PRE KRIZE: Proslava dana kluba "Privrednik" (foto: tanjug)

Kapitalisti, radnici i vlada >

I bogati plaču

Ono malo krupnih domaćih kapitalista što ih ovde ima dovedeni su dotle da razmišljaju da li bi im, na osnovu ličnog bogatstva, bilo bolje da do kraja života pecaju sabljarke na Mauricijusu ili da i dalje ulažu novac u privredu Srbije

Opisujući prošlonedeljni sastanak u vili srpskog poslovnog kluba "Privrednik" na kom su se okupili "predstavnici kapitala i rada", jedan od učesnika skupa s bogate strane stola, kome je njegoševska epika bliža nego drugim učesnicima razgovora, motive za ovo okupljanje opisao je rečima: "To ti je kao s jarebicama kod Njegoša!"

Gorski vijenac je ionako pun opštih mesta, pa je tu i ta priča o jarebicama kojom se može slikovito opisati nevolja koja je snašla učesnike skupa u beogradskoj Šekspirovoj ulici – kapitaliste i radnu snagu.

Serdar Vukota pita saplemenike kakva ih je to graja spopala. Odgovara Vukota Mrvaljević:

"Doleće nam jato jarebicah,
I svakoju živu uhvatismo.
Stoga graja stade među nama."

A onda "svi iz grla poviču":
"Pustite ih, amanet vi bozi,
Jere ih je nevolja nagnala,
A ne biste nijednu hvatali.
Utekle su k vama da uteku,
A nijesu da ih pokoljete."

Jedino što je jasno jeste da su s obe strane stola u "Privrednikovoj" vili sedele – njegoševske jarebice. Nevolja ih je nagnala da sednu za zajednički sto. Kapital se kruni, a radnička nadnica i bez ovih najavljenih martovskih poskupljenja ne može da obezbedi elementarno održavanje standarda. I jednima i drugima gori pod nogama.

ODŠKRINUTA VRATA: Zoran Drakulić, vlasnik "Ist pointa", smatra da će se efekti ekonomske krize snažnije osetiti tek narednih meseci, jer su loši svi ekonomski parametri koji bi trebalo da pokažu izlazak iz krize. Drakulić kaže da su najveći problemi srpske privrede ogromna nelikvidnost, restriktivna politika banaka pri odobravanju kredita i nedostatak investicija.

Ovaj sastanak bio je upriličen u trenutku kada se znalo da će Vlada Srbije i Narodna banka izaći sa nekim merama kako bi unapredile poslovni ambijent. Reklo bi se čak da su učesnici skupa kucali na otvorena vrata, ali oni su, privrednici, dobro slutili da će ta vrata biti tek odškrinuta i da samo mali broj može da se provuče kroz njih.

Narodna banka Srbije je prošle nedelje, par dana posle sastanka u klubu "Privrednik", i završetka treće runde pregovora s MMF-om, objavila Nacrt odluke o smanjenju obavezne rezerve banaka sa 45 na 25 odsto za deviznu osnovicu i sa 10 na pet odsto za dinarsku. Mera Narodne banke trebalo bi da omogući više kredita za građane i privredu i njihovo postepeno pojeftinjenje.

Obavezne rezerve banaka smanjene su sa 45 na 25 odsto za deviznu i sa 10 na pet odsto za dinarsku osnovicu.

Potrebu da se smanji obavezna rezerva naveo je i predsednik Boris Tadić, poslednji put u prošlonedeljnom intervjuu za "Vreme", kao deo novog paketa ekonomskih mera, ali pod uslovom da se taj novac investira u, kako je rekao, produktivne grane privrede.

Na 100 evra koje daju klijentima, bankari trenutno ostavljaju 45 evra kao obaveznu rezervu kod Narodne banke. Sa tako visokom stopom rezerve, Srbija prednjači u regionu i bankari su se žalili da to poskupljuje i otežava kreditiranje jer njima ostaje manje novca na raspolaganju.

Ubuduće, prema rečima viceguvernera NBS-a Bojana Markovića, banke koje budu odobravale više kredita izdvajaće manje novca za obaveznu rezervu.

Prvi komentar bankara bio je da je to dobar potez, ali će svakako proći nekoliko meseci, ako ne i cela godina, dok se ne poveća obim kreditiranja i dok krediti eventulano pojeftine.

Ekonomisti primećuju da će banke, na osnovu ovog predloga, imati najviše interesa da kreditiraju preduzeća i kupovinu stanova.

Pošto će smanjenje obavezne rezerve biti postepeno, u centralnoj banci kažu da je izbegnut šok na deviznom tržištu koji bi ugrozio dinar, ali i mogućnost da banke taj novac povuku u svoje centrale u inostranstvu.

Procene govore da će se na taj način obezbediti oko 1,3 milijarde evra za dodatne plasmane u privredu i građanstvo, ali zainteresovane strane tvrde da će se pravi efekti ove mere osetiti tek u 2011. godini, a do tada treba da se preživi.

ČARŠIJSKA OGOVARANJA: Krupni vlasnici kapitala osećaju da se država prema njima ponaša maćehinski i s razlogom se plaše da se preko njihovih leđa vodi populistička politika koja za cilj ima sabiranje izbornih glasova, a ne privrednih rezultata.

O tome svedoči i graja koja se digla nakon ovog sastanka kao da se dogodilo nešto potpuno neočekivano. Čula se čak i optužba da to tajkuni podmićuju sindikat da ustane protiv vlade.

