STRUČNA ŠKOLA ILI GIMNAZIJA?: Trgovačka škola i V beogradska gimnazija

Ogledni obrazovni profili >

Kako tržište kaže

Iskustva poslodavaca sa učenicima iz oglednih profila su dobra, jer su se oni znatno brže uklopili u radnu sredinu nego njihove kolege koje su išle u školu po klasičnom programu. Sistem oglednih obrazovnih profila sprovodi se osam godina, do sada je uključeno oko 150 škola, a ove godine će 20 odsto svih srednjoškolaca biti obuhvaćeni njime. Glavna odlika je, kao što je već rečeno, insistiranje na praksi. Kod pojedinih trogodišnjih profila, oko 30 odsto "otpada" na teoriju, a sve ostalo je praktična nastava

Prošle nedelje učenici osmog razreda u Srbiji završili su svoje osnovno školovanje. Tokom juna imaće priliku da naprave prvi korak kada je u pitanju posao kojim će se jednog dana baviti. I dok je često presudan razlog za odabir škole mišljenje vršnjaka, odnosno da li će najbolji drug ili drugarica sedeti ponovo s njima u klupi, dotle iz Ministarstva prosvete predlažu roditeljima osmaka da obrate pažnju na kretanja tržišta rada, jer pojedine srednje škole predstavljaju dobar "ulog", dok ima čak i fakulteta čija diploma nipošto nije garancija za radno mesto. Koliko god da praktični momenat ne mora da bude presudan, svakako da nije zanemarljivo da li će neko brzo dobiti zaposlenje ili čekati godinama na birou.

Zbog toga, kao izraz realne potrebe tržišta rada, jedna od reformi srednjeg stručnog obrazovanja odnosi(la) se i na nastajanje oglednih profila. Naime, poznato je da su poslodavci bili često nezadovoljni klasičnim obrazovanjem u srednjim školama. Poslodavci su naveli koja su znanja i veštine potrebni da bi učenici odmah "uskočili" u svet rada i to je bio početni impuls za stvaranje oglednih profila.

Takođe, jasno je da su pojedini redovni profili postali suvišni. Usled manjka potrebe za njima dolazi do sudara radne snage onih, tog profila, koji su ostali bez posla još ranije i novih, sveže nezaposlenih. S druge strane vidljiv je nedostatak određenih zanimanja i zanata koji nisu bili "u ponudi" u srednjim školama. Sve su to dodatni razlozi za nastajanje oglednih profila. A oni su prethodnih godina, prema podacima Ministarstva prosvete, veoma traženi. Kada se kao kriterijumi uzmu kvote popunjenosti škola i broj bodova osmaka koji su konkurisali, u poslednjih pet godina, od 12 najtraženijih obrazovnih profila polovina su ogledni.

PREDUZEĆA BI MOGLA DA POMOGNU: Bogoljub Lazarević

PRAKSA I JOŠ PRAKSE: "Kod njih je više zastupljena praksa kao i stručni predmeti čime se postiže znatno veći nivo pripremljenosti učenika da nakon završetka školovanja bez dodatne obuke počnu da obavljaju stručne poslove", objašnjava posebnosti oglednih profila Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete. On ističe kao glavni zadatak srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji fleksibilnost obrazovnog sistema, jer izazovi stalnih promena na tržištu zahtevaju vešto prilagođavanje.

Iskustva poslodavaca sa učenicima iz oglednih profila su dobra, jer su se oni znatno brže uklopili u radnu sredinu nego njihove kolege koje su išle u školu po klasičnom programu.

Sistem oglednih obrazovnih profila sprovodi se osam godina, do sada je uključeno oko 150 škola, a ove godine će 20 odsto svih srednjoškolaca biti obuhvaćeno njime. Glavna odlika je, kao što je već rečeno, insistiranje na praksi. Kod pojedinih trogodišnjih profila, oko 30 odsto "otpada" na teoriju, a sve ostalo je praktična nastava. Kao još jednu dobru stranu, u Ministarstvu prosvete naglašavaju i dobro opremljene kabinete i laboratorije. Đaci u pojedinim ekonomskim školama imaju, na primer, virtuelne banke u kojima rade "kao da su prave".

Međutim, nastajanje oglednih profila i, ponegde, njihovo prevođenje u redovne jeste interes države, đaka, ali isto tako i poslodavaca. Zato se javlja potreba da se i oni uključe u obrazovni proces. Zajedno uz lokalnu zajednicu koja treba da prepozna potrebe tržišta.

Po rečima Bogoljuba Lazarevića, ne samo velike firme već i mala i srednja preduzeća moraju biti stimulisana da ulažu u obrazovanje. "Kroz sistem raznih olakšica, preduzeća bi bila motivisana da pomognu u edukaciji, i to ne samo svojih kadrova", kaže on.

