UHVATITI DUH VREMENA: Jelena Manić / foto: m. milenković

Intervju – Jelena Manić, koordinatorka Centra za vođenje karijere Beogradske otvorene škole >

Karijera nije samo posao

U skladu sa promenama kroz koje naše društvo prolazi, a sa njim se menjaju i sistem obrazovanja, zapošljavanja i tržište rada ima drugačije potrebe i pravila od onih koji su važili pre pola veka, prirodno, menja se i shvatanje samog pojma karijere i njenog uspešnog vođenja. Ono što je generacijama roditelja, baba i deda, predstavljalo uspeh, za današnju generaciju ne mora da bude. O tome šta sve predstavlja savremeno shvatanje pojma karijere, razgovarali smo sa Jelenom Manić, koordinatorkom Centra za vođenje karijere Beogradske otvorene škole: "Ranije je važio sistem planirane ekonomije, u kom država pojedincu obezbeđuje posao. Shvatanje karijere koje odatle proizlazi je tradicionalno i linearno. Podrazumevalo se da je onaj ko dođe do posla time došao na prvi stepenik, i sve što se dalje dešava je napredovanje, put ka boljoj plati i višem stepeniku na hijerarhijskoj lestvici u okviru date firme", kaže Manićeva: "Karijera je počinjala zaposlenjem, a završavala se odlaskom u penziju. Takav sistem su prilično diktirali okolnosti i država i bio je veoma krut. Novi pojam karijere ide ka tome da uhvati duh vremena i tržišne privrede, gde se situacija stalno menja. Prosečan čovek u Americi, pre nego što napuni 38 godina, promeni 10 do 14 poslova. Događaju se otkazi, promene poslova su česte, ljudi traže zaposlenje u struci kojom se nikada nisu bavili jer je ona trenutno aktuelna na tržištu. Umesto starog, linearnog, novi pojam karijere je sinusoidan, promenljiv. I period trajanja karijere nije više tako kruto ograničen, nego se smatra da karijera počinje upisivanjem vrtića, jer već tada pojedinac počinje da istražuje, uči o sebi, o svojim sklonostima, o tome šta bi voleo da radi, a šta ne. Karijera može da se završi odlaskom u penziju, ali mnogi ljudi i kada odu u penziju mogu da budu aktivni, bave se raznim stvarima ili se posvete nekom svom hobiju. Period trajanja karijere je duži i sve što ona obuhvata je šire definisano. Karijera više nije samo posao i novac, već obuhvata i način na koji provodimo slobodno vreme, rodne uloge, jer neke žene zapostave svoje profesionalne karijere i posvete se porodici, ulozi majke. Obuhvaćeno je, dakle, mnogo više stvari, a pojam je moderniji i dinamičniji."

"VREME": Šta se, prema tako shvaćenom pojmu karijere, smatra uspehom?

JELENA MANIĆ: Novi pojam karijere polazi od toga da je na svakoj osobi da odluči i proceni koliko je šta zanima, koliko ima sklonosti ka nečemu, da usaglasi svoje potrebe sa potrebama tržišta rada i da pronađe ono što je za nju najbolje, ono što njoj pruža najviše zadovoljstva. Nije imperativ biti šef, imati puno para, iako to može tako delovati na osnovu slike koju šalju mediji ili zbog ekonomske situacije u kojoj se nalazimo. Moderni pojam karijere ide ka tome da je uspeh ono što pojedinačnoj osobi pruža ličnu satisfakciju. Pojam karijernog vođenja i savetovanja je zbog toga bitan. Važno je biti menadžer svoje karijere, voditi je, upravljati njome. I zato karijerno vođenje i savetovanje – u smislu pomoći pri vođenju karijere – dobija na značaju. U inostranstvu ovaj koncept postoji još od sedamdesetih, a kod nas se tek poslednjih par godina priča o tome i nešto konkretno radi.

Ko može da se bavi karijernim vođenjem i savetovanjem?

Savetnici za karijeru su uglavnom psiholozi, ponekad i pedagozi koji su završili kurseve profesionalne orijentacije i treninge karijernog vođenja i savetovanja. Njihov zadatak je da pomognu osobi da identifikuje svoje osobine, veštine, interesovanja i, naravno, da istraži sebe kako bi samostalnije i sa više samopouzdanja i sigurnosti donela odluku. No, karijerno vođenje i savetovanje se ne svodi na psihološku procenu radnih potencijala. To je bio tradicionalni koncept profesionalne orijentacije. Odeš kod psihologa, uradiš testove i on ti kaže: ovde si bolji, a ovde slabiji. Karijerno vođenje i savetovanje je nešto šire, podrazumeva i karijerno informisanje, informisanje o tome koje su obrazovne mogućnosti u zemlji i inostranstvu dostupne, koji su to master programi, srednje i visoke škole, kakvo je stanje na tržištu rada, kako izgledaju zanimanja kojim će se baviti, i drugo. Mladi ljudi često ne znaju kako sve mogu da steknu dodatno obrazovanje niti koji su to vidovi obrazovanja danas potrebni. u školama se veoma retko uči timski rad, komunikativnost, i neke druge stvari koje su važne za dobro vođenje sopstvene karijere. Karijerno informisanje može da radi osoba koja je obučena i koja je dovoljno informisana da može drugima da prenese informacije, na primer nastavnici i savetnici za karijerno informisanje. Nastavnici takođe mogu biti pozvani da se bave obrazovanjem za karijeru, posebnim vidom usluge iz domena karijernog vođenja i savetovanja.

