POMOĆ OD DRŽAVE: Vinogradari

Država i poljoprivreda >

Vinograd, subvencija i politika

Kad bivši premijer koji dobije više od pola miliona evra iz državne kase i za te pare napravi vinograd po proceni "znalaca" vredan milion i po, sve to na državnom zemljištu zakupljenom "po višestruko nižoj ceni od tržišne", više je nego dovoljan povod da novinari počešu prste, da počnu spekulacije – kako je subvenciju dobio, kako je zemljište tako jeftino zakupio, odakle mu resto para... Naslovi tipa "Država da istraži: Kako je Živković postao milioner?!", "Skandalozno! Živković: Država mi poklonila milione!", "Afera ‘Vinograd’: Živković uhvaćen u laži" logičan su rezultat

Već sedam godina se iz agrarnog budžeta isplaćuju subvencije za zasnivanje vinograda, već sedam godina se isplaćuju subvencije i za druge trajne zasade, ali subvencije za vinograde isplaćene 2007. godine su u poslednje dve-tri nedelje pod posebnom paskom, jer te godine je Zoran Živković, nekadašnji premijer, od države dobio subvenciju "tešku" 41 milion dinara za vinograd u Krčedinu, opština Inđija. Istina, subvencija nije isplaćena njemu, već njegovom preduzeću "Kuća vina Živković", koje je, u stvari, samo pola njegovo, a drugo pola je u vlasništvu "Agro uniona", koji je, pak, deo MK Grupe, koja je, opet, u "zna se čijem vlasništvu"… Lepota.

Najzanimljivije u svemu je tajming: niko se nije zapitao kako je subvencija odobrena kada je odobrena, a u novinama je objavljeno da je odobrena, niko jesenas, kada je objavljena reportaža o "nultoj" berbi u narečenom vinogradu, nije postavljao slična pitanja. Orezivanje vinograda, međutim, jeste povod za postavljanje pitanja. Ima, dakle, u tome još nečega što još nije na videlu.

GRUDVA NA NIZBRDICI: Inicijal je bilo objavljivanje kratke reportaže – bilo-to-i-to, bio-taj-i-taj, u jednom dnevnom listu dan posle Svetog Tripuna, zaštitnika vinogradara: Zoran Živković, ekspremijer, orezao je vinograd. Sledećeg dana je objavljeno da je ekspremijer "na mukte" dobio od države pola miliona evra za podizanje vinograda, pa je ustanovljeno da je za toliki vinograd pola miliona malo, pa je postavljeno pitanje odakle pare, sledećeg dana je ponuđen odgovor – od privatizacije Duvanske industrije Niš… i tako dalje i tako to.

"Dva urednika iz tih nazovi novina su se jako potresla kad ih je ‘vrhovni guru urednik’ novinarski upitao: ‘Šta, vi to pravite reklamu za tog klipana?’, ili tako nešto već, pa su aktivirali kampanju", kaže za "Vreme" Zoran Živković. "Reč je o ljudima koji su u svom kvazinovinarskom poslu bili glasilo Zemunskog klana, pa glasilo odbrane Zemunskog klana, to su novine koje zaviruju ispod suknje kafanskih pevačica i zaključuju da tu ima nešto. To su novine koje na naslovnim stranama objavljuju leševe dece i ne znam šta sve ne."

SUBVENCIJA JE NAMENSKA: Zoran Živković

Onda su se, veli, oko te priče skupili razni lešinari, koji su naravno manjina, ali ih ima i iz sfere politike i iz sfere novinarstva: "Klasična priča: kada počne galama, onda dođu lešinari i čekaju neku kap krvi." Najgore od svega je, kaže, način kako su se nadležni uključili u celu priču: "Ministarstvo poljoprivrede je počelo, onako ispod žita, da sarađuje sa tim kvazinovinama, da dostavlja, što je najgore, pogrešne podatke, tako da, svesno ili nesvesno, aktivno ili pasivno, učestvuje u toj kampanji." Malo je neobično, insistira Živković, ako je neko po nekom osnovu interesantan ministarstvu, da s njim komunicira preko novina. "Hteo sam da saznam o čemu se radi, pa sam zvao ministra poljoprivrede da me primi, da vidimo šta je posredi, a on nije imao vremena. Onda sam zvao direktora Generalnog inspektorata, za koga su mi rekli da je zauzet, pa su mi dali broj njegovog PR-a. Kaže moj advokat, ‘ajde sad da pitamo je l’ imamo osam dana na pravo žalbe preko tih kvazinovina, da odemo tamo da se žalimo, pošto ministarstvo ne komunicira direktno sa nama’. Čujem da je, piše opet u tim kvazinovinama, formirana komisija koja treba da istraži taj slučaj, komisija Ministarstva poljoprivrede."

