KAKO DALJE: Nikola Sarkozi i Silvio Berluskoni

Grčka kriza i Evropska unija >

Odbrana evra i poslednji dani

Masivnim paketom od 750 milijardi evra politički fragmentirana EU brani zajedničku valutu i pokazuje da je sposobna da efikasno reaguje u krizi. Ipak, problem slabih ekonomija i prezaduženih država nije rešen, već samo odložen

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je u nedelju po podne odveden u bolnicu u Briselu zbog alergijske reakcije na lekove. Dva sata su čekali da stigne njegova zamena, nemački ministar unutrašnjih dela Tomas de Mezijer (Thomas de Maizière), koji se nešto posle dva ujutru u ponedeljak pojavio pred novinarima i vidljivo iscrpljen objavio plan o kome su se složili ministri 27 članica EU.

"Njujork tajms" citira nekog američkog zvaničnika koji kaže da su Evropljani imali "jedan dugi razgovor". Posle jedanaest sati rasprave u nedelju 9. maja, u ranim satima u ponedeljak 10. maja složili su se da obezbede lek za grečesku dužničku bolest – spakovali interventni paket vredan čak 750 milijardi evra (975 milijardi dolara), da bi sprečili da se zaraza dužničke krize iz Grčke ne proširi na zemlje takozvane evrozone (videti okvir "Evrozona..."). Za taj poduhvat 16 članica evrozone će obezbediti 440 milijardi evra, oko 60 milijardi evra dolazi iz fonda Evropske komisije za vanredne situacije. Međunarodni monetarni fond će obezbediti 250 milijardi evra. Moguća alergijska reakcija verovatno neće nastupiti zbog finansijskog obima, već zbog strogih uslova koji ih prate.

Ministri finansija EU žurili su da taj plan, koji zovu "vučji paket" i "vozilo specijalne namene", donesu pre nego što se u ponedeljak 10. maja otvore azijska finansijska tržišta da najave novi propast sveta. Doneli su ga uz mnogo konsultacija s Amerikancima, Japancima, liderima G7. Amerikanci kažu da je primenjen njihov psihološki model o "nadmoćnoj sili", pošto je po tom tumačenju "sve u psihologiji", to jest u ubeđivanju ljudi da poveruju da vlade mogu da deluju zajedno. Obama je navodno u to u telefonskom razgovoru ubeđivao Angelu Merkel.

FORMULA: Nije bilo lako da se postigne konsenzus, jer je to uključivalo i Britaniju, koja je van evrozone, a u kojoj se pregovara o koalicionoj vladi, što se u tamošnjem političkom ambijentu doživljava kao tele sa dve glave. Došavši u Brisel, Alister Darling, britanski šef državne blagajne, izjavljuje da finansijsko tržište treba da se stabilizuje, ali da ta zemlja neće obezbediti podršku za evro. Holandija je tražila da Evropska komisija dobije veća ovlašćenja, da ona preuzima jemstva od članica evrozone i da plasira zajmove pojedinim državama preko mehanizma koji bi se mogao nazvati i "evropskim međunarodnim monetarnim fondom".

Nemačka se najpre suprotstavljala da finansira spasilačku akciju u Grčkoj, ali je, na kraju, platila najveću sumu. Čule su se bojazni da bi i nemačke vlasti mogle da se uzdrže od podrške stabilizacionom mehanizmu zbog straha da bi on mogao da redefiniše postojeće EU ugovore, pošto se Ustavni sud Nemačke 2009. izjašnjavao o tome da li delovi Lisabonskog ugovora predstavljaju pretnju nacionalnom suverenitetu. Zbog protivljenja javnosti da Nemačka plati grčku olimpijsku pijanku, nemačka kancelarka Angela Merkel je izgubila važne vanredne regionalne izbore što je potkopalo njeno vođstvo. Neki komentatori podsećaju i na to da su se Nemci inače svojevremeno teško, na pritisak Francuza, odrekli stabilne dojče marke. Otuda izgleda očekivano to što je Angela Merkel govorila o odbrani evra po svaku cenu. Francuski predsednik Sarkozi je u petak insistirao da nijedna mera o kojoj se raspravlja ne zahteva promene postojećih ugovora.

Rešavana je zapravo komplikovana evropska jednačina, u kojoj treba da se pomiri potreba za efikasnošću i stabilnošću, a da se ne naruši komplikovana evropska politička konstrukcija: federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici; međunarodna organizacija u spoljnoj politici; jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji i (ne sasvim) jedinstvenoj moneti. Bilo je sporova oko uloge Evropske centralne banke.

