U PENZIJI: Vladika Artemije i Simeon Vilovski (levo)

Srpska pravoslavna crkva >

Slučaj vladike Artemija i posledice

Patrijarh Irinej je na Saboru održao besedu u kojoj je kazao da Crkva mora da bude odgovorna pred Bogom i ljudima. Odlučan da reši probleme koji godinama tavore, dodao je i da nijedan slučaj ne zastareva pred Bogom. Nije teško pretpostaviti da je ovaj govor, koji može da se protumači i kao najava, kod pojedinih članova Sinoda izazvao istinsku radost i nadu, a kod drugih prisutnih duboko uznemirenje

"Ima onih vladika koji žive za crkvu i onih koji žive od crkve", prokomentarisao je trenutno stanje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) jedan od njenih episkopa tokom nedavno završenog Svetog arhijerejskog sabora.

Devetog dana zasedanja, Sabor SPC-a je ubedljivom većinom doneo odluku da se vladika Artemije (Radosavljević) razreši dužnosti i stavi na raspolaganje Crkvi u statusu umirovljenog episkopa. Na ovaj način završen je pet godina dug proces, a poznavaoci crkvenih prilika smatraju da je penzionisani vladika i episkop raško-prizrenski prošao veoma dobro, kao i da je ta odluka samo početak promena koje će se tek dogoditi kada su u pitanju velikodostojnici SPC-a.

Na početku sednice posvećene vladici Artemiju, članovi Sabora su bili oštro podeljeni jer je nemali broj njih smatrao da, tada još privremeno, razrešenje od 13. februara nije u skladu sa kanonima SPC-a. Kako "Vreme" saznaje od člana Sabora koji je želeo da ostane anoniman, situacija se preokrenula kada je pročitan izveštaj sinodske komisije o stanju u Raško-prizrenskoj eparhiji. Nakon dva i po sata slušanja i trideset stranica duge optužbe, nastupila je tišina, a niko od prisutnih nije tražio dodatna objašnjenja. Vladici se stavlja na teret kanonska odgovornost, višegodišnje odbijanje da postupa po odlukama Sinoda i Sabora, kao i finansijski propusti. Naime, novac koji su proneverili njegovi bliski saradnici, prema izveštaju, bio je namenjen najugroženijima na Kosovu. Jedan deo donacija, humanitarne pomoći koja je stizala sa svih strana i novca skupljenog od SMS poruka građana otišao je siromašnima i obnovi svetinja, ali to je zanemarljivo u odnosu na celokupnu sumu. Iznos od oko 400.000 proneverenih evra koji se pominjao u javnosti svakako nije konačan, već je, prema našim saznanjima, znatno veći.

Nakon što je pročitan izveštaj, patrijarh Irinej je održao "mudar i odrešit govor". Između ostalog, kazao je da svi prisutni moraju da budu odgovorni pred Bogom i ljudima. Napomenuo je da je star, ali da baš zato želi da što pre pokrene pitanja i reši probleme koji predugo tavore u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Takođe, patrijarh je, kako naš sagovornik prenosi, dodao da nijedan slučaj ne zastareva pred Bogom. Nije teško pretpostaviti da je ovaj govor kod nekih članova Sinoda izazvao istinsku radost i nadu, a kod drugih prisutnih duboko uznemirenje.

Nakon toga, arhijereji SPC-a su se složili da je najbolje da se vladika Artemije penzioniše (pre početka sednice, njemu je ponuđeno da se sam povuče, ali to je odmah odbio). Međutim, malo kasnije, na zahtev takozvanog bosanskog lobija Sabor je odlučio da ipak pristupi tajnom glasanju na kojem bi se odlučilo da li da se episkop raško-prizrenski penzioniše ili da ide na crkveni sud. Nastavak je već poznat, većinom je odlučeno da zadrži čin vladike, ali ne i eparhiju. Dosadašnji administrator, umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije, ostao je do daljnjeg na čelu "najosetljivije eparhije" Srpske crkve. Poznavaoci crkvenih prilika smatraju da bi, ukoliko bi se našao na Crkvenom sudu, vladika Artemije skoro sigurno bio raščinjen.

Iako se na prvi pogled čini sve jasno, od kada je slučaj Raško-prizrenske eparhije dospeo u javnost, deo vernika, pa čak i sveštenstva, "napad" na prvo suspendovanog, a sada penzionisanog vladiku karakteriše kao diktat stranih sila i(li) domaćih političara i podršku "ekumenizmu, papizmu i globalizmu", protiv kojih vladika istupa. "Branitelji vladike" su za vreme trajanja Sabora pisali peticije, demonstrirali, otvorili sajt na kome razotkrivaju ostale vladike SPC-a, iznoseći optužbe na račun velikog broja članova Sinoda, kao i novog patrijarha. Ovakve reakcije ne samo da mogu da odmognu bivšem episkopu, već dosta govore i o načinu na koji je "vladao".

