POSLEDNJI U NIZU SKANDALA: Damir Dokić

Tenis i druge stvari >

Srbin veći od Svetog Save

Uprkos sportskom talentu i uspesima, Jelena Dokić i njeni nastupi na terenu odavno su u senci izjava i postupaka njenog oca, kao i svega što se u njenom okruženju zbiva. Hapšenje Damira Dokića i sočni napisi o arsenalu koji mu je nađen u kući, samo su jedna u nizu epizoda koje tu porodicu čine globalnom medijskom atrakcijom

Pravo je čudo što se još nijedan producent nije dosetio da s porodicom Dokić napravi interkontinentalni "rialiti šou". Takav poduhvat mnogo bi koštao, ali je sasvim izvesno da bi, posebno posle prošlonedeljnih dešavanja, po gledanosti prešišao i "Velikog brata" i "Svadbu za 48 sati". I do sada prebogata psihološkom dramom, tragičnim i tragikomičnim detaljima, politikom, nacionalizmom, kao i neuravnoteženošću svojih aktera, priča o Dokićima je 6. maja 2009. začinjena i do sada neviđenim elementom: zahvaljujući pretnjama osoblju australijske ambasade i činjenici da mu je u kući pronađen zavidan arsenal oružja, Damir Dokić završio je u zatvoru. Pažnja posvećena toj vesti bila je sasvim u skladu s dosadašnjim medijskim rejtinzima ove porodice, ali u svakom slučaju neuporedivo je veća od pažnje koju je zavredela vest da je Jelena Dokić u trenutku očevog hapšenja uspešno igrala na teniskom turniru u Bukureštu. To je, naravno, bilo i potpuno očekivano: uprkos sportskom talentu i uspesima, Jelena Dokić i njeni nastupi na terenu odavno su u senci izjava i postupaka njenog oca, kao i svega što se u njenom okruženju zbiva.

Jelena Dokić na terenu

GODINE (SKLADA): Damir i Ljiljana Dokić izbegli su 1991. iz Osijeka u Sombor. Osmogodišnja Jelena već je tada pokazala talenat, a somborski teniski tereni, isti oni na kojima je svojevremeno stasala Monika Seleš, biće odskočna daska kako za nju tako i za njene roditelje i brata. Zahvaljujući Jeleni i njenom reketu, Dokići su se već 1994. preselili u Australiju. Četiri godine kasnije, Jelena je zauzela prvo mesto na juniorskoj listi Svetske teniske federacije, a sve do 2002. njena karijera podrazumevala je pre svega uspehe. Zvanična biografija beleži da je više puta pobedila igračice koje su bile prve na WTA listi (Martinu Hingis 1999, Kim Klajsters 2003, Venus Vilijams, 2000), dok joj se u najznačajnija dostignuća ubrajaju polufinale Vimbldona 2000, borba za bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju (tada je izgubila od Monike Seleš) i nekoliko finala prestižnih svetskih turnira. Posle pet osvojenih turnira – na svim podlogama, što nije baš tako čest slučaj u tenisu – Jelena je tokom 2002. zauzela četvrto mesto na WTA listi, što joj je i najviši plasman u karijeri.

Izbacivanje s Vimbldona

U to vreme, međutim, Dokići su već naširoko poznati po stvarima koje suštinski nemaju veze s tenisom. Tokom turnira u Edgbastonu 1999, Jelenin otac Damir izbačen je s tribina jer je bio pijan i previše glasan. Pošto je izbačen, Damir je svoj performans nastavio ispred stadiona, tako što je legao na ulicu i zaustavljao saobraćaj. Malo kasnije, na Otvorenom prvenstvu Australije 2000, potukao se s jednim snimateljem, da bi u junu iste godine bio izbačen s turnira u Vimbldonu. Tom prilikom pocepao je englesku zastavu i polomio mobilni telefon novinara koji je pratio turnir. Veliko Damirovo finale zabeleženo je na Otvorenom prvenstvu Amerike, takođe 2000: pošto mu je za porciju lososa na terenima naplaćeno (po njegovom mišljenju preteranih) 10 dolara, počeo je da vređa osoblje i postao agresivan prema obezbeđenju. Skandal je završen tako što je Damir s turnira izbačen, a dobio je i šestomesečnu zabranu prisustva na bilo kojem WTA takmičenju.

Potez koji će ipak obeležiti Jeleninu karijeru, a na duže staze i njene odnose s porodicom, povučen je u januaru 2001, kada je Damir optužio organizatore Otvorenog prvenstva Australije ni manje ni više nego za – nameštaljku. Pošto je žrebom odlučeno da se Jelena na samom početku turnira bori s Lindsi Devenport, kao najtežom protivnicom i tada jednom od vodećih igračica sveta, Dokićevi su istakli da je žreb namešten na Jeleninu štetu i insistirali da ona ubuduće nastupa pod jugoslovenskom zastavom. Ističući da mu je ćerka plakala posle žreba, Damir je objasnio da se "Jelena oseća izneverenom", da će "od sada igrati za Jugoslaviju" i da "posle ovog žreba, mi ovde više nemamo šta da tražimo". Odmah posle turnira, Dokići se sele u SAD, a zatim se vraćaju i u Srbiju.