Mi koji smo živeli u jednoj tako komplikovanoj zajednici, SFRJ, trebalo bi da ponešto znamo o tome, ali se pravimo da smo zaboravili, a oni izgleda misle da se od nas ništa ne može naučiti. Ovde je reč o tome da li je Evropa jedinstveno monetarno područje, a kod nas je bilo pitanje da li je jugoslovenska radnička klasa jedinstvena ili podeljena na republičke. Kod nas je bilo "Trepča radi, Beograd se gradi", a ovde: "Berlin radi, Atina se gradi". Kod nas se posledično javljao nemoćni bes na Udbu, a ovde na MMF.

Čule su se i opomene da bi mogao porasti otpor prema međunarodnim institucijama, uz izveštaje da u Grčkoj MMF već zovu "hunta" i porede ga s pukovnicima koji su izvršili puč 1967, u saradnji, kako mnogi Grci veruju, sa SAD. "Ekonomist" citira izraz kompozitora Mikisa Teodorakisa: "mračne sile u Americi". Citira se Dimitris Livanios, istoričar, koji zapaža da je ideja o "stranim prstima" motiv koji se iznova javlja u grčkoj javnosti. I kod nas su često pominjani "strani prsti".

I ovde i tamo je zapelo oko ustavnih promena, Brioni 1974, Lisabon 2007...

Predlozi za veću političku unifikaciju Evrope potopljeni su, kao što se čitalac seća, na referendumima u Holandiji i Francuskoj 2005. (ako hoćete još asocijacija na SFRJ, to bi bilo nešto kao Hrvatsko proljeće 1971). Sledi zatim kompromisna formula kroz Lisabonski ugovor, od 13. decembra 2007, koji neki još nazivaju i Reformskim ugovorom.

ODBRANA EVRA: Legalna baza za novi mehanizam nađena je u članu 122. Lisabonskog ugovora koji predviđa da članice EU mogu da pruže finansijsku pomoć "u izuzetnim okolnostima izvan kontrole države". Bilo je već presedana u upotrebi novog mehanizma pozajmljivanja – Evropska komisija je već pozajmljivala s finansijskih tržišta, da bi pomogla prezaduženim zemljama kao što je Mađarska, da se izbore sa svojim debalansima. Za zajmove je jemčila Evropska unija. Herman van Rompuj, predsednik Saveta EU, sada govori o mehanizmu kojim bi se garantovala finansijska stabilnost Evrope. Evropska komisija predstavlja plan kojim bi bio uspostavljen "Evropski mehanizam za privrednu stabilnost", koji bi obezbedio "sigurnosnu mrežu" za druge države evrozone sa velikim dugovima i niskim rastom.

Politički lideri, među kojima i francuski predsednik Sarkozi, govore o mehanizmu za vraćanje poverenja.

Španska ministarka finansija Elena Salgado je posle tog dugog noćnog sastanka izjavila da je sporazum postignut radi odbrane evra i ekonomija evrozone i da će paket biti kompletiran kroz takozvani Evropski mehanizam za finansijsku stabilizaciju, što je po nekim tumačenjima kompromis koji treba da zadovolji nemačku stranu.

Angela Merkel izjavljuje da paket služi za jačanje i zaštitu naše zajedničke monete – evra. Pre toga kaže da postojanje fonda kojim bi bila omogućena podrška ekonomijama zemalja u poteškoćama, šalje jasan signal tržištima, a pre svega špekulantima koji ocenjuju kreditnu sposobnost zemalja. Ministar Volfgang Šojble, koji inače dolazi iz nemačkog CDU-a, predlagao je nemačke "kočnice za dug", čvrsta, efektivna pravila. U medijima se nagoveštava da će asistenciju EU, MMF-a, ECB-a pratiti drastične mere. Švedski ministar govori nešto o ponašanju vučjeg čopora na finansijskom tržištu.

Jedno od osetljivih pitanja je glasilo: da li takve zajmove treba da garantuju individualne članice evrozone ili cela Evropska unija?

Ekonomski urednik BBC-ja Stefani Flanders, pak, konstatuje da su pravila Evropske monetarne unije fundamentalno redigovana. "Njujork tajms" u utorak prenosi američku ocenu da se EU u kriznim uslovima pomerila ka francuskoj viziji ekonomske vlade.

