Komentar: Ekspoze u brojkama i slikama
VIDEO: Nova vlast u Ukrajini: Viktor Janukovič zvanično proglašen pobednikom. Novi premijer bankar Tigipko? Kako se evropski «zamor Ukrajinom», «poslednji dani narandžaste revolucije» i moguće poboljšanje odnosa Rusije i Ukrajinе, mogu odraziti na Srbiju
15. februar 2010.
Centralna izborna komisija (CIK) Ukrajine u nedelju 14. februara zvanično je proglasila lidera Partije regiona Viktora Janukoviča za izabranog predsednika. Ona je konstatovala da je 7. februara za Janukoviča glasalo 48,95 odsto birača (12.451.266), a za Juliju Timošenko – 45,47 odsto (11.593.357 glasova).
Protokol su potpisali svi članovi CIK, pa i predstavnici Julije Timošenko koja je najavljivala da će tražiti ponovno prebrojavanje glasova. Posle ovog saopštenja kandidati imaju još pet dana za osporavanje rezultata glasanja. Oficijelno proglašenje pobede Janukoviča, Julija Timošenko međutim i dalje kategorički ne priznaje i namerava da se žali sudu. Ona tvrdi da su na Krimu falsifikovani izbori i to 3 do 8 odsto u korist Janukoviča, a da obim falsifikacija prelazi milion glasova, koliko joj nedostaje za pobedu. Međunarodni posmatrači nisu uočili toliki obim nepravilnosti.
Viktor Janukovič nije isključilo sprovođenje vanrednih parlamentarnih izbora u Ukrajini i pozvao je Juliju Timošenko da podnese ostavku na mesto premijera. Govoreći o složenim odnosima s Vrhovnom radom, Janukovič je rekao da će pregovori pokazati, da li parlament može da se konsoliduje pod njegovim programom, za koji je glasala većina birača u Ukrajini, a ako ne, biće vanredni izbori. Pregovori o tome trebalo bi da počnu sledeće nedelje i oni će pokazati da li se u parlamentu može sakupiti većina od 226 glasova, koja bi mogla da predloži mandatara koga predsednik odobrava. Trenutno“Naša Ukrajina – Narodna samoodbrana“ Timošenkove i Blok Litvina kontrolišu 244 od ukupno 450 mandata u ukrajinskom parlamentu. Janukovičevi „regionalci“ u parlamentu imaju 172 glasa.
Sergej Leonidovič Tigipko ( rođen 1960 u Moldaviji) je finansijski specijalista i bivši ministar ekonomije, otac mu je učesnik Otac mu je bio borac Otažbinskog rata tokom koga je teško ranjen, umro je kada je Sergej imao 10 godina: Majka mu je seoska medicinska sestra, diplomirao je metalurgiju u Dnjepropetrovsku, deo karijere proveo je u Komsomolu, pa je postao i prvi sekretar u dnjepropetrovskoj komsomolskoj regionalnoj organizaciji 1986–1989. Po raspadu SSSR-a, od 1991-1992 bio je zamenik direktora male komercijalne Dnjepro banke, od 1994. bio je monterani konsultant bivšeg predsednika Ukrajine Leonida Kučme. Bio je ministar ekonomije (1997-1999), a potom i guverner Nacionalne banke Ukrajine. U 2004. u predsedničkoj kampanji bio je uz Janukoviča. Imao je neke savetničke funkcije koje se tiču investicija i u vladi Julije Timošenko. Neki izvori procenjuju njegovo bogatstvo na 369 miliona dolara 2009. Tigipko zastupa gledište da Ukrajina treba da vodi konstruktivnu politiku sa susednim zemljama uključujući i Rusiju i Zapada. Kritikovao je spoljnu politiku u poslednjih pet godina opisujući je kao „participaciju u sanitarnom kordonu “ oko Rusije,koja je nanela veliku štetu Ukrajini. U januaru 2010. je rekao da Ukrajina još nije spremna da zatraži članstvo u EU ili u NATO, a kao prvi zadatak vidi – stimulisanje ukrajinske ekonomije. Podržava ideju da se privatizuje Ukrajinski sistem gasovoda, za zajedničko upravljanje njime s Rusijom i EU, ali kaže da ne podržao preuzimanje gasovoda od strane Rusije, za šta su po njemu uslovi već postavljeni.