Cela priča je "dosoljena" navodnim saopštenjem iz kabineta predsednika Tadića koje je već sledećeg dana preimenovano u predsednikovu izjavu za te-i-te novine: "Javnost ima puno pravo da sazna na koji način je svoju imovinu stekao svaki funkcioner, pa i bivši premijer, gospodin Zoran Živković. Ako postoje indicije da je on svoju imovinu stekao protivzakonito, naravno da nadležni državni organi sve sumnje treba da ispitaju i na odgovarajući način reaguju. Pred zakonom svi moraju biti jednaki i tu ne sme biti ni jednog jedinog izuzetka."

Živković sumnja u autentičnost predsednikove izjave, jer nije je našao na sajtu predsednika, mada demantija nije bilo. "Verovatno je neko iz tih kvazinovina pitao nekog kvazisavetnika predsednika i onda je on rekao ‘Ajde da još malo dodamo’. Kako god, nemam ništa protiv da nadležni organi u postupku koji je predviđen zakonom urade sve provere koje postoje. Priznajem: često se pogrešno parkiram i nekada prebrzo vozim."

INSPEKCIJA: Nedelju dana od prvog napisa, Ministarstvo poljoprivrede je "na lice mesta" poslalo inspekciju da proveri eventualnu istinitost navoda. "Neprirodno je očekivati da država daje neka sredstva, a da ne kontroliše kako se ona troše", kaže za "Vreme" direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić. Istina je, dodaje, da je inspekcija poslata tek posle više napisa u novinama, ali da je ministar poljoprivrede Saša Dragin odlučan da se sve nedoumice otklone, da se utvrdi da li je sve urađeno po zakonu. "Gospodinu Živkoviću je subvenciju odobrila prethodna administracija", objašnjava.

Inspekcija je bila, potvrđuje Živković i, po njemu, ništa sporno nije nađeno. "Video sam zapisnik, napisan je rukom, čitko, imam i kopiju. Zapisnik su potpisali inspektori na terenu i rukovodilac vinograda koji je bio tamo."

"Inspekcija je obavila pregled vinograda ‘Kuće vina Živković’ i tom prilikom je konstatovano da je vinograd posađen na površini nešto većoj od 41 hektar", objašnjava Pajkić. "Utvrđeno je, takođe, da je taj vinograd u dobrom stanju, ali je utvrđeno da postoje indicije da ulaganje u predmetni vinograd ne opravdava u potpunosti ulaganja sredstava isplaćenih po uredbi iz 2007. godine. Zbog toga je Ministarstvo formiralo komisiju da do detalja analizira slučaj i utvrdi činjenično stanje. U slučaju da komisija nađe da sva sredstva nisu opravdano utrošena, Ministarstvo će tražiti povraćaj tih sredstava." Da li nepravilnosti ima ili ne, saznaće se za nekoliko dana.

KORIST ZA DRŽAVU: U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se subvencije za zasnivanje modernih zasada voćaka, vinove loze i hmelja daju u skladu sa Nacionalnim programom poljoprivrede Republike Srbije i potrebom za unapređenjem intenzivne proizvodnje, da svake godine Vlada uredbom određuje uslove za dobijanje subvencija i svi zahtevi, tvrde, imaju isti tretman i prolaze kroz istu proceduru: posle administrativnih provera, kvalitet svakog novopodignutog zasada proverava fitosanitarna inspekcija i ako je sve "u redu", sredstva se odobravaju, a korisnik subvencije se ugovorom obavezuje da će u zadatom roku, koji se razlikuje od uredbe do uredbe, održavati zasad u stanju koje obezbeđuje redovnu visoku rodnost i kvalitet plodova.

