PONOVO NA GLASANJE: Sala Skupštine opštine Voždovac

Bez dogovora na Voždovcu >

Stranačko ogledno dobro

Treća predizborna kampanja za lokalne izbore u centralnoj beogradskoj opštini, po svemu sudeći, poslužiće strankama da dođu do odgovora na pitanja koja se tiču njihovog pozicioniranja na političkoj sceni, uoči mogućih prevremenih parlamentarnih izbora

Umesto organa uprave zaduženih da u roku od četiri godine rešavaju komunalne i druge probleme građana, opština Voždovac dobila je status – oglednog dobra. Nesposobne da se dogovore o podeli vlasti, stranke koje su dobile odborničke mandate na prethodnim, takođe ponovljenim, lokalnim izborima 7. juna, dovele su do raspisivanja još jednih (trećih) izbora, koji bi trebalo da se održe najkasnije do 15. decembra (sudeći prema najavi predsednika Skupštine Beograda i predsednika gradskog odbora socijalista Aleksandra Antića, novi izbori će najverovatnije biti održani u drugoj polovini novembra).

Ponovnim isterivanjem građana Voždovca na biračka mesta (i odgovarajućim isterivanjem novca iz budžeta), stranke će, po svemu sudeći, umesto problemima jedne od centralnih beogradskih opština, daleko veću pažnju posvetiti traganju za odgovorima na pitanja koja se tiču njihovog pozicioniranja na političkoj sceni – a sve to u sklopu priprema za eventualne prevremene parlamentarne izbore, za koje članice vladajuće koalicije tvrde da ih neće biti, ali svojim ponašanjem pokazuju da se za njih uveliko pripremaju.

Bez obzira na jednostavnu činjenicu da se iz ponašanja birača na lokalnim izborima nikako ne može izvlačiti zaključak koji bi mogao važiti za potencijalne parlamentarne izbore, priprema terena za upotrebu ishoda voždovačkih izbora za izvlačenje krupnih političkih zaključaka i još više – odgovarajućih marketinških poruka, uveliko je u toku. Traži se krivac za neuspešno formiranje vlasti, ukazivanjem na tuđu neprincipijelnost skriva se sopstvena, a u toku su i eksperimenti na terenu, kao što je odluka G17 plus da na ponovljene izbore izađe samostalno i tako javnosti pošalje poruku da se ne plaši rezultata istraživanja javnog mnjenja koje popularnost Mlađana Dinkića i partijskih prijatelja registruju na nivou od jednog procenta.

Naprednjaci i narodnjaci optužuju Demokratsku stranku (DS) da je pritiscima sprečila Socijalističku partiju Srbije (SPS) da, kao u opštini Zemun, gde su u junu takođe održani vanredni izbori, omogući formiranje koalicije Srpske napredne stranke (SNS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i SPS-a.

Demokrate, s druge strane, optužuju SNS i DSS za vršenje pritiska na sopstvene odbornike, a sve u cilju sprečavanja formiranja koalicije čiji bi stožer bio upravo DS (argument za tu tvrdnju trebalo bi da predstavlja prisustvo gradskih funkcionera SNS-a i DSS-a u Skupštini opštine Voždovac u petak, kada je isticao rok za izbor predsednika i sekretara opštine). Ta stranka je pozivala DSS da omogući formiranje većine, što su partijski saborci Vojislava Koštunice s indignacijom odbili – uprkos činjenici da sa strankom Borisa Tadića učestvuju u vlasti u Mladenovcu, Barajevu i još nekim opštinama u Srbiji. Tu činjenicu, pred kojom pada priča o principijelnosti, DSS je pokušao da prikrije upravo pozivanjem na – principijelnost: funkcioneri te stranke su odbacili svaku mogućnost da su krivi za neuspeh u formiranju lokalne vlasti tvrdnjom da od DS-a nisu dobili odgovor na javno postavljeno pitanje o imovini gradonačelnika Dragana Đilasa.

Socijalisti, takođe, nastoje da birače uvere u svoju principijelnost: od optužbi da su odgovorni za neuspeh dogovora o formiranju vlasti sa SNS-om i DSS-om (o čemu su se lako dogovorili u Zemunu) brane se tvrdnjom da je "u Zemunu pobeda SNS-a bila jasna", pa su socijalisti samo "verifikovali ono što su građani rekli na izborima". Na Voždovcu je, tvrde, došlo do izjednačenog odnosa vlasti i opozicije, pa nije sve bilo tako jednostavno. Naročito s obzirom na činjenicu da se pojavio još jedan faktor: saopštenje Gradskog odbora DS-a, izdato dan uoči isticanja roka za formiranje vlasti na Voždovcu, kojim se upozorava da bi savez SNS–DSS–SPS "ugrozio gradsku koaliciju" (DS–SPS–LDP). "Za SPS politički prioriteti su vlast koju vrši u Republici i u gradu. Tu vlast delimo sa DS-om i sa njima imamo strateške dogovore", rekao je, tim povodom, Aleksandar Antić.

Odmah nakon što je postalo jasno da od formiranja organa vlasti na Voždovcu nema ništa, osim stranačkih funkcionera, koji su, putem medija, pokušali da suprotnu stranu okrive za izazivanje novih troškova, pojavili su se i neizbežni anonimni izvori sa svojim objašnjenjima. Tako se, recimo, istakao anonimni izvor iz DS-a, tvrdnjom da je ta stranka, odlukom da socijaliste privoli da ne razmišljaju o koaliciji sa naprednjacima i narodnjacima na Voždovcu, poslala poruku SNS-u "da nisu toliko jaki kao što im se u junu učinilo". Isti izvor je činjenicu da su demokrate, koje Voždovcem vladaju više od deset godina, u junu, zajedno sa koalicionim partnerima, osvojile mandat manje od naprednjaka, pokušao da objasni tvrdnjom da je DS lokalne izbore "shvatio isuviše lako" te da sada planira da "sve raspoložive snage usmeri na predstojeću kampanju".

