Portret savremenika – Verica Barać >

Sedam mršavih godina

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije upozorava na, od kada je izabrana pre sedam godina, opasnu spregu politike i biznisa i – ništa. Da li aktuelno podnošenje krivičnih prijava protiv aktera preuzimanja Luke Beograd i još nekoliko velikih poslova najavljuje promenu te tradicije ili je reč samo o novom poglavlju iste priče

Izgleda da Verica Barać ne želi da se bavi najaktuelnijom srpskom političkom zagonetkom: da li je Boris Tadić najavio nekakvu akciju kada je govorio o "nepristojno bogatim ljudima u Srbiji" a ubrzo potom i apelovao na pravljenje "tajkunskog mosta"?

Što se predsednice Saveta za borbu protiv korupcije tiče, stvar je savršeno jasna: neki ljudi u ovoj zemlji na nepristojan način došli su do velikog novca i zbog toga treba da odgovaraju pred sudom. Bez obzira na eventualne političke i druge zasluge.

Na osnovu godinama skupljanih podataka, Savet za borbu protiv korupcije početkom meseca, baš nekako nakon Tadićeve javne opservacije o "nepristojnom bogatstvu", presavio je tabak i podneo krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog sumnje da su tokom 2005. godine u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra. Pravosuđu je, potom, predat i predmet "C marketa" a najavljeno je da će biti procesuirani i slučajevi Nacionalne štedionice, Sartida, kao i nedozvoljenog izvoza šećera poznat kao "šećerna afera".

PRAVO U GLAVU: Verica Barać odbija tumačenja da je aktuelno podizanje serije tužbi povodom slučajeva kojim se Savet za borbu protiv korupcije godinama bavi, inspirisano lekcijama koje srpskim tajkunima poslednjih dana deli profesor psihologije Boris Tadić. Tvrdnju da nije bilo signala sa Andrićevog venca obrazložila je u dnevniku "Alo" u prepoznatljivom stilu – pravo u glavu: "Savet već godinama govori o drastičnim razmerama dominantne sistemske korupcije, koja onemogućava izgradnju državnih institucija. Predsednik je javno upozorio na posledice onoga što nije urađeno, ali je izbegao da kaže da je to, između ostalog, odgovornost stranke na čijem čelu se nalazi, odnosno ljudi koji u toj stranci zauzimaju visoke položaje."

Pa još: "Kako je moguće da posle 10 godina njihove vlasti najbogatije kompanije u Srbiji i dalje ne plaćaju porez, da se najvredniji poslovi obavljaju preko of-šor kompanija koje su služile ne samo da se izbegne plaćanje poreza, već i za pranje novca? Ako je to tačno, onda predsednik ne treba da se žali građanima, već da objasni zašto je njegova stranka sa svojim koalicionim partnerima donosila loše zakone?"

Predsednik, do zaključenja ovog broja "Vremena", nije reagovao na te oštre reči, ali ima ko jeste. Luka Beograd i njeni osnivači najavili su krivičnu tužbu protiv predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, poručivši joj da će "pred sudom dobiti priliku da svoje tvrdnje i dokaže".

"Bez obzira na namere Baraćeve da i dalje zloupotrebljava nadležnosti Saveta i javno se ponaša kao zamena tužilaštvu, uskoro i samom sudu, mi smo se ipak opredelili da podnesemo krivičnu tužbu zbog ovakvog ponašanja", navodi se u saopštenju Luke Beograd.

DISKREDITACIJA: Nema indicija da se zbog poteza Luke Verica Barać naročito potresla: nije prvi put da je neko od prozvanih "pacijenata" Saveta za borbu protiv korupcije rešio sudski da se obračuna sa upornom Čačankom. Takoreći od dana kada je izabrana za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać vodi ljutu bitku sa nekim od najmoćnijih adresa u Srbiji: dok ona, s jedne strane, govori o silnim milionima koji su završili u privatnim džepovima i načinima na koje veruje da su te (nepristojne) radnje obavljene, s druge strane stižu poruke da joj je "bolje da ide kući" i optužbe da cela njena priča nije potkovana konkretnim dokazima, te da je reč o paušalnim tvrdnjama iz serije "Kako mali Perica zamišlja…".

Specijalni doprinos akciji diskreditacije Verice Barać dao je njen sugrađanin – Velimir Ilić. Onaj isti zbog koga je, u vreme NATO bombardovanja, tokom koga se krio negde na planini Jelici, Verica Barać, u funkciji predsednice Građanskog parlamenta Čačka, ulazila u oštar sukob sa režimom Slobodana Miloševića. Ilić je, naime, za Vericu Barać rekao da je ni manje ni više nego – kriminalac!

"Ona je u ovoj opštini ukrala stan. I to kao pravobranilac. Za vreme mog mandata. Odnela je i kompjutere i napravila neki građanski parlament. Za to postoje i krivične prijave. Treba neko da dođe na sednicu SO i Izvršnog odbora i pita ko je Verica Barać. Svi će odgovoriti ono što sam vam rekao. Vozi ‘rover’, a javno priča da vozi bicikl. Ovde u Čačku živi sa majkom u spratnoj kući, a od opštine je otela stan", tvrdio je Ilić u jednom od intervjua.