DEFICIT GROŽĐA: Vinogradi u Srbiji

Zbog velikog deficita plodova pojedinih voćnih vrsta i grožđa, odnosno vina u Srbiji, smanjenjem površina vinograda sa 150.000 hektara na oko 20.000 hektara u sadašnje vreme, kao i sa težnjom Srbije za ulaskom u Evropsku uniju, Srbija kao i sve druge zemlje u periodu približavanja članstvu u EU, intenzivno subvencioniše višegodišnje zasade. Naime, do ulaska u EU moguće je povećanje površina pod vinogradima, a po priključenju svaka zemlja ima svoje limite koje ne može povećavati. Samim tim, a u skladu sa Strategijom razvoja poljoprivrede, to je jedan od osnovnih razloga za intenzivnije podizanje i subvencionisanje višegodišnjih zasada.

"Država ne daje bespovratna sredstva samo vinogradarima, nego i proizvođačima hmelja, za desetak vrsta voća, za ribnjake, za osnovno stado goveda, svinja, jagnjadi, mislim čak i koza, a i pčelari imaju nešto: to rade mnoge države na svetu", objašnjava Živković. "Zašto? Iz raznih razloga. Srbija to radi prvo da bi podstakla proizvodnju onoga čega nema dovoljno na domaćem tržištu, gde postoji tražnja na domaćem tržištu koja je veća od ponude i gde postoji mogućnost izvoza te iste robe. Da li se to isplati državi? Da. Evo, recimo, država meni dâ pola miliona evra subvencije za vinograd i iz dve godine, kada ja počnem da proizvodim vino, u ovom slučaju 2010. i 2011, država će samo na osnovu PDV-a od moje proizvodnje vina da dobije 450.000 evra, možda i 500. A gde je još PDV iz sledećih 25 do 30 godina, koliko je vek vinograda."

ZA PODIZANJE OBRVA: Prema uredbi iz 2007, kada se dobije subvencija potpisuje se ugovor, gde su obaveze Ministarstva da u tri godine nadzire šta se dešava sa tom investicijom, a obaveza korisnika je da primeni sve agrotehničke mere – mere zaštite i nege, ali i da ga "drži" u posedu. Po tome, u konkretnom slučaju, sve obaveze "Kuće vina Živković" prema državi ispunjene su sa 31. decembrom 2009. godine.

To je već mesto za podizanje obrva: svi koji su 2007. godine dobili subvencije, u stvari su dobili pare na poklon. Obavezni su da vinograd održavaju u dobrom stanju i u svom vlasništvu samo do prve berbe. A posle? Posle nikom ništa. "Kvazinovinari" su, znači, ipak u pravu: novac je poklonjen. Zbog toga je već sledeće godine Uredbom rok za "držanje" vinograda produžen na pet godina, 2009. na devet…

"Tačno je da smo prema ugovoru već 1. januara mogli da uništimo vinograd, ali ne i da ga prodamo, jer je zemljište u zakupu", kaže Živković. "Bez obzira na ugovor, ništa od toga se neće desiti, ni sada ni ubuduće. Ovo je posao za do kraja života: jedan vinograd traje negde oko 30 godina, ja sam ga zasadio sa 47. Lepo je da se počne od početka, da čovek kad se osvrne ima šta da vidi."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Svi koji su 2007. godine dobili subvencije, u stvari su dobili pare na poklon. Obavezni su da vinograd održavaju u dobrom stanju i u svom vlasništvu samo do prve berbe. A posle? Posle nikom ništa. "Kvazinovinari" su, znači, ipak u pravu: novac je poklonjen