Naprednjaci, s druge strane, nagoveštavaju da će u predstojeću bitku ući na osnovu recepta proverenog još u vreme odbrane radikalskih boja: ta stranka optužila je DS da je sprečio SPS da sa SNS-om i DSS-om formira vlast u Voždovcu, s ciljem da prikrije šta je u toj opštini rađeno prethodnih godina.

Da priča o ponavljanju izbora na Voždovcu preraste okvire gradskih rubrika medija, osim međustranačkih odnosa na nivou Grada i Republike i postavljanja pitanja o imovinskoj karti gradonačelnika, doprinelo je mešanje još jednog, sasvim neočekivanog faktora: sudbine Zakona o informisanju. Odluka G 17 plus da na ponovljenim izborima nastupi samostalno u nekim medijima protumačena je kao još jedan znak udaljavanja G 17 plus od koalicionih partnera u republičkoj vlasti, a sve to zbog nedovoljne podrške (restriktivnom) Predlogu izmena Zakona o informisanju, iniciranom od strane Dinkića i prijatelja.

Funkcioner te stranke Željko Ivanji, međutim, odbacio je tumačenje o narušavanju koalicije na republičkom nivou, objasnivši da je reč samo o "proveri snage partije" – čije će ime, ionako, u novembru nestati sa političke scene, zahvaljujući formiranju nove stranke, u koju bi trebalo da uđu i neke značajne regionalne partije.

Voždovac, dakle, (p)ostaje poprište ambiciozne i skupe međupartijske bitke, koja bi mogla daleko prevazići okvire uobičajene za izbore lokalnih organa vlasti. Onima koji celu priču vide kao još jedan primer neodgovornog odnosa prema budžetskom novcu, utehu bi mogla da predstavlja činjenica da nije ostvaren jedan drugi nagoveštavani scenario – onaj o kupovini pojedinih odbornika, kako bi se došlo do neophodne većine. S obzirom na ostale "lake letnje vesti", i to je nešto.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Izbori na Kosovu: Rakijom i brašnom do glasova

Prema preliminarnim podacima, na izborima za odbornike Skupštine grada Prištine, i za opštinu Peć, čija su sedišta u Gračanici i Goraždevcu, pobedu su odnele Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije.

Odmah po okončanju izbora čule su se optužbe da su izbori neregularni i da su stranke koje su na njima pobedile kupovale glasove. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a optužio je vlast za manipulacije na jučerašnjim izborima. "Takva beskrupuloznost nije viđena otkad je za Milana Milutinovića ‘glasalo’ celo Prekaze, uključujući i Adema Jašarija" i dodao da su glasove kupovali brašnom.

Zvonimir Stević, predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a, koji je i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, odgovara da su ovakve izjave Vučića "notorna laž" i upućuje kontraoptužbe: "To su oni radili." Stević "ozbiljno sumnja" u rezultate na izbornim mestima u selima Preoce i Donja Brnjica. "Mislim da je klasična krađa u pitanju. Kako je moguće da u Preocu izlaznost bude 100 odsto, da DS dobije 100, SNS 108, radikali 118, a SPS 18. Reč je o klasičnom dogovoru. Našeg predstavnika u biračkom odboru su ili podmitili ili napili", kategoričan je Stević.

SNS je, prema nezvaničnim rezultatima koje je saopštio načelnik Kosovskog okruga Goran Arsić, na biračkim mestima u Gračanici osvojio 1201 glas, na drugom mestu sa osvojenih 700 glasova je SPS u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom, PUPS-om i Grupom građana Vidovdan. Treća je Demokratska stranka sa osvojenih 588 glasova, Srpska radikalna stranka je četvrta sa 528 glasova, Demokratska stranka Srbije je na petom mestu sa 161 glasom, a šesta je Grupa građana Opstanak sa osvojenih 367 glasova.

Prema ovim rezultatima, 47 odborničkih mesta u Skupštini grada Prištine SNS-u pripada 16 mandata, SPS-u devet, DS-u osam, SRS-u sedam, Grupi građana Opstanak pet i koaliciji DSS–NS dva mandata.

Prema prvim rezultatima u Peći, pravo da bira odbornike iskoristilo je 662 birača. Socijalisti su osvojili 255 glasova, DSS 160, SNS 106, DS 94, Socijaldemokratska partija 30 i SRS 10 glasova.

Iznenađenje ovih izbora u Peći je Socijaldemokratska stranka Nebojše Čovića, koja je prešla cenzus i osvojila oko deset odsto glasova. Prema sadašnjim procenama, u ovoj opštini će vlast formirati SPS i DS, uz mogućnost da u njoj učestvuje i SDP.

Drugo iznenađenje je SRS, koji je ostao ispod cenzusa.

Da podsetimo, Vlada Srbije je 2. aprila raspustila lokalne vlasti u opštinama Priština i Peć sa obrazloženjem da krše zakon i zloupotrebljavaju službeni položaj. U vreme uvođenja privremenih mera predsednik opštine Peć bio je iz DSS-a, dok je u Prištini na vlasti bio SRS. U opštini Priština pravo glasa ima 26.090, a u Peći 8.310 građana.

D. G.

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net