"Njujork tajms" je inače ranije konstatovao da snažnija ekonomska integracija pogađa u srce nacionalni suverenitet članica EU. U američkoj štampi, inače, često opisuju EU kao previše fragmentiranu da bi bila efikasna. Dominik Stros Kan, direktor MMF-a, govori o evru kao nezavršenom projektu.

Kada je predsednik Evropske komisije Žak Delor predložio monetarnu uniju, to je bio ambiciozan poduhvat. Komentator "Njusvika" podseća i na to da su tada neki ekonomisti bili skeptični kada je ideja o evropskoj monetarnoj uniji formalno usvojena kao treći stub EU Mastriškim ugovorom 1992. Polazili su od toga da monetarna unija nije moguća bez političke unije, da jedinstvenu monetarnu politiku mora da prati i jedinstvena poreska politika, a da je fiskalna politika ostala u nadležnosti nacionalnih država i nekoordinisana, pa i od toga da nijedna od članica evrozone zapravo nije bila zadovoljna kriterijumima kada je evro lansiran 1999. Evropska centralna banka (ECB) nije mogla da interveniše protiv vlada koje se zadužuju unutar zemlje, a nije bilo ni mehanizma po kom bi zemlja mogla da napusti monetarnu uniju. Harvardski ekonomista Martin Feldstein predviđao je da jedinstvena moneta neće voditi većoj harmoniji u Evropi, već u konflikt.

Neki su procenjivali da će jedna monetarna politika verovatnije uvećati nego smanjiti razlike između produktivne Nemačke i manje produktivne periferije. U sadašnjoj krizi neki od tih argumenata su ponovljeni – jedan irski ekonomista primetio je kako se kapital u Evropi tokom krize veoma brzo selio s periferije u centar, prodavane su irske akcije, a kupovane nemačke... Za nas može biti poučno to što se na kriznom spisku pojavljuju zemlje koje su uzimane kao primer za model razvoja – kao Mađarska ili Irska. Pokazalo se da su prezadužene i da pozajmicu nisu produktivno upotrebile.

Sumnja se u prvoj deceniji postojanja zajedničke evropske valute nije pokazala kao tačna – trendovi su bili zdravi, deficit je smanjen. Evro je bio trijumfalan uspeh. Sada Dominik Stros Kan iz MMF-a govori o evru kao o nezavršenom projektu.

STRAH: Neko se setio i da sama reč "kriza" ima grčko poreklo i da znači preloman trenutak u bolesti, mada u grčkom ta reč može da znači i "rasprava" i "odluka". Od kada je postalo jasno da Grčka ne može da plaća svoje dugove, u zapadnim medijima širio se strah od širenja krize uz obnavljanje starih ideoloških floskula o ultralevičarstvu, ultranacionalizmu i ksenofobiji u Grčkoj.

U američkoj štampi je upozoravano na to da se Amerika možda može vratiti u vreme posle kolapsa korporacije "Liman braders", odnosno da će se zaustaviti oporavak, dok je u Evropi raslo uzbuđenje zbog jačanja dolara. Na Vol stritu u prošli četvrtak po podne TV slika protesta u Atini obarala je indekse i za po 1000 poena.

Grčka čini samo 2,5 odsto GDP-a u evrozoni, njena kriza se pokazala zaraznom. Čule su se prognoze da se ista nevolja može desiti u Španiji, Portugalu i Irskoj. U zapadnoj štampi su se širili glasovi da će se Madrid suočiti čak s većim problemom plaćanja nego Atina. Holandski ministar finansija Jan Kis de Jeger izjavljuje kako su parlamenti Španije i Portugala posvećeni tome da bitno skrešu budžete u 2010. i 2011, što je uslov da dobiju pojas za spasavanje. Ekonomista iz Barselone, koji se u blogu "Šaka evra" potpisuje sa Edvard Hju, piše: "Osećam da je trulež odmakla predaleko."

Komesar EU za monetarna pitanja Oli Ren izjavljuje da te dve zemlje moraju da ostvare štednju i u ovoj godini.

Pominjane su i razvijenije zemlje, s deficitom, kao Italija i Belgija. Evropska komisija je prošle srede ocenila da bi do kraja godine i javne finansije u Velikoj Britaniji mogle da budu u gorem stanju nego u drugim većim evropskim zemljama, pa čak nego i u samoj Grčkoj. Na drugi pogled bilo je jasnije da ono što sebi mogu da dopuste jaki, ne mogu sebi da priušte slabi.

