Zasedanje Skupštine 31. 8. 2009.

Zakon i posledice >

Uređivanje Srbije

Trgovina principima i medijskim slobodama bila je uspešna za sve ključne političke aktere – vlada je sačuvala vlast, a time i priliku da raspiše prevremene izbore u trenutku koji joj najviše odgovara. Opozicione stranke, s druge strane, dobile su priliku da biračima obećaju – ukidanje restriktivnog medijskog zakona

Nejedinstvena opozicija nije uspela da ugrozi planove nejedinstvene vlasti: uz pomoć jedne opozicione stranke i dvojice "samostalnih" poslanika, usvojeni su restriktivni medijski propisi kojih se, sudeći po činjenici da nikada nije utvrđeno ko ih je pisao – stide i sami predlagači.

Svaka asocijacija na temu "zavadi pa vladaj" potpuno je slučajna: novinarska udruženja bila su podeljena (i podložna instrumentalizaciji) i pre najnovije akcije uređenja medijskog prostora. A što se javnosti tiče – s obzirom na više nego žalostan ugled profesije, teško je i zamisliti situaciju u kojoj bi potencijalno gašenje nekog glasila, prouzrokovano primenom netom izmenjenog Zakona o javnom informisanju, dovelo do ozbiljnije reakcije bilo koga osim pogođenih novinara i članova njihovih porodica.

Predizborna kampanja može da se nastavi: velike reči o Evropi, pravima, dostojanstvu i boljem životu ne podležu kaznenim odredbama novog Zakona.

FAKTI: Naizgled, ništa naročito veliko nije se desilo 31. avgusta, pompezno najavljivanog kao dan D. Uz neuobičajeno prisustvo svih 250 poslanika (od kojih jedan, Riza Halimi, ni u jednom trenutku tokom celog dana nije glasao – u skladu sa sopstvenom "tradicijom" dugom tri meseca) i ogromnog broja novinara, usvojene su izmene Zakona o javnom informisanju. Nepuna dva sata nakon što su predstavnici Udruženja novinara Srbije doneli peticiju sa 600 potpisa novinara koji se protive novim zakonskim odredbama, 125 od 225 poslanika u tom trenutku prisutnih u sali glasali su "za" Zakon donet na prepad, bez javne rasprave i bez podrške profesionalnih udruženja, ali zato uz ozbiljno izraženu sumnju relevantnih međunarodnih institucija (OEBS, Savet Evrope, Međunarodna federacija novinara). Protiv je bilo 88 poslanika, uzdržanih je bilo 11, a jedan nije glasao.

UPRKOS PISMU IZ UNSA, POTPISAO ZAKON: Ljiljana Smajlović i Boris Tadić

Istog popodneva, pozivi upućeni predsedniku Srbije da ne potpiše novousvojeni Zakon (apelovali su UNS i pojedini medijski profesionalci) pokazali su se kao uzaludni: Boris Tadić je "overio" Zakon. U propratnom saopštenju iz njegovog kabineta dodato je, ipak, da će "zbog različitih mišljenja u vezi sa usvojenim aktom, predsednik Tadić pratiti efekte primene ovog zakona, smatrajući da je sloboda medija pretpostavka slobodnog društva, kao što i pravo građana na objektivno i istinito informisanje nikako ne sme biti dovedeno u pitanje".

Oglasilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije, i to pozivom nadležnim organima da "odgovorno i neselektivno primenjuju novousvojene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju" te zahtevom vlasti da "bez zastoja predloži, usvoji i potom u optimalnom roku kreira i sprovede obećanu medijsku strategiju i reformu medijskog zakonodavstva". NUNS je, takođe, pozvao predlagače da usvojene izmene i dopune Zakona hitno upute na ekspertizu odgovarajućim međunarodnim institucijama i da kroz najavljenu reformu medijskog zakonodavstva otklone nedostatke, pre svega restriktivnost odredbe o obaveznom upisu glasila u registar.

Iste večeri, medijska priča pala je u drugi plan. Glavna vest u informativnim emisijama postao je dogovor postignut sa Međunarodnim monetarnim fondom i još jedno ponavljanje priče da je neosnovan strah od povećanja poreza i drugih vidova zahvatanja iz džepa običnih smrtnika.

