KOLIKO VREDI ZEMLJIŠTE: Deo izgrađenog autoputa

Eksproprijacija na jugu Srbije >

Drum na kredit, zemlja za pare

Prema procenama države, ukupni troškovi deonice autoputa od Levosoja do Donjeg Neradovca, dužine 15,8 kilometara, računajući građevinske radove, izradu dokumentacije i eksproprijaciju trebalo bi da dostignu 77,2 miliona evra. Eksproprijacija je, međutim, zapela, jer se taj proces odvija u skladu sa odredbama nedavno izmenjenog zakona koji reguliše tu oblast. Zašto, objašnjavaju vlasnici zemljišta na jugu Srbije

"Nećemo državi da damo zemlju džabe. Uvredila nas je ponuda o zameni parcela prve, druge i treće klase za utrine koje su udaljene 30 kilometara od nas", kaže Nenad Stojmenović iz Davidovca kraj Vranja, 350 kilometara južno od Beograda, dok komšiji Blagoju Veljkoviću sipa prvoklasnu dunjevaču napravljenu iz voćnjaka preko puta.

Nenadu i njegovom bratu Bobanu u postupku eksproprijacije, za potrebe izgradnje autoputa na deonici Levosoje – Donji Neradovac u neposrednoj blizini kuće biće oduzeto zemljište prve klase, ukupne površine 3193 metara kvadratnih. Od toga, pod trajnim zasadom (dunja) je 1488 metara kvadratnih, plac od 1705 metara kvadratnih, a tu su i ogradni zid, kao i izvor pijaće vode.

Ovaj meštanin Davidovca kaže da je bio učesnik svih ratova na prostoru SFRJ, te da je na braniku otadžbine bio i za vreme bombardovanja od strane NATO-a. On smatra da je time dokazao svoju odanost prema državi, pa zato sada očekuje da se i ona tako ponaša prema njemu. Nenad je posebno ogorčen na lokalne političare.

"Svi oni su dolazili u Davidovac u vreme kampanja radi prikupljanja glasova i političkih poena, kako bi se domogli vlasti. Stalno su obećavali, a nikada ništa nisu ispunili. Naša deca nemaju u školi WC i pijaću vodu decenijama unazad, a sada hoće da nam uzmu i zemlju badava", kaže Nenad.

Blagoje tvrdi da zbog takvog odnosa države prema srpskim selima na jugu Srbije pomišlja na najgore.

"Smatram da takvom ponudom država zapravo želi da nas iseli odavde", tvrdi Blagoje.

Dragan Kostić iz Donjeg Neradovca prevrće papire koje je dobio od vranjskog Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, kao da ne veruje u ono što vidi sopstvenim očima.

"Smatrao sam da država ima obzira prema svojim građanima. Ponudili su mi trampu, i to za zemljište u Babinoj Poljani, ili u Moštanici, ili u Staroj Brezovici. Rekao sam, u redu, dajte mi zemljište, ali na Vlasini, sa infrastrukturom i građevinskom dozvolom. Kažu – ne može. Zato sada tražim 15 evra po kvadratu, pa kad me isplate, neka uđu u posed", veli Kostić, koji u Donjem Neradovcu raspolaže sa blizu 4000 metara kvadratnih zemljišta.

Radovan Pavlović iz Pavlovca sedi sa komšijama i takođe raspravlja o onome što ih je snašlo.

"Na jednom sastanku, na kojem su bili predstavnici Svetske banke i države, objasnili su nam da mi eksproprijaciju ne možemo da sprečimo jer je reč o državnom interesu. Niko, međutim, nije ništa rekao o tome koliko će nam biti plaćeno za oduzeto zemljište. U Preševu su uspeli da se organizuju i napravili su veliki uspeh. Mi bismo prihvatili tu cenu, jer ne verujem da će iko dati zemlju ispod deset evra", objašnjava Radovan.

On potvrđuje da većinu Pavlovčana ne interesuje trampa.

"Mislim da Gradska uprava sada namerno odugovlači, jer su shvatili da je opšte raspoloženje protiv zamene. A, ta priča – ako hoćeš, uzmi – ako ne, tuži se sa državom, na neki način je ucena. Ako ne dobijemo odgovarajuću ponudu, sigurno je da ćemo se organizovati kako bismo mogli da se izborimo za pravednu cenu", tvrdi Radovan.

Ovi stavovi odslikavaju raspoloženje vlasnika zemljišta na jugu Srbije, gde je u toku postupak eksproprijacije za potrebe izgradnje autoputa. Prema procenama države, ukupni troškovi deonice autoputa od Levosoja do Donjeg Neradovca, dužine 15,8 kilometara, računajući građevinske radove, izradu dokumentacije i eksproprijaciju, trebalo bi da dostignu 77,2 miliona evra. Eksproprijacija je, međutim, zapela, jer se taj proces odvija u skladu sa odredbama nedavno izmenjenog zakona koji reguliše tu oblast.

Jovan Stošić, načelnik Gradskog sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove, koji u ime države sprovodi postupak eksproprijacije, potvrdio je da je na teritoriji Davidovca, Pavlovca i Donjeg Neradovca u proceduri bilo oko 300 zahteva, te da su svim vlasnicima već poslata rešenja.

