Kraljica Draga, kralj Aleksandar I, kraljica Natalija, kralj Milan, 1900—1901.

Izložba – »Razglednice u Srbiji 1895–1914.« >

Pozdrav iz pretprošlog veka

Dvadeseti vek je izrodio televiziju, pa razglednice više nisu morale da vode računa o javnom mnjenju, kao što je to bilo pre stotinak godina. O tome govori zanimljiva izložba u beogradskom Muzeju primnjene umetnosti

Razglednica je jedna od najznačajnijih pojava moderne vizuelne i komunikacijske kulture. Razglednica je poštanska karta, od kartona je, sa slikom na aversu i prostorom za poruku i adresu primaoca na reversu. Ona spaja i informiše ljude, ali sporije od SMS poruka i elektronske pošte. Zato se sve manje i manje koristi, kao i bezbroj drugih stvari koje je pregazilo vreme ali kojih se rado sećamo. Stoga je razumljivo zašto je nostalgija dominantan utisak o izložbi "Razglednice u Srbiji 1895–1914." otvorenoj prošle nedelje u Muzeju primenjene umetnosti, a ne ponuđena fenomenološka analiza, bez obzira što je urađena i temeljno i zanimljivo.

Izložba "Razglednice u Srbiji 1895–1914." je prvo predstavljanje i prvo publikovanje (izložbu prati istoimena monografija) ovog dela našeg kulturnog nasleđa. Autor izložbe je Jelena Perać, kustos Muzeja primenjene umetnosti.

Beograd, 1898.

POZDRAV IZ SRBIJE: Prvu seriju razglednica u Srbiji objavila je knjižara Velimira Valožića u Beogradu, 1895. godine. Tu prvu seriju krasio je Pogled na Kalemegdan sa Save (panorama Beograda), Pozorište (Narodno pozorište sa spomenikom knezu Mihailu) i Novi konak (današnji Stari dvor). Na jednima je pisalo Pozdrav iz Beograda, a na drugima Želi vam Srećnu novu godinu Knjižara Velimira Valožića. Zna se da je jedna od razglednica ove druge varijante, stigla na adresu čačanskog knjižara A. Petrovića. Iduće godine Velimir Valožić objavio je još jednu seriju u kojoj je, osim Beograda, bilo i 16 razglednica sa slikama gradova Srbije. Autor ovih prvih serija je Vladislav Titelbah, poznati ilustrator, a dvorski fotograf Milan Jovanović je autor fotografija. On je oko 1900. godine objavio serije razglednica tako što je na kartonsku osnovu propisanih dimenzija lepio svoje originalne fotografije beogradskih vizura.

Izgleda da razglednicama nije bilo teško da se probiju na tržištu: njihov godišnji promet 1904. godine u Kraljevini Srbiji iznosio je više od pet i po miliona! Razglednice su dakle postale veoma popularno, masovno sredstvo komunikacije, pa nije bilo teško dosetiti se da su samim tim i efektno sredstvo da se plasira idejna poruka vizuelno uobličena. Zato je država već 1897. godine izdala Pravilnik za izradu dopisnih karata od strane privatnih lica, odredivši, između ostalih detalja, i vizuelni sadržaj aversa razglednica. "Vizuelne predstave na razglednicama izdavanim u Srbiji od 1895. do 1914. godine, sadržajno veoma raznovrsne, bile su u najvećem broju slučajeva, osim naziva same predstave, jedinstveno označene kao Pozdrav iz Srbije (Beograda ili nekog drugog grada). Vizuelni sadržaj razglednica bio je, na taj način, određen kao slika Srbije, ono s čim se država identifikuje i što treba da je reprezentuje. Od početka namenjene masovnoj publici, razglednice su tako funkcionisale kao vid propagande, državne, dinastičke i nacionalne", konstatuje u monografiji Jelena Perać. Ta namena je vidljiva već na prvim, Valožićevim razglednicama: srpski grb i ženska figura u nacionalnoj nošnji, kombinovani su sa reprezentativnim detaljima Beograda.

Knez Mihailova ulica, Beograd 1909.

Ubedljivo najviše razglednica bilo je sa topografskim motivom na aversu, što je s aspekta propagande razumljivo: kao najpogodniji način za promociju mlade Kraljevine Srbije, razglednice su po Evropi prenosile slike države zanimljivih predela i istorije koja želi da se dopadne drugima i bude prihvaćena. Estetski kriterijum svakako je bio presudan za odabir motiva koji treba da reprezentuju određenu urbanu sredinu, tako da su razglednice donosile najživopisnije gradske vizure, najlepše i najuređenije ulice i trgove.