Za razliku od Ilića, koji se, ponosno, za televiziju Pink slikao u sopstvenom bazenu, Verica Barać je, jednom prilikom, novinare primila u skromnoj seoskoj kući u Preljini, u blizini Čačka. Objasnila im je da je, kao korisnica izuzetno male penzije, svoj stan u Čačku izdala i sa majkom se preselila u seosku kuću koju iznajmljuje za pedeset evra. Tamo neguje nekoliko pasa i mačaka i muškatle, kojima bi se rado u potpunosti posvetila kad ne bi bilo potrebe za borbu protiv korupcije.

ČAČAK: To vreme, ipak, nije na vidiku, pa predsednica Saveta za borbu protiv korupcije i dalje praktično živi na relaciji Čačak–Beograd, na kojoj se odvijao ceo njen dosadašnji život. Rođena je, naime, u Čačku, 1955. godine, a diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu. Sedam godina radila je u PKB-u, da bi se, 1987, vratila u rodni grad i zaposlila u opštini. Od 1997. do 2001. bila je javni pravobranilac opštine Čačak. Ozbiljno se razbolela i tokom dvogodišnje borbe sa opakim neprijateljem nije radila, a onda je i prevremeno penzionisana.

Za vreme NATO bombardovanja bila je jedan od lidera antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka.

"Tada sam javno kazala, a to su preneli i strani mediji da nama nije problem međunarodna zajednica jer svi mali narodi imaju problem s njom jer su mali. Već da je naš problem Miloševićev režim koji je isključivi krivac za to što nam se dešava. Čačak je, setite se, bilo jedno od mesta koje je teško stradalo za vreme bombardovanja. I tih nekoliko mojih rečenica su obišle Evropu. Ja sam to rekla spontano. Jer tako mislim. Nama je stalno problem neko drugi. Nikako da se pozabavimo sobom", govorila je u jednom intervjuu.

U biografskim tekstovima o Verici Barać uglavnom se ne vidi da je, krajem 1999, u vreme formiranja Grupe eksperata G17 plus, kao predsednica Građanskog parlamenta Čačka bila i na čelu Saveta poverenika koji je koordinirao radom ukupno 56 kancelarija ekspertske mreže G17 plus u Srbiji.

Kasnije je postala i jedan od osnivača Građanskog parlamenta Srbije (čija je predsednica bila od osnivanja do maja 2003, kada je imenovana za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije). Priredila je knjigu Građanskog parlamenta Srbije Pravac promena (2000. godine, Beograd), kao i dva zbornika izveštaja i inicijativa Saveta za borbu protiv korupcije, "Korupcija, vlast i država – polazište i rezultati Saveta za borbu protiv korupcije (2001–2004)" (2004. godine, "Res publica", Beograd), i "Korupcija, vlast i država – Drugi deo" (2005. godine, "Res publica", Beograd). Takođe je kopriređivač izdanja "Borba protiv korupcije u Srbiji između Nacionalne strategije i Akcionog plana" (2006. godine, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd). Razvedena je, bez dece. Više puta, u raznim medijskim top-listama, proglašavana za jednu od najmoćnijih žena u Srbiji, kao "jedina osoba u državi koja već godinama bez ustezanja upozorava na konstantan i katastrofalan problem korupcije u Srbiji". Dobitnica je Povelje za građanski hrabrost "Dragoljub Stošić" 2008. godine, koju dodeljuju Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur.

IDEJA: Verica Barać kaže da je ideja o formiranju Saveta za borbu protiv korupcije (2001) potekla od Božidara Đelića. "Ta godina je bila proglašena godinom borbe protiv korupcije, što svedoči o nastojanju vlade premijera Đinđića da se započne sa stvaranjem uslova za borbu protiv korupcije. Pored Saveta za borbu protiv korupcije, osnovani su i Komisija za istinu i pomirenje pri kabinetu predsednika savezne države te Socijalno-ekonomski savet vlade."

Kasnije je, međutim, promenila mišljenje: "Hteli su da naprave da to ne bude mnogo opasno a da, ipak, pred Evropom izgleda da se mi ozbiljno borimo protiv korupcije. I to u Srbiji koja je sistemski bolesna od korupcije, i to po svim šavovima. Jer borba za vlast u Srbiji se ne računa kao borba za neke opšte ciljeve, već uglavnom za ličnu vlast."

Novinare "Ilustrovane politike", koji su je posetili u Preljini, Verica Barać je najpre podsetila da je na dan kad je ubijen, Zoran Đinđić dolazio u Vladu na sednicu Saveta za borbu protiv korupcije. A onda je objasnila i šta se potom događalo:

"Posle Đinđićeve smrti ljudi su iskreno shvatili tu borbu protiv korupcije i prišli joj do kraja uporno i pošteno. Uskoro nas je pozvala Živkovićeva vlada koja je htela neke pomake u borbi protiv korupcije. I ja sam stvarno poverovala u to. Ja i sad verujem u tu borbu." Upravo je u vreme kada je Živković bio premijer izabrana za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije.

