Intervju – Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova >

Proboj na tri fronta

Ušli smo u period u kome je naša razlika po pitanju budućeg statusa sa zemljama koje su priznale Kosovo legitimizovana

Vuk Jeremić dve trećine vremena "na očaj svoje porodice" provodi izvan zemlje. Ministar pokušava da u delo sprovode tri spoljnopolitička prioriteta srpske vlade: Ubrzanje evropskih integracija, očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje i poboljšanje regionalne saradnje. U utorak je odleteo za Azerbejdžan i objašnjava zbog čega je, na primer, baš ta zemlja značajna za Srbiju u "spoljnopolitičkoj svetskoj areni". Azerbejdžan snažno podržava politiku Srbije prema Kosovu, kaže ministar, Baku je podneo i pravni podnesak Međunarodnom sudu pravde koji Srbiji potpuno ide naruku. Njihov glavni motiv je, naravno, paralelizam kada je u pitanju Nagorno Karabah. Azerbejdžan je muslimanska zemlja, aktivan član Islamske konferencije i jedna od država koje su se najviše založile da bude izmenjena rezolucija Saudijske Arabije predstavljene u Damasku, a koja je trebalo da pozove muslimanski svet na priznanje Kosova. Ministar odgovara na pitanja kako napreduje inicijativa Srbije za nepriznavanje nezavisnosti Kosova, da li je politika "i Kosovo i Evropa" zaista realna, i kakav je stav Beograda o najnovijim događanjima u Bosni i Hercegovini

"VREME": Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini iskoristio je svoje pravo veta i stavio van snage zaključke parlamenta Republike Srpske o prenošenju nadležnosti sa entiteta na centralnu državu. Kakav je stav Srbije kao potpisnice Dejtonskog sporazuma o tome?

VUK JEREMIĆ: Principijelni stav Srbije je da ne želimo da se mešamo u unutrašnju politiku bilo koje zemlje, a BiH je susedna, nezavisna država. Kao potpisnici i garanti Dejtonskog sporazuma ostajemo privrženi dejtonskoj Bosni. Mi verujemo, međutim, da bi bilo dobro da se demokratsko društvo što pre razvije do te mere da više nema potrebe za funkcijom u okviru državne uprave BiH sa apsolutističkim ovlašćenjima i o kojoj se odlučuje u inostranstvu. Srbija svakako želi progresivnu budućnost za BiH, ali naprosto ne vidimo kako je jačanje demokratije moguće kada neko ima ovlašćenja da poništava odluke demokratski izabranog parlamenta. Mislim da ovaj potez visokog predstavnika nije doprineo stabilizaciji prilika u BiH. Nadam se da će svi činioci Dejtonskog sporazuma u bliskoj budućnosti doći do zajedničkog zaključka da je nakon 15 godina vladavine visokih predstavnika u BiH došlo vreme da se uspostavi puna demokratija. Svi mi želimo evropsku budućnost BiH – i njeni građani i Srbija i međunarodna zajednica, i mislim da će se ona mnogo pre ostvariti ukoliko se prema njoj krene uspostavljanjem demokratskog principa odlučivanja.

Da li je za vreme boravka američkog potpredsednika Džozefa Bajdena bilo reči o tome da će se SAD aktivnije uključiti u politiku u BiH?

Mnogo više je prilikom posete gospodina Bajdena bilo reči o odnosima Srbije i SAD i strateškim pitanjima vezanim za integraciju celog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju što SAD, bez sumnje, snažno podržavaju. Kada je reč o BiH, u strateškom smislu nema razlika između stavova Beograda i Vašingtona. Svi se zalažemo za suverenitet i teritorijalni integritet BiH i njenu evropsku budućnost. Određene razlike postoje gledano na to koji je najbrži put do ostvarenja tih ciljeva. Nastavićemo zajedničke napore da se oni ostvare.

Bilo je reči o tome da bi Savet ministara EU prošle nedelje mogao da razmatra deblokadu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. Zašto je to pitanje skinuto sa dnevnog reda?

Postoji snažan otpor jedne zemlje članice EU po pitanju odmrzavanja sporazuma...

Mislite na Holandiju?

