SVAKODNEVICA: Štrajkovi, demonstracije i sukobi

Kriza u Grčkoj >

Nužda je i za bogove zakon

Prosečni Grk viče u tavernama i na demonstracijama kako "neće plaćati tuđe greške čak i po cenu da bankrotira", pravi se mangup pred MMF-om i pred zajmodavcima, uzvikuje parole i pravi se lud, ali čim se vrati kući, žena ga postavlja na svoje mesto, ustaje ujutro i ide na posao saginjući glavu pred šefom ili gazdom i staje u red pred šalterima državnih službi. Isti onaj Grk koji šizi i viče po ulicama prihvatiće ograničenja svojih kupovnih moći kako ne bi izgubio makar ono što ima

Mesec maj je po mnogima najlepši mesec u Grčkoj. Priroda buja, sve je zeleno i puno cveća, nebo dobija onu azurno plavu boju mora koje je svakog dana sve toplije i privlačnije, a letnja žega je još uvek daleko. Ali za većinu Grka maj 2010. je mesec koji će teško zaboraviti. Obeležiće ih za čitave godine, možda i decenije koje dolaze, pošto će se njihova ekonomska situacija i svakodnevni život radikalno promeniti.

Naime, u nedelju 2. maja ove godine, potpisana je, po mišljenju mnogih Grka, "smrtna presuda" Grčkoj kakvu smo do sada poznavali. Grčka vlada je pod nepodnošljivim pritiskom svetskog tržišta, profitera i pod pretnjom sve izvesnijeg bankrota, bila primorana da prihvati jedan novi "paket oštrih mera štednje", koji je bez presedana u zemljama Evrozone, a za uzvrat je aktiviran mehanizam ekonomske podrške Grčkoj od strane ostalih zemalja u Evrozoni i MMF-a. Grčka država je, dakle, obezbedila pozajmicu čiji ukupni paket iznosi 110 milijardi evra: 80 milijardi od Evrozone, a 30 milijardi od MMF-a, i to po relativno niskim kamatama (3,09 odsto od MMF-a, a pet odsto od Evrozone), kako bi mogla da plati svoje dugove i da ne bi bankrotirala. U suštini je "kupila vreme" povlačeći se sa svetskog kreditnog tržišta bar za sledećih 18 meseci (do 2012) sa ciljem da za to vreme Program stabilnosti i razvoja pokaže rezultate, da se smanji društveni deficit i da se nastave društvene reforme i ostale konstruktivne promene.

Države Evrozone, među kojima je naročito nepoverljiva bila Nemačka, konačno su prihvatile da formiraju taj "mehanizam podrške" kada su shvatile da "grčka kriza" nije isključivo grčka nego preti da "zarazi" i ostale ekonomski ugrožene zemlje Južne Evrope, a to su Portugal, Italija i Španija. Postojala je opasnost da po poznatom domino efektu bude nepopravljivo ugrožen i sam evro. Pristale su da aktiviraju mehanizam podrške, ali su zauzvrat tražile od grčkog naroda još veće žrtve, koji je tako primoran da proguta "gorku pilulu" novih mera štednje koje će po svoj prilici ostati na snazi najmanje tri, a možda i deset godina. Na taj način su Grčka i Grci postali "pokusni kunić" Evrozone i svetskog tržišta što jednom nedisciplinovanom i nepotčinjenom narodu, tradicionalno poznatom po tome da često namerno i iz inata ume da "gurne čabar i prospe tek pomuženo mleko", nije nimalo lako da prihvati.

SUPROTSTAVLJAMO SE: Većina grčkog naroda je reagovala veoma negativno na mere štednje – štrajkovima, demonstracijama, ali i molotovljevim koktelima i sukobima sa policijom. Stotine hiljada ljudi je 5. maja izašlo na ulice Atine da se buni protiv novih oštrih ekonomskih mera kojima se smanjuju plate u državnom sektoru i do 25 odsto, penzija 20 odsto, a povećavaju se indirektni i direktni porezi. Preko uobičajenih troškova koji su već ionako veliki, treba izvući iz džepova grčkog naroda do 2012. ukupno još 30 milijardi evra. Demonstracije su imale veoma veliki odziv i uglavnom su tekle mirno, ali su imale i svoje crnu stranu zbog jednog tragičnog događaja: grupa antidržavnih ekstremista gađala je molotovljevim koktelom jednu od filijala Marfin banke u centru Atine pri čemu su tragično poginula tri nevina mlada čoveka, među njima i jedna trideset dvogodišnja žena u drugom stanju. Događaj je izazvao veliko saosećanje, ali i ogroman bes javnog mnjenja. Neki su čak tvrdili da je reč o namernoj "provokaciji", kako bi se ovo teško krivično delo iskoristilo kao alibi za zabranu budućih masovnih demonstracija.