Sastanku su prisustvovali u ime Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Obrović, Dragan Zarubica, Vlada Andrić, Duško Vuković, zatim Zoran Malenović, predsednik Samostalnog sindikata poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, Ljubiša Nestorović, predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, i Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca.

Od članova Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" sastanku su prisustvovali: Miodrag Babić, Miroslav Mišković, Branislav Grujić, Miodrag Kostić, Slobodan Petrović, Toplica Spasojević, Zoran Drakulić, Nebojša Šaranović, Dragoljub Vukadinović i Milan Beko.

To što je Savez samostalnih sindikata Srbije potpisao mir sa krupnim kapitalistima, članovima kluba "Privrednik", kod mnogih je, pisala je "Politika", izazvalo nemir. "Svaka ptica svome jatu leti", komentarisao je Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost, dogovor u Šekspirovoj ulici o zajedničkom nastupu biznismena i predstavnika radnika radi rešavanja najvažnijih ekonomskih problema.

"Našli su se, šta drugo da kažem. Jedni su se obogatili u vreme Miloševića, drugi su bili lojalni vlasti, prirodno je da sad budu na istoj strani", rekao je Čanak, koji počesto manjak sindikalne reprezentativnosti nadoknađuje jakim rečima.

Uostalom, kako sindikati mogu da postignu dogovor sa firmama u kojima sindikalno organizovanje ne postoji. Odakle Miroslavu Miškoviću sindikat – čudi se u "Politici" Branislav Čanak.

"U ‘Delti’ postoji sindikat nasleđen iz ‘Ce marketa’", podseća novinar sagovornika.

"Možda, ako je nasleđen. Neka neko proba da osnuje nov sindikat u tim preduzećima. Pre bi u Generalštabu to zaposlenima pošlo za rukom", uveren je Čanak.

"Ma, ko kaže da nemamo sindikate", odgovorio je na prozivke Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca. "U kompaniji na čijem sam čelu ima 1300 ljudi, koji su članovi SSSS-a, i još oko 150 pristalica sindikata Nezavisnost. Nije ovo nikakav front, niti pakt, kako to novinari nazivaju. Cilj je da zajednički rešimo goruće probleme. Uostalom, ideja je bila da se i drugi sindikati pozovu na razgovor", kazao je Vukadinović.

PALA TRAŽNJA, ZNAK SIROMAŠTVA: Najtrezveniji opis trenutne situacije dao je Mirko Cvetković, premijer Srbije, u intervjuu za "Večernje novosti": "Ovo je potpuno novi set ekonomskih, ovoga puta monetarnih mera, koje u ovoj godini mogu da pomognu privredi da lakše funkcioniše. Pokazalo se da je tražnja robe i usluga definitivno pala. Potrebna su zato dodatna sredstva koja će biti na raspolaganju privredi", rekao je premijer.

On je kazao da taj projekat sa Narodnom bankom podrazumeva smanjenje obaveznih rezervi za poslovne banke koje su spremne da obezbede veće plasmane privredi.

Po njegovim rečima, trebalo bi preispitati odluku države da subvencioniše kredite u evrima i okrenuti se paketima poslovnih banaka koji su namenjeni kreditiranju u dinarima, uz ocenu da je stvoren loš odnos prema nacionalnoj valuti.

Cvetković je kazao da je potrebno vreme da se taj odnos promeni, ali da je jasno da država treba i mora da podrži dinar.

Pitanje je, međutim, da li krupan privatni kapital u Srbiji ima dovoljno vremena da dočeka pozitivne efekte ovog zaokreta u monetarnoj politici.

Čitavim setom činjenja – na primer, Dulićev zakon o transformaciji svojine nad zemljištem, i nečinjenja – opadanje rejtinga Srbije na svetskoj listi ekonomskih sloboda, ono malo krupnih, domaćih kapitalista što ih ovde ima, dovedeni su dotle da razmišljaju da li bi im na osnovu ličnog bogatstva bilo bolje da do kraja života pecaju sabljarke na Mauricijusu ili da i dalje ulažu novac u privredu Srbije.

Oni imaju osećaj da su žrtve vladine politike oko očuvanja makroekonomske stabilnosti, ništa manje nego radnici koje zapošljavaju i koji iz meseca u mesec žive sve lošije.

Rado navode primere iz svetske prakse gde privredne teme i interes domaćih firmi i krupnog kapitala dominira nad političkim pitanjima. Kad se naši, na primer, sretnu s Angelom Merkel, kažu, na vrhu naše liste tema razgovora je Kosovo, evropske integracije, pa tako redom. A kod nje je na vrhu jednom RTL, drugi put Dojče Telekom, a sad verovatno WAZ…

Privrednici i sindikalci dali su vladi jasan signal: privreda je u kolapsu. Vlada je odgovorila. Malo ko je zadovoljan.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Najtrezveniji opis trenutne situacije dao je Mirko Cvetković, premijer Srbije, u intervjuu za "Večernje novosti": "Ovo je potpuno novi set ekonomskih, ovoga puta monetarnih mera, koje u ovoj godini mogu da pomognu privredi da lakše funkcioniše. Pokazalo se da je tražnja robe i usluga definitivno pala. Potrebna su zato dodatna sredstva koja će biti na raspolaganju privredi"

FOTO GALERIJA

UČESNICI, ZAINTERESOVANI I NEZADOVOLJNI: Ljubiša Orbović ulazi u klub »Privrednik«,...
  • ...Mirko Cvetković i...
  • ...i Branislav Čanak
  • Veća naslovna slika, proslava, gosti

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net