Janukovič ne isključuje da bi novi premijer mogao da postane eks-direktor Nacbanke Sergej Tigipko, koji je sa 13 odsto glasova zauzeo treće mesto u prvom krugu predsedničkih izbora. I Timošenko je pred drugi krug izjavljivala da je spremna da predloži Tigipka za premijera u slučaju svoje pobede. Sam Tigipko je tada odbio da nastupa u korist Timošenko ili Janukoviča u drugom krugu izbora, ali je nagovestio da bi bio spreman da preuzme mesto premijera i pod predsedništvom Janukoviča.
Pominjući unutrašnje probleme Janukovič je objavio da namerava da podnese zakonski predlog,kojim bi status ruskog jezika u Ukrajini, kako je rekao, bude doveden u saglasnost s evropskim papirima, koje je Ukrajina ranije ratifikovala. On je konstatovao da je u proteklih pet godina trajala nasilna ukrajinizacija i da su narušena prava onih koji govore ruski. Predložiće da se ruski jezik u Ukrajini ravnopravno koristi u medicini, u sudskim procesima, itd. u svim regionima, gde je to neophodno.
Što se tiče sudbine ruske Crnomorske flote u Sevastopolju Janukovič je obećao, da će to pitanje biti razmatrano s uvažavanjem ukrajinskih nacionalnih interesa i ne na štetu Rusije. Ne isključuje, da će Crnomorska flota u Sevastopolju ostati i posle 2017.
7-8. februar 2010.
Opozicioni lider Viktor Janukovič vodi u drugom krugu ukrajinskih predsedničkih izbora protiv premijerke Julije Timošenko. Prema agenciji „Socis“ on vodi sa 49,6 prema 44,5 odsto; prema egzit pulu TV kanala ICTV, sa 49,8 odsto prema 45,2 odsto; prema merenju „Savik Šuster studija“, sa 48,7 prema 45,6 odsto; po Nacionalnom egzit pulu kijevskog Međunarodnog instituta sociologije i Centru Razumkova, s 48,7 prema 45,5 odsto; prema R&B GROUP s 50,26 u odnosu na 44,02 odsto…
Pre nešto više od pet godina na osnovu egzit pula osporen je zvanični izborni rezultat koji je davao prednost Janukoviču, pa su izbile višednevne demonstracije na trgu Majdan koji je postao kultno mesto takozvane narandžaste revolucije. Pre objavljivanja zvaničnih rezultata (konačni će biti objavljeni 17. februara) Janukovič je izjavio da je 7. februar, dan drugog kruga izbora, poslednji dan „narandžaste revolucije“.
Tada je Viktor Juščenko postao predsednik Ukrajine (bio je u bloku sa Julijom Timošenko), ali je na aktuelnim izborima neslavno prošao u prvom krugu. Na biračkom mestu u drugom krugu 7. februara izjavio je kako će se Ukrajinci stideti ovih izbora. Nesumnjivo je međutim i to da je i on doprineo pogoršanju prilika. On je povećavao kontroverze u zemlji i zatezao odnose s Rusijom svojim kontroverznim odlukama vezanim za aktuelna pitanja, ali i za prošlost, to jest spornim rehabilitacijama – na primer on je kao predsednik dodelio zvanje heroja Ukrajine lideru ukrajinskih nacionalista Stjepanu Banderi. Taj Bandera je bio lider Organizacije ukrajinskih nacionalista, formirane 1940, koja je u leto 1941. pozvala ukrajinski narod da pomogne nemačkoj armiji da razbije Moskvu i boljševizаm, a pošto Hitler nije podržao ideju ukraijnske države, Bandera je bio uhapšen 1942, poslat u konclogor, pa posle dve godine pušten. Po okončanju rata Bandera je živeo u emigraciji u Minhenu do 15. oktobra 1959, kada ga je ubio agent KGB Bogdan Stašinski…
Blokovi Janukoviča i Timošenkove su u finiši optuživali jedni druge za izbornu krađu. Julija Timošenko je zapretila da će organizovati nove demonstracije, ako se ponovi izborna krađa. Ona je nezadovoljna time što je ukrajinska Rada između dva kruga izglasala izmenu izbornog zakona i što je funkcionišući premijer Juščenko taj zakon potpisao, a govorila je i o neprincipijelnoj koaliciji protiv nje. Izmenama je višim izbornim komisijama dato pravo da popune niže izborne komisije, ako one zbog bojkota ne budu imale kvorum, a omogućeno je i odlučivanje u tim komisijama prostom većinom glasova i u slučajevima kada one nemaju ranije zahtevani dvotrećinski kvorum.
