeraju – Roma je ipak u odnosu na Milan, Juventus i Inter mali klub.

16. Verder Bremen, 274 miliona dolara: Zajednička procenjena vrednost Šalkea, Hamburgera i Verdera ne doseže procenjenu vrednost Bajerna. Joj!

17. Olimpik Marsej, 262 miliona dolara: Drugi francuski klub na ovoj listi. Svojedobna finansijska ulaganja u ovaj klub (čak pre oko dve decenije) dobro su iskorišćena na duge staze. U Francuskoj se desilo nešto što se u nacionalnim fudbalskim ligama u Evropi retko dešava: nekadašnji velikani pali su u drugi plan, a dva Olimpika preuzela su primat, pa onda još najveći, a ujedno i glavni grad nema klub među najboljima (mada se pomalo kilavo trudi Pariski Sen Žermen).

18. Borusija Dortmund*, 261 milion dolara: Još jedan od nemačkih klubova koji pokušava da "ukrade" poneki nemački trofej Bajernu iz Minhena. Ove sezone se takmiče u Ligi Evrope.

19. Mančester siti*, 258 miliona dolara: Više od ovoga iznosa su vlasnici iz Abu Dabija potrošili samo na kupovinu igrača za nešto više od godinu i po dana. Vrednost kluba uprkos tome opada, klub ne poseduje svoj stadion pa 2/3 prihoda od ulaznica i pretplatnih karata odlazi gradskom veću koje je finansiralo izgradnju stadiona za potrebe Igara Komonvelta 2002. godine. Opšte je uverenje da su vlasnici spremni da nastave sa enormnim ulaganjem u igrački kadar i da je već sada ovaj klub po tome nadmašio veliki Real iz Madrida! Ove godine će igrati (samo) u Ligi Evrope. Još nikad nisu igrali u Ligi šampiona.

20. Njukasl*, 198 miliona dolara: Nalazi sa na listi (sedmi engleski klub) iako vrednost kluba pada jer je prošlu sezonu proveo u "engleskoj drugoj ligi" (Championship)! Klub nema ni dobre rezultate ni svetsku (čak ni evropsku) "marku", a ipak je ušao na ovu listu.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net