INTERESI I PRINCIPI: Tokom prethodnih mesec dana, koliko je trajalo odlaganje glasanja o Zakonu predloženom po hitnom postupku, kako se pokazalo, uz mnogo paradoksa, ultimatume ili makar samo prenemaganja (predloženi Zakon mora biti usvojen u neizmenjenom obliku, tvrdili su predstavnici G17 plus, da bi potom pristali na amandmane) ostvarena je uspešna trgovina: svi vodeći politički akteri ispunili su poneki cilj. Vlada je sačuvala vlast, a opozicione stranke nastupile su kao borci za slobodu javne reči, što će na sledećim izborima svakako pretvoriti u obećanje o "ukidanju nedemokratskog zakona" koji predviđa drakonske kazne za medije. Personalni i partijski interesi još jednom su stavljeni u prvi plan. I još jednom se pokazalo da principi u politici nisu od velike koristi. Za nešto više od deset godina, gotovo sve političke partije u Srbiji pokazale su spremnost da disciplinuju medije – devedesetih, to su radili socijalisti i radikali, a danas stranke koje su se u to vreme suprotstavljale Slobodanu Miloševiću i upravo zalaganjem za slobodu medija zasluživale simpatije birača.

Podršku Zakonu pružile su Demokratska stranka, G17 plus, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (predomislila se u poslednjem trenutku), poslanički klub manjina sa izuzetkom Rize Halimija, Liberalno-demokratska partija (odnosno 10 od ukupno 12 poslanika te stranke), Vladan Batić (demohrišćanin Batić u Skupštinu je ušao na listi LDP-a, a od nedelje ima potpisan sporazum o budućem zajedničkom delovanju DHSS-a i DS-a u Skupštini Srbije) i Jovan Damjanović (nekadašnji radikal, sada član Demokratske levice Roma).

foto: a. anđićNEUTRALAC ZBOG DEVEDESETIH:
Ivica Dačić (SPS)

Vladajuća koalicija očuvala je nejedinstvo uspostavljeno čim je iz Ministarstva kulture (koje vodi Nebojša Bradić, kadar G17 plus) stigao predlog izmena Zakona o javnom informisanju: Socijalistička partija je bila uzdržana (čime je, politički vešto, uspela da se "opere" od sopstvenih greha prema medijima iz vremena vladavine Slobodana Miloševića, a da ipak ne ugrozi usvajanje Zakona). Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme glasala je protiv, nastavivši da se bori za naklonost birača i izvan Markovićevog jagodinskog utvrđenja.

foto: d. milovanović"ZAŠTITNICI" MEDIJA – POKAJNICI: Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić

Protivljenje Zakonu iskazale su bivša i sadašnja stranka Aleksandra Vučića, zapamćenog po potpisu stavljenom na zloglasni Zakon o javnom informisanju iz najmračnijeg perioda vladavine Slobodana Miloševića – radikali i naprednjaci. Protiv su bili i članovi Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, ali i Vesna Pešić i Žarko Korać (oboje izabrani na listi LDP-a).

foto: m. milenkovićPODRŽAO ZAKON DA SE PROEVROPSKA VLADA NE BI RASPALA:
Čedomir Jovanović

SVE ZBOG EVROPE: Naprednjaci Tomislava Nikolića i evropeizovanog zagovornika slobode javne reči Aleksandra Vučića napustili su salu odmah nakon izglasavanja Zakona u načelu, što je izazvalo oštru kritiku ideološki bliskih članova stranke Vojislava Koštunice i tvrdnje o kršenju ranije postignutog opozicionog dogovora. Nikolićev odgovor je bio oštar – prema njegovim rečima, nikakvog dogovora nije bilo, šef poslanika DSS-a Miloš Aligrudić "laže", a "simptomatično je da DSS poslednjih dana mnogo žešće napada SNS nego DS". Vučić je još jednom iskoristio priliku da kaže da je novi Zakon gori od onog iz 1998, i da poentira pride: " Ali, ja nemam problem kada se pominje onaj zakon, jer sam ja već priznao šta je bilo loše u njemu i gde sam pogrešio. Pošto tada nisam imao hrabrosti da se pobunim protiv toga, nego sam ga čak i zastupao, primiću na svoja pleća sve udarce, ali onda nemojte da radite to isto i još mnogo gore u situaciji kada ne postoji niti neposredna ratna opasnost niti ratno stanje." O udarcima koji su pali na medijska pleća nije detaljnije govorio.

