foto: reuters

Regionalni skandal – Hypo Alpe Adria >

Čudesne akcije i koferi puni para

Pošto je krajem decembra 2009. država Austrija definitivno preuzela propali HGAA za simbolična tri evra, optužnice se ređaju jedna za drugom, pretresaju se stanovi i kancelarije osmunjičenih, istraga je pokrenuta u Minhenu, Beču, Klagenfurtu, Ljubljani i Zagrebu, svakodnevno dolazi do spektakularnih priznanja, otkrivaju se dnevnici, slučajevi podmićivanja, a svi tragovi vode u Lihtenštajn

Krediti bez pokrića, mućka sa akcijama, prikrivanje gubitaka, korupcija, ilegalno preusmeravanje ili pranje novca, milionski iznosi za "savetnike" – skoro svakodnevno austrijski mediji dolaze do novih saznanja o nezakonitom poslovanju Hypo Group Alpe Adria (HGAA), koja je od provincijske banke u Koruškoj koja je 1992. godina bila pred bankrotom, za samo desetak godina postala jedan od glavnih igrača na bankarskom tržištu Balkana. Da bi joj na kraju došli glave megalomansko širenje na Istok, friziranje bilansa i mutni poslovi.

KRATKA ISTORIJA PROPASTI: Ključnu ulogu u usponu i padu HGAA imao je bivši predsednik upravnog odbora Volfgang Kulterer, koji je posle opširne istrage priveden 13. avgusta ove godine i od tada se nalazi u istražnom zatvoru. Kulterer je na čelo banke došao 1992, kada su pokrajina Koruška i osiguravajuće društvo iz Graca GraWe postali suvlasnici banke. Bilansna suma iznosila je tada, prema pisanju bečkog "Standarda", jedva 1,87 milijardi evra, to jest 25,8 milijardi austrijskih šilinga. Hypo se transformiše u akcionarsko društvo. Kulterer započinje pohod na Balkan. Banka brzo prodaje učešća i osniva podružnice u jugoistočnoj Evropi. Već 2005, kako piše austrijska državna informativna agencija APA, prikazana je bilansna suma od 24,23 milijarde evra, 2008. predstavljena bilansna suma iznosi 42,3 milijarde evra.

Da tu posla baš i nisu čista pokazuje se 2006. godine, kada na videlo izlaze swap-gubici od više stotina miliona evra. Ponovo se izračunava bilansna suma za 2004. godinu i ispada da je negativna. Inspekcija finansijskog tržišta podnosi krivične prijave protiv kompletnog upravnog odbora HGAA. Kulterer podnosi ostavku na mesto predsedavajućeg i prelazi na čelo nadzornog odbora, odakle i dalje vuče konce. Godine 2008. Kulterer je osuđen na novčanu kaznu od 140.000 evra zbog falsifikovanja bilansne sume. Posle mnoštva zakulisnih radnji i dokapitalizacije, dvotrećinski vlasnik HGAA u međuvremenu postaje banka nemačke pokrajine Bavarske BayernLB koju je to koštalo 1,62 milijarde evra. Zbog finansijske krize Bavarci upumpavaju još 700 miliona evra u očigledno trulu HGAA, a iz paketa države Austrije za pomoć bankama stiže 900 miliona evra.

Kako izveštava APA, aprila 2009. HGAA prijavljuje da je prethodnu godinu završila sa gubitkom od 520 miliona evra. Državni tužilac u Bavarskoj sumnja da je BayernLB za HGAA platio 400 miliona evra više nego što je trebalo. Već u novembru iste godine Hypo Group najavljuju minus "znatno veći" od jedne milijarde evra, za sanaciju traži 1,5 milijardi evra. Tu je već bilo jasno da je HGAA propala. Bavarci ne žele da daju više ni pare. Bavarski ministar finansija Georg Farenšon prvi put kaže da je kupovina Hypoa bila greška. Međunarodna rejting agencija Moodys ocenjuje da je rejting HGAA za otpad. Koruška traži od savezne vlade Austrije pomoć. Sve se završava tako što se Bavarci, uz protest Beča, izvlače iz cele priče sa gubitkom od oko 3,7 milijardi evra, dok je Austrija za simbolična tri evra postala stoprocentni vlasnik banke, čija će sanacija za prodaju poreske obveznike stajati više milijardi evra. U sve se uključila i Evropska centralna banka, koja je insistirala na popunjavanju gubitaških rupa HGAA, kako bi se sprečio mogući domino-efekat na bankarskom tržištu jugoistočne Evrope. U martu 2010. obznanjuje se katastrofalan bilans za 2009. godinu, koju je Hypo završio sa gubitkom od 1,6 milijardi evra.

KRUNSKI SVEDOK: Prošle nedelje austrijskoj državnoj televiziji javio se Kristijan Raušer koji je od 1999. do 2005. bio rukovodilac trezora HGAA. U dnevniku Raušer je pored ostalog govorio o "diskretnim poslovima" sa koferima punim para. On tvrdi da je novac lirdžetovima iz Hrvatske prebacivan u glavni grad Koruške Klagenfurt, a odatle dalje za Lihtenštajn. Raušer kao mesto poslovanja sa kešom navodi dvorac Frajenturn blizu Vrpskog jezera, koji je bio u vlasništvu HGAA. Taj dvorac je korišten kao diskretna filijala banke, sa jednim šalterom i trezorom, a mušterije su inkognito dolazile iz Hrvatske i Italije.