Da li karijerni savetnici mogu da pruže pomoć i onima koji su se opredelili za karijeru u tradicionalnom smislu, odnosno samo žele da napreduju?

Može, ali u takvim slučajevima više mogu da pomognu menadžeri za ljudske resurse u okviru firme gde ta osoba radi. Razvoj ljudskih resursa jeste priča o karijernom vođenju i savetovanju, i selekcija i klasifikacija kadrova spadaju u usluge karijernog vođenja i savetovanja. Razlika je u tome što će menadžer ljudskih resursa u nekoj firmi izvršiti procenu neke osobe, uzimajući u obzir potrebe i ponudu date firme. Savetnici za karijeru, koji rade pri nezavisnim institucijama, kao što su Centri za karijerno vođenje i savetovanje, privatne HR agencije ili Centri za informisanje i profesionalno savetovanje Nacionalne službe za zapošljavanje, daće procenu na osnovu karakteristika i sklonosti te osobe, uzimajući u obzir situaciju na celokupnom tržištu rada.

Prema novom shvatanju karijere, osoba koja menja zanimanja mogla bi se smatrati uspešnom. Kako se to uklapa sa ovdašnjim mentalitetom, koji na one koji često menjaju poslove i u tom segmentu života "svaštare" ne gleda baš blagonaklono?

Mi smo se borili protiv takvog načina gledanja na dva fronta, jedan, od kojih je uspešniji bio rad sa srednjoškolcima i sa mladima koji su na nižim godinama studija, i tu nismo imali problema. Tokom rada sa mladima često ih pozovemo da porazmisle o tome šta se ljudima danas dešava u sferi zapošljavanja, kako je zbog toga teško izabrati pravi fakultet i da je naravno moguće pogrešiti i odabrati nešto što osobu ne zanima ili za čim ne postoji tražnja. Tako oni vrlo brzo shvate da je moderni pojam karijere prirodan, da je prirodno razmišljati na taj način. Ono u šta mi verujemo jeste da se karijera gradi tako što osoba stalno preispituje sebe, u kontaktu je sa svojim potrebama, željama, sa time šta zna, šta ume, šta ga interesuje, pa je onda i u kontaktu sa time šta se nudi na tržištu rada, koje su mogućnosti za obrazovanje, koliko to košta, da li ima para da ide dalje, ili mora da radi neko vreme. Mi zagovaramo da taj krug koji sam sada opisala, od procene osobina, mogućnosti na tržištu rada, donošenja odluke, treba da se ponovi onoliko puta u životu koliko osoba oseti potrebu za tim. I naravno, to treba da bude ozbiljan proces. Doći do pravih informacija, a ne samo naprasno promeniti posao, videti najpre da li nešto može da se popravi. Nije poenta u stalnoj promeni profesija ili zanimanja bez jasne vizije profesionalnog cilja koji stoji iza toga. Uz plan razvoja karijere iza koga stoji promišljena odluka, promena može biti nešto što je dobro za osobu u datom trenutku. Rad sa mladima je prvi deo naše "borbe", dok drugi predstavlja rad sa donosiocima političkih odluka i rad sa nastavnicima i direktorima škola.

U okviru projekta "Mingl", Beogradska otvorena škola (BOŠ) bavi se pitanjima karijernog vođenja i savetovanja. Kako ste počeli i šta sve radite na ovom planu?