Ni ključni igrač koji je omogućio usvajanje Zakona, lider LDP-a Čedomir Jovanović, nije trošio mnogo reči na priču o posledicama koje će mediji trpeti zbog novih propisa, već se držao velikih reči i visoke politike. Odluku te opozicione stranke da podrži Vladin predlog Jovanović je obrazložio potrebom da se "sačuva evropska orijentacija Srbije". Komentarišući činjenicu da se dvoje poslanika LDP-a, čiju proevropsku orijentaciju ne bi mogli dovesti u pitanje ni najljući protivnici (Pešić, Korać), nije složilo sa takvim stavom, rekao je da je to "u skladu sa karakterom stranke i načinom na koji se sve odluke donose". Da paradoks bude potpun, LDP je odluku da podrži Zakon uslovio prihvatanjem amandmana – od kojih je jedan vladin, a autor drugog je radikalka Marina Toman.

Ta stranka je u danima koji su prethodili glasanju isticala da je podršku Zakonu obećala nakon što je predlagač pristao na primedbe i zahteve "usaglašene sa NUNS-om i misijom OEBS-a". Jovanović je u intervjuu za dnevnik "Danas" rekao i da "u novim izborima, u dubokoj ekonomskoj krizi, šanse za sebe vide samo oni koji su i uzrok problema sa kojim se Srbija suočava – stranke u trouglu Šešelj, Nikolić i Koštunica",- i predložio da izbori budu raspisani kada Srbija postane kandidat za članstvo u EU, kada će "evropski put biti nepovratan, a povratak na vlast sadašnjih lažnih naprednjaka, autentičnih narodnjaka i radikala postati nemoguć".

IZBORI: O izborima su, gotovo istovremeno, govorili i Boris Tadić, Mlađan Dinkić, Dragan Šutanovac (demantujući tvrdnje o pripremi prevremenih izbora) i Tomislav Nikolić (tvrdi da će izbori biti u martu, što bi moglo da prođe i kao uobičajeno opoziciono "prizivanje izbora"). Tadić je ocenio da izbori ne bi ništa rešili i da vlada može da opstane, a Šutanovac da će vlada trajati duže nego što se spekuliše. Ipak, najzanimljivija bi mogla biti Dinkićeva izjava, prema kojoj "ako vlada uspešno pregura naredne mesece", izbore ćemo imati u redovnom terminu 2012. godine.

Ta izjava mogla bi biti argument za onu školu mišljenja prema kojoj sve aktivnosti koje izgledaju kao pripreme za izbore (stranačko pregrupisavanje, čvrste najave da neće biti novih nameta za građane, zastrašivanje novinara usvajanjem restriktivnih medijskih odredbi...) nisu ništa drugo nego rezervna varijanta, u slučaju da nešto neplanirano "pukne" i izbori postanu neizbežni. Sa tim tumačenjem u skladu je i procena da izbori na proleće nijednoj od partija na vlasti neće odgovarati – kao što im ne odgovaraju ni danas, usled čega je i prihvaćen "Dinkićev ultimatum" o usvajanju medijskog zakona koji ozbiljno narušava demokratski i proevropski imidž vladajućih stranaka. Ta teorija kaže da Tadić i prijatelji ne mogu u tako kratkom vremenu da postignu nijedan opipljiv rezultat sa kojim bi mogli da izađu pred birače (uprkos najavljenom ukidanju viznog režima za zemlje EU i domaćim zaklinjanjima o završetku ekonomske krize i započetom oporavku).

Postoji, međutim, i sasvim suprotno tumačenje, prema kome aktivnosti koje izgledaju kao priprema za prolećne prevremene izbore – upravo to i jesu. Prema toj verziji, nova spoljnopolitička strategija Srbije ("četiri stuba" – EU, Rusija, Amerika, Kina) mogla bi već do proleća da donese rezultate povoljne za predizbornu marketinšku obradu. Za oktobar je, naime, najavljena poseta Dmitrija Medvedeva Beogradu, a potom se očekuje ukidanje viza (ima optimista koji veruju i da bi se Holandija mogla smilostiviti da prihvati odmrzavanje SSP-a i bez Ratka Mladića u Hagu). Tadić je najavio da će se, krajem godine, na redovnom zasedanju Generalne skupštine UN-a, neformalno sresti s Barakom Obamom, a na proleće bi, prema nekim procenama, mogla početi izgradnja "kineskog mosta preko Dunava" – što bi bila idealna scenografija za predizborne skupove. Naravno, pod uslovom da ekonomska kriza u Srbiji zaista bude obuzdana.