Raušer tvrdi da je Kulterer imao kontakt sa bivšim premijerom Hrvatske Ivom Sanaderom, dok se njegov zamenik Ginter Štridinger "brinuo" za generala Vladimira Zagorca. Ovaj svedok tvrdi da su avioni "bez neke veće kontrole" poletali u pravcu Lihtenštajna i "da je svako mogao da ponese šta mu je volja. Uvek je bio prisutan jedan član upravnog odbora koji bi nosio kofer". Štridinger i njegov advokat sve su demantovali. Bečki "Standard" je ranije izneo sumnju da je Zagorac na taj način sklonio neke dijamante, za koje ga terete u Hrvatskoj.

foto: reutersU PRITVORU: Bivši šef Hypo banke Vofgang Kulterer

MUĆKE SA ZEMLJIŠTEM: Pozivajući se na dokumenta iz istražnog postupka u Hrvatskoj, u koja je imao uvid, "Standard" navodi da je HGAA sa Kultererom i Štridingerom na čelu "kroz saradnju sa pojedincima iz politike pod konkretnim kriminalnim uslovima" došla do najvrednijeg zemljišta u Hrvatskoj. Spominje se slušaj "Brionske rivijere" u Istri. Bivši premijer Koruške Jerg Hajder bi "otvarao vrata", a onda bi bankari stupili na scenu.

Iz hrvatskih dokumenata "Standard" citira: "U dva koraka se omogućavalo, prvo austrijskom kupcu koga je zastupala Hypo Alpe Adria banka, a zatim domaćem kupcu, koji je bio blizak SPD-u, da kupe zemljište uz obalu (zaštićeni prirodni rezervati) za smešno nisku cenu, a uz obećanje da će se to zemljište po kupovini preinačiti u građevinsko zemljište." Dva konkretna primera: lokalni političari iz Vodnjana su firmi Darja prodali 347.000 kvadratnih metara netaknute morske obale, a 751.000 kvadratnih metara firmi AB Maris. Uskoro se promenila namena zemljišta u prirodnom rezervatu, čime je vrednost porasla više stotina puta. I Maris i Darja su većinski bile u vlasništvu Hypo banke, 25 procenata je imao jedan advokat iz Koruške, a 25 odsto firma Tecto, čiji je osnivač bio referent za finansije Slobodarske partije Jerga Hajdera. Austrijski mediji mesecima navode ko je sve i šta u čije ime i za koliko novca kupio. Istražni organi govore o "kriminalnom udruživanju".

Pošto je krajem decembra 2009. država Austrija definitivno preuzela HGAA od posvađanih starih suvlasnika BayernLB, GraWe i pokrajine Koruške, optužnice se ređaju jedna za drugom, pretresaju se stanovi i kancelarije osmunjičenih, istraga je pokrenuta u Minhenu, Beču, Klagenfurtu, Ljubljani i Zagrebu, dolazi do spektakularnih delimičnih priznanja, otkrivaju se dnevnici, slučajevi podmićivanja, a svi tragovi vode u Lihtenštajn.

SUMNJIVI KREDITI: Istraga u aferama okolo-naokolo poslovanja HGAA vodi se i oko odobravanja sumnjivih kredita. Poslovanja su se odvijala preko akcionarskih društava, ustanova i zadužbina prijavljenih u Lihtenštajnu. Austrijski mediji pozivaju se na odluku zemaljskog suda kneževine od 15. jula ove godine da sprovede istragu. Konkretno se navode događanja oko hrvatskog turističkog projekta Rezidencija skiper, AB Marisa i srpskog građevinskog projekta Blok 67. Postoji osnovana sumnja "da su se sredstva za finansiranje preusmeravala i konstrukcija učešća bila tako odabrana da bi novac koji im ne pripada završio kod ljudi koji stoje iza tih projekata".

Kredite je HGAA davala i na osnovu političke direktive. Poznat slučaj je da je Hajder mejlom zatražio i dobio bez ikakvih garancija i osiguranja hitan kredit od dva miliona evra za aviokompaniju Styrian Spirit iz Koruške, kojoj je pretio bankrot. Aviokompanija je kasnije ipak propala. Referent banke zadužen za taj kredit koji je upozoravao na rizik čitav slučaj je dokumentovao i arhivirao.

PRIVILEGOVANE AKCIJE: Desetku za umetnički dojam mogla bi dobije prevara sa takozvanim privilegovanim akcijama, naravno ako se sudski utvrdi da se radi o prevari. Za sada se još polazi od prezumpcije nevinosti učesnika. Godine 2004. Hypo je patio od manjka sopstvenog kapitala, te ga je povećao za 100 miliona evra. Ali kako? Tužilaštvo tvrdi da su Kulterer i neki drugi članovi upravnog odbora preko posredničkih firmi zapravo sami kupovali privilegovane akcije Hypo banke na čijem su čelu bili – i to kreditima koje je odobravao Hypo. Za kredite su plaćali kamatu od 4,5 odsto, dok su privilegovane akcije donosile garantovanu dividendu od 6,25 odsto. Pri tom se Hypo obavezao da će te akcije otkupiti za pet godina po određenoj ceni. Nadležna tela navodno nisu bila obaveštena, pa i u tom slučaju postoji osnovana sumnja da se radilo o prevari. Iskaz o tome je dao pravnik, koji je učestvovao u sastavljanju jednog od tih ugovora. Te akciju su, kako pišu austrijske novine, zaista otkupljene krajem 2009. godine za oko 200 miliona evra. To je tipičan slučaj prividne dokapitalizacije, jer suma koja je u banku ušla prodajom privilegovanih akcija uz uslov da ih banka za unapred utvrđeni broj godina otkupi, ne spada u sopstveni kapital banke.

Naravno da u čitavoj priči nisu izostali ni preplaćeni savetnici za sve i svašta. Za izveštaj na šest strana pri prodaji HGAA Bavarcima, jedan poreski savetnik dobio je 12 miliona evra. Već bankrotirana banka je samo u 2009. savetnicima isplatila oko 60 miliona evra.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net