Šta se iza brda valja

"Postoji jedna priča u koju ja ne verujem, da sam ja u stvari tu žrtva nekih previranja u Demokratskoj stranci, pa je lepo da neko mene ćušne i sa ove i sa one strane, to mu kao daje bolji rejting kod predsednika stranke, a kao da se nešto preganjaju bivši i sadašnji ministar poljoprivrede. Takođe, kažu da sam jedini član Demokratske stranke koji je pitao zašto ove godine skupština stranke nije održana sada, marta meseca, kako je to po statutu stranke: jedina smo stranka u Evropi u kojoj mandat traje četiri godine, dok je ranije bilo dve godine, ali se ni to, mandat od četiri godine, ne poštuje. Trebalo je da skupština bude ovih dana, 3. ili 4. marta, ali nije ni zakazana. Ja sam jedini koji je postavio to pitanje javno: ‘Izvinite, molim vas, što ne održavamo skupštinu?’ Nemam ambiciju da se kandidujem ni za kakvu funkciju, ali imam pravo da pričam. Ili da ćutim, ili da razmišljam da li da kažem javno jer će neko da me šljepi po nekom mom poslu? Postoje te dve priče, ali ja u to ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem da se neko pored svih problema koje ova država ima bavi Zoranom Živkovićem: ako sam ja najveći problem u Srbiji, onda je to odlično za Srbiju. Apsolutno mi nije bilo na pameti da se vratim u politiku, ali ako je ovo Srbija, ako je ova haranga Srbija, ako je to muvanje po nekim ministarstvima na osnovu pisanja nekih kvazinovina Srbija, e onda ću da razmislim malo bolje o tome."

Oklen novci

"Mislite otkud te pare? Pa zavisi: nešto je pozajmica, drugo ja sam, ‘ajde da budemo realni, ušao u posao sa partnerom koji ima značajne kreditne i inače finansijske potencijale, govorim o Agro uniji. Nešto sam pozajmio, a imao sam i neka svoja sredstva, ali to je deo koji treba da provere ‘organi’. Neka istražuju. Svaki moj dinar koji je uložen u ovaj vinograd, kao i svaki drugi, zarađen je zakonito. To nije, naravno, jedini posao kojim se ja bavim, ali da se ne reklamiram... Sve što radim su legalni i evidentirani poslovi: svi prihodi su ‘prošli’ preko mog tekućeg računa, tako da lako može da se utvrdi koliki su. Uostalom, poreska policija valjda nešto radi. Kad je o ovom vinogradu reč, prvo je napravljen elaborat koji je izradio Poljoprivredni fakultet u Beogradu, profesor Marković, profesor vinogradarstva ga je potpisao: elaborat je na šezdesetak stranica i ima sve faze – od analize zemljišta, tehnološkog sastava, ruže vetrova i tako dalje… Na kraju obračun troškova: za pripremu zemljišta, za sadnju vinograda, za izgradnju naslona i negu vinograda u prvoj, drugoj i trećoj godini, to znači do decembra 2009. godine, do pre dva meseca, procena je 650.000 evra, a ja sam dobio oko 525.000 evra. To je 150.000 evra dodatnog ulaganja. I evo, u tim nazovinovinama, direktor Generalnog inspektorata izražava sumnju da su sve pare potrošene, od tih koje smo dobili, a bilo je ‘otkud mu još milion’. Jer počeli su sa tim da zasnivanje ovog vinograda košta milion i po evra, a kako sam dobio 40 miliona, majka svih pitanja je ‘oklen još tih 110 miliona’. Sada smo došli do toga, u ‘kvazinovinama’ piše da je sumnjivo sedam miliona, a ni to nije tačno. Ne sumnjam da će se pokazati da nema ničeg spornog: pretpostavljam, na kraju ćemo da dođemo na neku stotinu dinara... Moguće je i da se sve završi krivicom mastiljave olovke, da nije 3 neg’ je 8. Evo, ko god hoće da sadi vinograd i ima zemlju, neka spremi 13.000 evra po hektaru, ili nek’ uzme subvenciju u tom iznosu, ja garantujem da ću da mu zasadim vinograd sa najboljim sadnim materijalom, sa adekvatnim naslonom, sa svim onim što treba da se uradi", kaže Zoran Živković.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net