Portret savremenika – Vuk Jeremić >

Mister Kosovo

Nesuvisle su kritike da je Vuk Jeremić (35) i suviše mlad za ministra spoljnih poslova. On ostavlja utisak ozbiljnog, odlučnog i dobro potkovanog čoveka, doraslog misiji u kojoj se nalazi, slagali se mi sa njom ili ne. Šta god da se valjalo iza srpske kosovske politike, koju on sprovodi na osnovu platforme Vlade Srbije, očigledno je da ima uspeha u tome

Poslednjem ministru spoljnih poslova Titove Jugoslavije Budimiru Lončaru kolege u svetu još na početku njegove diplomatske karijere nadenule su nadimak Mister Non Aligned. Gde god bi se pojavljivao, s kime god i o čemu god da se razgovaralo, Lončar bi iz rukava izvlačio Pokret nesvrstanih, na čijem stvaranju, osnivanju 1961. i jačanju uticaja u svetu je radio. Tadašnja jugoslovenska politika često se suprotstavljala interesima velikih sila s obe strane gvozdene zavese.

foto: reuters

Pravo je čudo da sadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije inostrane kolege još nisu prozvale Mister Kosovo, ili možda jesu, a mi to ne znamo. Jer ko o čemu, Vuk Jeremić o Kosovu. Kako sam kaže: "Kosovo je najsloženiji problem srpske spoljne politike, pa je normalno da se u tolikoj meri bavim Kosovom i Metohijom." Jeremić neumorno leti okolo-naokolo planete i zalaže se za srpsku kosovsku stvar. Jednog dana agencije objavljuju vest da je ministar u Akri izjavio da Gana neće priznati Kosovo, te da će nastaviti da "principijelno poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije" i da smo mi Gani izuzetno zahvalni na takvom stavu i da je to važno, jer je Gana veoma uticajna u Africi. Drugog dana saznajemo da je Jeremić izrazio zahvalnost Pakistanu zbog "nepriznavanja jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije" i na "solidarnosti i podršci" Islamabada; ili da se u Bakuu zahvalio Azerbejdžanu što je pomogao da Srbija u Generalnoj skupštini UN-a dobije podršku da se obrati Međunarodnom sudu pravde i pokrene proces dobijanja savetodavnog mišljenja o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

Marko Porcije Katon Stariji (rimski senator 234–149. pre Hrista) jedno vreme svaki svoj govor u Senatu završavao je: Ceterum censeo Carthaginam esse delendam (Uostalom, mislim da Kartaginu treba razoriti), sve dok ga nisu poslušali i rimske legije Trećim punskim ratom nisu zaista uništile Kartaginu. Stiče se utisak da Vuk Jeremić i kada se sa suprugom dogovara da li da na pijaci kupi jagnjetinu i mlade krompiriće, ili svinjske krmenadle i kupus za podvarak, razgovor završava: Uostalom, bez obzira na ovu odluku, Srbija nikada neće odustati od svoje borbe za suverenitet i teritorijalni integritet i nikada i ni po koju cenu neće priznati ilegalnu nezavisnost Kosova.

S VEROM U KOSOVO: Katon Stariji dobio je šta je tražio. Budimir Lončar verovao je u Jugoslaviju, verovao je u jugoslovensku ideju i jugoslovensku spoljnu politiku koju je decenijama predstavljao, verovao je da Pokret nesvrstanih može nabolje da promeni svet. Da li Vuk Jeremić veruje kada priča da je Kosovo za vijeki vjekova neotuđivi deo Srbije, te da će Beograd naterati Prištinu da se vrati za pregovarački sto i da će Srbija vratiti u svoje okrilje Kosovo sa sve Albancima? Da li zaista misli, kao što kaže, da Srbija, ako bude stavljena pred izbor Kosovo ili Evropa, treba Evropskoj uniji da kaže so long? Svakako je spektakularna energija s kojom putuje s jednog kraja sveta na drugi i u ime Srbije podmeće nogu ustoličenju državnosti Kosova gde god stigne i pri tom, zato što to radi veoma uspešno, lagano počinje ozbiljno da nervira vlade država koje su nezavisnost Kosova priznale.