Janukovič je uzvratio da će braniti izborni rezultat, a njegov izborni štab je tvrdio da je u istočnim delovima Ukrajine, gde Janukovičeva Partija regiona ima veći uticaj, Timošenko svojim predstavnicima poručila da pišu žalbe u slučajevima da rezultat po njih bude nepovoljan. (Takvom manevru bila je pribegla Socijalistička partija Srbije 1996, kada je uočila da gubi izgore u 25 najvećih gradova i to je pokrenulo tromesečne opozicione demonstracije radi odbrane izborne volje građana. Problem je tada razrešen takozvanim Leks specijalisom čije je donošenje iznudio evropski posrednik Felipe Gonzales.)
U toku izbornog dana iz tabora Timošenkove došla je i optužba da je njihov predstavnik na jednom biračkom mestu na jugu Ukrajine ubijen, tvrdi se da je umro braneći glasove od kriminalaca koji su hteli da ih ukradu. Iz Janukovičevog štaba tvrde da je to izmišljotina.
Na biračko mesto br. 20 izbornog okruga br. 218 u zdanju Kijevske dečje akademije umetnosti, oko 11 časova, sat pre nego što će na tom biračkom mestu glasati Janukovič, upalo je pet devojaka koje su se obnažile do pojasa, isprsile se pred izbornom komisijom i uzvikivale parole „Političari ne treba da siluju zemlju!“, „Mi – smo za poštene izbore“, „Ne prodajite svoj glas!“… Nosile su transparent „Danas počinje rat!“, i „Poslednji ultimatum“. Reč je o pripadnicama feminističke grupe FEMA koje su i u prvom krugu izbora izvele performans obučene kao prostitutke noseći parolu: «Izaberite mene!» Taj performans se vrti na You tube.
I taj patetični protest ili možda samo egzibicionizam radi publiciteta govori o razočaranju u Ukrajini, a poraz Timošenkove po mnogim ocenama odražava razočaranja Ukrajinaca vladavinom narandžastih i njihovim rascepom. Ukrajina se u zapadnim medijima opisuje kao fragilna i disfunkcionalna demokratija, sa slobodnim, ali ponekad korumpiranim medijima, sudovima ranjivim na mito i politički pritisak, sa slabim političkim partijama i političkim institucijama.
Politička razjedinjenost u zemlji na istočni, proruski i zapadni deo povećan je dubokom socijalnom krizom, stalnim tenzijama s Rusijom oko plaćanja gasa (zbog čega je bio zatvaran i evropski gasovod), zatim oko sudbine ruske Crnomorske flote koja po ugovoru ostaje u Sevastopolju do 2017, sporovima oko prava na drugi jezik u Ukrajini, prebacivanjem na Rusiju odgovornosti za „gladomor“ u 1930-im. Politička zategnutost je pojačana time što je odlazeći predsednik Juščenko držao stranu Gruzije u ratnom konfliktu avgusta 2008.
