foto: reuters

Srbija na Ist Riveru >

Slobodno pišite deklaracije,
a za državu ćemo videti

Srbija se upušta i u bitku za interpretaciju savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske deklaracije nezavisnosti

Ima li života posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde? Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić otputovao je 3. avgusta u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti UN-a posvećenu situaciji na Kosovu, s namerom da traži pregovore. Srbija je odranije imala obećanje Rusije, koja sada predsedava SB-u, da će se rasprava o stanju na Kosovu održati već u avgustu. Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je u svom izveštaju upozorio na probleme koje šef UNMIK-a Lamberto Zanijer ima u odnosima sa predstavnicima vlasti u Prištini – koji su učtivi ali, istovremeno, nezainteresovani za misiju UN-a na Kosovu. Stanje na severu Kosova opisao je kao i dalje politički delikatno...

Posle konsultacija koje je Beograd obavio sa širokim krugom međunarodnih činilaca, uključujući i sve stalne članice Saveta bezbednosti UN-a i evropske partnere, slušanja onih koji su za i onih koji su protiv, Misija Srbije pri UN-u je u sredu 28. jula podnela Generalnoj skupštini UN-a Predlog rezolucije u kome se između ostalog kaže:

Generalna skupština...

Svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,

1. Prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,

2. Poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu...

Britanski ambasador u Beogradu se u javnoj izjavi ljutio zbog jezika te rezolucije, koji će, po njemu, odbiti Albance. Verovatno je aludirao na rečenicu u kojoj se kaže da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja. Evropska šefica za spoljnu politiku Ketrin Ešton podelila je članicama EU Predlog rezolucije o Kosovu, kojom se prihvata i pozdravlja mišljenje MSP-a da je proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom, a obe strane pozivaju se da nastave "razvoj u pravcu dobrosusedske saradnje, demokratije, regionalne i ekonomske saradnje u skladu sa njihovom evropskom perspektivom".

Ispostavilo se da su izjave o tome da su jezik i ton tog evropskog dokumenta najverovatnije prihvatljivi i za pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova (Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar) predstavljale probni balon. Zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris Drukas tokom posete Beogradu izjavljuje da Evropska unija još nije poslala u UN nikakvu rezoluciju o Kosovu.

TAČKE OSLONCA: Beograd svojim predlogom rezolucije GS UN-a nije osporavao mišljenje Međunarodnog suda pravde, već je u njemu tražio izvesne tačke oslonca. Vanredni profesor na Pravnom fakultetu BU-a Miodrag Jovanović u članku objavljenom na sajtu NSPM-a konstatuje da Srbija mora da neke tek moguće pravne istine iz savetodavnog mišljenja preformuliše u odbranjive političke tvrdnje. Na primer, ako je sud utvrdio da je jednostrana deklaracija samo "pokušaj da se odredi konačan status Kosova" (paragraf 114), ona treba da uveri svoje sagovornike da se, generalno gledano, jednostranim aktima ne mogu okončavati režimi privremene uprave pod okriljem UN-a.

Sud takođe nalazi da je "u potpunosti moguće" da jednostrana deklaracija o nezavisnosti ne bude u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a da to "nužno ne konstituiše i vršenje prava koje ona dodeljuje" (par. 56).

Najzad, sud je izričito naglasio i da pitanja da li je Kosovo imalo pravo da stvori nezavisnu državu na osnovu prava na samoopredeljenje, ili kao oblik naknade za izloženost teškim oblicima nepravde (tzv. remedijalna teorija secesije) "izlaze izvan okvira pitanja koje je postavila Generalna skupština" (par. 83).

Na prilično raširenu konstataciju da Srbija nije postavila pitanje na koje će od MSP-a dobiti jasniji odgovor ministar Jeremić odgovara procenom da bi i tada MSP izbegao da se izjasni precizno. Ako je ta procena tačna, to bi moglo da znači da nema saglasnosti pre svega među velikima o tome da li da se spusti rampa za menjanje granica, kao onda u Helsinkiju (videti tekst na str. 66) – ili da se ohrabre 92 separatistička pokreta u svetu. Ovako, pitanje ostaje bez jasnog odgovora, u stilu – slobodno pišite deklaracije, a vaša država je naša briga. Ako te "pata karte" uz pomoć svoje klijentele prenesu i u Generalnu skupštinu, veliki bi i dalje, a i ostali za njima, prema prilikama i vlastitim potrebama, nekoga priznavali, a nekoga držali pod vodom.

Kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni zatražio je u Njujorku od generalnog sekretara UN-a da se Rezolucija 1244 SB-a zameni nekom novom, što je ovde registrovano i kao indirektno priznanje s kosovske strane da 1244 ipak još garantuje makar simbolički suverenitet Srbije. Hiseni je Ban Ki Munu, sa kojim se sastao u svojstvu privatnog lica, stavio do znanja da je krajnji cilj Kosova da se učlani u UN.

U Prištini tvrde da imaju najave da će nekoliko desetina zemalja priznati Kosovo.

Specijalni izaslanici predsednika Srbije putuju u 55 zemalja za koje Beograd pretpostavlja da su pod pritiskom da posle mišljenja MSP-a priznaju Kosovo. Ministar Jeremić je pozvao onih 120 zemalja koje nisu priznale kosovsku nezavisnost da podrže rezoluciju Beograda.

ŽAMOR U ČEKAONICI: Kako se i pretpostavljalo, nekoliko separatističkih pokreta je odmah po objavljenom mišljenju MSP-a zatražilo da se i u njihovim slučajevima primeni "kosovski model". Pridnjestrovska Moldavska Republika, koja je jednostrano proglasila nezavisnost 1990, a koju niko nije priznao, traži priznanje. Predsednik Abhazije izjavljuje da je mišljenje MSP-a još jednom potvrdilo pravo na samoopredeljenje Abhazije i Južne Osetije. Slične izjave zabeležene su u Nagorno Karabahu, pre dvadeset godina faktički otcepljenom od Azerbejdžana, a i među kiparskim Turcima. Potpredsednik katalonskog parlamenta Ljuis Korominas je tokom razgovora sa šefom albanske diplomatije Iljirom Metom izjavio da će učiniti sve što može da centralna vlada u Madridu prizna Kosovo, a Tirana je obećala otvaranje konzulata u Barseloni. U Klužu je podneta krivična prijava protiv mađarskog lidera u Rumuniji Lasla Tekeša, koji je zatražio da se dâ samostalnost Sekujskoj pokrajini pretežno nastanjenoj Mađarima u rumunskoj Transilvaniji.

Kurdi, zasad, čekaju. Američki predsednik Obama je za kraj avgusta najavio da će smanjiti broj američkih vojnika u Iraku sa 144.000 na 50.000, da savetuju i asistiraju dok do kraja 2011. ne odu. Šta će biti sa Irakom u kome Amerikanci primenjuju pravilo iz Vijetnama – "proglasi pobedu i beži"?

"Njujork tajms" piše da, mada irački Kurdistan još zavisi od pošiljki iz Bagdada, njegovi lideri čine sve što mogu da cementiraju svoju autonomiju, navodeći mnoge da veruju da je njihov krajnji cilj secesija. Kurdski lideri to negiraju, dok neki mediji zapažaju kako se naftni egzekutivci iz EU i SAD guraju da skrenu pažnju kurdskih lidera na sebe. Po tim izvorima, Demokratska partija Kurdistana i Patriotska unija Kurdistana angažuju Pitera Galbrajta, onog Klintonovog ambasadora kog ovde pamte, da lobira u njihovu korist...

TEŠKO: Beograd gaji izvesnu varljivu nadu da će se izboriti za pregovore na osnovu toga što čak 92 zemlje imaju u ovom ili onom obliku problem sa separatizmom, a na osnovu zaključka da se na slučaju Srbije prelama velika globalna tema, možda i na osnovu predosećanja da poruka "pregovarajte" predstavlja solomonsko rešenje. Srpski zvaničnici sada ipak ponavljaju da će biti teško obezbediti većinu za podnetu rezoluciju, ali podsećaju na to da je ustavna obaveza vlade da brani teritorijalni integritet zemlje. Ta retorika nije ni nalik onim letošnjim optimističkim očekivanjima da će MSP odbaciti nezavisnost Kosova.

S opozicione strane vlada se sumnjiči za popustljivost i za to da posle poraza pred MSP-om tiho pristaje na "dobrosusedske" pregovore. Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica ponavlja da Srbija treba da se drži Saveta bezbednosti u kome ima podršku Rusije, da tuži jednu državu MSP-u, a da ne traži raspravu u Generalnoj skupštini UN-a gde, po njegovoj proceni, upada u zamku i može doživeti veliki poraz.

U zvaničnim strukturama se, kako izgleda, procenjuje da ni tada ne bi bilo sve gotovo jer, bez obzira na to koliko država prizna Kosovo, ono ne može biti učlanjeno u UN bez predloga Saveta bezbednosti, a Beograd tamo računa na to da se dve stalne članice SB-a s pravom veta tome protive. Kina, koja inače retko stavlja veto na sednicama SB-a, preporučuje pregovore, a Rusija ukazuje da MSP nije odgovorio na pitanje da li je priznanje Kosova od strane drugih država legalno ili ne.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net