Možemo dobronamerno da pođemo i od toga da u vladi Srbije sede umni ljudi, te da kosovska srpska politika, koju predvodi Jeremić, počiva na ozbiljnoj strategiji sa ciljevima malo realnijim nego da će Srbija povratiti samootcepljeno Kosovo za deset ili sto godina. I da se nadamo da Jeremić ne spotiče Kosovo koje nastupa sa pozicije nepovratne samostalnosti samo spoticanja radi, jer su mu i ruke i noge vezane Ustavom Srbije i predizbornim sloganom Demokratske stranke "I Kosovo i Evropa". Kada govori o Kosovu, stiče se utisak da kod Jeremića izbijaju iskrene emocije, pa ponekad iskoči iz okvira dobrih diplomatskih običaja. Ili je pak veoma dobar glumac, pa po nalogu srpske vlade ubedljivo upozorava "evropske partnere": Ne stavljajte nas pred izbor "Kosovo ili EU", jer ćemo se opredeliti za Kosovo. Ova pretnja ove vlade nesklone bilo kakvim radikalnim potezima u bilo kom pravcu, mogla bi da se protumači i kao preventivni blef, jer se eventualno pristupanje Srbije EU čini još veoma, veoma dalekim. Ali šta će biti ako ova dilema mnogo brže nego što se do sada pretpostavljalo dođe na dnevni red i ne bude vezana za sam ulazak u EU, već za nastavak integracionih procesa?

MLAD I USPEŠAN: Vuk Jeremić, koji je diplomirao teorijsku i eksperimentalnu fiziku na Kembridžu, a zatim na Harvardu završio magistarske studije iz oblasti državne administracije i međunarodnog razvoja, nije kriv što se njegov lik i delo otkako je postao ministar spoljnih poslova Srbije – prvo u maju 2007. u drugoj vladi Vojislava Koštunica, a zatim 7. jula 2008. i u vladi Mirka Cvetkovića – vezuju gotovo samo za Kosovo. Ni u jednoj ni u drugoj vladi kosovsku politiku zasnovanu na principu "ne damo, bre, Kosovo" nije morao da menja. Promenio se samo ton obraćanja "evropskim partnerima" koji je postao umereniji, što je elokventni Vuk sa svojim perfektnim engleskim perfektno uradio, a da pri tom ni u jednom trenutku ne dovede u sumnju odlučnost Srbije da ni pedalj ne odustane od svog teritorijalnog integriteta i tako dalje. Kažu da kada hoće da zbuni kolege u inostranstvu kojima engleski nije maternji jezik, toliko zakomplikuje govor da ga jedva prate.

Nesuvisle su kritike da je Vuk Jeremić (35) i suviše mlad za ministra spoljnih poslova. On ostavlja utisak ozbiljnog, odlučnog i dobro potkovanog čoveka, doraslog misiji u kojoj se nalazi, slagali se mi sa njom ili ne. Šta god da se valjalo iza srpske kosovske politike, koju on sprovodi na osnovu platforme Vlade Srbije, očigledno je da ima uspeha u tome. "Biografija Vuka Jeremića ukazuje na pamet, talenat i uspeh, ali i na sklonost ka velikim preokretima u karijeri", piše Miroslav Lazanski u "Politici", aludirajući na njegove studije teorijske fizike, pa posao finansijskog analitičara u Deutsche Bank, Dresdner Kleinwort Benson Bank i u AstraZeneca Pharmaceuticals iz Londona. A onda je njegov bivši profesor psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji Boris Tadić 29-godišnjeg Vuka uzeo za najmlađeg političkog savetnika u Srbiji i uveo u politiku.

Kako u "Utisku nedelje" TV B92 reče Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, Jeremić je možda i najpopularniji političar u Srbiji, zato što njegova popularnost prevazilazi stranačke okvire, jer je on perjanica srpske borbe za odbranu Kosova. Postoji zaista neki konsenzus između "zadrtih nacionalista" i ljudi odmerenih shvatanja, da se Kosovo jednostavno bez bitke predati ne sme, pa makar Srbiji boj za Kosovo bio ono što je Sizifu bio njegov kamen. Argumentuje se to ne samo obavezujućim Ustavom, već i da je bitno da posrnula Srbija očuva osećanje nacionalnog ponosa. Ovi umereni odaju priznanje Jeremićevoj "politici na steroidima", zato što se glas Srbije u svetu ponovo sluša i što diplomatija ostvaruje neke rezultate, i prosto navijaju za "naše" kada ih stranci pritiskaju oko Kosova, pa makar i ne umeli da odgovore kakve konkretne koristi, osim osećanja ponosa, građani uže Srbije od aktuelnog kosovskog boja imaju.