BESNI KAO GRCI: Ogorčenje naroda je bilo toliko veliko da su demonstranti stigli do grčke skupštine vičući: "Neka gori, neka gori, ovaj kupleraj od skupštine i treba da izgori!" Kasnije su se za ove antidržavne parole međusobno optuživali komunistička partija i krajnje desni LAOS, koji su poznati po svojim velikim sukobima u skupštinskim klupama. U istoj ovoj skupštini je 172 od ukupno 300 poslanika u eksplozivnoj atmosferi izglasalo zakon o paketu oštrih mera što je grčku socijalističku vladu dovelo u težak položaj. Tri poslanika vladajućeg PASOK-a koji su odbili da glasaju za krizne mere istog su momenta izbrisani sa spiska, a iz Nove demokratije je isključena bivša ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani jer je svojim glasom podržala sporne mere. Bakojani bi mogla da osnuje novu partiju desnog centra.

Grčki narod je van sebe zbog čitave situacije, naročito zbog najnovijih žrtava koje treba da podnese, a sve to pod budnim okom Evropske komisije i MMF-a. Narod traži da budu kažnjeni krivci, da idu u zatvor svi oni korumpirani političari i državni službenici koji su pokrali državu i koji su doveli zemlju na rub provalije. Većina je mišljenja da narodi, ni u Grčkoj ni bilo gde drugde, ne treba da plaćaju posledice krize za koju nisu odgovorni. "Izgledali su nam veliki jer smo sagli glave, ali sada kada smo ih podigli, oni će morati da ih sagnu", bila je jedna od glavnih parola koja se čula ovih dana na demonstracijama u Atini i Solunu. Građani se spremaju da konsoliduju svoje redove i organizuju narodne mitinge u svojim kvartovima i komšiluku kako bi se odbranili od napada države na njihove prihode i na njihovu budućnost. Mnogi građani su spremni da se žrtvuju za jednu novu solidarnost kako bi se pripremili za teška vremena koja dolaze i da tako razbiju opasnu mešavinu straha, nesigurnosti i ćutanja.

Elpida (što na srpskom znači nada), zaposlena devojka koja živi u delu Atine koji se zove Neos kosmos (Novi svet), kaže: "Tri stvari nas vode direktno u depresiju i apatiju: prvo, činjenica da su nas na televiziji ubedili kako smo mi krivi za nacionalni dug. Drugo, kako je svako od nas sam i slab, i treće, ubedili su nas kako je ova situacija jednosmerna ulica. Sve su to laži na koje smo naseli."

Ovo je tipično razmišljanje za mnoge Grke. Bilo kako bilo, jedno je sigurno: "temperatura" grčkog društva se podigla i opasno približila tački ključanja. Ubeđenja, socijalna sigurnost i prava građena decenijama se javno dovode u pitanje i odbacuju. Već čuvena "Generacija 700 evra (G-700) se spušta još niže i postaje "Generacija 500 evra (G-500)", jer zagarantovana osnovna plata u privatnom sektoru pada sa 740 evra na 540 evra, za one koji uopšte budu mogli da nađu posao. Preduzeća se zatvaraju ili im se drastično smanjuje promet, nezaposlenost se povećava, a sa njom i strah za budućnost. Pesimizam, ali i depresija u ovakvim situacijama su pravilo. Crna hronika je sve punija vesti o samoubistvima, ali i o krivičnim delima za šaku evra. Emigranti, kao ugrožena grupa društva, ponovo su na meti ekstremne desnice. Jedna društvena grupa napada drugu okrivljujući se međusobno za privilegije, te se tako aktivira pojava takozvanog društvenog kanibalizma. Izdržljivost i društvena solidarnost su na velikim iskušenjima. Svi se pitaju ko je kriv i da li postoji izlaz iz krize ili bar neko svetlo na kraju tunela, optužujući istovremeno grčki politički sistem za situaciju u kojoj se zemlja našla.