Budžetski deficit prošle godine iznosio je 11,5 odsto GDP-a u Britaniji, a 13,6 odsto u Grčkoj. Ali grčki teret duga 115 odsto BDP-a u 2009. veći je od britanskih 68 odsto. Prosečna dužina otplate grčkog duga je osam godina, a britanskog 13,5 na kraju prošle godine. To znači da Grčka mora da otplaćuje veći deo dospelih dugova godišnje i da čak 7,5 odsto GDP-a izdvaja za otplatu kamata. Britanski "Ekonomist" ocenjuje da je Grčka uz to zarobljena u evro i ne može da se vadi obaranjem kursa, što Britanija može.

Grčki ekonomski reformatori su napustili drahmu kao nacionalnu valutu 2002. i prešli na evro jer je to omogućavalo lakše pozajmljivanje novca. I, Grčka je prešla na pijano trošenje pozajmljenog novca, uključujući tu i finansiranje Olimpijade u Atini 2004. što je daleko prevazilazilo budžetske okvire.

Ciničniji komentari kažu da operacija nije toliko usmerena na spasavanje Grka, već na spasavanje banaka od kojih su Grci pozajmili.

SUVERENI BANKROT: Ponovo smo suočeni s lekcijom o isprepletanosti savremenog sveta. Puštanje niz vodu država nesolidnih dužnika očito nije dolazilo u obzir. Čula su se podsećanja na događaje s dalekosežnim posledicama: pre jednu deceniju devalvacija tajlandske monete lančano se proširila na Aziju i Rusiju 1998. koja je tada proglasila "unutrašnji difolt" (nemogućnost plaćanja unutrašnjeg duga, a spoljni je plaćala). Jeljcin je menjao premijere (Černomirdin, Primakov), a posle te krize na mesto šefa Federalne službe bezbednosti doveo je budućeg naslednika Vladimira Putina. Krah rublje je tada ostavio teške posledice u Rusiji i u okolnim zemljama povezanim s Rusijom, u Belorusiji, Ukrajini... Ta ruska kriza je prestala kada se stabilizovalo azijsko tržište i porasle cene sirovina.

Severna Koreja je 1987. prestala da plaća neke svoje dugove. Mnogi se sećaju krize u Argentini 2002, kada je ova zemlja prestala da otplaćuje dug kod Svetske banke od milijardu dolara. Neki su podsećali i na finansijsku krizu Vajmarske Nemačke.

Kad država prestane da plaća unutrašnje dugove, po nekim zapažanjima, to se u novojeziku sjajno zove: "suvereni difolt", što valjda znači da iako time izazove pustoš, njoj pravno niko zapravo ništa ne može, jer je suverena. Kad prestane da plaća spoljne dugove, izaziva veliki haos, a stiže je kazna gubitka rejtinga – muče je kad je primorana da ponovo pozajmljuje.

Priča ima veseo nastavak. Nekoliko sati pošto je hitni evropski paket obznanjen, Evropska centralna banka je počela da kupuje hartije vlada koje su bile u najvećim nevoljama. U ponedeljak ujutro 10. maja tržište je reagovalo pozitivno, neki kažu, ushićeno, i evro je, posle prošlonedeljnog pada, počeo da jača u odnosu na dolar.

U krizi se pokazalo da Evropska unija, i sa svojim komplikovanim šemama i procedurama, ipak može blagovremeno i efikasno, čak masivno da reaguje na krizu. Pre nego što su svi odahnuli, a i posle toga, uz naslove "Setite se Argentine" išli su i naslovi tipa "A šta će biti za dve godine". Skeptičniji komentatori kažu da je problem odložen, ali ne i rešen, jer nema jasnog odgovora na to kako će se slabe prezadužene ekonomije izboriti sa dugovima i sa zajmovima za njihovo saniranje.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Kod nas je bilo "Trepča radi, Beograd se gradi", a ovde: "Berlin radi, Atina se gradi". Kod nas se posledično javljao nemoćni bes na Udbu, a ovde na MMF

FOTO GALERIJA

FIGURE DRAMATIS GRČKE I EVROPSKE KRIZE: Jorgos Papandreu,...
  • ...demonstranti,...
  • ...policija,...
  • ...Jozef Akerman, Volfgang Šojble,...
  • ...i Angela Merkel
  • VATRENE ULICE: Demonstracije u Atini

Evrozona i Evropska centralna banka

Evro (€; EUR), čije je ime usvojeno 16. decembra 1995, a koji je uveden u upotrebu 1. januara 1999, kada je zamenio ECU, evropsku novčanu jedinicu, European Currency Unit, kao zvaničnu monetu koristi 16 od 27 članica Evropske unije. One zajednički čine evrozonu: Austrija, Belgija, Kipar, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Portugal, Slovačka, Slovenija i Španija. Sve države koje su se kasnije priključivale EU obećale su da će prihvatiti evro.