Pre svega ekonomska i socijalna kriza u Ukrajini je duboka o čemu govori i podatak da je u ekonomskoj krizi 2009, GDP u Ukrajini pao za 15 odsto; a da se populacija Ukrajine smanjila za tri miliona u poslednjih osam godina – sa 48 miliona stanovnika u 2001. na 45 miliona in 2009, prema podacima Državnog komiteta za statistiku Ukrajine.
Prema oceni Suzane Nijes iz francuskog Instituta za međunarodne odnose, u okviru EU oseća se «zamor Ukrajinom» zbog procene da tamo vladaju hronična politička nestabilnost, neispunjena obećanja o reformama i eksplozija duga. Ipak, izazovi za Uniju su veliki, jer 80 odsto ruskog gasa za Evropu ide preko Ukrajine.
Interesovanje u Srbiji za te izbore prirodno proizilazi iz činjenice da od stanja u Ukrajini i od njenih odnosa s Rusijom, pa i od odnosa u Crnomorskoj regiji, zavisi snabdevanje Srbije energentima, a možda i realizacija gasno-naftnog sporazuma Južni tok, gasovoda inače projektovanog da zaobiđe Ukrajinu…
Julija Timošenko, koja je u ponedeljak nekoliko puta odlagala svoju
konferenciju za štampu, a onda je odložila za utorak, kako piše
Ukrajinska pravda, izjavila je na zasedanju Bloka Julije Timošenko
čija je skraćenica BJUT, da odbija da prizna pobedu Janukoviča, „na
takvim izborima“, da sprema žalbe sudovima na rezultate izbora i da ne
isključuje provođenje treće ture glasanja. Njen zamenik u tom bloku
Nikolaj Tomenko joj je tom prilikom predlagao da prizna konačni
rezultat, to jest pobedu Janukoviča i da ode u opoziciju.
Konačni rezultat:
JANUKOVIČ – 12.481.268 glasova (48,95 odsto)
TIMOŠENKO – 11.593.340 (ili 45,47 odsto) glasova.
Razlika među kandidatima je 987.928 ili 3,48 odsto glasova.
Nisu podržali ni jednog kandidata 4,36 odsto birača (1.113.051).
Posle obrаde 99,91 protokola koji su pokazivali da je razlika među
kandidatima dostigla 3,47 odsto (Janukovič – 48,95 odsto, Timošenko –
45,48) zамеnica lidera BJUT Jelena Šustik, saopštila je, u utorak pre
podne, da je ovaj blok još u ponedeljak uveče doneo odluku da se žali
na rezultate izbora. Kako javlja ukrajinska agencija UNIAN, oni će se
najpre žaliti po izbornim jedinicama, potom će tražiti ponovno
prebrojavanje glasova po okruzima, pa ako sudovi prihvate žalbe,
pokušaće da ospori i оpšti rezultat i traži održavanje tреće ture
izbora. To ukrajinskim izbornim zakonom uopšte nije predviđeno, ali
nije bilo predviđeno ni 2004 godine.
Na trgu pred sedištem Centralne izborne komisije (CIK) Ukrajine u Kijevu, u ponedeljak pre podne sakupilo se oko pet hiljada ljudi, a stizale su kolone novih učesnika mitinga na kome se govori o neophodnosti zaštite izborne volje naroda i odbrane pobede Viktora Janukoviča, u koju su oni uvereni. Oni nose parole na kojima piše da se mora poštovati volja naroda i da Juliju Timošenko hvata histerija. Miting je zakazan još trećeg februara. Do ponedeljka ujutru obrađeno je 91,08 odsto elektronskih izbornih protokola.
Napetost raste kako se obrađuju poslednji rezultati. CIK u 11:48 po
kijevskom vremenu pri obradi 93,78 odsto izbornih protokola saoštava
da je razlika između Janukoviča i Julije Timošenko smanjena na samo
2,33 odsto glasova…
Posle obrade 99,2 odsto protokola u ponedeljak oko 17 časova po
kijevskom vremenu dileme više nije bilo – CIK je saopštila da je
Janukovič dobio 3,1 odsto više glasova od Julije Timošenko, to jest
pobedio je sa 48,76:45,66 odsto glasova.
