KATASTAR, PRVI PUT POSLE TURAKA: Nenad Tesla / foto: m. milenković

Intervju – Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda >

Iz XIX u XXI vek

"U nekim katastarskim opštinama imamo tapijski sistem još iz doba Turaka, katastarske planove i podatke u već zaboravljenim austrougarskim mernim jedinicama, i nakon 120 godina izradiće se katastarski planovi u razmerama koje ima ceo svet. To je težak i odgovoran posao, naročito jer zemljišne knjige nisu uredno ažurirane, jer nije postojala obaveza prijavljivanja promena na nepokretnostima, ali i zbog stava da što je društveno, to je svačije, a na kraju ispade da je ničije… Mi sve to sada treba da pročistimo, da uz validnu dokumentaciju ‘presečemo’ čije je šta, da napravimo evidenciju iza koje može da stane država"

"Reč je o ozbiljnom poslu", kaže inženjer Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda. "Nije to ‘imam nešto u nekim sveskama i knjigama’ i sada ‘samo’ da se ‘ukuca’ u kompjuter: prvi put se može nedvosmisleno saznati čije je šta, ali i kakvo je to ‘šta’. U katastru nepokretnosti, pored podataka o zemljištu upisuju se podaci o objektima, o posebnim delovima objekta." Do sada je, veli, u zemljišne knjige bila zapisana, primera radi, "zgrada broj 57 u ulici toj-i-toj", a sada je upisano da u toj zgradi ima, recimo, 67 stanova, upisano je koje su površine, ko je vlasnik, ko je korisnik, upisani su posebni delovi zgrade i njihovi vlasnici, kao i da li na nekoj od tih nekretnina postoji teret, da li je neko podigao neki hipotekarni kredit. "Primera radi, u Republici Češkoj, koja je već izradila katastar nepokretnosti, dakle imaju nešto što mi tek stvaramo, a imamo približno istu površinu i broj stanovnika, ovaj posao radi 7000 zaposlenih. U Republici Srbiji, gde tek uređujemo svojinsku evidenciju, gde tek izrađujemo digitalne katastarske planove, gde tek izrađujemo adresni registar i mnogo toga što nam kao kvalitetnoj državi treba, mi taj posao radimo sa oko 2400 zaposlenih."

"VREME": Početkom godine je bilo najavljeno smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi, a prvi na spisku su bili službenici baš iz Geodetskog zavoda, a onda se od toga odustalo.

NENAD TESLA: Srećan sam i na neki način zahvalan što je Vlada Republike Srbije shvatila koliki je značaj Republičkog geodetskog zavoda, da nije reč o klasičnoj administraciji, već o stručnjacima, da je shvatila koliki je obim posla, a samim tim i odgovornost zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, tako da nije bilo otpuštanja, a iskreno verujem da ga neće ni biti.

Vlada je shvatila da u Geodetskom zavodu rade stručni ljudi? Vlada to valjda mora da zna?

Ne znam kako da odgovorim: od sekretarijata Vlade sam dobio nalog da se jedan broj zaposlenih otpusti da bih od tog istog sekretarijata dobio informaciju da od toga neće biti ništa. Ko je to planirao, zašto je to planirao, uz svu dobru volju ne bih mogao da kažem.

A pred Katastrom je gužva, bar kad je o Beogradu reč.

Tamo gde su urađeni katastar nepokretnosti i digitalni plan nema gužve, nema redova. Evo, upravo smo testirali Službu za katastar nepokretnosti Trstenik za koju je izrađen kompletan katastar nepokretnosti: svi koji su do 11 sati podneli zahtev u 13 sati su mogli da podignu posedovni list. Kada je u pitanju upis hipoteka, podizali su podatke sledeći dan. Međutim, u centralnim beogradskim opštinama imamo i po 1500 zahteva dnevno, a samo 14 šaltera. Samo mogu da molim za razumevanje: završili smo katastarsku opštinu Palilula, do kraja avgusta završićemo katastarsku opštinu Zvezdara, početkom oktobra završićemo katastarsku opštinu Voždovac. Apelujem na strpljenje i razumevanje: postupak izrade katastra nepokretnosti je upoređivanje podataka, javno upoređivanje, davanje na uvid svim zainteresovanim građanima podataka o imovini koji su bili u zemljišnim knjigama i podataka koje imamo u katastru zemljišta.

A do tada?

