foto: a. anđić

Tržište rada >

Pet najboljih poslova u Srbiji

Traži se kandidat za kreativan i perspektivan posao. Plata do deset puta veća od prosečne. Potrebni fakultet, harizma i vedar duh. Dodatne pogodnosti – po dogovoru

Osnovni kriterijum u istraživanju i odabiru pet najboljih poslova u Srbiji koje je sproveo nedeljnik "Vreme" bila je visina zarade. Podatke Zavoda za statistiku ukrstili smo sa ostalim kriterijumima na osnovu kojih su poslovi vrednovani: odgovornost, potrebne kvalifikacije, mogućnost napredovanja u službi, beneficije koje prate radno mesto, slobodno vreme, mogućnost donošenja odluka od važnosti za posao i rizici koji ga prate. Ukrštanjem ovih kriterijuma došli smo do pet trenutno najboljih poslova u Srbiji: narodni poslanik, IT konsultant, direktor javnog preduzeća ili direktor u javnom preduzeću, PR menadžer, i menadžer za ljudske resurse. Razgovarali smo sa brojnim sagovornicima koji rade upravo na tim mestima. Oni su ih opisali i objasnili šta je potrebno da bi se došlo do ovih poslova.


Narodni poslanik

Posao poslanika našao se na listi najpoželjnijih zanimanja, što zbog visoke zarade, što zbog toga što se iz perspektive "običnih smrtnika" čini da je baš lagodan. Oni imaju raznorazne beneficije, rade od deset ujutru do šest po podne, putuju, i plus još primaju dobru platu. Poslanici se, međutim, često žale kako su malo plaćeni za, znaju da kažu, izuzetno težak i odgovoran posao. Ali, za razliku od "običnih" građana kojima ništa nije zagarantovano, poslanicima na stalnom radu zagarantovana je plata od oko 76.000 dinara, a šefovima poslaničkih klubova i predsednicima radnih tela 83.000. Visina plata nije se menjala od 2004. godine. Samo 28 poslanika ne diže platu sa skupštinske blagajne, ali zato svih 250 poslanika uživa u paušalu od 30.354 za rad sa biračima.

Poslanički posao je, kažu, "muški posao", koji trenutno obavlja 250 poslanika, među kojima i 56 žena. Jedna od njih je Aleksandra Jerkov, zamenica šefa poslaničke grupe Za evropsku Srbiju. Ona u razgovoru za "Vreme" kaže da je kao žena poslanik, obavljajući ovaj "muški posao", u početku često bila u prilici da bude duplo diskriminisana, te da je morala duplo više znanja i rada da uloži da bi se dokazala. Slaže se da ima poslanika koji ništa ne rade, čitaju novine, dremaju, čačkaju nos i nezainteresovano sede u skupštinskim klupama, dok drugi rade i aktivno učestvuju u donošenju odluka i amandmana. Posao poslanika je izuzetno odgovoran, kaže ona, "najodgovorniji u Srbiji, odgovorniji i od posla ministra, jer smo odgovorni građanima i njima polažemo račune".

Poslanike štiti poslanički imunitet, što prema Ustavu Srbije znači da poslanik ne može krivično odgovarati za izraženo mišljenje ili glasanje tokom vršenja dužnosti. Narodni poslanik koji se pozove na imunitet, bez odobrenja Narodne skupštine ne može biti pritvoren, protiv njega se ne može voditi krivični ili drugi postupak i ne može mu biti izrečena kazna zatvora. Poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora duža od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja parlamenta.