U novembru 2004. u drugom krugu izbora za predsednika Ukrajine, kriza je počela pri sličnom rezultatu: po tadašnjem saopštenju Centralne izborne komisije Viktor Janukovič je imao slično, mada nešto manje vođstvo od 2,7 odsto glasova – tada je dobio 49,42 odsto, a Viktor Juščenko – 46,69 odsto. Misija međunarodnih posmatrača OEBS, Saveta Evrope, Evropskog parlamenta tada su izjavili da drugi krug glasanja nije odgovarao evropskim standardima demokratskih izbora. Pristalice Juščenka, ne sačekavši zvanično objavljivanje rezultata, počeli su kampanju masovnih protesta, nazvanih kasnije „narandžasta revolucija“. Uspeli su da prinude tadašnje vlasti Ukrajine da pre proglašenja pobednika sačekaju rešenje Vrhovnog suda, koji je izmenio zaključak CIK-a o rezultatima izbora, i naložio da se ponovi drugi krug glasanja. U ponovnom glasanju pobedu je odneo Juščenko, koji je postao predsednik Ukrajine.
Na ovim izborima u drugom krugu bilo je po saopštenju CIK Ukrajine, 3.780 međunarodnih posmatrača, za 300 više, nego u januaru. Sudeći prema medijskim izveštajima, oni imaju zamerku što je između prvog i drugog kruga menjano izborno zakonodavstvo, ali izgleda da su skloni da ukrajinskim izborima daju prelaznu ocenu.
U noći posle ukrajinskih predsedničkih izbora ruski list „Izvestija“ ga je nazvao ključnim saveznikom Viktora Janukoviča. Oligarh Rinat Ahmetov je po nekima najbogatiji čovek Ukrajine. Kažu da je Ahmetov finansirao predizborni kampanju Partije regiona i Janukovičevu predsedničku kampanju. U intervjuu tom listu on kaže kako je glavni zadatak novog predsednika – da učini Ukrajinu jakom, nezavisnom i celom: «Snaga – to je kada nas uvažavaju i u Rusiji, i u SAD, i u Evrosavezu.» A celovitost – to je kada ne delimo zemlju napola. Još jedan zadatak novoizbranog predsednika – da obezbedi održivost zemlje, kao što biznismen obezbeđuje održivost kompanije. Da bi nam došao zapadni kapital, treba da stvorimo povoljnu investicionu klimu.» Kaže još da ne treba deliti kapital na zapadni i istočni, već da prosto treba gledati šta više odgovara interesima Ukrajine.
Rinat Leonidovič Ahmetov, Tatarin po nacionalnosti, rođen je 1966, u Donjecku gde je postao biznismen, preduzetnik i milijarder, po Forbsu» težak je 7,3 milijardi dolara. Počasni je građanin Donjecka iz 2006, nosilac ordena «Rudarska slava» («Šahtjorskaja slava»,sva tri stepena), dobitnik nagrade «Priznanje» za mecenarstvo, zaslužni delatnik sporta i fiskulture.
Inače, on vlada kompanijom System Capital Management, preko koje kontroliše: Kramatorski zavod za mašinogradnju, Dnjeparski metalurški kombinat «Džeržinsk», Dnjepropetrovski zavod za proizvodnju cevi «Lenjin», Kerčenski metalurški kombinat «Azovstalj», ima uticaja u pivarama «Poltavapivo», «Dnjepar» «Krim», u Luganskom pivarskom zavodu, u Kijevskom pivzavodu № 1, a i na firmu za trgovinu naftom Hefest («Gefest»).
