Letovanje u Beogradu

Da je letovanje dobro, imali bi ga i Japanci. Trebalo je da Jugoslavija bude dovedena do ivice građanskog rata, pa da shvatimo koliko je bolje i lepše godišnji odmor – kad već moramo – provesti u „mestu prebivališta“, kako se to zvanično zove. Sanjajući cele godine smaragdno more, polugole Švabice i zubaca na gradele, ne vidimo u kakvim lepim gradovima živimo. Beograd je, na primer, prepun lepih žea i sjajnih ljudi; treba ih samo potražiti. Beograd je i lep grad, makar samo leti i samo noću. Predlažemo, dakle, letovanje u Beogradu, tridesetak divnih i opojnih letnjih noći.

Počinjemo od buđenja u sumrak, jer je jedini način da se u beogradskom letu uživa – spavanje danju, iza spuštenih roletni. Kad se istuširate, dobro je popiti kafu u jednom od lokalnih kafića koji imaju „zadnju sobu“, gde je sveže. Uopšte uzevši, valja se držati svog kraja; jedino tako možete da otkrijete komšijski život na ćošku i u „kraju“ i da vidite šta ste do sada propuštali. Otkrićete da je beogradske periferija (tu se Novi Beograd ne računa) jedna velika porodica; duhovita i ironična, odana i puna ljubavi.

Centar grada, takođe, ima takve oaze, čim se odmaknete od glavnih arterija grada. Lokalne kafane i kafići, zanatski i trgovački centri, parkovi i ćoškovi Beograda pružaju mnogo bolji provod od bilo kakvog turizma. Ali, da biste se kvalifikovali za takvo uživanje, prvo treba da se kvalifikujete za ljudsko biće po beogradskim ćoškovima i komšijskim merilima. To znači da ste završili prvi i drugi stepen škole života: školu ulice i školu kafane. Prevedeno u termine balkanske etike, škola ulice je „junaštvo“, a škola kafane „čojstvo“. Reč je o moralnom kodeksu i kodeksu časti koji je strog kao Bušido i – začudo – na izvestan način konfučijanski. U praksi, reč je o pristojnosti i moralnom integritetu, dostojanstvu i hrabrosti; o vrlinama koje se kod ljudskog bića podrazumevaju.

Pošto smo to razjasnili, idemo dalje. Čim padne mrak i dune svež vetrić, valja otići u baštu „Madere“ na hladan špricer ili pivo i lagani obrok. Ima još bašti istog kvaliteta: „Lipov lad“, „Grafičar“, Klub književnika (ako možete da podnesete društvo), „Beli bagrem“ na Zvezdari, Gardoš u Zemunu, „Venecija“ naročito. Ako ćete na reku, svi splavovi su dobri, mada su neki skupi, a na nekima se tu i tamo puca. Kafana na špicu Ade Međice je naročito dobra. U slučaju sedenja napolju, ne zaboravite da su tokom dana ogladneli i beogradski komarci, zveri koje Lorens Darel („Esprit de Corps“) zove „panslavenska čudovišta koja mogu da piju krv kroz pantalone i gaće“. Zato treba voditi sa sobom žene i devojke koje imaju lepu i tanku kožu: komarci će jesti njih. Na splavovima možete da sedite uglavnom do zore; sveže je, reka miriše i teče, a komarci se ubrzo zasite. Iz kafanskih bašti će vas u jednom trenutku izbaciti (oko jedan iza ponoći), što je vandalizam, ali nema leka.

Za ostatak – i desert – uživanja u beogradskoj noći ostaju kiosci, oni koji rade 24 sata. Dva su najbolja i tipična: „Kiss-Kiss“ na Južnom bulevaru (koji samo informbirovci zovu neprirodnim imenom „Bulevar Crvene armije“) i bezimeni, ali sjajni kiosk na uglu Jovanove i 7. jula. U letnjoj noći tamo ćete se osećati kao u Venice Beachu u Los Anđelesu: skuplja se neki strašno pristojan svet koji celu noć sedi i priča o svemu osim o politici. Povremeno ućute, a neko kaže „ala lepo cirkamo“. I tako se lepo cirka dok smrdljivo nebo Beograda ne posivi od zore koja, što se njih tiče, i nije morala da svane. U tim kioscima ima prijatnih iznenađenja: dobra strana piva u konzervi, viski i ostala pića u Jovanovoj, odlične kobasice na Južnom bulevaru. Ostali kiosci po gradu koji rade skroz imaju svoje različite kvalitete. Ako hoćete da znate šta se po Beogradu zbiva, budite oko Autokomande; tu se skupljaju taksisti sa radio-vezom i noćne patrole milicije. Taj drugi deo vaše beogradske noći treba posvetiti ljudima: ako se pristojno ponašate i gledate svoja posla, dobićete izvod iz života pravog Beograda: pravi lokalni mangupi, simpatični polusvet, razne noćne ptice pričaće za vaše uši o životu; čućete autentičnu filozofiju ulice, Život iz prve ruke. Toga nema u knjigama i TV-serijama. Saznaćete šta omladina stvarno misli, videćete zašto je Beograd velegrad. To danju teško možete: tek kad kulovi odu na spavanje u razne Kaluđerice i slična mesta, Beograd izlazi na ulicu.

Kad svane, dobro je približiti se pijačnim kafanama kao što su „Zmajko“, „Kalenić“ i slična mesta, koliko da vidite šta misli i radi čuveni narod. A ujutro, zavisno od toga kad počinje radno vreme u vašoj firmi, sedite u obližnju kafanu i dobacujete kolegama s posla, onako sanjivim i bunovnim. „Šumatovac“ je zgodan do pola deset pre podne. A onda – kući u krevet.

Kome nije do kafane, može da šeta gradom, a jedan od boljih provoda je vožnja biciklom cele noći. Nećete verovati, ali u beogradskoj letnjoj noći pevaju slavuju da je to milina. Ne treba naglašavati da su razni bazeni, jezero na Adi i slično zabava za decu; takvu gungulu i gnjavažu imate i u Baškoj Vodi. Ako vam nije ni do čega, idite na kej kod Ušća, lezite na toplu kamenu ogradu i slušajte reku. Besplatno je i lepše je.