Mogućnost izbora mora da postoji (2)
LHC je proradio. Ako ste se zbog njega plašili Sudnjeg dana, nema više razloga da brinete. Bez obzira na ishod.
Jedna grupa protona, od onih što prirodno samo prave gužvu u atomskom jezgru, sinoć je istrčala najdužu, najsnažniju i najprecizniju trku koju su elementarne čestice ikad trčale za čoveka. I po njegovoj volji.
Nekoliko milijardi ovih čestica, spakovanih u „pakete“ duge nekoliko metara, ubrzano je u lancu manjih akceleratora da bi najzad uletelo u ledeni, 27 kilometara dug tunel Velikog sudarača hadrona (LHC), najveće mašine koju je čovečanstvo ikad izgradilo.
U ovoj instalaciji CERN-a kod Ženeve u Švajcarskoj, protone je u kamenitom tlu, sto metara pod zemljom, ubrzavalo 1200 superprovodnih magneta ohlađenih pomoću tečnog helijuma na temperaturu spoljašnjeg svemira (od -271 oC).
I onda su nakon skoro dvadeset godina projektovanja i izgradnje LHC-a, a zatim i više od 14 meseci popravki od nesreće iz septembra 2008. godine, protoni u petak, u deset sati uveče, uspešno napravili nekoliko stabilnih krugova.
Šta će se desiti kada se dva tako ubrzana snopa protona sudare?
Fizičari i drugi naučnici već trljaju ruke iščekujući da iz njihovih sudara pročitaju svakojake odgovore o strukturi materije i za mikrosvet enormne energije koja će se pri tim sudarima osloboditi.
Na detektore koji se nalaze u tunelu LHC-a trebalo bi da, uz maksimalna ubrzanja, počnu da stižu odgovori o prvim trenucima nakon Velikog praska, o antimateriji i Higsovom bozonu, čestici „odgovornoj“ za gravitaciju, na koju uskoro može da krene lov. Ili će, kako u nauci biva, stizati samo nova pitanja.
Hoće li fizika biti ista posle ovog eksperimenta? A svet?
Da li ćemo uzgred dobiti i poneku neželjenu crnu rupu? Verovatnoća za to je besmisleno mala, ali ma kako beznačajna, ipak veća nego u vreme dok je LHC bio samo u izgradnji.
„Bio je potreban herkulovski napor da stignemo dovde“, rekao je Rolf Diter Hojer, generalni direktor CERN-a u specijalnom saopštenju koje je, sasvim neuobičajeno, iz Ženeve stiglo sinoć negde oko ponoći. Onda kad se gigantski instrument pokrenuo. I posle čega sledi period u kome će se videti šta sve može.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