Na primer, pre dve godine, kompanija Messer Tehnogas donirala je opremu i potrebni materijal srednjim mašinsko-tehničkim školama u Lazarevcu, Železniku, Čačku, Kragujevcu i Nišu. Tamo je uveden ogledni profil mašinski tehničar za reparaturu, u saradnji ove kompanije, Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

Iako je, znači, uključivanje kompanija u obrazovni proces prisutno, ono je za sada upadljivo nedovoljno.

NOVA GODINA, NOVI PROFILI: Devet profila se ove godine prevode u redovan školski sistem. Kako je u izjavi za jedne dnevne novine kazao Radovan Živković, šef Odseka za opšte, stručno i umetničko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, njihovo iskustvo dosta govori. "Oni pokazuju da je prosečna srednja ocena u tim odeljenjima bitno veća od ostalih, da su đaci zainteresovani za nastavu toliko da je izostajanje sa nastave, što je opšti trend, ponegde i duplo manje u odnosu na ostale." ZUOV vrši procenu da li će neki profil biti uvršten u redovni.

"Prevedeni" smerovi su: poljoprivredni, veterinarski i prehrambeni tehničar, pekar, mesar, prerađivač mleka, rukovalac – mehaničar poljoprivredne tehnike, auto-električar i geodetski tehničar – geometar. Mesarski zanat je inače na dnu po interesovanju osmaka, ali zato pri vrhu po interesovanju tržišta rada.

Osim toga, uvedeno je i šest novih oglednih profila. Njih pet su u mašinstvu i odnose se na već postojeće u Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu. Međutim, razlika je što su sada prilagođeni potrebama tehničkog osoblja kada su u pitanju vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana. Takođe, učenici će po završetku vojnog programa dobiti i "civilnu" diplomu. Što znači da oni neće biti uslovljeni radom u vojnoj službi, već će moći da se zaposle u bilo kojoj civilnoj kompaniji (to do sada nije bio slučaj, već su morali/mogli da rade isključivo u vojsci).

Osim ovih pet (avio-tehničar za vazduhoplov, za vazduhoplov – motor, za elektronske sisteme vazduhoplova, mehatroničar za radarske i raketne sisteme), nastao je i obrazovni profil livac-kalupar, i to kao direktna posledica zahteva poslodavaca.

Veliki broj škola je tokom prošlih godina podneo zahteve za dobijanja oglednih smerova. Među zanimljivim "ponudama" je svakako i ona Gimnazije "Laza Kostić" u Novom Sadu. Njihova želja je bila da osnuju pozorišni smer u okviru Gimnazije, gde bi stručni predmeti za srednjoškolce bili dramaturgija, režija, scenografija, istorija pozorišta. No, odbijeni su i moraju da čekaju reformu školstva 2011. godine.

Prošle godine osnovani su ogledni profili – modni krojač i tehničar za reciklažu, a pre toga, recimo, smer za vinara i smer zanimljivog naziva koji nije baš u duhu srpskog jezika – tehničar za lovstvo i ribolovstvo.

NIJE SVE TAKO BELO: Kada se uporede redovna i ogledna odeljenja, prednost ovih drugih je vidljiva. Šest do deset đaka manje u klupama, duplo više prakse, samim tim i veštine, a kroz celo školovanje osim srpskog jezika i književnosti, stranog jezika, matematika i fizičkog vaspitanja, nema opštih obrazovnih predmeta. Oni kao što su istorija i geografija spadaju u izborne, ukoliko buduća struka ne zahteva baš te predmete.

No, sistem stručnog obrazovanja za državu je uvek skuplji jer postoji praksa, nabavlja se dodatna oprema, potreban je veći broj nastavnika. Očekivanja su išla u pravcu brzog zapošljavanja većine svršenih srednjoškolaca i izlaženja u susret poslodavcima, odnosno tržištu rada. Međutim, do sada se pokazalo da znatno više đaka iz oglednih profila nastavlja sa daljim školovanjem. Prema nekim procenama, iako je početna namera bila dobra, zbog stanja u privredi veći broj učenika nije uspeo odmah da pronađe radno mesto i odmah se "preorijentisao" na dalje školovanje.

S druge strane, "bolna tačka" su i udžbenici, a i nastavnici koji treba veoma brzo da se prilagode i usmere na novi predmet i način predavanja. Kako smatra Bogoljub Lazarević, "zaposleni su pod stalnim pritiskom da moraju ne samo da se usavršavaju, već i da budu spremni da za što kraće vreme odgovore novim zahtevima poslodavaca. Zato je u svetu i prisutan termin trajne zapošljivosti ili, kako kažu, permanentnog obrazovanja, što predstavlja mogućnost zaposlenog da za kratko vreme ovlada većim brojem novih znanja, kompetencija i veština." No, pojedini nastavnici nisu u stanju da se tako brzo prilagode, iako je tu prisutan pomak.

Kao problem, neki spominju i za sada nedovoljan broj opšteobrazovnih predmeta kada su u pitanju ogledni profili. Bilo kako bilo, verovatno da se ti đaci manje na časovima pitaju ono čuveno "A šta će to meni u životu?".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net