BUKA NI OKO ČEGA: Iskaz Ljiljane Smajlović o popularnosti Jeremića potvrđuju burne reakcije posle njegove prošlonedeljne izjave u Budimpešti, da bi povezivanje evropske perspektive Srbije sa problemom Kosova bila "tragična greška". "Svako ko veruje da bi Srbija, ukoliko bi bila primorana da bira između EU i Kosova izabrala EU, greši", rekao je Jeremić. Demokratska stranka Srbije radosno je pozdravila "prvi znak povratka na državotvornu politiku DSS-a", glasno su aplaudirali i radikali, dok je Liberalno demokratska partija napala ministra Jeremića da "ugrožava evropski put Srbije i da on nema pravo da ‘uslovljava ulazak zemlje u EU’". Dilemu oko toga da li je Jeremić delovao samostalno, isprovocirano i emotivno, ili po dogovoru sa srpskom vladom, razrešio je predsednik Boris Tadić stavši iza svog izabranika.

Čitava buka oko svega ovoga nije baš sasvim razumljiva, pošto Jeremić nije zapravo rekao ništa novo. U intervjuu "Vremenu" od 6. novembra 2008. on je na pitanje "da li će Srbija u jednom trenutku morati da bira između EU i Kosova", odgovorio: "Učinićemo sve da ne dođemo u takvu situaciju. Mi ne možemo da trgujemo Kosovom da bismo ušli u EU. Naš ustav je donet na demokratski način, on je jasan i obavezuje nas na očuvanje teritorijalnog integriteta u okviru naših međunarodno priznatih granica. Mi bez gaženja našeg ustava, a samim tim i demokratskog poretka, ne bismo mogli da promenimo našu politiku prema Kosovu. Ukoliko bi nas ipak stavili u tako neprijatnu situaciju, morali bismo da kažemo ‘ne’ bilo čemu što predstavlja kršenje našeg demokratskog poretka." Nelagodu ipak izaziva kada radikali, DSS i Dveri srpske sada bodre ministra spoljnog proevropske vlade, dok se neki "njegovi Evropejci" mršte.

NAKLAPANJA O VUKU: Vuk Jeremić za razliku od svog šefa – Mirka Cvetkovića, ne Borisa Tadića – skoro nikoga ne ostavlja ravnodušnim. I to ne samo zbog politike koju simbolizuje. Jedni imaju puna usta hvale: mlad, pa pametan i vredan, pa govori jezike, pa mu je nekako svaka na mestu, a još i brani Kosovo, i to jošte kako, pa i predsednik hoće da posluša njegov savet. Drugima "arogantni klinac" ide na živce, ne samo zato što jaše na Kosovu "nego i što ga, brate, svugde ima", i gde mu mesto nije, i što ponavlja sve nove i nove "šuplje borbene fraze" na istu temu, a pri tom nikakve diplomatske škole završio nije.

Pun je internet neukusnih naklapanja o Vuku Jeremiću. Tako može da se pročita da je pre nego što je "kao čovek CIA počeo da pomaže Otporu" bio navodno u mlađanim danima član Socijalističke partije Srbije pod uticajem svog uticajnog oca Mihajla, bivšeg direktora NIS-a. Razni mediji, pa i sarajevski nedeljnik "Slobodna Bosna", detaljno analiziraju poreklo Vuka Jeremića iz bošnjačke familije Pozderac, koju nazivaju i "bošnjačkim Kenedijevima". Tvrdi se da je Vuk Jeremić čukununuk Murat-age Pozderca, vladara Cazinske Krajine iz vremena pred raspad Otomanskog carstva, i praunuk Nurije Pozderca, potpredsednika Prvog zasedanja AVNOJ-a, koji je poginuo u bitki na Sutjesci. Pa su tu u raspadnutoj Jugoslaviji bili i Hamdija i Hakija Pozderac, valjda ujaci Vukovi. Kao da je to pa bitno.

DŽET-SET: Uspešni, poznati i mladi, ministar i urednica Drugog dnevnika RTS-a, Vuk i Nataša Jeremić, po definiciji spadaju u srpski džet-set. Pa tako magazin "Story" detaljno piše o nekom venčanju u Budvi gde je "Nataša koja pleni svojom lepotom", šarmom i gracioznošću bila kuma. "Gospođa Jeremić došla je u pratnji svog voljenog koji je sa mladoženjom u dugogodišnjim prijateljskim odnosima, a pažnju prolaznika mamila je elegantnom zelenom haljinom, u kojoj se došetala do crkve Svete Trojice u Starom gradu." Ko čita "Story" saznao je da je Nataša otišla u vinariju "Betula", gde je njena kuma slavila devojačko veče, dok je njen suprug Vuk bio na momačkoj večeri na plaži Pržno, na svadbi je svirao poznati jermenski violinista Almazijan Kačatur, pevali su Ivana Selakov, Darko Radovanović i Džipsi bend Black Panters, a zapevala je i mladina prijateljica Marija Šarifović, pa se tu spominju raznorazni stilisti i modisti, pa venčanica iz njujorškog salona Vere Vang, i tako dalje. Svakako da i ovakvi izleti u nepolitičku javnost doprinose popularnosti Vuka Jeremića, koji je, kako kažu, srdačan i simpatičan i posve nepokondiren i normalan.

