MINISTARKA I PREMIJER: Različito o istom

Budžetski problem Srbije >

Ples oko državne kase

Privreda ne može izdržati veće opterećenje, jer milion sto pedeset hiljada zaposlenih u privredi trenutno finansiraju 700.000 socijalnih slučajeva, 1,6 miliona penzionera i pune budžet iz kojeg se isplaćuju plate za još 690.000 zaposlenih u državnoj upravi, javnom sektoru i gubitaškim javnim preduzećima

Kada je pre nekoliko dana obelodanjen podatak da je budžetski deficit Srbije na polugodištu dostigao 52,4 milijarde dinara, a da je prema rebalansu budžeta sa kraja prošle godine i prema martovskom sporazumu sa MMF-om za celu 2009. godinu predviđen budžetski deficit od 70 milijardi dinara, postalo je jasno da će ovogodišnja finansijska politika morati hitno da se menja, jer na vidiku nije nikakav porast budžetskih prihoda uz vladajući fiskalni mehanizam i tekuća privredna kretanja.

Budžetski problem postaje akutniji tim pre što je najavljeno da misija MMF-a treba već krajem avgusta da dođe u "kontrolnu posetu" Beogradu, kako bi proverila kako se sprovodi "fiskalno prilagođavanje" (od 90 milijardi dinara), da bi se ovogodišnji budžetski deficit održao na granici od tri odsto očekivanog bruto društvenog proizvoda, za koji se, opet, procenjivalo da će biti za tri odsto manji nego prošle godine. Problem je što će na kraju ove teške godine BDP Srbije verovatno pasti više (procene se kreću između pet i 5,5 odsto), a što održivi budžetski deficit u tom BDP-u neće biti manji od 4,5 odsto. A ni to, čini se, neće biti lako postići, jer opet treba pronaći nekih 30-40 milijardi ili na prihodnoj ili na rashodnoj strani.

MINISTARSKA PROCENA: Iz tih razloga, tačnije rečeno, misija MMF-a dolazi u Beograd da sa Vladom Srbije revidira sporazum od 26. marta ove godine, pošto je svima jasno da je kriza pogodila čitav Balkan teže nego što se to ranije očekivalo. Uostalom i sama ministarka finansija Diana Dragutinović je na konferenciji za novinare (24. jula) iznela procenu da bi deficit državnog budžeta do kraja godine mogao da naraste na 110-115 milijardi dinara. U MAT-u, publikaciji Ekonomskog instituta u Beogradu (urednik Stojan Stamenković), iznete su i nešto lošije prognoze (u različitim varijantama) koje očekivani ovogodišnji budžetski deficit pretežno dimenzionišu na 140-150 milijardi dinara. Naravno, očekivani deficit državne kase raste zato što realni budžetski prihodi padaju trostruko brže od pada državne potrošnje (oko minus 15, prema minus pet odsto).

Na spomenutoj konferenciji za novinare ministarka Diana Dragutinović čini se da je pokušala nemoguće – da spoji umirujuću izjavu ("niko ne treba da brine, pare za budžetsku potrošnju su obezbeđene"), sa gorkim činjenicama o kontinuiranom padu budžetskih prihoda i sa najavom novog poreza na plate, sličnom onom "solidarnom" koji je bio u igri na početku ove godine – kako bi se rupa u državnoj kasi delimično zajazila. Tu izjavu o novom porezu na plate u potonjim danima su "objašnjavali", "ublažavali", "demantovali" i indirektno "umanjivali" i državni sekretar Slobodan Ilić, i premijer Mirko Cvetković, i potpredsednik Božidar Đelić. Jer, očigledno je reč o izjavi sa širokim političkim posledicama, a toga, izgleda, nije svesna naša mlada ministarka.

Naime, pojednostavljeno, izveštaj o spomenutom razgovoru ministarke Dragutinović sa novinarima, sabijen u jednu rečenicu, građani Srbije mogli su da shvate samo ovako: državna kasa je prazna, ali ne brinite, pare su obezbeđene, jer ćemo ih od vas sakupiti.

Samo pažljiviji (i neposredni) slušalac bi ministarku Dragutinović, verovatno, mogao da razume na nešto racionalniji način. Na primer ovako: imamo problema sa prikupljanjem budžetskih prihoda, ali istovremeno imamo signale da će MMF i Evropska komisija podržati našu državnu potrošnju, što ne znači da od građana Srbije oni neće tražiti dodatne žrtve, kako u našoj ludoj konzervativnoj "komunikologiji" treba razumeti reforme.

Ova hipoteza zasniva se na najavi da će MMF dozvoliti zaduživanje države kod Narodne banke Srbije na račun već dostavljene kreditne pomoći po stend baj aranžmanu od 800 miliona evra (u okviru ukupne pomoći od tri milijarde evra) i na potonjoj informaciji da je Evropska komisija dala donaciju od 100 miliona evra za podršku državnom budžetu Srbije, od čega bi 50 miliona evra bilo uplaćeno već na jesen. I jedno i drugo biće, naravno, uslovljeno i izvesnim potezima koji bi doista išli u pravcu "fiskalnog prilagođavanja", to jest smanjivanja javne potrošnje i povećanja javnih prihoda, pa, eventualno i putem nekog dodatnog oporezivanja plata (porez na dohodak ili kapital) ili nameta na ukupnu potrošnju (povećanje PDV-a) ili nekako drugačije (ubrzanom privatizacijom javnog sektora ili dodatnim zaduživanjem na račun novih generacija).

