Novi poslovnik o radu Skupštine >

Snajperisanje nezavisnosti

Ukoliko izveštaji regulatornih tela ne budu po volji vlasti, poslanici imaju mogućnost da smene njihove kritički nastrojene autore

Ako je neko pogrešno shvatio zahtev Međunarodnog monetarnog fonda o smanjenju državne uprave, pa je, umesto smanjenja broja državnih činovnika pristupio ukidanju pojedinih grana vlasti – to bi moglo biti čak i podnošljivo objašnjenje za aktuelne poteze kojim se, praktično, briše podela na izvršnu, zakonodavnu, sudsku i relativno novoustanovljenu četvrtu granu vlasti – nezavisna regulatorna tela. Iz prostog razloga što takva vrsta greške podrazumeva samo nedostatak inteligencije, ali ne i lošu nameru.

Druga objašnjenja novijih odluka vlasti daleko su neprijatnija. U njima se pominje želja da se ukine svaka kritika, ali i bahatost, nedostatak samokontrole i razne druge osobine koje baš i nisu za pohvalu. Vesna Pešić, poslanica Liberalno demokratske partije, tim povodom uočila je čak i – snajperistu u redovima vlasti, čije je zaduženje "bušenje nezavisnih institucija". Kao "glavnog snajperistu" u intervjuu za "Blic" označila je Boška Ristića, predsednika Zakonodavnog odbora i funkcionera Demokratske stranke: "Najnovije je da je preko Poslovnika progurao mogućnost da Skupština, odnosno njegova stranka i vladajuća većina, može da smenjuje rukovodioce nezavisnih institucija", upozorila je ona.

Novim Skupštinskim poslovnikom, naime, uvedena je mogućnost da poslanici raspravljaju o izveštajima regulatornih tela na plenarnim sednicama, a ne u skupštinskim odborima, kao do sada. Poslanici su, odlukom vladajuće većine i bez saglasnosti opozicije, dobili i mogućnost da pokrenu postupak za utvrđivanje odgovornosti predstavnika regulatornih tela.

Iako već pomenuti Ristić tvrdi da "nema ničeg spornog u tome da Skupština, koja postavlja regulatorna tela, na kraju i kontroliše kako ona rade", oni na koji se sporna odredba Poslovnika odnose, prilično su se uznemirili. Zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, tako, ocenili su da je novom odredbom poslata skrivena poruka da izveštaji regulatornih tela treba da budu po volji vlasti, da ne bi bili oboreni u parlamentu. Skupštinska glasačka mašina, uostalom, nebrojeno puta pokazala je spremnost da, po cenu sukoba sa zainteresovanom javnošću a ponekad i zdravim razumom, svaku unapred iskazanu želju izvršne vlasti, sprovede u delo.

Da cela priča bude još sumornija, spornom odlukom poslaničke većine, otišlo se korak dalje u pravcu koji je već ranije izazvao kritike iz iste one Evrope kojoj navodno težimo. U intervjuu "Politici", naime, Janković je podsetio na zvanično mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope o Ustavu Srbije, u kome se kaže da je za žaljenje da ne postoji nikakva zaštita za zaštitnika građana protiv neopravdanog razrešenja od strane Narodne skupštine pre isteka mandata. "Dok zaštitnik građana zaista i treba da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, diskutabilno je da li Narodna skupština treba da nadzire zaštitnika građana i da li zaštitnik građana treba da bude odgovoran za svoj rad Narodnoj skupštini", navodi se, između ostalog, u tom dokumentu.

Glavni zadatak nezavisnih regulatornih tela je da ukazuju na propuste i nepravilnosti u radu vlasti i nije logično očekivati da takvim izveštajima bude "oduševljena" parlamentarna većina koja stoji iza vlasti, konstatovao je, u jednoj od brojnih izjava datih povodom aktuelnog "disciplinovanja" nezavisnih tela, poverenik Šabić.

S obzirom na činjenicu da su povodi za pisanje izveštaja regulatornih tela nepovoljnih po vlast poslednjih meseci ozbiljno učestali, možda se, umesto ozbiljnog uzimanja u razmatranje dotičnih dopisa, mogao i očekivati drastičan pad tolerancije na kritiku. I odgovarajuća reakcija – koja uzima u obzir samo trenutni raspored snaga, ali ne i posledice koje bi nerazumno korišćenje tog kapaciteta moglo izazvati.

Upravo u postupku koji je pokrenuo ombudsman, recimo, Ustavni sud Srbije proglasio je protivustavnim sedam odredbi Zakona o informisanju – koji je skupštinska većina stoički izglasala uprkos snažnom protivljenju stručne javnosti. Tako započeta priča nepovoljna po vlast mogla bi dobiti i nove nastavke – najavljena je i ocena ustavnosti još četiri zakona o kojima su se regulatorna tela itekako negativno izjasnila – o elektronskim komunikacijama, BIA, vojnim službama bezbednosti i Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

U nekim slučajevima, sistem se pokazao kao izrazito otporan na napore regulatornih tela da isprave očigledne nepravilnosti – recimo, u slučaju Državne revizorske agencije koja je neuspešno pokušavala da procesuira slučajeve nenamenskog trošenja državnog novca. Nevladine organizacije i ostala zainteresovana javnost imale su mnogobrojne primedbe i na način izbora pojedinih funkcionera regulatornih tela, koji u startu ne obećava njihovu preteranu nezavisnost. Sve to, pokazalo se, više nije dovoljno, pa je

vlast, izgleda, zaključila da je došlo vreme za preventivno delovanje i stvaranje uslova da se, po potrebi, stvar saseče u korenu. Iako nadležni Boško Ristić uporno pokušava da opovrgne takav zaključak i neverne uveri da "niko nije pisao poslovnička rešenja sa namerom da nekoga smenjuje, kad mu padne na pamet", teško je odupreti se jasnom logičkom odgovoru na pitanje koje je javno postavio Saša Janković: "Šta mislite o čemu će razmišljati bilo koji budući ombudsman kada bude odlučivao o tome da li da, na primer, iskoristi svoje zakonom predviđeno pravo i pokrene postupak ocene ustavnosti zakona koji je donela Narodna skupština, a ta ista skupština treba sutra da usvoji njegov izveštaj?"


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net