NAJVEĆA GREŠKA: Povratak Jelene Dokić u Jugoslaviju/Srbiju

Skoro deceniju posle toga, u januaru 2009, Jelenina majka Ljiljana reći će u intervjuu za australijsku televiziju da je ta selidba bila "možda najveća greška koju smo ikada napravili". Imajući u vidu šta se u međuvremenu s porodicom dogodilo, takva ocena više je nego tačna. Potonji događaji pokazaće ipak da Dokići, pre svega Jelena i Damir, skoro ništa nisu naučili iz tog iskustva.

NEMIR I STRAST: Prvu godinu u kojoj je igrala kao predstavnica Jugoslavije, Dokićeva uspešno završava – titula na Otvorenom prvenstvu Italije, finale Rolan Garosa u konkurenciji parova, titule u Tokiju i Kremlju i, konačno, osmo mesto na WTA listi. Tokom 2002, nastavlja da ređa uspehe, postaje četvrta teniserka sveta, ali sukobi s Damirom tada počinju da privlače veću pažnju od njenih uspeha. Po svemu sudeći, glavni uzrok za tu situaciju bio je taj što je Jelena našla dečka. Pošto se zaljubila u vozača Formule 1 Enrikea Benoldija, Jelena je sve više vremena provodila s njim i roditeljima zabranila uvid u svoje finansije. Sasvim očekivano, to je izazivalo Damirov bes. Iako je do tada uporno ponavljala da joj podrška porodice mnogo znači, teniserka se na turniru u Filderštatu u oktobru 2002. čak i javno posvađala s roditeljima.

Nekoliko dana posle toga, mediji su objavili vest koja je zvučala neverovatno: Jelena je od organizatora Otvorenog prvenstva Australije zatražila da njenim roditeljima uskrate akreditaciju. U prevodu, to je značilo da Damir i Ljiljana mogu da kupe kartu kao i svi drugi posetioci, ali da neće imati pristup u deo za igrače i njihove goste.

Do tok trenutka, Damir je u svojoj medijskoj biografiji imao već mnogo "bisera". Između ostalog, tvrdio je da su on i njegova ćerka najveći Srbi među Srbima, da je on veći Srbin od Svetog Save, kao i da bi Jelena trebalo da postane predsednica Teniskog saveza Jugoslavije. Megalomanski ispadi nisu bili samo verbalne prirode: Damir je tražio da mu se za potrebe izgradnje teniskih terena ustupi plac pored hotela "Jugoslavija", odbijanje nadležnih protumačio je kao politički sukob, da bi najavio kako će mu Vojislav Šešelj, kad pobedi, "podariti plac za terene i kuću". U antologiju gluposti upisane su i njegova tvrdnja da bi se ubio kad bi mu ćerka bila lezbejka, ocena da lezbejke vladaju ženskim tenisom, kao i teza da su neke teniske sudije nacisti.

Sve to, međutim, bilo je tek uvertira za ono što će se desiti pošto Jelena odluči da definitivno prekine veze s porodicom i ukine im "finansijsku pomoć". Tokom 2003. ona se zaljubila u Tina Bikića, brata svog trenera Borne, i preselila se u Zagreb. Mediji su od tog trenutka bili krcati informacijama o njenoj romansi, romantičnim ispovestima Damira i Ljiljane, apelima za pomirenje i sličnim sadržajima. Medijska zastupljenost bila je obrnuto proporcionalna onoj sportskoj: Jelena je sve ređe nastupala na turnirima i prilično oslabila rejting na WTA listi. Iduća, 2004. godina pokazaće da se dvadesetjednogodišnja Jelena ne snalazi baš najbolje i da ni sama ne zna na koju će stranu sveta da krene. Sredinom godine s porodicom se vratila u Srbiju, a navodi se kako je u pitanju bio pokušaj sređivanja porodičnih odnosa i mirenja s ocem. Do javnosti nije došlo previše podataka o ovom periodu, ali se konačno pokazalo da pomirenja nije bilo: Jelena se 2005. vratila u Australiju, nastupala kao predstavnica te zemlje, a Dokići su tvrdili kako ne znaju gde se ona nalazi. Ređali su se profesionalni neuspesi, promene trenera, ispadanje sa WTA liste i, konačno – povratak u Zagreb.