Među poslanicima ima dosta pravnika, ekonomista, lekara i profesora, ali i običnih radnika. Poslanici o svom obrazovanju rado govore, ali ne i o tome čime se bave kada nisu u skupštinskoj sali. Većina radi u opštinama iz kojih dolazi, ili javnim preduzećima, a ima i onih koji imaju privatni biznis. Aleksandra Jerkov kaže da je to tačno i smatra da jedan posao možete kvalitetno obavljati samo ukoliko ste mu sto odsto posvećeni. "Ja ne znam kako ovi koji se bave i nekim drugim poslom mogu istovremeno kvalitetno da obavljaju dva posla. Mislim da je to nemoguće. Ali, nije nemoguće napredovati u ovom poslu, i to kao i u svakom drugom zavisi od rada. S obzirom na to da ste stalno pod okom javnosti, pa čak i u izlasku, morate konstantno da se dokazujete", kaže naša sagovornica, koja ima ambiciju da se jednog dana nađe u Evropskom parlamentu, ukoliko Srbija bude učestvovala u njegovom radu.

U listu poslaničkih beneficija spada pravo na besplatan prevoz u železničkom, drumskom i rečnom saobraćaju na teritoriji Srbije, kao i u javnom gradskom saobraćaju. Poslaniku sleduje naknada za troškove službenog putovanja, ali i za po dva sastanka poslaničkog kluba. Za ostale dane narodni poslanik ima pravo na naknadu ovih troškova najviše za 250 kilometara, ukupno u oba pravca. Inače, ovo pravo priznaje se poslaniku koji ima prebivalište na udaljenosti većoj od 125 kilometara od zgrade Skupštine i dužan je da, uz zahtev za nadoknadu, pribavi odobrenje predsednika poslaničke grupe i priloži putni nalog s odgovarajućim dokazom, kao što su fiskalni račun za kupljeni benzin, ili račun parking-servisa, ili isprava Republičke direkcije za puteve o putarini. Ovakva mera uvedena je pošto je u prošlom sazivu utvrđeno da neki poslanici dižu pozamašne svote sa skupštinske blagajne na ime troškova za benzin. Za ishranu tokom sednica poslanici imaju dodatak koji iznosi pet odsto od prosečne plate u Srbiji, što trenutno iznosi oko 1500 dinara, kao i plaćen hotelski smeštaj ili zakup stana ako nisu iz Beograda.

Poslanici imaju pravo da za službene potrebe koriste telefone u svojim radnim prostorijama u Skupštini, i to samo za domaći saobraćaj, dok predsednik i potpredsednici parlamenta imaju pravo i na međunarodne telefonske razgovore i službene mobilne telefone do 3500 dinara. U zgradi Narodne skupštine poslanicima i zaposlenima je omogućeno korišćenje ekspoziture pošte, restorana sa 164 mesta i četiri bifea, ambulante sa medicinskim osobljem i informativno-istraživačkog centra.

Što se tiče odnosa privatnog i poslovnog, pored svih obaveza, malo vremena ostane za privatni život. Ali, kako kaže Aleksandra Jerkov, "organizacija je pola posla", pa zahvaljujući postignutoj ravnoteži između privatnog i poslovnog, a posebno bezrezervnoj podršci i razumevanju porodice i prijatelja, uspeva da pomiri sve svoje obaveze u parlamentu, svakodnevne druge aktivnosti, da se odmori i ispuni sebi po koju želju.


PR menadžer

Eksplozija masovnih medija i raslojavanje različitih sfera javnosti primoralo je moderne kompanije da u svoje menadžment timove uključe ljude koji vode računa o tome da večito "gladni" mediji uvek imaju dovoljno i što lepših vesti o kompanijama. U modernom biznisu, uz kvalitet proizvoda i usluga, za uspeh i opstanak je presudan imidž kompanije – šta potrošači, klijenti, i uopšte javnost misle o njoj. To je sfera delovanja PR (public relations) menadžera.

