NIN-ova nagrada Grozdani Olujuć

Grozdana Olujić autorka romana „Glasovi u vetru“ dobitnica je NIN-ove nagrade za najbolji roman 2009. godine, saopštio je žiri u kojem su Milan Vlajčić, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo.

Nagrada dodeljena odlukom većine članova žirija.

U užem izboru našli su se romani: „Prsti ludih očiju“ Rajka Vasića, „Tri slike pobede“ Zvonka Karanovića, „Ljetopis vječnosti“ Žarka Komanina, „Glasovi u vetru“ Grozdane Olujić, „Taoci“ Sandre Petrušić, „A ako umre pre nego što se probudi“ Đorđa Pisareva, „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovića i „Park kamen maćado“ Mirjane Urošević.

Grozdana Olujić (1934.) romansijerka, prevodilac i antologičarka, rođena 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku, a živi i stvara u Beogradu. Njena dela, romani i bajke, prevedena su na dvadeset osam svetskih jezika i objavljena u Rusiji, Ukrajini, Kini, Litvaniji, Engleskoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj,Finskoj, Indiji, Danskoj, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj, Češkoj, Rumuniji, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama…

Prvi roman o mladima i za mlade Izlet u nebo objavila je u dvadeset drugoj godini. Štampan 1957. godine, doživeo je i uspeh i osporavanje, prevođen je i prilagođen izvođenju u pozorištu, po njemu je snimljen i film Čudna devojka. Godine 1959. Mlado pokolenje izdaje joj knjigu Pisci o sebi, zbirku književnih razgovora sa našim savremenim piscima. Roman Glasam za ljubav (Prosveta, Beograd, 1962) se prenosi na filmsko platno i na pozorišnu scenu. Romani Ne budi zaspale pse (Prosveta, Beograd, 1964) i Divlje seme (Prosveta, Beograd, 1967) prvi put u literaturu naših krajeva unose urbani život mladih ljudi, njihove probleme, ljubavi i nedoumice. Iako je imao kontradiktoran prijem (od ulaska u najuži izbor za NIN-ovu nagradu do osporavanja), roman Divlje seme, u prevodu na engleski jezik Wild Seed, dobio je u anglosaksonskom svetu sjajne kritike, a kasnije postao i lektira pojedinih američkih univerziteta.

U oblasti književnosti za decu Grozdana Olujić napisala je nekoliko zbirki bajki׃ Sedefna ruža i druge bajke (Zagreb, 1979), za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, Nebeska reka i druge bajke (Zagreb, 1984), Dečak i princeza, Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir, Kamen koji je leteo, Snežni cvet, roman-bajku Zvezdane lutalice (1987). Za njih je dobila domaće i svetske nagrade׃ nagradu Mladog pokolenja, koju je primila dva puta 1980. i 1984, nagradu Zmajevih dečijih igara 1990. godine[3], povelje Zmajevih dečijih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. godine, nagradu za priču Varalica i smrt iz zbirke Sedefna ruža, koju je osvojila na konkursu za najbolju modernu bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu (World Congress for Art and Culture), SAD, 1994.

Po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta Sedefna ruža u interpretaciji Mije Aleksića uz muzičku pratnju Laze Ristovskog (PGP, Beograd) i televizijska serija (devet nastavaka od po trideset minuta). Mnoge priče iz zbirke Afrička ljubičica (Narodna knjiga, 1984) uključene su u niz svetskih antologija u Rusiji, Izraelu, Indiji, Francuskoj, a priča Igra iz ove knjige nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku priču u Arnsbergu, Nemačka.

Pored većeg broja eseja o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke, objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.

Grozdana Olujić je prevela drame Arnolda Veskera, Jukija Mišime i Sola Beloua, romane savremene književnice iz Indije Amrite Pritam (Taj čovek, Kostur), delo dobitnika Pulicerove nagrade Vilijema Kenedija (Korov) i priredila i prevela pesme za antologiju savremene indijske poezije Prizivanje svetlosti (Rad, 1980).

Dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade:

NIN-ova nagrada za književnost dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik tog priznanja bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Prošle godine nagrada je dodeljena književniku Vladimiru Pištalu za roman „Tesla, portret među maskama“ u izdanju „Agore“. U najširoj konkurenciji za najbolji roman 2009. našla su se 133 dela.

1954. Dobrica Ćosić – „Koreni“

1955. Mirko Božić – „Neisplakani“

1956. Oskar Davičo – „Beton i svici“

1957. Aleksandar Vučo – „Mrtve javke“

1958. Branko Ćopić – „Ne tuguj, bronzana stražo“

1959. Nagrada nije dodeljena

1960. Radomir Konstantinović – „Izlazak“

1961. Dobrica Ćosić – „Deobe“ (2. put)

1962. Miroslav Krleža – „Zastave“

1963. Oskar Davičo – „Gladi“ (2. put)

1964. Oskar Davičo – „Tajne“ (3. put)

1965. Ranko Marinković – „Kiklop“

1966. Meša Selimović – „Derviš i smrt“

1967. Erih Koš – „Mreža“

1968. Slobodan Novak – „Mirisi, zlato, tamjan“

1969. Bora Ćosić – „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“

1970. Borislav Pekić – „Hodočašće Arsenija Njegovana“

1971. Miloš Crnjanski – „Roman o Londonu“

1972. Danilo Kiš – „Peščanik“

1973. Mihailo Lalić – „Ratna sreća“

1974. Jure Franičević Pločar – „Vir“

1975. Miodrag Bulatović – „Ljudi sa četiri prsta“

1976. Aleksandar Tišma – „Upotreba čoveka“

1977. Petko Vojnić Purčar – „Dom sve dalji“

1978. Mirko Kovač – „Vrata od utrobe“

1979. Pavle Ugrinov – „Zadat život“

1980. Slobodan Selenić – „Prijatelji“

1981. Pavao Pavličić – „Večernji akt“

1982. Antonije Isaković – „Tren 2“

1983. Dragoslav Mihailović – „Čizmaši“

1984. Milorad Pavić – „Hazarski rečnik“

1985. Živojin Pavlović – „Zid smrti“

1986. Vidosav Stevanović – „Testament“

1987. Voja Čolanović – „Zebnja na rasklapanje“

1988. Dubravka Ugrešić – „Forsiranje romana reke“

1989. Vojislav Lubarda – „Vaznesenje“

1990. Miroslav Josić Višnjić – „Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba“

1991. Milisav Savić – „Hleb i strah“

1992. Živojin Pavlović – „Lapot“ (2. put)

1993. Radoslav Petković – „Sudbina i komentari“

1994. Vladimir Arsenijević – „U potpalublju“

1995. Svetlana Velmar Janković – „Bezdno“

1996. David Albahari – „Mamac“

1997. Milovan Danojlić – „Oslobodioci i izdajnici“

1998. Danilo Nikolić – „Fajront u Grgetegu“

1999. Maksimilijan Erenrajh Ostojić -„Karakteristika“

2000. Goran Petrović – Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’

2001. Zoran Ćirić – „Hobo“

2002. Mladen Markov – „Ukop oca“

2003. Vladan Matijević – „Pisac iz daleka“

2004. Vladimir Tasić – „Kiša i hartija“

2005. Miro Vuksanović – „Semolj zemlja“

2006. Svetislav Basara – „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“

2007. Dragan Velikić – „Ruski prozor“

2008. Vladimir Pištalo – „Tesla, portret među maskama“