foto: nemanja jovanović

Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja >

Na mostu i ćupriji, u gotovom

U prvih šest meseci 2010. broj saobraćajnih nesreća manji je za 32,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, broj saobraćajnih nesreća sa poginulima i povređenima manji je za 20,1 odsto, 4774 vozača fasovalo je prijave zbog prekršaja za koje je predviđeno najmanje 15 dana zatvora i 209 za prekršaje koji "vrede" od 30 do 60 dana, što se ispostavilo kao ozbiljan problem: u zatvorima mesta nema, a prekršajne kazne zastarevaju

Pored znatno većih novčanih kazni za saobraćajne prekršaje, aktuelnim zakonom o bezbednosti saobraćaja je, za razliku od svih prethodnih, predviđena je i bezuslovna kazna zatvora za najteže prekršaje: upravljanje vozilom bez odgovarajuće vozačke dozvole, vožnja sa više od dva promila alkohola u krvi, prekoračenje brzine kretanja za više od 70 km/h u naselju i 80 km/h van naselja. Taj novitet je, između ostalog, bio značajan argument za utrostručavanje novčanih kazni: ne, nije motiv da se "ubere" što više novca koji se ionako valja ulicama, već da se oštrim kaznama u saobraćaj konačno uvede red.

KAD ONO: "Praksa je pokazala da je, radi efikasnije primene, u tekstu Zakona potrebno izvršiti određene izmene i dopune kojima će se obezbediti dosledno poštovanje propisa i veća bezbednost učesnika u saobraćaju, kao i usaglašavanje sa relevantnim međunarodnim dokumentima koji su, u međuvremenu, usvojeni", piše u obrazloženju Predloga izmena i dopuna ovog zakona upućenog u Parlament na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku.

Ove izmene, piše dalje u obrazloženju, potrebne su imajući u vidu broj otkrivenih prekršaja iz člana 330, a s obzirom na to da je reč o kazni zatvora od najmanje 15 dana, uvođenjem mogućnosti izbora novčane kazne ili kazne zatvora, umnogome bi se smanjili troškovi države u realizaciji kazne zatvora. S druge strane, ukoliko bi postojala alternativa – novčana kazna, država bi bila u dobiti, pošto da je znatan deo novčanih sredstava od naplaćenih novčanih kazni predviđen za unapređenje bezbednosti saobraćaja.

OBESMIŠLJAVANJE: "Kazna zatvora od 15, odnosno 45 dana zatvora, predviđena je za vrlo teške prekršaje koji se graniče sa nasilničkom vožnjom. Cilj isključivo zatvorske kazne bio je ne da svi odu u zatvor, već da budu svesni šta ih čeka ukoliko sednu pijani za volan ili voze brže od dozvoljenog. Osim toga, ove izmene u bolju poziciju stavljaju građane koji imaju novac da plate kaznu", negoduje Damir Okanović, direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja, nevladine organizacije zahvaljujući kojoj je Zakon o bezbednosti saobraćaja umnogome ovakav kakav je. Po njemu, ove izmene nisu dobre i obesmišljavaju zakon, a da opravdanje kako u zatvorima nema dovoljno mesta ne stoji, jer je još prilikom izrade zakona obavljena kalkulacija o potencijalnom broju prekršilaca koji bi bili kažnjeni kaznom zatvora.

Pretnja zatvorskom kaznom, eto, nije ispunila cilj, a i kalkulacija o potencijalnom broju prekršilaca je, kanda, debelo omanula: 4700 ljudi je za pola godine stalo u red za zatvor.

S druge strane, u Ministarstvu infrastrukture koje je u izradi Zakona bilo nosilac posla, a sada je i predlagač izmena, tvrde da je predložena novčana kazna dovoljno visoka da vozače "natera da voze po pravilima", a da ograničenost zatvorskih kapaciteta mnogo više obesmišljava zakon, jer se na izvršenje kazne čeka nekoliko meseci, a kako stvari stoje, čekanje na izvršenje lako može da se produži i na koju godinu. "Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđaju i da se u određenim slučajevima zatvorska kazna zameni novčanom u vrednosti do 150.000 dinara, što nije u suprotnosti sa Zakonom o prekršajima", objašnjava Demir Hadžić, šef Odseka za bezbednost saobraćaja u Ministarstvu za infrastrukturu, i dodaje da u mnogim evropskim državama to postoji kao mogućnost, "jer je primećeno da zatvorske kazne nisu mogle da se sprovedu zbog ograničenih kapaciteta pravosudnog sistema i mogućnosti za izvršenje sankcija".

ŠTA SAD: U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da kazna zatvora nije ukinuta, već da je na prekršajnim sudijama da se, od slučaja do slučaja, opredele koju će kaznu da odrežu – novčanu ili zatvorsku. Na ovaj korak, vele, odlučili su se pre svega zbog stranih državljanina koji kroz našu zemlju prolaze sa porodicama, e da ih poštede "svih ovih komplikacija".

Kao, putuje čovek sa porodicom na odmor, ali umesto dozvoljenih 120 kilometara na sat, on "potera" 200, "uhvati" ga radar… I šta sad? Nekad se to jednostavno rešavalo sa 100, 200 ili koliko god evra na "licu mesta", ali sad ne može: ranije je radar mogao da se "resetuje", da se slika izbriše, a sad ne, već mora da se piše prijava, pa kod sudije za prekršaje, a Zakon ne ostavlja ni milimetar prostora, već najmanje 15 dana zatvora, zabranu upravljanja motornim vozilom od najmanje osam meseci i upisivanje 14 kaznenih poena u vozačku dozvolu.

