„Najpozitivniji izveštaj koji je Srbija ikada dobila“

U Izveštaju o napretku zemalja Zapadnog Balkana i Kosova u evropskim reformama Evropske komisije za 2009. godinu Srbija je dobila najbolje ocene od kada izveštaji stižu u Beograd. Na 60 stranica izveštaja o progresu Srbije, između ostalog, pohvaljuje se jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, saradnja sa Haškim tribunalom, stabilnost Vlade, rad Parlamenta, Kancelarije za evrposke integracije itd.

Na osnovu ovih ocena Evropska komisija pozvala je članice Evropske unije da odmrznu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Međutim, to će biti moguće tek kada Holandija odluči da neinsistira na izručenju Ratka Mladića i Gorana Hadžića Haškom sudu. Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren je o mogućnosti promene holandskog stava rekao da, kao komesar, mora biti optimista, i da je „sada u rukama švedskog Predsedništva EU da to pitanje stavi na dnevni red nekog od sastanaka Saveta ministara spoljnih poslova EU“.

U odnosu prema južnoj pokrajini, Srbiji se savetuje da „usvoji konsturktivniji stav prema pitanjima u vezi sa Kosovom“. Ističe se da je Srbija preduzela prve korake u saradnji sa misijom Euleks, uz konstataciju da ti napori zahtevaju dalje jačanje saradnje uz „pragmatičniji pristup“ kosovskim pitanjima.

Premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, Izveštaj je zvanično uručio šef Delegacije Evropske komisije u Beogradu Vensan Dežer koji je pored ostalog rekao da je Srbija ostvarila opšti i značajan napredak na planu evropskih integracija, i da sada treba da se usredsredi na primenu usvojenih zakona. Dežer je, kako RTS prenosi, rekao da očekuje da će poseta ekspertske misije Evropske Komisije, koja je u toku, biti uspešna, i da će uskoro biti i zvanično predloženo ukidanje viza. On je, takođe, najavio finansijsku pomoć Srbiji za sprovođenje neophodnih reformi.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je za Fonet rekao da treba još puno toga da se uradi da bi Srbija ispunila uslove za članstvo u Evropskoj uniji, ali i da posle ovakvog izveštaja „niko više ne dovodi u pitanje volju Srbije da postane članica EU“. Izveštajem je zadovoljan i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić koji ga je ocenio kao „najpozitivniji koji je Srbija ikada dobila“.

U izveštaj se takođe pozitivno ocenjuju hapšenja kriminalnih grupa, ali se dodaje da su potrebni dodatni napori u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a mora se obezbediti nezavisnost i efikasnot pravosuđa. Evropskoj komisiji nisu promakli govori mržnje, pretnje i fizički napada na novinare, ljude koji se bave zaštitom ljudskih prava, pripadnike homoseksualne populacije, ali je ipak napisano da je ostvaren napredak u zaštiti građanskih sloboda.

Na predstavljanju Izveštaja o napretku zemalja Zapadnog Balkana i Kosova u evropskim reformama, Oli Ren je preporučio i da se odredi datum za početak pregovora o članstvu sa Makedonijom jer je i ona „ostvarila suštinski napredak u sprovođenju evropskih reformi i uslova“. Kada je reč o Hrvatskoj, Zagreb može računati na to da će se pregovori o članstvu u EU završiti tokom iduće godine, ali se, pre toga, mora više pažnje usmeriti na reforme u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i da se moraju hitno dostaviti sva potrebna dokumenta Haškom sudu. U BiH glavni problem je „politički zastoj“ i nesprovođenje ustavnih reformi. Ren je još rekao da se mora zatvoriti Ured visokog predstavnika i ta funkcija preneti na predstavnika EU, čime će se ojačati prisustvo EU u toj zemlji. Turska je napredovala na polju ljudskih prava, ali je još uvek daleko od člansta u Evropsku uniju, s obzirom na protivljenje Nemačke i Francuske.

U vezi sa Kosovom, Evropska Komisija je, kako novosadski „Dnevnik“ piše, ponudila Prištini mnogo manje nego drugima u regionu. Pored ostvarenog napretka Kosova u dostizanju evropskih standarda u poslednje tri godine, ono još nema sposobnu zakonodavnu vlast, a funkcionisanje ekonomije i, uopšte, poslovna atmosfera na Kosovu su zabrinjavajući, zbog čega Kosovo, kako u izveštaju piše, gotovo da ništa ne izvozi. Što se tiče vizne liberalizacije, Komisija je Prištinskim vlastima postavila niz uslova, od kojih je najvažniji sklapanje sporazuma o readmisiji i njegova efikasna primena, kako bi se dijalog o viznoj liberalizaciji pomerio s nulte tačke.