"Ja pristanem i predložim plan rada. A to je bilo: da uradimo izveštaj o švercu šećera, o Telekomu, o izvozu oružja i carini... I taj predlog prođe. Ali već na sledeću sednicu saveta dođe Živković i kaže da je sve to što radimo dobro, ali oružje ne treba da diramo jer ima mnogo sučeljenih interesa. A za šećer nas je posavetovao da pozovemo Kostića, koji je, kako je rekao, njemu objasnio da nikakvog šverca u stvari nije ni bilo, i da mi nemamo razloga da se time bavimo. Doduše, dodao je: ‘Vi radite kako hoćete. Ovo je moj dobronamerni savet’."

Savet za borbu protiv korupcije je uradio izveštaje o privatizaciji Veterinarskom zavodu, Jugoremediji, "Knjazu Milošu", Nacionalnoj štedionici, Mobtelu, Dunav osiguranju… I zaključio da je u svim slučajevima reč o krupnoj korupciji. Svi izveštaji uredno su prosleđeni državnom tužiocu i… ništa. Osim u slučaju Delte – nakon što je Savet ukazao na monopolski položaj te kompanije, krenula je lavina kritika i krivična prijava protiv Verice Barać. Bez namere da se povuče, na optužbe iz Delte o šteti nanetoj ugledu kompanije, oštro je odgovorila: "Još nisam upoznala čoveka koji o Miškoviću govori kao o uglednom biznismenu!"

SPREGA: Iza izveštaja stoji ceo Savet za borbu protiv korupcije, u kome sedi nekoliko profesora Beogradskog univreziteta, ali o svim tim "prevarnim poslovima" u javnosti obično govori samo Verica Barać. I to oštro. Uporno govoreći o korupciji, nije štedela ni političku elitu: ulazila je u direktne sukobe sa Mlađanom Dinkićem, Miroljubom Labusom, Dušanom Mihajlovićem, Čedomirom Jovanovićem… Aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića dočekala je na nož još kad je, u drugoj vladi Vojislava Koštunice, izabran za ministra finansija: "Cvetkovićev izbor pokazuje da Vlada nema nameru da tu bilo šta menja. Mirko Cvetković je bio jedan od ljudi koji su osmislili i sprovodili taj proces naizgled brze privatizacije, koja traje godinama i u kojoj se redovno zaobilaze propisi i krši zakon", zapucala je Verica Barać.

Cvetković je u međuvremenu napredovao od ministra do premijera, a Verica Barać nastavila je da govori o sprezi politike i tajkuna. Za sada – uzalud.

"Svi izveštaji koje je Savet radio prethodnih godina, pored vlade, dostavljani su i tužilaštvu. U njima su izneti podaci koji ukazuju na krupne zloupotrebe, kojima se tužilaštvo moralo baviti po službenoj dužnosti. Međutim, činjenica da nije procesuiran nijedan od slučajeva, jasno govori u kojoj meri je tužilaštvo pod kontrolom izvršne vlasti i finansijskih moćnika", rekla je Verica Barać nedavno i nastavila: "Čak i tamo gde su vršene istrage, na primer u slučaju Sartida i Nacionalne štedionice, koje je detaljno istražio UBPOK, tužilaštvo nije pokrenulo postupke. Izveštaji Saveta zasnovani su na valjanoj dokumentaciji i da su institucije u stanju da nezavisno rade svoj posao, uprkos eventualnim pritiscima, to bi bilo dovoljno da tužilaštvo pokrene postupke protiv lica odgovornih za korupciju. Pošto to nije slučaj, Savet je odlučio da podnese krivične prijave, kako bismo pomogli institucijama nadležnim da gone i sankcionišu krivična dela korupcije."

Tužilaštvo će, prema rečima portparola Tome Zorića, "veoma detaljno ispitati ceo slučaj u vezi privatizacije Luke Beograd". Dosadašnje iskustvo, međutim, ne nagoveštava pompezne rezultate istrage: "U Srbiji od 2000. godine nijedan političar, nijedan tajkun nikada nije optužen. U svim velikim aferama, koje je ovdašnja vlast predstavljala kao odlučan obračun sa korupcijom, uvek su stradali sitni izvršioci", podsetila je, u jednom intervjuu, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije: "Recimo, u slučaju drumske mafije, gde se novac krao na taj način što je lopovski softver bio ugrađen na naplatnim rampama i gde je bilo potpuno jasno da vertikala ide i do tadašnjeg ministra, na kraju su glavni krivci ispali ljudi koji su radili na rampama."

Šta ako se čitava obećana istraga opet završi bez značajnih rezultata – bilo da je reč o utvrđivanju krivice ili ubedljivom otklanjanju svake sumnje u zakonitost obavljenih poslova? "Naš Savet nema ograničen mandat. Zato ćemo raditi dok nas Vlada ne ukine", još poodavno je poručila Verica Barać.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> "U Srbiji od 2000. godine nijedan političar, nijedan tajkun nikada nije optužen. U svim velikim aferama, koje je ovdašnja vlast predstavljala kao odlučan obračun sa korupcijom, uvek su stradali sitni izvršioci", podsetila je, u jednom intervjuu, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net