U medijskom prostoru Ahmetov vlada TV kompanijom Ukrajina, radiostanicom Ljuks, izdavačkom grupom «Sevodnja», listovima «Večernji Donjeck» i «Salon Dona i Basa»; internet-provajderima «Farlep», «Optima», CSS «Evrokom»… Ima trećinu akcija Dongobanke (24. u Ukrajini), firmu Ljuks…
I, naravno, fudbalski klub «Šahtjor» («Шахтёр», u prevodu «Rudar»). Za njega se i čulo kada je sredinom 1990. na mestu predsednika «Šahtjora» zamenio Ahatja Bragina, koga zovu «Alik Grk» i proglašavaju osnivačem jedne od najkrupnijih kriminalnih grupi u Donbasu, a koji je, inače poginuo od eksplozije na stadionu «Šahtjor» 15. septembra 1995. Na pitanje na kakvoj dužnosti vidi sebe po dolasku Janukoviča na vlast on odgovara: «Sebe vidim na mestu predsednika fudbalskog kluba ‘Šahtjor’“.
Viktor Janukovič je već u nedelju uveče u toku saopštavanja izbornih rezultata na TV kanali «Inter» najavio da kada stupi na dužnost predsednika Ukrajine, ima nameru da „Gaspromu“, „Naftogazu“ i evropskim potrošačima predloži formiranje konzorcijuma za upravljanje sistemom za transport gasa u kome bi svaka strana imala 33 odsto akcija. Ukrajinski gasovod projektovan da prenese 142 milijarde kubnih metara bi bio rekonstruisan za transport do 200 milijardi kubnih metara, a Ukrajina bi trebalo da uloži 2,57 milijardi dolara. Ranije je korporacija Shell ocenila da taj ukrajinski gasovod vredi oko 10 milijardi. Po Janukoviču Kijev bi tako dobio mogućnost da snizi cenu uvoznog gasa, a Moskva da odustane od gradnje gasovoda „Severni tok“ i „Južni tok“.
Vest su odmah dohvatili energetski analitičari, pogotovu oni koji lobiraju za gasovod Nabuko. Predsednik američkog East European Gas Analysis Mihail Korčemkin primetio je za „Komersant“ (ranije rusko-američki list, sada kažu pod kontrolom Berezovskog) da obustavljanje izgradnje Severnog toka bilo jako teško – a da bi otkazivanje od Južnog toka bilo korisno, ukoliko u njegovoj osnovi leži ideja permanentnog konflikta Rusije i Ukrajine.
U „Gaspromu“ su se uzdržali od komentara. Kako piše «Komersant», koji je odmah zagrizao tu priču, oficijelni predstavnik „Gasproma“ Sergej Kuprijnov izjavljuje da je ideju o konzorcijumu moguće prihvatiti tek po izučavanju suštine predloga. Drugi menadžer Gazproma izjavljuje da osnove za izmenenu dogovora sa Ukrajinom o ceni gasa od 19 januara 2009. – nema. Što se tiče Severnog i Južnog toka, u „Gaspromu“ neoficijelno objašnjavaju da sada nema nikakvih osnova za promenu strategije diversifikacije maršuta dostave gasa u Evropu. „Gospodin Janukovič neće biti na vlasti tako dugo, koliko dugo treba da rade gasovodi…»
Iz Rusije je brzo stigao odgovor na postizborne izjave novoizabranog, a još ne inaugurisanog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča o rekonstrukciji ukrajinskog gasovodnog sistema i očekivanja da bi Južni i Severni tok postali izlišnim.
Premijer Putin je 12. februara tokom susreta s predstavnikom holandske kompanije Gasunie Marselom Kramerom izjavio da će izgradnja gasovoda „Severni tok“ (Nord Stream), koji povezuje Rusiju s Nemačkom po dnu Baltičkog mora, biti završen u maju iduće 2001. godine, da će se u toku leta izvršiti proba gasovoda, a da će u septembru 2011. kroz njega će poteći gas. On je rekao da u aprilu počinju radovi na morskom delu gasovoda. Gasovod „Severni tok“ je dugačak 1.220 kilometara, ima kapacitet od 55 milijardi kubnih metara godišnje, i ide od Viborga do Grajfsvalda.