I šta posle? Sve kad bi izvršenje sankcije i bilo efikasno, da u zatvorima mesta ima, u koji ga strpati a da se ne obrukamo, štaviše – može posle i da nas tuži Sudu u Strazburu za nehumani postupak, jer naši zatvori su takvi kakvi jesu, ispod svakog kriterijuma. Pa dalje: šta sa prekršiočevom ženom i decom koji izvesno sa njim na odmor putuju, oni ništa nisu krivi, nije red odmor im kvariti… A samo se čovek malo zaneo, zaboravio se gde je, u njegovoj zemlji brzina na autoputu i nije ograničena, ljudi smo… Najbolje je da se kazna naplati, pitanje je samo koliko. Pa sad, ako je to do sada koštalo nekoliko stotina evra bez priznanice, sa priznanicom mora da košta više, recimo hiljadarku, toliko putnik namernik sigurno ima uza se, a i nek’ se uzme u pamet: zakon mora da se poštuje, tako je i toliko košta tamo odakle je pošao, toliko košta i tamo gde ide.

PROSTA RAČUNICA: Smeštajni kapacitet srpskih zatvora je 8500 "korisnika", a u njima trenutno boravi 11.300 osuđenika pritvorenika, od kojih je (svega) nešto ispod 3000 na boravku kraćem od godinu dana, a Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija svakog meseca "bukira" po 500 novih. Sa te strane gledano, zamena zatvorske za novčanu kaznu je opravdana: nema mesta, pa to ti je.

Međutim, Izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, usvojenim prošle godine, predviđeno je da zatvorska kazna kraća od godinu dana može da se "odleži" kod kuće, u kućnom pritvoru: oprema kojom bi se "kućnopritvorenik" držao pod paskom je naručena i očekuje se da sistem počne sa radom u septembru ove godine.

"Saobraćajci" bi, dakle, mogli na taj način da okaju svoje saobraćajne grehe. Takvo rešenje bi bilo dvostruko korisno: kazna bi bila izvršena, a usput bi i oprema bila testirana, sistem bi se uhodao pre nego što obuhvati "sitne" kriminalce. Ipak, ta mogućnost nije uzeta u obzir, kao ni zamena zatvorske kazne društveno-korisnim radom, što je odnedavno i kod nas moguće.

Nije to bez razloga: svaki zatvorenik dnevno košta poreske obveznike između deset i 15 evra, tako da bi 4774 prekršilaca paragrafa 330. Zakona o bezbednosti saobraćaja društvo/državu koštalo između 47.774 i 71.610 evra. Ako se kazna od 15 dana zatvora zameni novčanom, od rashoda se dobija prihod: najmanje 1000 evra "legne" na račun, a uštedi se najmanje 150 evra "po glavi". Budžetski benefit od ove izmene zakona je najmanje 1150 evra, što pomnoženo sa brojem dosadašnjih prekršilaca čini najmanje 7.166.100 evra. A tek je polovina godine.

MEĐUTIM: Zamena zatvorske kazne novčanom u neravnopravan položaj dovodi prekršioce plitkog džepa: oni će morati u zatvor. Objašnjenje ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da onaj koji poseduje auto koji "ide" 200 i više kilometara na sat sigurno ima i pare za kaznu, jednostavno ne pije vodu: kad je o brzini reč, ova kazna može da se zasluži i vožnjom "fiće" po zoni usporenog saobraćaja, a da se čovek nalije i potom sedne za volan nije potrebno mnogo novca, već (samo) ludost i/ili bezobzirnost, koja je, naravno, kažnjiva po zakonu. Jedino što vrsta kazne zavisi od dubine džepa.

U slučaju da prekršilac neće ili ne može da plati, svaka novčana kazna za saobraćajni prekršaj ima svoj ekvivalent u zatvorskim danima u paritetu jedan dan – hiljadu dinara. Tako, razgovor mobilnim telefonom u toku vožnje je "težak" tri dana, nevezivanje pojasa pet, koliko i pogrešno parkiranje, odnosno prelazak ulice van pešačkog prelaza ili "na crveno"...

To, međutim, ne važi ako je prekršaj iz paragrafa 330: ako izmene budu prihvaćene, a biće, zatvorski dan će vredeti između 3333 i 6666 dinara. Da apsurd bude veći, zatvorski dan za najlakši prekršaj iz ovog paragrafa je najskuplji, a za najteži je najjeftiniji.

Uopšte uzev, izmenom Zakona uvodi se ozbiljna disproporcija u težini prekršaja. Recimo, ako neko vozi "mortus" pijan, platiće najviše 120.000 dinara, ali ako tako "mortus" izazove udes platiće svega 25 odsto više, dok je u originalnom rešenju taj odnos jedan prema tri. Nije teško dokučiti zašto je tako: da je zadržana prvobitna proporcija, najveća kazna bi iznosila 3000 evra, a to je veliki novac. U tom slučaju prekršilac će se potruditi da umilostivi sudiju za prekršaje da ga osudi na kaznu zatvora u koji najverovatnije neće nikad ni otići, jer nema mesta, ali će budžet da ostane kratak za "soma i po", što nije cilj. Zar ne?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net