Van EU evro se koristi u Andori, Islandu, Vatikanu, u Crnoj Gori i na Kosovu.

Priprema se primena u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji. Danska i Velika Britanija su na početku pregovora o ugovoru iz Mastrihta tražile i izborile se da budu izuzete. Švedska je evru rekla "ne" na referendumu 2003.

Evrom upravljaju Evropska centralna banka (ECB) sa sedištem u Frankfurtu, osnovana ugovorom iz Amsterdama 1998, čije rezerve iznose 526 milijardi evra, i Evraystem koji čine centralne banke 16 zemalja evrozone. ECB je naslednik Evropskog monetarnog instituta (EMI), a ovaj ranijeg Evropskog fonda za monetarnu kooperaciju (EMCF).

Održavaju se takođe i neformalni susreti ministara evrozone u prisustvu predsednika ECB-a – takozvana Evrogrupa.

Grci i mi

Ministarka finansija Diana Dragutinović je najavila vladine antikrizne mere koje podrazumevaju i prilagođavanje propisa vezanih za bankarstvo. U Srbiji grčke kompanije spadaju među veće investitore, a otvoreno je i pet grčkih banaka, koje predstavljaju 16 odsto bilansne sume. Čula su se uveravanja da se kriza neće odraziti na njihovo poslovanje, uz tvrdnju da su one, zahvaljujući restriktivnim merama u Srbiji, bolje kapitalizovane nego u Grčkoj.. Pominjan je tzv. Bečki dogovor, kojim su se banke obavezale da neće smanjiti svoje plasmane u Srbiji. Međutim, čula su se mišljenja da bi Grčka mogla da odustane od pomoći u kompletiranju Koridora 10 u okviru Helenik plana, da se ne može očekivati da bude isti obim grčkih investicija u Srbiji kao do sada. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupna vrednost grčkih investicija u Srbiji iznosi oko 2,2 milijarde evra. Nagoveštava se da treba očekivati otežavanje izvoza – u odnosu na januar prošle godine povećanje izvoza srpske robe u Grčku iznosilo je 43 procenta.

Od 155 država, sa kojima je ostvaren spoljnotrgovinski promet u prošloj godini, Grčka je bila na 18. mestu po vrednosti izvoza i na 21. mestu po uvozu. U novcu, to znači da je u 2009. godini naš izvoz bio 156, a uvoz 214 miliona dolara, uz ostvareni deficit u trgovini od nešto manje od 80 miliona dolara. Za izvoz, naša tri najznačajnija proizvoda su šećer, karton i proizvodi od gvožđa, a za uvoz to su južno voće, proizvodi od aluminijuma i lekovi.

Na tržištu Srbije aktivno je 80 grčkih kompanija, a oko 150 kompanija radi partnerski sa domaćim firmama. Kapital je najviše zastupljen u bankarstvu, hotelijerstvu, trgovini, infrastrukturi, poljoprivredi i prehrambenoj industriji. U tim kompanijama zaposleno je više od 25.000 radnika. Na primer, vlasnik Fabrike šećera "Šajkaška" iz Žablja je Hellenic Sugar. Investicije jesu zaustavljene, ali je to navodno više odraz krize šećerne industrije u Evropskoj uniji nego odraz grčke dužničke krize.

Bivši guverner Radovan Jelašić u jednoj izjavi ocenjuje da srpska privreda neće biti značajnije izložena negativnom uticaju grčke krize, jer kao valutu koristi dinar, dok se njeni kratkoročni efekti ogledaju u povećanju cena energenata uglavnom zbog jačanja američkog dolara. Kada je objavljen paket za jačanje evra, čuli su se komentari olakšanja, a neko se čak usudio i da kaže kako će možda i za nas biti više para. Delegacija MMF-a dolazi u Srbiju 12. maja radi razgovora o sledećoj tranši, o platama i penzijama. U skladu s novouspostavljenim pravilima treba očekivati da će oni verovatno biti tvrdi, mada u Evropi ide priča o hiljadama milijardi, a kod nas o samo tri.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net