JUTRO POČINJE S VESTIMA:
Pjer Vučković i Ana Davičo

Posao stručnjaka za odnose sa javnošću je da predstavlja organizaciju, održava dobre odnose sa okruženjem, najčešće putem medija i tako podiže ukupne poslovne efekte kompanije. "Dobar PR menadžer mora da ima opštu sliku o poslovanju kompanije, kao i da dobro poznaje javnost kojoj se kompanija obraća. U okviru te opšte slike, mora da ima oko za detalj i osećaj za prioritete i trenutak. Šta je bitno, kad je bitno, kome je bitno. Na osnovu toga formuliše poruke koje želi da prenese javnosti, uvek imajući u vidu i pravo javnosti da bude obaveštena. Veoma je važno da poruke budu izrečene ili napisane jasno i dobrim jezikom", kaže za "Vreme" Ana Davičo, predstavnica za medije kompanije Telenor. "Vi ste lice kompanije, obraćate se u njeno ime javnosti koju uvažavate, i odgovorni ste za svaku izgovorenu reč – i kompaniji i javnosti. Zato sve što radim mora da bude provereno i izvagano s pažnjom", dodaje ona.

"Ne mislim da je nečiji izgled u ovom poslu presudan, ali nastup jeste važan. Osoba za kontakte sa javnošću treba da ostavlja utisak staloženosti i sigurnosti. Zbog toga je važno da vlada materijom, i da u dušu poznaje kuću koju predstavlja. Korisno je kad imate iza sebe praktično novinarsko iskustvo, ono pomaže da uspostavite zdravu meru onoga što je bitno i kompaniji i javnosti. Ovo podvlačim jer kompanije ponekad umeju da precene važnost nekih tema koje su njima interno bitne, ali objektivno nisu naročito zanimljive ostalim ljudima. PR koji ne uvažava ovu činjenicu može lako da sklizne na teren marketinške struke, a to nije njegov posao", objašnjava Davičo. Njen radni dan počinje pregledom izveštavanja medija o Telenoru i telekomunikacijama, i čitanjem društvenih, ekonomskih i političkih vesti. "Volim da čitam komentare čitalaca, na osnovu njih se može saznati ponešto o raspoloženju i glavnim stavovima javnosti. Mnogo sastančim, i to je boljka svih nas ovde. Moram da znam šta se dešava u Tehnici, u Marketingu, Prodaji, Korisničkom servisu, Korporativnim poslovima... Često na tim sastancima sedim s blokom i olovkom, postavljam kolegama pitanja, učim, da bih mogla da prenesem dalje."

"Prostor u kom radim je bez zidova i kancelarija, veoma liči na novinsku redakciju, i to volim. Radno vreme u Telenoru je klizno, možete doći u sedam, osam ili devet ujutru, važno je da ostanete osam sati i završite posao, a rad od kuće je takođe prihvatljiv", objašnjava Ana Davičo.

PR menadžer se bavi istraživanjem stavova i potreba određene ciljne grupe i rezultate iznosi, pre svega, rukovodstvu svog preduzeća. Ova pozicija zahteva fakultetsko obrazovanje i visok nivo poznavanja stranog jezika. Za posao PR-a potrebno je i dobro poznavanje klasičnog marketinga, komunikologije, psihologije komunikacija, medija, socijalne psihologije, sociologije, istraživanja javnog mnjenja, poslovnog bontona, protokola, kulture oblačenja, dizajna i mnogih drugih disciplina. Pismenost i opšta kultura se podrazumevaju... U PR vode obično se dolazi posle završenog Filološkog fakulteta ili Žurnalistike.


Direktor javnog preduzeća

Nema mnogo javnih preduzeća koja se mogu pohvaliti ekstremno visokim platama zaposlenih. U svim ovakvim preduzećima su preporukom vlade, a ne zakonom kao prošle godine, primanja ograničena na 220.000 dinara. Početkom prošle godine ove brojke bile su znatno više. Među direktorima javnih preduzeća najvišu platu primao je generalni direktor Jat ervejza – 379.161 dinara u februaru 2009. Na listi objavljenoj na internet sajtu Vlade, po visini zarade sledili su direktori Telekoma sa zaradom od 354.879 dinara i Elektroprivrede Srbije sa 345.779 dinara. Neto zaradu od preko 300.000 dinara imali su i direktori Trans nafte sa 331.136 dinara i Srbijagasa sa 312.918 dinara. Mada u poređenju sa direktorskim pozicijama u uspešnim domaćim i stranim kompanijama ovolika plata ne zvuči visoko, ipak radno mesto u nekima od njih donosi i brojne privilegije zbog čega ga treba uvrstiti na listu najboljih poslova u Srbiji.