DOBRE NAMERE: "Čisto sumnjam da je Artemije imao želju za ličnim profitom, više verujem da je bio ubeđen da može da spasi Kosovo", iznosi svoj stav jedan od ljudi koji poznaje vladiku.

U otvorenom pismu koje je Skupština zajednica opština Kosova i Metohije uputila patrijarhu Irineju i arhijerejima SPC-a navodi se da je on "pravi garant i jedina nada" opstanka Srba u toj pokrajini. Forumi su puni glasova istinske podrške i uverenosti u nevinost vladike Artemija.

Kako nezvanično saznajemo, u nekom trenutku, tokom sednice, postavilo se pitanje nekretnina u Grčkoj, spominjali su se čak hotel i benzinska pumpa za koje postoje indicije da su u vlasništvu penzionisanog episkopa Artemija. Odgovor vladike je glasio da je cilj svih njegovih ulaganja da uveća novac koji bi potom uložio u Kosovo. Velike sume su izgleda odvojene i za lobiranje u Americi, da se ne bi priznala nezavisnost južne pokrajine. Zanimljivo je podsetiti se da su pre četiri godine američki tele-evangelisti Džeri Fovel i Pet Robertson "iz čista mira" obećali vladici Artemiju da će udružiti snage sa SPC-om u kampanji protiv nezavisnosti Kosova.

Ma koliko odgovor vladike o povećanju profita i ulaganju novca po sopstvenom nahođenju može zvučati cinično, oni koji ga poznaju veruju u to, no vrlo su svesni da ga to ne opravdava. Međutim, krivica finansijske prirode koja mu se stavlja na teret nije potvrđena, ali jedna druga (ne)odgovornost jeste.

"Nisu važne njegove namere. I kada govorimo o finansijama, nije on jedini kojem bi se moglo zameriti, međutim mnogo veći problem je njegova kanonska krivica", objašnjava sagovornik "Vremena". Naime, čak i da je vladika bio u pravu, da se borio za "pravednu stvar", on ne sme da prenebregne odluke visokih crkvenih tela, koja su mu i poverila eparhiju.

Za početak, njemu se zamera što se protivio odlukama koje su se odnosile na obnovu svetinja Raško-prizrenske eparhije. Tačnije, odbijao je da primi objekte koji su se renovirali prema "Memorandumu o razumevanju" (2005) potpisanom između patrijarha Pavla, predstavnika privremenih institucija na Kosovu i Metohiji i zvaničnika UNMIK-a. On je tvrdio da svetinje ne mogu obnavljati isti oni koji su ih rušili. Odbijanje je dugo trajalo, a vladika Artemije je više puta "umoljavan da hitno primi već obnovljene crkvene objekte".

Zatim, 2006. godine oglušio se o saborsku odluku da razreši crkvene dužnosti oca Simeona Vilovskog, govoreći da je njegov pomoćnik samo oklevetan i da nema razloga da ga stavi pod crkveni sud. U isti mah, od njega se tražilo i da zatvori firmu "Rade Neimar" koja je obavljala većinu građevinskih poslova na tlu eparhije. Firma je nastavila da radi, a Simeon Vilovski je bio unapređen.

Danas, četiri godine kasnije, Vilovski se sumnjiči da je sredstva namenjena narodnim kuhinjama prebacio na svoj račun i na svog "kolegu" Predraga Subotičkog, vlasnika firme "Rade Neimar". Subotički se tereti i da je primio na ruke blizu pola miliona evra koji su trebali da budu korišćeni za obnovu porušenih crkava i manastira. Prema dosad raspoloživim podacima, novac su koristili za privatne potrebe. Pred Višim sudom pokrenuta je prijava protiv obojice.

GDE JA STADOH…: U javnosti se malo govori da je bivši pomoćnik vladike Artemija Zoran Grujić osuđen na četiri godine zatvora takođe zbog finansijskih malverzacija, ali i falsifikovanja potpisa i zloupotrebe crkvenog položaja. Između ostalog, on je o trošku eparhije kupovao automobile koje bi preprodavao Albancima, a isto je radio i sa humanitarnom pomoći koja je stizala na Kosovo. Sve se to odvijalo nakon bombardovanja 1999. godine.

Zanimljivo je da je upravo Simeon Vilovski pokrenuo sudski proces protiv tadašnjeg sekretara Grujića. Poznavaoci tamošnjih prilika kažu da je, nakon što je dokazana Grujićeva krivica, Vilovski mogao da nastavi utabanim stazama, tamo gde je njegov prethodnik stao.

