Svedočenja iz Crne Reke

Kada je cimerima koji su ga maltretirali pokazao srednji prst, A. C. je kažnjen najpre šutiranjem, a potom i tako što je po tabanima dobio pedesetak udaraca vodovodnom cevi od pola cola. Iako sutradan nije mogao da hoda, a imao je i dva slomljena prsta, sagovornik “Vremena” i bivši štićenik Duhovno rehabilitacionog centra u Crnoj Reci ni slutio nije da se kazna time ne završava.

Finalna epizoda dogodila se tek pošto je Centar posetio upravnik Branislav Peranović. “Nedelju dana posle batinanja, opet me tuku Branislav i još njih trojica-četvorica. Padao sam na svaki peti udarac, posle sam trnuo, ustajao, a oni su nastavljali. Na kraju sam se usrao. Poslali su me u WC, pa su me posle i pustili.

Branislav mi kaže: ‘Gubi mi se s očiju, đubre, govno jedno.’

Ja mu odgovaram: ‘Hvala, oče.’”

Iako danima pokušava da opere ruke i uporno ponavlja kako je tokom batinanja prikazanog na video-snimku “bilo prekoračenja odgovornosti”, Branislav Peranović glavna je ličnost ne samo ove već svih priča bivših štićenika Crne Reke. Pre svega, kao najtalentovaniji batinaš. “Nekada te za prekršaj bije samo upravnik Keba, onaj sa snimka. Nekada samo Branislav. Nekada i upravnik, i Branislav kada dođe. Tačno je ono što priča da samo ponekad bije, ali to je zato što je samo ponekad tu. Ipak, kada bi mi dali da biram da li hoću da me bije Keba pola sata ili Branislav 20 minuta, ja bih izabrao Kebu. Ovaj ima više iskustva, ima tehniku”, kaže B. D.

Saglasni s ovakvom ocenom, drugi svedoci navode da je, za razliku od ostalih batinaša, otac Branislav prilično kreativan: štićenike je po tabanima tukao pendrekom ili antenom s automobila, ponekad “nije birao sredstva za mlaćenje”, simultano je primenjivao “šamaranje, pesnice, laktove, kolena i ašove”, a pokazivao je i začuđujuću snagu. Navodno, samo se njemu dešavalo da već posle pet udaraca po nečijoj zadnjici iskrivi metalni ašov koji je obavezan deo svake kaznene procedure. Pošto otac Branislav živi u Loznici, svaka njegova poseta Crnoj Reci (kao prihvatnom centru) ili odeljenjima u Cikotama, Dvorskoj ili Ceru, trauma je za sve koji se na tom mestu zateknu. “Kad Branislav dolazi, imaš utisak da nebo počinje da sivi, da crni, da odjednom zavlada muk. Čekaš, a ne znaš šta te čeka”…

Kompletan tekst sa ispovestima štićenika centra Crna Reka pročitajte u narednom izdanju nedeljnika „Vreme“.