Građani i pravni subjekti mogu putem interneta da podnesu zahtev i da na isti način dobiju obaveštenje kada je predmet završen. Nažalost, naši građani veoma malo koriste mogućnosti modernih tehnologija, na internet mislim, pa smo u saradnji sa Poštom Srbije i sva tri mobilna operatora obezbedili mogućnost da SMS porukom obavestimo klijenta kada im je predmet završen i da mogu doći da ga preuzmu. Tek kada u Republici Srbiji u punom kapacitetu zažive digitalni potpisi i elektronsko poslovanje, tek onda će se videti koliki je posao Republički geodetski zavod obavio: tada će retko ko da dolazi na naše šaltere.

Da li su privatne geodetske firme samo transmisija između klijenata i Geodetskog zavoda ili imaju i neka ovlašćenja?

Pravilnikom o radu privatnih geodetskih organizacija definisane su procedure za izdavanje licenci: ko licencu dobije, ima puna ovlašćenja i kada privatna geodetska firma, radnja ili kompanija, donese na šalter Službe za katastar nepokretnosti svoj terenski podatak, to postaje zvanični državni podatak.

Šta ako podnesu podatke koji nisu tačni?

Kolega koji donese na šalter Službe za katastarske nepokretnosti podatke koji nisu tačni i prikaže nešto što ne postoji na terenu izgubiće licencu za rad.

Jedna od delatnosti Zavoda je i procena vrednosti nekretnina.

Zakonom o državnom premeru i katastru Republički geodetski zavod je dobio nadležnost nad masovnom procenom vrednosti nepokretnosti. Upravo smo formirali tim stručnjaka koji će se time baviti: na osnovu određenih parametara primenom matematičkih modela određuje se vrednost nekretnine.

Procena vrednosti je samo informacija koliko šta vredi, ili je na neki način obavezujuća, recimo za obračun poreza ili eksproprijaciju?

Ja verujem da će to tako biti. Konačnu reč imaće Ministarstvo finansija.

Poljoprivredno zemljište "preko noći" promeni vrednost kada se ispostavi da će "tuda" da "prođe" autoput?

Život je pokazao da je to tako.

I tako, onaj ko zna kuda će autoput proći, kupi njivu za 100, a posle godinu-dve preproda državi za 1000?

Zbog toga smo napravili sajt www.geosrbija.rs, da bi svi znali šta se dešava, ili šta će se dešavati, te da na osnovu toga svako može da vidi za koliko će nešto prodati ili neće prodati. U pilot-projekat smo stavili prostorne planove opštine ili grada Pančeva, tako da svaki građanin, ali i svaki finansijer može da vidi šta se planira u Pančevu. Koliko nama brzo i adekvatno lokalne samouprave dostave prostorne planove, mi ćemo ih staviti na sajt. Pored toga što smo kao posebna vladina organizacija bili vladin servis, mi učestvujemo u pripremi svih velikih projekata: na vreme, pa i pre roka pripremamo podatke za eksproprijaciju vezano za Koridor 10, Koridor 7, pripremamo podatke za most Zemun–Borča, Žeželjev most u Novom Sadu, obilaznicu oko Subotice, kompleks hotela na Staroj planini… Sve ono što se od nas traži da pripremimo za određenu vladinu odluku; mi takođe razmišljamo kako da pripremimo naše građanstvo da bude i te kako svesno značaja što su vlasnici neke nepokretnosti. To je dobar put i niko neće moći da kaže da nije imao pravi podatak, pa je zbog toga nešto previše jeftino prodao. Da li postoji obaveza da se ti podaci dostavljaju Geodetskom zavodu?

U okviru Strategije za nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka predložili smo da postoji obaveza dostavljanja podataka i Republičkom geodetskom zavodu. Isto tako smo predložili da to mora da bude u određenom formatu, da ne bismo mi morali posle da radimo nešto što u lokalnoj samoupravi nisu znali: jednostavno, jako smo "tanki" sa stručnim kadrovima da bismo mogli celu Srbiju sami da opslužujemo.

Strategija je šta bismo voleli da bude, a zakon je ono što bi moralo. Recimo ovako: da li ministar Mrkonjić mora da dostavi Zavodu kuda će Koridor 11 proći?

To bi bilo korisno, ali da li će se doneti i politička odluka da to tako i bude...

Mnogo je korisnih stvari koje nikako da budu.

Po Zakonu o planiranju i izgradnji Centralni registar planskih dokumenata treba da se vodi u digitalnoj formi, a za njega je zadužen Republički geodetski zavod, pa ako svi to budu poštovali, neće biti problema.

Mora ili ne mora?

Po meni, mora.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net