Međutim, važno je pomenuti da je upravo vladika Artemije bio taj koji je raščinio Grujića, što Veliki crkveni sud nije prihvatio. Ubrzo ga je, ipak, građanski sud poslao na odsluženje zatvorske kazne. Iako nismo uspeli pouzdano da saznamo šta se, nakon odslužene kazne, događalo sa bivšim sekretarom Eparhije raško-prizrenske, prema nekim informacijama njemu je na proširenom Sinodu vraćen sveštenički čin.

Jedan deo vernika baš u ovome vidi opravdanje za vladiku. Po blažoj verziji, on je bio, kako je episkop Atanasije kazao, "zaposednut od čoveka koji je opak i posesivan", misleći svakako na Vilovskog. "Tvrđa struja" smatra da je vladika slučajem Zorana Grujića dokazao svoje poštenje, a proces koji se sada vodi protiv Artemija pred Sinodom i njegovih saradnika pred sudom, samo je politička nameštaljka.

Politička dimenzija je često pominjana u slučaju penzionisanog vladike. On se sam neretko uključivao u državna pitanja, davao političke izjave, a poznato je da ima upadljivo loše odnose sa vlašću u Beogradu. Kritike na račun "mlitavog i anemičnog stava" predsednika Borisa Tadića, kada je Kosovo u pitanju, bile su uobičajene.

No, naš sagovornik tvrdi da je penzionisanje "nepoželjnog vladike" samo "kolateralna usluga" ovdašnjoj vlasti, a razlog što je "čišćenje crkve" počelo baš odatle je druge prirode.

NEK SE PRIPREMI SLEDEĆI: U saopštenju za javnost Svetog arhijerejskog sabora ističe se da su saborski oci najveću pažnju posvetili Eparhiji raško-prizrenskoj, vekovima prvoj po stradanju i mučeništvu u istoriji Crkve i naroda. Korišćenje Kosova "kvalifikovalo" je vladiku Artemija da bude prvi na listi.

Patrijarh Irinej je time pokazao da je strog i odlučan, a vladike su, ovog puta, pokazale veće jedinstvo nego što se to očekivalo. Iako je teško precizno predvideti drugi potez, sagovornik "Vremena" kao sledeću najavljuje raspravu o vladici Pahomiju. Neke prognoze upućenih idu u pravcu samovoljnog povlačenja pojedinih velikodostojnika. Naime, videvši da nema nedodirljivih, postoji mogućnost da neki od vladika sami zatraže penzionisanje, pre toga pripremivši ubedljivo opravdanje za svoje povlačenje.

Konačno, jedan deo vernika je ogorčen načinom na koji je penzionisan vladika Artemije; smatraju da "tajno glasanje više podseća na izbor u mesnoj zajednici" i strahuju da, ako se odlučuje glasanjem, ko može tvrditi da će sledeći izbor biti podjednako (ne)pravedan. I, zaista ko može tvrditi da će ljudski lobiji popucati pred ličnom verom, a želja za dobrobiti Crkve prevagnuti nad pojedinačnim interesima? Na ovo pitanje jedan sveštenik nam je odgovorio: "Isti Onaj koji je doveo patrijarha Pavla i patrijarha Irineja na čelo naše Crkve." Ako je neko vernik, to bi trebalo da mu je dovoljno.

Sledeće, jesenje zasedanje Sabora pokazaće da li je slučaj vladike Artemija usamljena odluka ili početni potez "odgovorne Crkve".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

»Prethodnici«

Pre 47 godina raščinjen je tadašnji američki vladika Dionisije (Milivojević), po presudi Velikog crkvenog suda. Ova presuda je međutim bila političke prirode, jer je vladika Dionisije odbio poslušnost Patrijaršiji i Titovoj verskoj komisiji. Bio je kažnjen zbog svog snažnog antikomunističkog stava. Njegovo raščinjenje je izazvalo podele – raskolnici su osnovali Slobodnu SPC, a drugi deo je ostao veran Crkvi u Srbiji. Septembra, 1992. godine zajedničkom liturgijom patrijarha Pavla i, do tada raskolničkog, vladike Irineja Kovačevića, raskol je prevaziđen.

Jedan od članova Slobodne SPC bio je i episkop Damaskin (Davidović). On je isprva razrešen, ali je zadržao eparhijski čin. Međutim, pošto i dalje nije poštovao kanone SPC-a, 2003. godine Sveti arhijerejski sinod oduzeo mu je episkopski i monaški čin.

Nijedan od ova dva slučaja, međutim, ne podseća na slučaj vladike Artemija. Prvi je bio plod isključivo političkih pritisaka, a drugi rezultat raskolničkog delovanja. Vladika Artemije je, nekoliko dana nakon suspenzije, kazao da prihvata odluke Sabora, iako se sa njima ne slaže. Više puta je ponovljeno da on nipošto ne želi da deli Srpsku pravoslavnu crkvu, čak i ako njegovi "branioci" među vernicima i sveštenstvom imaju takvih ambicija.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net