Cinici bi rekli da je u ponedeljak ova druga verzija dobila još jedan snažan argument: zbog procena da će presude donete po novom Zakonu o informisanju pasti pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, aktuelna vlast bi mogla požuriti sa raspisivanjem vanrednih izbora pre nego što državi stignu računi za plaćanje odštete oštećenim medijima i novinarima.


 

Kontroverze

Nekoliko odredbi medijskog zakona (tokom čijeg usvajanja je nadležni ministar Nebojša Bradić boravio u Hilandaru) u javnosti su ocenjene kao posebno sporne. Pre svih, reč je o odredbi o obaveznom upisu u Registar javnih glasila. U slučaju izdavanja glasila koje nije upisano u Registar, nadležni javni tužilac dužan je da odmah pokrene postupak za privredni prestup, a nadležni sud u roku od 12 sati da privremeno obustavi izdavanje glasila.

Kontroverze prate i sledeća zakonska rešenja:

– Ukoliko ne poštuje zabranu i izdaje glasilo koje nije upisano u Registar, osnivač javnog glasila može biti kažnjen sa milion do 20 miliona dinara, a odgovorno lice sa 200.000 do dva miliona dinara, a predviđena je i zabrana izdavanja glasila.

– Prijavu za upis u Registar štampanih dnevnih javnih glasila osnivači su dužni na podnesu u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu, a osnivači drugih glasila za 90 dana.

– Visina kazni vezana je za tiraž i prihod od oglasa. Za štampane medije kazna može biti 25–100 odsto zbira vrednosti ukupno prodatog tiraža isporučenog na dan objavljivanja informacije i vrednosti prodatog oglasnog prostora u tom broju. U slučaju elektronskih medija, 25– 100 odsto oglasnog prostora za dan u okviru kojeg je objavljena informacija. Odgovorno lice u osnivaču i odgovorni urednik mogu biti kažnjeni sa 200.000 do dva miliona dinara.

– Kazne za ostale prekršaje povećane su sa sadašnjih 30.000–200.000 na milion do deset miliona za glasilo, odnosno 100.000 do milion dinara za odgovornog urednika.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Zahtev za ocenu ustavnosti i druge kritike novinarskih udruženja

Udruženje novinara Srbije najavilo je da će od Zaštitnika građana Saše Jankovića zatražiti da pokrene postupak ocene ustavnosti Predloga o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju pred Ustavnim sudom Republike Srbije. To udruženje najavilo je i da će poslati predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, a njegova predsednica Ljiljana Smajlović ponovila je da je Zakon "antievropski i antiustavan" i da će ako bude usvojen "gasiti medije po kratkom postupku".

Ni Nezavisno udruženje novinara Srbije, uprkos pozivu na neselektivnu primenu Zakona, nije sasvim oduševljeno njegovom sadržinom. Ta organizacija nezadovoljna je što nije usvojen amandman koji reguliše registar štampanih medija, ali i načinom na koji je Zakon usvojen. "Iako je tokom iznuđene javne rasprave, vođene paralelno sa skupštinskim postupkom, Predlog izmena i dopuna u značajnoj meri popravljen prihvatanjem primedaba stručne javnosti i poslaničkih amandmana, NUNS još jednom izražava nezadovoljstvo zbog nepotrebne hitnosti postupka i netransparentnosti u donošenju zakonskih izmena", naveo je NUNS.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine zatražilo je od vlasti u Srbiji da ispuni obećanje i izvrši potpunu reformu medijskog zakonodavstva, uključujući i donošenje hitnih izmena usvojenog Zakona o informisanju. NDNV je skrenuo pažnju da mediji postoje i izvan Beograda i da su ti mediji najčešće na meti lokalnih moćnika, zbog čega postoji bojazan da će se ionako velik broj tužbi protiv lokalnih i regionalnih medija "sada drastično uvećati sa ciljem da se neposlušni mediji jednom za svagda ućutkaju".