Zgrade državnih institucija, okosnice državnog funkcionisanja, bile su rado korišćeni modeli razglednica zbog značaja i moći da već svojom pojavnošću utiču na formiranje željenog mišljenja o Srbiji. Njihove kitnjaste fasade i reprezentativna arhitektura bile su dodatak koji je lakše vodio ka postavljenom cilju. Zato je Narodna skupština postala motiv razglednica još dok je bila u stadijumu arhitektonskog projekta, i to čim je položen kamen temeljac za gradnju. Zdanja ministarstava su na aversima razglednica širila strahopoštovanje naroda prema državi čija privreda i politika funkcionišu preko njih. Po istom principu, na primer, fotografija zgrade Vojne akademije u Beogradu govorila je o vojnoj moći Srbije, a zgrade Narodnog pozorišta o visokom nivou kulture srpskog naroda. Kad je Srbija postala odredište u turističkim vodičima, objavljivane su razglednice sa hotelima i kafanama kao simbolima uspona ove privredne grane, reklamirajući ujedno i njenu ponudu.

Kragujevac, 1899-1900.

DVORSKI MARKETING: Dvor, institucija vlasti, centralna tačka političkog života ali i reprezent dinastije i države, bio je bitan akcenat u simboličkoj topografiji prestonica širom Evrope, pa i u našoj sredini.

Kad je reč o dvoru, Jelena Perać objašnjava da su javne svečanosti bile moćan vid propagande vladara i vladajuće dinastije kojim je potvrđivan legitimitet vlasti i poretka, pa su zato i slike s venčanja Aleksandra Obrenovića sa Dragom Mašin postale dostupne narodu putem razglednica. "Zvanični venčani portret kraljevskog para na ulazu u crkvu snimio je dvorski fotograf Milan Jovanović. Fotografija je ubrzo umnožena i prodavana kao plakat s natpisom Visoki mladenci, a reprodukovana je u seriji razglednica u izdanju M. Ivaniševića iz Beograda uz oznaku Visoki mladenci: Nj. V. Kralj i kraljica Srbije. Venčanju vladarskog para posvećeno je više serija razglednica na kojima su reprodukovani i manje formalni snimci uz oznaku Sa venčanih svečanosti Njihovih Veličanstava. Pozdrav iz Srbije (izlazak mladenaca iz crkve, svečana povorka na ulicama prestonice, raskošna trijumfalna kapija u Dubrovačkoj ulici). Narodne svečanosti koje su povodom ovog događaja organizovane po celoj Srbiji takođe su snimljene i reprodukovane u serijama razglednica (Pozdrav iz ribarske banje: Svečanost na dan kraljeve svadbe)." Putovanja kraljevskog para bila su odlična prilika za stvaranje utiska o neraskidivoj vezi dinastije i naroda, pa su fotografije svečanih dočeka u gradovima odašiljane putem razglednica diljem domovine – Doček njihovih Veličanstava u Vranje 30. septembra 1902. ili svečano okićen Hotel Laf. Za vreme Bavljenja Njihovih Veličanstva u Smederevu.

Trijumfalna kapija u Kolarčevoj ulici prilikom svečanog dolaska Nj. V. kralja Petra I — 2. juna 1903. godine

Ubistvo i sahrana kralja i kraljice publikovani su na stranim razglednicama, a domaće su se bavile novom dinastijom. Pojedine etape svečanosti povodom povratka Petra I Karađorđevića u prestonicu 24. juna 1903. godine reprodukovane su na razglednicama ubrzo nakon samog događaja. Na isti način obeleženi su i ostali važni momenti u vladavini Petra I Karađorđevića.

Ratni motivi bili su naročito aktuelni tokom balkanskih ratova. Objavljene su brojne serije razglednica koje su sledile događaje sa ratišta, i sve su imale isključivo propagandnu namenu. Tako se u serijama propagandnih izdanja Rusa i Kalmića, za scene iz najvećih bitaka (Kumanovske, bitke kod Bitolja) vezuju prikazi različitih pripadnika naciona (starica majka, devojčica, mlada devojka), uz prigodni tekst (Tvoj tata je u Ratu, dušo moja, moli se Bogu za zdravlje i život njegov, ili: Hvala tebi, Bože, što sačuva moga batu od svakog zla na bojnom polju). "To nosi jasnu poruku o potrebi mobilizacije čitave nacije u ostvarenju zajedničkog cilja i znači poziv na učešće svih njenih pripadnika", objašnjava Jelena Perać.

Beograd, 1906.

Dvadeseti vek je izrodio televiziju, pa razglednice više nisu morale da vode računa o javnom mnjenju – bilo je dovoljno da budu lepe, da svedoče gde je ko proveo godišnji odmor i da čuvaju uspomene. Ta uloga im je, izgleda, i odredila život u muzeju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Srpska nošnja, do 1906.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net