Svi znamo koja je to zemlja koja se odlučno suprotstavlja odmrzavanju sporazuma. Institucionalno uređenje EU svakoj zemlji članici kod ovakvih pitanja daje pravo veta. Na našu veliku žalost, jedna zemlja taj veto u našem slučaju koristi. Ova stvar ima izraženu unutrašnjopolitičku dimenziju u toj zemlji, i to je glavni razlog njihovog otpora i pored izuzetno velikog pritiska ostalih članica EU da se taj stav promeni. I pored toga mislim da možemo da budemo izuzetno zadovoljni događajima od prethodne nedelje kada je reč o evropskim integracijama, jer je Savet ministara EU dao ovlašćenje Evropskoj komisiji da pokrene proces ukidanja viza za građane Srbije. Mislim da možemo biti izuzetno zadovoljni i kada je reč o drugim spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, koji su, pored evropskih integracija, odbrana teritorijalne celovitosti diplomatskim sredstvima i dobra regionalna saradnja. Ova nedelja je pokazala da je Srbija u stanju da se nosi sa izazovima na sva tri najvažnija spoljnopolitička fronta. Dakle, pored odluke o liberalizaciji viznog režima sa EU, imali smo po nas veoma uspešnu sednicu Saveta bezbednosti UN-a, a sastanak na vrhu u Novom Sadu je pokazao da je Srbija lider regiona. Bilo je oštrih kritika na račun diplomatije, da su tako definisana tri prioriteta spoljne politike u koliziji jedan sa drugim i da ih naprosto nije moguće ostvariti. Mislim da su događaji od prethodne nedelje opovrgli takve tvrdnje.

Šta Srbija još konkretno treba da uradi bi se ukinule vize za njene građane?

Pred nama je implementacija već usaglašenih tehničkih rešenja oko kojih smo se mesecima dogovarali. Timovi eksperata EU posetiće nas u nekoliko navrata da bi se uverili da sistem funkcioniše kako treba.

Znači da je rešen i problem sa Kosovom u okviru sporazuma o liberalizaciji viznog režima sa Srbijom?

Svi problemi su rešeni.

A kako je rešen problem sa građanima Srbije albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu. Sa stanovišta većine zemalja EU, građani Kosova su u Srbiji stranci i na njih se ne odnosi vizna liberalizacija, a sa stanovišta Srbije, oni bi trebalo, ako hoće, da dobiju srpski pasoš.

Svaki građanin Srbije je po Ustavu jednak i mora imati jednaka prava. Teritorija Srbije je isto tako definisana Ustavom, i svi građani koji žive na toj teritoriji imaju pravo na dobijanje putne isprave. Činjenica je da na jednom delu teritorije Srbije imamo poseban režim uprave koji je predviđen Rezolucijom 1244 UN-a, koji realno stvari komplikuje s obzirom na to da je administrativni kapacitet Republike Srbije na tom delu sužen, zbog čega je neophodno vršiti dodatne bezbednosne provere. Dogovoreni mehanizmi provera za građane koji žive na tom delu teritorije Srbije i ta rešenja zadovoljila su kriterijume evropskih eksperata.

Što znači da će bezbednosne mere biti toliko obimne i komplikovane da građani Srbije albanske nacionalisti sa prebivalištem na Kosovu neće moći da dobiju srpske pasoše?

Bezbednosne mere biće adekvatne i u skladu sa bezbednosnim prilikama koje vladaju na tom delu teritorije Srbije.

Koji su najvažniji zaključci sastanka šefova država i vlada u Novom Sadu?

Održavanje Novosadskog samita je potvrda regionalnog uticaja koji ima Srbija, a što potvrđuje i prisustvo velikog broja državnika. Glavni zaključak je da zajednička evropska budućnost čitavog Balkana nema alternativu, te da ćemo svi zajedno učiniti sve da je ostvarimo. Tu postoji potpuno jedinstvo, integracija Balkana u Evropu je centralni strateški prioritet.

Zbog čega predsednik Albanije nije došao?

Nismo dobili zvanično obrazloženje.

Kako napreduje politika Srbije po pitanju odbrane njenog teritorijalnog integriteta?

Do sada je 60 od 192 države članice UN-a priznalo Kosovo. Mislim da je broj priznanja daleko manji nego što je to iko mogao da očekuje u trenutku kada su prištinske vlasti kršeći međunarodno pravo proglasile nezavisnost. Diplomatski napori Srbije su doneli rezultate. Jedan od ključnih elemenata naše strategije je otvaranje procesa pred Međunarodnim sudom pravde. Naša energija, upornost i sveprisutnost gde god se diskutovalo o Kosovu, predstavljanje našeg viđenja stvari i potencijalnih opasnosti koje leže u legitimizaciji proglašenja nezavisnosti Kosova doneli su rezultate. I pored toga što neke od najuticajnijih zemalja konstantno vrše pritisak na države širom sveta da promene svoj stav, značajna većina i dalje poštuje teritorijalni integritet Srbije.