PREMIJEROVA PROCENA: Ministarka Diana Dragutinović je u "preuranjenoj" izjavi najavila da razmišlja da uvede neku vrstu dvojnog oporezivanja plata u poslovnom sektoru – a granica bi bila mesečna zarada od 40.000 dinara. Onima koji primaju manje od 40.000 dinara mesečno (550.000, to jest oko polovina zaposlenih u privredi) porez bi se nešto smanjio, a onima koji primaju više (545.000 zaposlenih u privredi) nešto povećao, pa bi se iz ovog izvora namaknulo oko 12 milijardi dinara. Čak je spominjano da bi za one sa malim platama stopa bila deset (na plate iznad 9000 dinara), a za one druge 20 odsto (sada je stopa jedinstvena, 12 odsto, na plate iznad 5000 dinara).

Kasnije je državni sekretar Ilić rekao da stope još nisu precizirane, a premijer Cvetković je dodao da neće biti dodatnih nameta prema građanima, to jest da neće biti povećan PDV, a da novi poreski zakoni "još nisu dogovoreni i usaglašeni", što opet malo šta objašnjava. Sve u svemu, ako su u prvom koraku žrtve fiskalnog prilagođavanja (pet odsto na velike plate) bili samo zaposleni u državnom sektoru, sada se najavljuje korak ka "izdašnijem" resursu – svim drugim zaposlenima, ako se vladajuća koalicija i njeni partneri u društvu ne dogovore i usaglase drugačije (ako, na primer, nisu u planu izbori zbog "Kurira").

Zanimljivo je da je otpor prema ovoj ideji automatski i promptno ujedinio Uniju poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost", pa su čelnici ovih organizacija, Stevan Avramović, Ljubisav Orbović i Branislav Čanak odmah (30. jula) uputili premijeru Mirku Cvetkoviću pismo u kojem odbijaju i povećanje PDV-a i povećanje poreza na zarade. Kako piše novosadski "Dnevnik" (od 31. jula), Stevan Avramović je naglasio da "privreda ne može izdržati veće opterećenje, jer milion sto pedeset hiljada zaposlenih u privredi trenutno finansiraju 700.000 socijalnih slučajeva, 1,6 miliona penzionera i pune budžet iz kojeg se isplaćuju plate za još 690.000 zaposlenih u državnoj upravi, javnom sektoru i gubitaškim javnim preduzećima" (doista fantastično, od 590 srpskih javnih preduzeća, 580 posluju sa gubitkom – to je posledica stranačkog upravljanja ovim firmama).

Ako se malo izmaknemo od ovih "prvih čarki" oko pitanja ko će da plati "postojeće stanje" uprkos krizi, vidimo da stranke vladajuće grupe (a ni opozicija) nemaju naročito sveže ideje o tome kako da se u suštini ne suviše visoka javna potrošnja uglavi u još mnogo skromniju srpsku privredu, koja već 20 godina ne mrda napred. Jer policija, vojska i diplomatija ostaju "nedodirljive", što zbog unutrašnjeg odnosa snaga u državi i u Vladi, što zbog spektakularno pretenciozne spoljnopolitičke strategije. Ili je zapravo reč o političkoj nemoći da se Srbija makne s mesta u bilo kom pravcu. SVE dok "nacionalno okupljanje" oko državnog budžeta ima ko da plati.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Komšije na sličnim mukama

Finansijsku politiku Srbije u kriznoj svetskoj godini, politiku tandema Cvetković–Dragutinović, vredno bi bilo opisati tri puta (da parafraziramo Lihtenberga): jednom kao veliki prijatelj, drugi put kao neprijatelj, a treći put onako kako bi to istina iziskivala. Hajde da to pokušamo kao prijatelj. U tom smislu, nudi nam se upoređenje sa zemljama u okruženju.

Dakle, sa gledišta prijateljskog ocenjivanja, Vlada Srbije je za razliku od zemalja u komšiluku zasad uspela da plate i ove krizne godine zadrže realni rast od jedan do dva odsto (Slovenci su, na primer, prosečnu platu od 980 evra morali da spuste na 900 evra) i da održi predizborno obećanje o povećanju penzija (koje su u novembru prošle godine povećane za 14 odsto). Uza sve to Hrvati su sa prosečnom platom od 690 evra (u Srbiji 330 evra) već doneli paket dodatnog oporezivanja plata i povećanja PDV na 23 odsto (on je u Srbiji za većinu robe 18 odsto).

Zatim, Vlada Srbije je uspela da obezbedi solidan sporazum sa MMF-om, ali ne bolji od njegovog sporazuma sa BiH i sa Rumunijom (dozvoljeni budžetski deficiti u ovim zemljama su minus osam odsto BDP-a i minus 4,1 odsto BDP-a, respektivno, ali će verovatno i tamo ti okviri biti probijeni). Pri tome, državna likvidnost prema spoljnim zaduženjima je u Srbiji bolja nego kod Hrvata i Rumuna (ali je unutrašnja katastrofalna), a spoljni dug zemlje je relativno manji. Čak bi se moglo reći da Srbija ove godine može da očekuje manji pad BDP-a od većine drugih zemalja na Balkanu (izuzimajući Crnu Goru i Albaniju), čak ako on i preskoči minus pet odsto (Slovenija minus 8,5 odsto, Hrvatska minus sedam odsto itd.).

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net