"U prvoj fazi postupka ljudima se nudila zamena za zemljište na drugim lokacijama, u skladu sa odredbama Zakona o eksproprijaciji, gde je navedeno da se u slučaju izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata naknada za poljoprivredno zemljište određuje davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg poljoprivrednog zemljišta iste kulture i klase ili odgovarajuće vrednosti u istom mestu ili bližoj okolini. Vlasnici su listom odbili trampu i umesto zemlje tražili novac. Država je za svakog vlasnika ponaosob pripremila nove ponude, izražene u novcu, a ukoliko se ne postigne dogovor, preostaje sudski spor", kaže Stošić.

Koren problema leži u činjenici da je građanima Bujanovca i Preševa zimus isplaćeno po deset i devet evra za metar kvadratni eksproprisanog zemljišta, te da tamo trampa nije ni pominjana. Razlog za tako nešto je vrlo prost. Tek krajem marta promenjene su odredbe Zakona o eksproprijaciji, pa je tako sada zamena poljoprivrednog zemljišta primarni model.

Zimus su, međutim, vlasnici zemljišta na trasi oko Preševa tražili po 15, 20, pa čak i 30 evra za metar kvadratni. Kolika je euforija zahvatila meštane, govori i nezvanični podatak da se u međusobnim transakcijama među njima zemljište u to vreme prodavalo po ceni od svega jednog, najviše dva evra. Albanci iz Preševa, međutim, pozivali su se na iznos od 18 evra, koliko je plaćeno za otkup zemljišta na Čukarki, gde je u to vreme proširen granični prelaz sa Makedonijom. Pamti se, dakako, i famozni dolazak ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, kada je nimalo prijatnim tonom saopštio da neće dati ni dinara više od onoga što su za eksproprijaciju dobili građani u drugim delovima Srbije. Onda je država dala poslednju ponudu, deset evra po kvadratu, bez obzira na kategoriju zemljišta, a Albanci iz Preševa su, na opšte iznenađenje, to prihvatili.

Ministarstvo infrastrukture, koje rukovodi čitavim poslom, međutim, ćuti. Ni posle 15 dana nije stigao odgovor na pitanje koliko će država platiti zemljište u selima na jugu Srbije i koji će se kriterijumi primenjivati.

Nekadašnji ministar Velimir Ilić kaže da je želeo da bude principijelan, ali da su Albanci u Preševu i Bujanovcu ipak uspeli da masno naplate svoju zemlju.

"To je urađeno da bi Riza Haljimi glasao u Skupštini za neke zakone. Kod Albanaca u Preševu je zemljište bilo skuplje nego autoput. To nigde nema. Svet vam da pare da napravite autoput, a vi te pare date Albancima. Evropska unija je platila za zemljište kod graničnog prelaza sa Makedonijom onoliko koliko su dole tražili. A njih baš briga, to je za njih sitno, dva, tri hektara, pa da bi što pre otvorili taj prelaz, platili su koliko je traženo. Sad imamo problem, i u Beogradu ovih dana kažu: gospodo, nismo mi glupi. Sudska praksa pokazuje da ste dole platili toliko, tražimo i mi toliko. Zato su zaustavljene sve investicije u Srbiji, jer država nema para. Sad, od Niša do Dimitrovgrada da otkupite po toj ceni, onda će zemljište biti skuplje nego autoput", objašnjava Ilić.

Kako saznajemo, međutim, država je ipak pronašla pare i odlučila da ljudima na jugu Srbije ponudi novac. Poreska uprava procenjuje vrednost svake parcele, tako da su vlasnicima zemljišta u selima kraj Vranja počele ovih dana da stižu nove ponude.

"Hoće da mi plate osam evra po metru kvadratnom. Imam zemljište treće klase i mislim da je to dobra ponuda. Razmisliću još malo, ali najverovatnije ću pristati", kaže Blagoje Veljković.

Njegov komšija Nenad Stojmenović još nije dobio novčanu ponudu, ali smatra da je realna cena za njegovo zemljište 18 evra po metru kvadratnom.

"Ako i meni ponude osam evra, ne znam šta ću da uradim. To je dobra cena za zemlju treće klase, ali za moju je malo. Drugi će verovatno da prihvate, a ja ću da razmislim", kaže Nenad.

Logično pitanje je koja je to pravedna cena? Znamo da je u dve najjužnije opštine u Srbiji država za oduzeto zemljište plaćala po deset, odnosno devet evra, ali je pitanje da li je to zaista i realna tržišna cena?

Sudski veštak, koji je želeo da ostane anoniman, smatra da su vlasnici zemljišta u Bujanovcu i Preševu izuzetno dobro naplatili svoje posede.

"Odrali su državu. Ovde zemljište u slobodnoj trgovini ide do dva evra po kvadratu, a plaćeno im je po deset. Pa gde to ima?", kaže ovaj veštak.

Ima i drugačijih mišljenja. Poznavaoci prilika kažu da se nikad pouzdano ne može utvrditi tržišna cena, jer ljudi prilikom overe kupoprodajnih ugovora stavljaju daleko manje iznose kako bi izbegli plaćanje većeg poreza.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net