BOŠ je još 2004. osnovao Centar za vođenje karijere i savetovanje i počeo da se bavi problematikom obrazovanja i zapošljavanja. Portal "Mingl" www.mingl.org jedan je od projekata BOŠ-a, i predstavlja informativni portal za srednjoškolce, na kom se mogu naći različite informacije o konkursima, stipendijama, obukama, tu je onlajn psihološko savetovalište, rubrika za koju pišu sami srednjoškolci, kao i rubrika posvećena karijeri. Portal je lansiran 2007. godine kao odgovor na potrebe srednjoškolaca. Naime, mi smo kroz brojne onlajn škole radili sa srednjoškolcima i primetili smo da su počeli da nas doživljavaju kao servis za informacije. Tokom rada portala "Mingl" uvideli smo da je stranica o karijeri jedna od najposećenijih i rešili smo da je dalje razvijamo. Centar za vođenje karijere i savetovanje radi na prepoznavanju karijernog vođenja, kao nečega važnog za društveno ekonomski razvoj, zatim za obrazovanje i vezu između obrazovanja i tržišta rada. Nekada smo nailazili na više, nekad na manje sluha od strane donosilaca političkih odluka. Sada je najzad Vlada Srbije usvojila Nacionalnu strategiju karijernog vođenja i savetovanja, koja je nastala tokom jednog od projekata BOŠ-a. Međutim, i dalje u Srbiji ne postoji sistem karijernog vođenja i savetovanja za mlade, i dalje su oni prepušteni sami sebi, dobroj volji školskog psihologa ili pedagoga, tome koliko su oni informisani. Tako smo došli na ideju da napravimo Mingl Karijerne profile kao jedan specifičan onlajn sistem za donošenje odluke o karijeri na internet adresi www.karijera.mingl.org.

Vaš sajt je prevashodno namenjen srednjoškolcima. Koliko može da pomogne studentima, diplomcima, pa čak i onima koji su već zaposleni?

Naravno, upravljanje karijerom je nešto što treba da bude deo svakodnevnog života pojedinca koji je iole orijentisan ka potrebama tržišta rada i veruje u značaj celoživotnog učenja. Ono što mi radimo sa srednjoškolcima je ono što se svuda u svetu radi i sa mladima svih uzrasta. Strategija karijernog vođenja i savetovanja predviđa sistem koji treba da ima mehanizme za pomoć i deci koja upisuju osnovnu školu, zatim učenicima na nivou srednje škole i studentima koji su na fakultetu, a potom i odraslima koji su ili zaposleni ili nezaposleni.

BOŠ je među prvima pokrenuo inicijativu za pravljenje Nacionalne strategije. Kako je prepoznata potreba za njom?

U Srbiji je postojalo nešto kao profesionalna orjentacija i to se radi u Nacionalnoj službi već 50 godina. To nam govori da je davno prepoznato da je ljudima potrebna pomoć pri izboru zanimanja. Međutim, BOŠ je među prvima pokrenuo priču na temu karijernog vođenja i savetovanja, po ugledu na prakse u inostranstvu. Skoro sve razvijenije zemlje u Evropi i svetu su to uvidele još sedamdesetih godina prošlog veka, tako da danas u Americi na primer svaka srednja škola ima svoj centar za karijerno vođenje i savetovanje i posebnu osobu zaduženu za karijerno savetovanje učenika. Na evropskom nivou postoje usvojeni strateški dokumenti na ovu temu, a neke odrednice tih dokumenata potpisane su od strane svih zemalja EU. BOŠ je prosto prepoznao činjenicu da izgradnja civilnog društva i orijentisanje ka tržišnoj privredi nosi neke promene i da je sistem karijernog vođenja i savetovanja potreban da bi se ubrzali i pospešili ekonomski razvoj i zapošljavanje, kao i dalji razvoj obrazovanja.

Inicijalni tekst strategije je nastao tokom jednog projekta BOŠ-a, ali se nastavljao na rezultate nekoliko drugih projekata. Mi smo još 2005. pokrenuli projekat izrade Modela karijernog vođenja i savetovanja u srednjim stručnim školama, zatim smo 2006. radili na projektu implementacije tog modela. To su sve bili pilot-projekti tokom kojih smo videli da su potrebna sistemska rešenja, te je tako i nastala inicijativa da se kreira strateški dokument koji bi na nivou zemlje definisao neke potrebe, pojmove i dao smernice za dalji razvoj na tom polju. BOŠ je okupio grupu autora koji su dolazili iz najrazličitijih sektora relevantnih za temu, iz Nacionalne službe za zapošljavanje, iz Ministarstva prosvete, iz tadašnjeg Ministarstva ekonomije i Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca Srbije. To su bili predstavnici različitih institucija i svi su se složili oko definicije pojma karijerno vođenja, oko ekonomske analize tržišta rada i analize postojećih obrazovnih politika u Srbiji, oko potrebe da se definišu standardi karijernog vođenja i savetovanja, prakse, da se prepoznaju institucije koje time mogu da se bave, i oko drugih pitanja kojima se Strategija bavi. U vreme kada je Strategija pisana nije još postojalo Ministarstvo za omladinu i sport tako da je to najveća promena koju je pretrpela. Ministarstvo je formirano, doneti su Nacionalna strategija za mlade i Akcioni plan, doneti su neki zakoni koji su prepoznali značaj karijernog savetovanja mladih, pre svega Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, i to je sve dalo dobru podlogu za usvajanje Strategije. Ministarstvo omladine i sporta je na naše veliko zadovoljstvo prepoznalo značaj teme, oni su osnovali kancelarije za mlade, radili su sa mladima, videli su da je to njihova potreba i preuzeli inicijativu koja je bila neophodna.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net