A da li se i na vas kao ministra spoljnih poslova Srbije vrši pritisak?

U početku je to bio slučaj, više ne. Mi smo legitimizirali našu poziciju. Opredelili smo se isključivo za miroljubiva, dakle diplomatska i pravna sredstva. Pokazali smo da našim postupcima učvršćujemo stabilnost na Balkanu i time se izborili za pravo na različit politički stav po pitanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

A da li imate utisak da ste počeli da iritirate svoje kolege iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova?

U međunarodnim odnosima ima veoma malo prostora za lična osećanja. Mogu da razumem da ovakav stav Srbije ne odgovara državama koje su priznale Kosovo, kao ni činjenica da je Srbija uspela da uspori i ozbiljno dovede u pitanje proces, uslovno rečeno, legitimizacije jednostrano proglašene nezavisnosti. To razumljivo ne izaziva oduševljenje kod onih koji se zalažu za suprotno. Ali način na koji je to Srbija radila bio je takav da objektivno niko ništa nije mogao da joj zameri. Mi nismo, tako da kažem, napravili nijedan prestup. Zato smo i uspeli da nastavimo saradnju po svim drugim pitanjima koja donosi rezultate i u EU i u regionu. Ušli smo u period u kome je naša razlika po pitanju budućeg statusa sa zemljama koje su priznale Kosovo legitimizovana.

A da li vi zaista mislite da Srbija može da postane punopravna članica EU a da ne prizna Kosovo, koje je priznala ogromna većina članica, a sve one imaju pravo veta?

Srbija sasvim sigurno neće priznati Kosovo ni pod kakvim uslovima. S druge strane, Srbija će postati članica EU, kao i sve druge države Zapadnog Balkana. Ne kažem da će biti lako ostvariti taj cilj, ali verujem da ćemo uspeti.

Da li možete da mi objasnite na čemu zasnivate svoj optimizam? Zašto bi 22 članice EU prihvatile Srbiju kao punopravnog partnera, kada se njen stav razlikuje po jednom od osnovnih pitanja, a to su državne granice unutar Evrope? Zašto bi EU sa svim svojim problemima uvezla jedan regionalni problem u svoje institucije?

Pre svega, mislim da ćemo rešiti pitanje budućeg statusa Kosova pre pristupanja EU, imajući u vidu očekivanu dinamiku ovog procesa. Očekujem da ćemo do za sve prihvatljivog rešenja za budući status Kosova doći nakon izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde.

A da bi rešenje za Srbiju bilo prihvatljivo, potrebno je da građani Kosova albanske nacionalnosti kažu da nisu bili u pravu po pitanju nezavisnosti i da prihvate Srbiju kao svoju državu.

Verujemo da će Međunarodni sud pravde doći do zaključka da je u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova došlo do kršenja međunarodnog prava. U tom slučaju, Priština će se naći u "bestežinskom stanju", jer neće biti novih priznanja. Nakon takve odluke sasvim sigurno Kosovo neće moći da postane član niti jedne međunarodne organizacije. Iz tog stanja Priština može da izađe samo kroz dijalog sa Beogradom. Ne želim da prejudiciram kakvo bi moglo da bude konačno rešenje za budući status Pokrajine. Prethodni pregovori su propali zbog toga što je unapred proglašen ishod pregovaračkog procesa i što su Albanci jednostavno čekali da prođe rok zacrtan za okončanje pregovora, s obzirom na to da im je rečeno da će nakon toga moći da proglase nezavisnost koju će priznati velike države. Mi se zalažemo za obnovu pregovaračkog procesa u kome bi obe strane imale jednako jak motiv za njegovo uspešno okončanje, tj. postizanje kompromisnog rešenja. Nakon što posle odluke Međunarodnog suda pravde Priština dođe u "bestežinsko stanje", i oni će konačno imati motiv da se postigne dogovor.

Vi govorite o obnovi dijaloga između Beograda i Prištine. Da li Vlada Srbije danas ima kontakt sa vlastima u Prištini?

U ovom trenutku ne. Ali očekujem da će do tog kontakta doći nakon presude Međunarodnog suda pravde.

Gospodine ministre, da li ste vi po prirodi optimista?

Da. Odavno bih već digao ruke od svega da nisam optimista.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net