DUG DAN U KANCELARIJI:
Dragomir Marković

Evo kako izgleda dan direktora Elektroprivrede Srbije Dragomira Markovića: "Primena pojma ‘radni dan generalnog direktora EPS-a’ odnosi se na 365/366 kalendarskih dana tokom godine. Najmanji zajednički sadržalac je rani dolazak u kancelariju (radnim danom u standardnom smislu bar 45 minuta pre zvaničnog početka radnog vremena, koji je u 8.00, u dane vikenda nešto kasnije) i kasno napuštanje kancelarije (nikad pre 18.30 radnim danom u standardnom smislu). Pregled službene papirne prepiske naslovljene na generalnog direktora i prosleđivanje zaduženja po tom osnovu (315 dokumenata ove vrste u martu 2010). Potpisivanje dokumenata iz nadležnosti generalnog direktora (odluke, ugovori, rešenja, saglasnosti... 136 takvih dokumenata potpisanih svojeručno u martu 2010). Lično komuniciranje putem pisama, i-mejla, fiksnog i mobilnog telefona sa predstavnicima državnih organa i institucija, top-menadžmenta domaćih, inostranih kompanija i Elektroprivrede Srbije. Sazivanje i učestvovanje u bilateralnim i multilateralnim sastancima (prosek: četiri-pet dnevno). Kreiranje, donošenje i praćenje realizacije poslovnih odluka." Što se tiče osobina i kvalifikacija potrebnih za obavljanje ovog posla, u EPS-u nas upućuju na Vladu Srbije koja imenuje direktora EPS-a. Dragomir Marković koristi službeni mobilni telefon na kom je poslednjeg meseca napravio račun u iznosu od 6100 dinara. Ima službeni automobil koji vozi sam, osim kad ide na službena putovanja van Beograda. U poređenju sa radnicima i direktorima drugih javnih preduzeća nije previše privilegovan: neka od njih omogućavaju besplatno pohađanje raznih dodatnih kurseva (stranog jezika, računara...), korišćenje usluga rekreativnih i spa centara, putovanja po povlašćenim cenama i slično.


Menadžer ljudskih resursa

Dobar posao danas, prema istraživanju "Vremena", jeste i menadžer ljudskih resursa (Human resource, HR). Ovaj posao podrazumeva upravljanje ljudima koji individualno i timski doprinose ostvarenju poslovnih ciljeva u firmi. HR menadžer povezuje timove i ljude, ubrzava i olakšava procese. Stoga je menadžment ljudskih resursa ponekad od presudnog značaja za razvoj organizacije i preduzeća.

U Srbiji raste svest o značaju planskog upravljanja ljudskim resursima, pa je HR menadžer trenutno jedno od najpopularniji zanimanja, a ujedno i dobro plaćeno sa mesečnom zaradom od oko 95.000 dinara.

MEDIJATOR IZMEĐU ZAPOSLENIH:
Erika Blažić

Menadžeri ljudskih resursa su poznavaoci osnova psihologije rada, pravnih propisa s područja rada i radnih odnosa, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zaštite na radu. Moraju poznavati zakone i zakonske propise, interne propise preduzeća ili organizacije u kojoj su zaposleni (statut, pravilnike, ugovore, kolektivne ugovore). Erika Blažić, HR menadžer AC Associated Consultants, kaže da pored gore navedenog opisa posla, menadžer ljudskih resursa zapošljava ljude i vodi evidenciju potrebnih dokumenata koje jedna firma treba da ima. Osim dobrog poznavanja zakona, HR menadžer mora konstantno da prati zakone i zakonske propise. On je zadužen za kreiranje kadrovske dokumentacije, obračun plata zaposlenih i izveštaje po zadatim kriterijumima za veliki broj zaposlenih.

