Vreme
VESTI, / VESTI

NIN-ova nagrada Grozdani Olujuć

Najbolji roman u 2009. godini je "Glasovi u vetru" Grozdane Olujić
Image

Grozdana Olujić autorka romana "Glasovi u vetru" dobitnica je NIN-ove nagrade za najbolji roman 2009. godine, saopštio je žiri u kojem su Milan Vlajčić, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo.

Nagrada dodeljena odlukom većine članova žirija.

U užem izboru našli su se romani: "Prsti ludih očiju" Rajka Vasića, "Tri slike pobede" Zvonka Karanovića, "Ljetopis vječnosti" Žarka Komanina, "Glasovi u vetru" Grozdane Olujić, "Taoci" Sandre Petrušić, "A ako umre pre nego što se probudi" Đorđa Pisareva, "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića i "Park kamen maćado" Mirjane Urošević.

Image

Grozdana Olujić (1934.) romansijerka, prevodilac i antologičarka, rođena 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku, a živi i stvara u Beogradu. Njena dela, romani i bajke, prevedena su na dvadeset osam svetskih jezika i objavljena u Rusiji, Ukrajini, Kini, Litvaniji, Engleskoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj,Finskoj, Indiji, Danskoj, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj, Češkoj, Rumuniji, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama... Prvi roman o mladima i za mlade Izlet u nebo objavila je u dvadeset drugoj godini. Štampan 1957. godine, doživeo je i uspeh i osporavanje, prevođen je i prilagođen izvođenju u pozorištu, po njemu je snimljen i film Čudna devojka. Godine 1959. Mlado pokolenje izdaje joj knjigu Pisci o sebi, zbirku književnih razgovora sa našim savremenim piscima. Roman Glasam za ljubav (Prosveta, Beograd, 1962) se prenosi na filmsko platno i na pozorišnu scenu. Romani Ne budi zaspale pse (Prosveta, Beograd, 1964) i Divlje seme (Prosveta, Beograd, 1967) prvi put u literaturu naših krajeva unose urbani život mladih ljudi, njihove probleme, ljubavi i nedoumice. Iako je imao kontradiktoran prijem (od ulaska u najuži izbor za NIN-ovu nagradu do osporavanja), roman Divlje seme, u prevodu na engleski jezik Wild Seed, dobio je u anglosaksonskom svetu sjajne kritike, a kasnije postao i lektira pojedinih američkih univerziteta. U oblasti književnosti za decu Grozdana Olujić napisala je nekoliko zbirki bajki׃ Sedefna ruža i druge bajke (Zagreb, 1979), za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, Nebeska reka i druge bajke (Zagreb, 1984), Dečak i princeza, Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir, Kamen koji je leteo, Snežni cvet, roman-bajku Zvezdane lutalice (1987). Za njih je dobila domaće i svetske nagrade׃ nagradu Mladog pokolenja, koju je primila dva puta 1980. i 1984, nagradu Zmajevih dečijih igara 1990. godine[3], povelje Zmajevih dečijih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. godine, nagradu za priču Varalica i smrt iz zbirke Sedefna ruža, koju je osvojila na konkursu za najbolju modernu bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu (World Congress for Art and Culture), SAD, 1994.

Po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta Sedefna ruža u interpretaciji Mije Aleksića uz muzičku pratnju Laze Ristovskog (PGP, Beograd) i televizijska serija (devet nastavaka od po trideset minuta). Mnoge priče iz zbirke Afrička ljubičica (Narodna knjiga, 1984) uključene su u niz svetskih antologija u Rusiji, Izraelu, Indiji, Francuskoj, a priča Igra iz ove knjige nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku priču u Arnsbergu, Nemačka.

Pored većeg broja eseja o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke, objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.

Grozdana Olujić je prevela drame Arnolda Veskera, Jukija Mišime i Sola Beloua, romane savremene književnice iz Indije Amrite Pritam (Taj čovek, Kostur), delo dobitnika Pulicerove nagrade Vilijema Kenedija (Korov) i priredila i prevela pesme za antologiju savremene indijske poezije Prizivanje svetlosti (Rad, 1980).

Dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade:

NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić za roman "Koreni". Prošle godine nagrada je dodeljena književniku Vladimiru Pištalu za roman "Tesla, portret među maskama" u izdanju "Agore". U najširoj konkurenciji za najbolji roman 2009. našla su se 133 dela.

1954. Dobrica Ćosić - "Koreni"

1955. Mirko Božić - "Neisplakani"

1956. Oskar Davičo - "Beton i svici"

1957. Aleksandar Vučo - "Mrtve javke"

1958. Branko Ćopić - "Ne tuguj, bronzana stražo"

1959. Nagrada nije dodeljena

1960. Radomir Konstantinović - "Izlazak"

1961. Dobrica Ćosić - "Deobe" (2. put)

1962. Miroslav Krleža - "Zastave"

1963. Oskar Davičo - "Gladi" (2. put)

1964. Oskar Davičo - "Tajne" (3. put)

1965. Ranko Marinković - "Kiklop"

1966. Meša Selimović - "Derviš i smrt"

1967. Erih Koš - "Mreža"

1968. Slobodan Novak - "Mirisi, zlato, tamjan"

1969. Bora Ćosić - "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"

1970. Borislav Pekić - "Hodočašće Arsenija Njegovana" 1971. Miloš Crnjanski - "Roman o Londonu"

1972. Danilo Kiš - "Peščanik"

1973. Mihailo Lalić - "Ratna sreća"

1974. Jure Franičević Pločar - "Vir"

1975. Miodrag Bulatović - "Ljudi sa četiri prsta"

1976. Aleksandar Tišma - "Upotreba čoveka"

1977. Petko Vojnić Purčar - "Dom sve dalji"

1978. Mirko Kovač - "Vrata od utrobe"

1979. Pavle Ugrinov - "Zadat život"

1980. Slobodan Selenić - "Prijatelji"

1981. Pavao Pavličić - "Večernji akt"

1982. Antonije Isaković - "Tren 2"

1983. Dragoslav Mihailović - "Čizmaši"

1984. Milorad Pavić - "Hazarski rečnik"

1985. Živojin Pavlović - "Zid smrti"

1986. Vidosav Stevanović - "Testament"

1987. Voja Čolanović - "Zebnja na rasklapanje"

1988. Dubravka Ugrešić - "Forsiranje romana reke"

1989. Vojislav Lubarda - "Vaznesenje"

1990. Miroslav Josić Višnjić - "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba"

1991. Milisav Savić - "Hleb i strah"

1992. Živojin Pavlović - "Lapot" (2. put)

1993. Radoslav Petković - "Sudbina i komentari"

1994. Vladimir Arsenijević - "U potpalublju"

1995. Svetlana Velmar Janković - "Bezdno" 1996. David Albahari - "Mamac"

1997. Milovan Danojlić - "Oslobodioci i izdajnici"

1998. Danilo Nikolić - "Fajront u Grgetegu"

1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojić -"Karakteristika"

2000. Goran Petrović - Sitničarnica 'Kod srećne ruke'

2001. Zoran Ćirić - "Hobo"

2002. Mladen Markov - "Ukop oca"

2003. Vladan Matijević - "Pisac iz daleka"

2004. Vladimir Tasić - "Kiša i hartija"

2005. Miro Vuksanović - "Semolj zemlja"

2006. Svetislav Basara - „Uspon i pad Parkinsonove bolesti"

2007. Dragan Velikić - „Ruski prozor"

2008. Vladimir Pištalo - „Tesla, portret među maskama"

r.s.v.