I direktor Nord Stream u EU Sebastijan Sas je potvrdio, da se početak podvodnih radova planira, kako je i ranije predviđeno, u aprilu 2010. na švedskom delu gasovoda.
Holandska kompanija Gasunie ima 9 odsto akcija u projektu Nord Stream AG. Drugi partneri projekta su „Gasprom“ s 51 odsto akcija, nemački Wintershall Holding i E.ON Ruhrgas, sa po 20 odsto akcija.
U petak ujutro vlasti Finske su posle usaglašavanja zakonodavstva dale još jednu dozvolu o prolasku gasovoda preko njihove teritorije, čime je proces dobijanje saglasnosti završen. Putin je bio u Helsinkiju 10. februara, na samitu šefova baltičkih zemalja. Prošle godine operater projekta Nord Stream je dobio dozvolu od Danske, Švedske, Nemačke i Rusije.
Marsel Kramer je tom prilikom naglasio kako je „Severni tok“ važan za snabdevanje evropskih zemalja gasom i da ne treba da bude jedini, precizirajući da ima u vidu projekt „Južni tok“.
Agencija RIA novosti koja javlja o ovim saopštenjima podseća da su Rusija i Italija inicijatori gasovoda kapaciteta 63 milijardi kubnih metara gasa, 900 kilometara dugog. Kao akcionare operatora projekta agencija pominje „Gasprom“ i italijanski koncern Eni. Kaže se da je radi realizacije suvozemnog dela projekta u inostranstvu ruska strana potpisala međudržavne ugovore s Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom i Slovenijom, a da planira potpisivanje saglasnosti s Austrijom.
Rezultati pokazuju koliko je Ukrajina podeljena zemlja. Janukovič čvsto kontroliše istok i jug, a Timošeno zapad i sever zemlje. Zanimljivo je da je tamo gde jedan od kandidata ima prednost, razlika u glasovima veoma velika.
Viktor Janukovič je pobedio u osam oblasti, u Krimu i u Sevastopolju. U Donjeckoj oblasti za Janukoviča je glasalo 90,44 odsto, za Timošenko – 6,45 odsto; u Luganskoj – 88,96:7,72 odsto za Janukoviča; u Harkovskoj –71,35:22,43 odsto; u Dnepropetrovskoj – 62,7:29,13 odsto; u Zaporožskoj – 71,5:22,22 odsto; u Odeskoj – 74,14:19,52 odsto; u Nikolajevskoj – 71,53:22,95 odsto; u Hersonskoj – 59,98:33,73 odsto; na Krimu – 78,24:17,33 odsto, u Sevastopolju – 84,35:10,38 odsto.
Julija Timošenko je najviše glasova dobila u 16 oblasti, u Kijevu i inostranstvu. U Ivano-Frankovskoj oblasti za nju je glasalo 88,89 odsto, za Janukoviča – 7,02 odsto, Ternopolskoj – 88,39:7,92 odsto za Juliju Timošenko; u Ljvovskoj – 86,2:8,6 odsto, u Voljinskoj – 81,85:14,01 odsto; u Rovenskoj -76,24:18,91 odsto; u Černovickoj – 66,47:27,64 odsto; u Zakarpatskoj – 51,66:41,55 odsto; u Hmelnickoj – 69,74:24,94 odsto; Žitomirskoj – 57,5:36,7 odsto; u Vinickoj – 71,1:24,26 odsto; u Kijevskoj – 69,71:23,61 odsto; u Černigovskoj – 63,63:30,95 odsto; u Čerkaskoj – 65,37:28,84 odsto; u Sumskoj – 62,89:30,40 odsto; u Poltavskoj – 54,2:38,99 odsto; u Kirovogradskoj – 54,66:39,61 odsto. U Kijevu Julija Timošenko je dobila 65,34 odsto, a Viktor Janukovič – 25,72 odsto glasova, a u inostranstvu za nju je glasalo 60,57 odsto birača.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