Ovaj posao najčešće obavljaju psiholozi, pravnici, ekonomisti, pedagozi i drugi stručnjaci nakon studija društvenog smera. Menadžer ljudskih resursa mora da sarađuje sa svima u kompaniji, kaže Erika Blažić, i dodaje da je to odmah prva osoba do direktora. Ukoliko HR proceni da je obim posla u knjigovodstvu veliki i da ljudi ne mogu da postignu sve svoje obaveze, ostaju prekovremeno – tu nastupa HR. On treba da alarmira direktora da postoji problem i da je neophodan još jedan radnik. "HR je prva osoba koja mora da ukaže na neki problem kako bi direktor dao nalog da se to popravi", kaže Erika.

Ona dodaje i da su HR menadžeri medijatori između poslodavaca i zaposlenih. Ne smeju da bude pristrasni, treba da budu realni, pravedni, prijatni, da imaju dobru komunikaciju sa svakim u preduzeću, zaključuje Erika.

Jedan radni dan menadžera ljudskih resursa, prema iskustvu Erike Blažić može da podrazumeva prijem novog radnika, razgovor s njim i upoznavanje sa kolegama i radnom okolinom, zatim rešavanje međuljudskih odnosa, analiza pristiglih zahteva za godišnje odmore i slobodne dane, kao i donošenje rešenja.

Erika Blažić kao beneficije svog posla u šali nabraja priredbu sa Deda Mrazom, 8. marta sistematski pregled za žene, i korišćenje službenog vozila.


IT konsultant

"U poslu IT konsultanta ima veoma malo rutinskog i tipskog. U tome je svakako i lepota ovog posla. Svaki klijent, njegovi poslovni izazovi koji se rešavaju informacionim tehnologijama i svaka faza nekog složenijeg posla ili projekta krije određene specifičnosti i na neki način je jedinstvena", objašnjava Alan Albulj, direktor softverskog preduzeća Extreme. On objašnjava da su obaveze IT konsultanta veoma široko postavljene – on mora veoma dobro da poznaje informacione tehnologije, da ima teorijska znanja i praktična iskustva, koja može dobro da primeni u određenoj situaciji ili ih prenese na tim ljudi sa kojima radi.

"U našoj firmi poslovi konsultanta obuhvataju sagledavanje poslovnih potreba kompanija kojima se poslovanje unapređuje uz pomoć IT-ja, i to preciznije uz pomoć određenih specifičnih softverskih rešenja kao što su npr. poslovni informacioni sistem – ERP, sistem za upravljanje odnosa sa klijentima – CRM, kompanijski portal za upravljanje dokumentacijom itd.", objašnjava Albulj i dodaje da je izbor adekvatne tehnologije i načina kako da se ona primeni, kako bi projekat bio optimalno izveden, takođe je bitan aspekt posla. IT konsultant mora da razume poslovne potrebe i da je u stanju da na najbolji način posavetuje firmu-klijenta kako bi neko IT rešenje moglo da pomogne, ali i koja su eventualna ograničenja i izazovi.

Za dobijanje ovakvog posla često se traži formalno obrazovanje u vidu nekog od tehničkih fakulteta, određeni specijalistički ispiti i u solidnoj meri poznavanje informacionih tehnologija koje se implementiraju. "Kažu da bez deset godina iskustva u nekoj oblasti nema ni govora o dobrom konsultantu, mada su informacione tehnologije grana koja se razvija i menja neviđenom brzinom, tako da za određene specijalizacije jednostavno ne postoje osobe koje su se tim poslom bavile više od nekoliko godina", objašnjava Albulj koji ističe da je jedna od ključnih osobina koja se očekuje od konsultanta spremnost da konstantno uči i razvija se, ali i da to svoje znanje ume da prenese na druge. Pošto je osnova posla rad sa ljudima, a tehnologija samo oruđe, on navodi da je određena doza vedrog duha i optimizma, kao i harizme svakako dobrodošla. Dodaje da verovatno najveći izvor stresa za IT konsultanta na poslu mogu biti česte promene zahteva ili očekivanja klijenta, kao i neodlučnost oko toga šta je krajnji cilj.