U februaru 2009. Vuk Jeremić je u sklopu manifestacije "Evropske večeri" dobio plaketu "Najevropljanin" za prethodnu godinu u oblasti politike. "Prošle godine koja je bila teška, pretila je opasnost da se podelimo na patriote i Evropljane. Ove godine, međutim, jasno je da nije moguće biti patriota, a ne biti svim srcem za Evropu. U ovom trenutku nema važnijeg cilja i horizonta od evropskih integracija", rekao je tim povodom Jeremić. Godinu dana kasnije ispada na osnovu njegovih izjava da je Kosovo ipak bitnije, ako bi Srbija na horizontu evropskih integracija morala da bira. Čini se da prvo i drugo mesto prioriteta Jeremić i njegov šef – ovoga puta misli se na Borisa Tadića – menjaju po potrebi.

DEMARŠ: Ili je sve ovo tvrdi odgovor na međunarodne pritiske pred jednu od prekretnica u boju za Kosovo. Beograd očekuje da Međunarodni sud pravde u junu donose presudu koja podržava tezu Srbije, da jednostrana nezavisnost Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom, ili makar ostavlja mogućnost i takvog tumačenja. U tom slučaju na scenu hitno ponovo stupa ključni igrač Vuk Jeremić koji u Njujorku obezbeđuje potrebnu većinu u Generalnoj skupštini UN-a koja na osnovu preporuke ovog suda UN-a izglasava da je nezavisnost Kosova ilegalna. E to bi već moćnim zemljama koje su priznale Kosovo bilo previše i krajnje neprijatno da Srbija trijumfuje protiv njihove kosovske politike i zacementira Kosovo u ničijoj zemlji. Pa makar to na samom terenu ništa ne značilo. Kako "Vreme" saznaje, jedna od članica EU tim povodom uputila je demarš MSP-u. Takođe, predsedniku Tadiću je navodno prilikom njegove posete Berlinu 25. februara jasno stavljeno do znanja da Nemačka očekuje da Srbija spusti loptu u kosovskoj utakmici i da ublaži retoriku, te da od toga zavisi preporuka Nemačke oko daljnjih evrointegracija Srbije u evropskim institucijama.

POSTIĐEN EVROPLJANIN: Na veb-sajtu Srpske pravoslavne crkve bio je prenet govor Vuka Jeremića pred Spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta iz februara 2008. "Danas stojim pred vama kao jedan ponosan Evropljanin i kao jedan postiđeni Evropljanin", rekao je tada Jeremić. Ponosan je bio zbog stvaranja i dostignuća EU, zbog nacija koje su "stvorile nešto toliko veličanstveno da bi čovek mogao da kaže: zaista nikada u istoriji sveta nije bilo ništa nalik na ovo". A zbog čega je "duboko postiđen Evropljanin", Jeremić objašnjava: "Tacit je napisao Deserta faciunt et pacem appellant (stvaraju pustoš i nazivaju je mirom). To je ono što su neke zemlje EU uradile Republici Srbiji, maloj, miroljubivoj, demokratskoj zemlji u Evropi... Stvaranje pustoši iz obećanja o evropskoj budućnosti. To je ono što su neke od vaših zemalja učinile priznavanjem unilateralne, ilegalne i nezakonite deklaracije o nezavisnosti privremenih institucija samouprave srpske južne pokrajine Kosovo i Metohija." Jeremić je tada rekao da je to "fundamentalno kršenje vrednosti na kojima počiva evropska građevina", da "kolege Evropljani pokušavaju da izgrade budućnost na temeljima od peska i ruševina", da "Evropa ubrzano postaje samo još jedno mesto na kome je moć ispravna stvar". Ne čudi što je SPC preuzeo ovaj govor.

Vuk Jeremić je frontmen i zaštitno lice srpske kosovske politike i kao takav veoma popularan u Srbiji, kažu čak popularniji od samog predsednika. Kao takav, Jeremić je idealan da bude žrtvovan kao čuveno jagnje, ako bi se Boris Tadić i DS, pod uslovom da ostanu na vlasti, odlučili da jednog dana popuste po pitanju Kosova zarad bolje budućnosti naše dece, ili već tako nečega. A pitanje je i da li bi Jeremić na tako nešto pristao, posle svega u šta se povodom Kosova kleo. U ponedeljak je diskusiju sa Čedomirom Jovanovićem o srpskoj kosovskoj politici na RTS-u završio rečima: "Čast i obraz mogu samo jednom da se izgube."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net