KRIZA POLITIČKOG SISTEMA: Ovih dana je uobičajeno čuti Grke kako pominju politički bankrot, optužujući grčki politički sistem da je isuviše slab da prevaziđe krizu. Istina je da su se političke snage u zemlji pokazale nesposobne i u velikoj meri nedorasle situaciji. Vladajuća socijalistička partija PASOK, iako je izabrana pre sedam meseci sa 44 odsto glasova, pozvana je da izađe na kraj sa krizom čiju veličinu nije mogla da zamisli kada je preuzela vlast. Nije reagovala brzo i odlučno, a kad je bila primorana da to uradi, već je bilo kasno. Premijer Jorgos Papandreu, uvidevši kako zemlja ulazi u situaciju vanrednog stanja, bio je primoran da upotrebi sve svoje moći, talenat za diplomatiju i poznavanje stranih jezika, kako bi ubedio ostale evropske vođe i međunarodnu zajednicu da podrže Grčku u ovoj kritičnoj fazi. Uspeo je, ali cena je bila da natovari grčkom narodu na leđa jedan teški paket "stezanja kaiša", što je ujedno i veoma skup politički potez za jednu socijalističku vladu. Sam Papandreu je izjavio jasno i glasno kako ga ne zanima vlast i da li će pobediti na sledećim izborima, već da želi da pomogne zemlji da izađe iz krize.

Najveća opoziciona partija Nova demokratija se kreće između populističke retorike i lake samokritike zbog grešaka iz prošlosti. Budući i najodgovornija za grčku krizu, ova konzervativna partija, koja je prethodnih 5,5 godina neodgovorno i neoprezno vodila zemlju, i njen predsednik Adonis Samaras govore kako će se radikalno promeniti politička scena u zemlji. Problem je u tome što ista partija ostaje zarobljena u istom ponašanju iz prošlosti i gubi svoj uticaj u liberalnom centru naročito pošto je partiju napustila i Dora Bakojani. Mnogi ND već nazivaju partijom PDF-a jer mu se po poslednjim merenjima postotak pristalica smanjio na 23 odsto kolika je i najveća cifra PDF-a (grčkog poreza FPB.)

Što se tiče partija levice koje okupljaju oko 15 odsto ukupnog biračkog tela, one gledaju na nove mere štednje pod nadzorom MMF-a kao na "napad na narodne slojeve i uništavanje rezultata višedecenijske borbe radničkih sindikata". Komunistička partija Grčke (KKE) predvodi u reakcijama i izjavama videći da joj se snaga uvećava i stiže na čitavih deset odsto, te predlaže da se stav ne promeni u korist države, nego da se nastavi po principu "neposlušni narodni protiv napada" sve sa ciljem da ne prođu nove vladine mere. Mnogo umerenije nastupa druga po jačini partija iz levog bloka, Radikalna koalicija levice (SYRIZA) koja se kreće u odnosu na Evropu u mnogo prijateljskijim i demokratskijim okvirima, ali optužuje socijalističku vladu za upropašćavanje svake veze sa širokim narodnim slojevima, gledajući istovremeno na krizu kao priliku da se stvori jedan "novi društveni savez" koji će štititi socijalna prava tako što će oporezivati kapital.

I konačno, ekstremno desni LAOS smatra kako tržište "ponižava narodno dostojanstvo", i pri tom nudi veoma sumnjivu podršku vladi u jednom periodu kada je narod uznemiren i nesiguran. Uprkos svojim reakcijama, grčki narod u većini vrlo dobro zna kako su nove mere jedan novi "gorki lek", koji mora da popije ako hoće da sprovede željenu terapiju i da pomogne Grčkoj, koja se u poslednje vreme nalazi na "intenzivnoj nezi", da konačno i ozdravi. U istraživanjima koja je obavila firma Kapa Research 55 odsto grčkih građana je izjavilo da prihvata paket novih mera, a 56,3 odsto je izjavilo kako više vole da im se smanje plate, nego da zemlja bankrotira. Takođe, 71,3 odsto je zahtevalo od svih političkih partija da sarađuju umesto što optužuju jedni druge, da bi se kriza što uspešnije rešila. Jedna druga anketa je pokazala da je 77,7 odsto Grka za ostanak zemlje u Evrozoni, a 85 odsto ih se izjasnilo za ostanak Grčke u Evropskoj uniji. Reč je o najvećim filevropskim postotcima u EU do sada. Grčki narod je još jednom pokazao da je zreliji i spremniji na saradnju od njegovih političkih partija.