Što se tiče pogodnosti koje mogu imati IT konsultanti, naš sagovornik objašnjava da one zavise od kompanije u kojoj su zaposleni: od ličnog dohotka, preko određenih bonusa i stimulacija, dobre opreme za rad, pa do pokrivanja troškova telefoniranja, prevoza i putovanja.

Nešto najbliže poslu IT konsultanta u kompaniji Telenor obavlja Pjer Vučković, menadžer za strateško planiranje i koordinaciju u tehnici. Njegov posao je definisanje pravaca razvoja, ulaganja i nastupa na lokalnom tržištu za naredni period.

Vučković je rukovodilac tima koji se bavi strategijom razvoja tehničkog dela kompanije: "Za posao koji radim vrlo je bitan balans. Sa jedne strane, ne baviti se previše tehničkim detaljima, što inženjeri vole, i sa druge imati dovoljan nivo znanja radi donošenja odluka koje su bitne za budućnost, sagledavajući lokalno tržište i globalne trendove." Pjer navodi da su kolege u njegovom okruženju, kao i on, uglavnom inženjeri.

Zahvaljujući dobroj organizaciji, Pjer i od kuće može da radi približno istim kvalitetom, kao kada je na radnom mestu. "To vam daje mogućnost da organizujete svoj dan kako vi želite", dodaje.

"Svoj radni dan počinjem čitanjem vesti koje dolaze, što interno iz Telenora, što iz celog sveta, pokušavajući da izdvojim ono što mi u tom trenutku može biti od koristi. Vrlo je važno za poslovanje svake kompanije da, ako ima mogućnost, dobija informacije sa različitih tržišta. Jer ono što je neko već prošao, drugima tek dolazi. Na ovaj način možete biti mnogo efikasniji i pametniji u trenutku kada uvodite određenu uslugu na tržište ili određenu tehnologiju."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Stvarnost

U Srbiji se na posao u proseku čeka 3,6 godina. Poslednjih godina broj nezaposlenih se povećao, a broj onih koji posao nađu u svojoj struci je sve manji. U Srbiji je u februaru registrovano čak 767.418 nezaposlenih lica, što je za oko 16.000 više nego u januaru, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje. U odnosu na oktobar 2008. godine, kada je počela ekonomska kriza, broj nezaposlenih na evidenciji se povećao za 50.010 lica. Najviše je nezaposlenih uzrasta od 25 do 29 godina. Trećina lica na evidenciji ima ili samo osnovnu školu ili je bez kvalifikacija, dok sa fakultetskom diplomom posao trenutno čeka oko 36.000 ljudi. Među njima je veliki broj mladih ljudi i žena.

Miodrag Dražić, šef Odseka za posredovanje u zapošljavanju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kaže: "U poslednje tri godine veliki je disbalans u zapošljavanju u struci, pa se najčešće iz poljoprivrednog sektora zapošljavaju u hemijskoj industriji, iz hemijske u trgovinu, a iz trgovine najčešće u butike, prodavnice i knjižare. Posao u svojoj struci najlakše nađu programeri, operateri, građevinski inženjeri i komercijalisti na terenu, a najteže do posla dolaze turizmolozi i turistički tehničari za koje uopšte ne postoji potražnja. U poslednje vreme veoma traženi su i profesionalni barmeni, koji odmah nakon završenog kursa imaju zagarantovan posao. Konstantna potražnja je u osiguravajućim kompanijama na poslovima – menadžeri prodaje i agenti osiguranja. Kompanije zainteresovanim kandidatima obezbeđuju potrebnu obuku, kao i posao."

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net