"Ponavljamo stav da NDNV ne podržava rad takozvanih beogradskih tabloida, među kojima ima i onih koji uopšte nisu mediji, nego glasila različitih centara moći. Međutim, smatramo, ukoliko je vlasti bila želja da upristoji medijsku scenu, da je to mogla učiniti i primenom važećih zakona, a ne donošenjem izmene Zakona o informisanju", navodi se u saopštenju.

Izmene u odnosu na
originalni predlog

Nakon burnih kritika javnosti na originalni predlog Zakona, konačna verzija pretrpela je nekoliko izmena, i to zahvaljujući usvajanju amandmana same Vlade i jednog radikalskog amandmana.

– Ukinut je osnivački ulog za osnivanje medija koji je iznosio od 50.000 do 100.000 evra.

– Izbrisana je odredba koja predviđa obustavu rada medija ako mu je račun u blokadi duže od 90 dana.

– Umesto sa sto odsto vrednosti prodatog tiraža i oglasnog prostora, mediji će platiti kaznu u vrednosti od 25 do 100 odsto u danu objavljivanja informacije kojom se neko proglašava krivim bez pravosnažne presude.

– Kazne za neobjavljivanje impresuma, puštanje pornografskih sadržaja, prejudiciranje ishoda krivičnog postupka su prepolovljene.

– Medij koji prvi put prekrši Zakon o javnom informisanju biće opomenut, umesto da odmah plaća kaznu.

Palma: Razbio bih ih!

Palma: Razbio bih ih!

Jedna od najoštrijih reakcija na usvojeni Zakon stigla je – iz redova vladajuće koalicije, od Dragana Markovića Palme, predsednika Jedinstvene Srbije:

"Ispada da je u Srbiji najgora i najkriminalnija oblast novinarstvo, pa se Vlada usred najveće ekonomske krize po hitnom postupku bavi medijima. Da sam ja na mestu novinara i urednika, ja bih sada bio deset puta rigorozniji prema političarima. Ako nemate para da platite kaznu, pa šta vam mogu?! Je l’ da vam skinu čin? Kažem vam, da sam novinar, bio bih deset puta oštriji, razbio bih ih", obrecnuo se Marković. Novinarima je uputio još jedan savet i prateću molbu: "Vi novinari treba sad da istražite da li je Čedomir Jovanović deo vlasti. Javite mi, molim vas, šta ste saznali, jer ja nikako ne bih da sa tom personom budem u koaliciji."

Eksperti: Suprotno evropskim normama, posledica – cenzura

Izmene Zakona predviđaju gašenje medija i obustavu rada, što je suprotno tački 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, ocenio je Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka na protestu UNS-a održanom uoči početka sednice. "Ostala je odredba da neupisivanje u registar povlači odredbu o prestanku rada medija, pa taman da su sve ostale odredbe tog Zakona odlične, samo ta odredba je takva da niko ne bi smeo da pomisli da se to stavlja u proceduru i da se o tome glasa", rekao je Veljanovski. On je upozorio da su "kazne i dalje ostale enormne i one će potpuno proizvesti cenzuru i autocenzuru, jer nema tog čoveka koji može slobodno da radi svoj posao sa tako zaprećenim kaznama, što znači da javnost ove zemlje više neće moći da sazna one informacije koje su u njenom interesu".

I profesor Pravnog fakulteta Vladimir Vodinelić ocenio je da Zakon stavlja van snage domaće i evropske standarde slobode medija. On je rekao da su posledice takvog zakona neuporedivo teže od trpljenja dosadašnje nakaradne medijske prakse. "Ovde se radi o slobodi koja je fundamentalna za demokratiju, a Zakonom se iskače iz evropskih demokratskih standarda. Posledice mogu biti pogubnije nego da se Zakon uopšte nije dirao. Svi koji budu bili ‘žrtve’ ovog zakona žaliće se domaćim sudovima i sudu u Strazburu. Višemilionske odštete plaćaćemo na kraju mi, građani Srbije. Ti računi za naplatu mogu stići za dve, tri, deset godina, kada ova politička garnitura i zakonopisac ne budu na vlasti, ali plaćaće se sasvim sigurno", upozorio je Vodinelić.

On je dodao da ne veruje da tako rigidan zakon ima svetlu budućnost jer se "videlo kako na Zakon gledaju SE i OEBS".

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net