SPAS ILI PROPAST: U poslednje vreme svetsko javno mnjenje i njegovi moćni mediji koji ga i određuju, okrenuti su ka Grčkoj, stavljajući pod mikroskop čak i najmanje reakcije grčkog naroda koji se našao u vrtlogu svetske ekonomske krize bez presedana. Svi se pitaju: Hoće li Grčka uspeti da se izvuče iz krize? Hoće li uspeti grčki narod da prevaziđe ovo iskušenje, a da ne digne sve u vazduh?

Po svoj prilici se ništa više neće desiti osim emotivnog naboja i poznatih preterivanja medija. Dakle, Grčka neće doživeti ekonomski bankrot. Kreditni paket od 110 milijardi evra daje dovoljno "kiseonika" ali i vremena državi da smanji svoj deficit, da stabilizuje dugove i da od 2012. godine uđe u orbitu stabilnog napretka. Grčka je primorana da to uradi ne samo da bi dovela u red svoju ekonomsku situaciju već i da bi doprinela stabilizaciji zajedničke evropske valute evra, koji će iz svega izaći još jači nego što je bio.

Uprkos mnogim suprotnim mišljenjima, grčka ekonomija ima ogromne potencijale (turizam, nautika, energija i dr.) koje u odgovarajućim ekonomskim uslovima može da aktivira i pravilno usmeri. Hoće li uspeti, međutim, komplikovani grčki narod da se disciplinuje i da prihvati nove žrtve kako ne bi bankrotirala zemlja? Ovo pitanje zahteva i malu sociološku analizu. Naime, većina današnjih Grka pripadaju srednjoj, takozvanoj malograđanskoj klasi. Radnička klasa i savremeni proleteri čine jedva 20 odsto ukupne društvene mase i većina njih je sastavljena od imigranata. Još 15 odsto stanovništva su bogataši, koji će u svakom slučaju ostati bogati, prema tome, kriza ih ostavlja ravnodušnima. Ali za veliku većinu grčkog naroda (2/3) ova kriza je direktna pretnja njihovom društvenom položaju. Nalaze se u opasnosti od pada u Had novog siromaštva. Prosečni Grk se formalno malograđanski ponaša: viče u tavernama, u kafeterijama i na demonstracijama kako "neće plaćati tuđe greške čak i po cenu da bankrotira", pravi se mangup pred MMF-om i pred zajmodavcima, uzvikuje parole i pravi se lud, ali čim se vrati kući, žena ga postavlja na svoje mesto, ustaje ujutro i ide na posao saginjući glavu pred šefom ili gazdom, i staje u red pred šalterima državnih službi, mrmljajući sebi u bradu guši svako negodovanje. Isti onaj Grk koji šizi i viče po ulicama je onaj koji će da ne bi izgubio svoju udobnost, kolika god da je ona, ali niti iluziju o sigurnosti koju mu pruža njegov mikrokosmos, prihvatiti ograničenja svojih kupovnih moći kako ne bi izgubio i to što ima.

Koliko god zvučalo čudno, to će biti i najvažniji razlog zbog kojega će većina grčkog naroda dozvoliti da prođu nove tvrde ekonomske mere, bez obzira na to što neki pesimizmu skloni analitičari govore kako će se Grčka vratiti na svoj BDP iz 2008. (u jedinicama kupovne moći), ali da će to biti tek 2017. Uostalom, 2008. je prosečni prihod po glavi stanovnika bio oko 25.000 evra, što nije nimalo loše za jedno malograđansko društvo.

Mnoge stvari u istoriji čovečanstva su krenule iz Grčke o kojoj se u školama celog sveta uči da je kolevka zapadnoevropske civilizacije i demokratije. Uloga Grčke je, dakle, u svetskoj istoriji bila uvek ključna. Prema tome, sledeće što očekujemo je da današnja grčka kriza i način na koji na nju reaguje i rešava je grčki narod, bude primer i donese korisne zaključke drugim narodima. Uostalom, kako kaže i čuvena starogrčka poslovica, "Nužda je i za bogove zakon..."

Georgios Stamkos je osnivač i glavni urednik nezavisnog grčkog časopisa Zenith. Milica Kosanović je urednik i kolumnista časopisa Zenith.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

ŽRTVE NEMIRA: Cveće ispred spaljene banke u kojoj su poginule tri osobe

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net