Za razliku od Jelene, koja očigledno nije bila u formi, tata Damir "blistao" je kao nikad. U januaru 2006. dao je intervju za "Kurir" u kojem je prikazao sav svoj verbalni dar. Između ostalog, tu je naveo kako su "Australijanci uz pomoć Hrvata Jeleni isprali mozak", ali i sledeće: "Australijanci su pogana nacija koja uživa da se sveti. Oni će vam dati kulena i kobasice na plus 40 stepeni, a onda vam neće dati vodu… Svoj život sam proćerdao, ali Jelenu ću da osvetim." Uz psovke upućene Australijancima i činjenicu da je odustao od namere da ubije "nekog Australijanca", istovremeno je objasnio da bi, da mu Rusi daju nuklearnu bombu, tu napravu "istog trenutka bacio na Sidnej". Nije se Damir zadržao samo na spoljnoj politici. Naprotiv. Osvrnuo se na regionalnu, ali i na lokalnu. Na pitanje o tome može li da vrati Jelenu u Srbiju, odgovorio je ovako: "Tu bitku sam izgubio. Katolički su je prevaspitali u vatikanskoj doktrini. Ona sada priča ustaški bolje od Stjepana Mesića, iako su joj te iste ustaše zaklale dedu. Videće Srbi iz Srbije da Damir Dokić nije ludak kada ovo priča, jer sam govorio da nećemo imati Kosovo za šest meseci, što će se, nažalost, i obistiniti."

Damir i policija, Fruška Gora

U međuvremenu, ko zna zbog čega sve, Dokići su se u periodu 2006–2009. definitivno rasuli na sve četiri strane sveta. Jelena je opet u Australiji. Damir se nastanio u Vrdniku, na Fruškoj gori, gde je napravio tri kuće i destileriju za proizvodnju rakije. Jelenina majka Ljiljana razvela se od supruga, uzela prezime Podnar i vratila se u Australiju, gde živi u skromnom pansionu. Brat Sava živi u Beogradu i jedini je u kontaktu sa svim članovima porodice.

(POLU)FINALE: Pokazavši neverovatnu upornost, Jelena se krajem 2008. i početkom ove godine bukvalno "vratila iz mrtvih" i sa dna svih teniskih rang-lista ponovo dospela među prvih sto najboljih igračica sveta. Međutim, kao i mnogo puta do sada, to joj nije bilo dovoljno. U ispovesti za magazin "Sport&Style", Jelena je ispričala da je na početku karijere trpela Damirovu torturu i da je zbog zlostavljanja napustila porodicu 2002. godine. "Bilo mi je gore nego bilo kojoj teniserki sa WTA liste, sigurna sam u to. Kad prođete kroz takve stvari, igranje tenisa postaje vrlo lako", izjavila je teniserka, ističući da joj je žao što od oca nije otišla ranije.

Reagujući na tu priču, Damir je za više ovdašnjih medija izjavio kako mu se dešavalo da udari Jelenu, ali da je to slučaj sa svim roditeljima. No, glavni verbalni napad sačuvao je ne za otuđenu ćerku, već za – Australiju. Besan zbog navodno netačnih navoda u australijskoj štampi, Damir je u prvim izjavama posle teksta u "Sport&Style" objasnio kako u kući ima više komada oružja koje je namenjeno Ambasadi Australije u Beogradu i kako će od te države tražiti dva miliona dolara odštete zato što su ga "prognali i rasturili mu porodicu".

Istu priču koju je 6. maja ispričao domaćim medijima, ponovio je i u telefonskom razgovoru sa službenicima australijske ambasade – uz pretnju da će "zoljom ubiti ambasadora", pozvao ih je da reaguju na neistinite napise i kazne novinare. Reakcija je bila očekivana: policija koja je došla u njegovu kuću u Vrdniku tu je pronašla dve bombe, sedam pušaka i pištolja, kao i obilje municije. Dokić je pritvoren, a tereti se za krivično delo ugrožavanja sigurnosti.

Događaje u Beogradu Jelena nije opširnije komentarisala, ali je po svemu sudeći ovo tek uvertira za verbalne duele u budućnosti. Napredak na WTA listi Jelena će svakako pokušati da proprati većom medijskom zastupljenošću, a tata Damir svakako neće ostati nem. Kao i svih ovih godina, biće tu i hleba i igara. U izobilju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Nevaljali komentator

Nevaljali komentator

(PORODIČNI BIZNIS: Đokovići)

Baš u vreme skandala u vezi s hapšenjem Damira Dokića, trendu kontroverznih teniskih očeva uspešno se priključio i Srđan Đoković. Dozvolu da RTS prenosi nedavni turnir u Beogradu, Srđan je, kao glavni organizator, uslovio promenom komentatora Javnog servisa – Nebojša Višković, koji važi za jednog od najboljih teniskih komentatora, odranije je u sukobu s tatom Đokovićem, jer se ovome navodno ne sviđa kako Višković navija za njegovog sina. Jednom je čak upao i u njegovu kabinu usred direktnog prenosa, iznerviran načinom na koji je komentator pratio meč Đoković–Nadal.

Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić pristao je na zadati uslov (navodno, uz mnogo opiranja), RTS je prenosio ono što je trebalo da prenosi, a Višković je najavio da odlazi iz RTS-a.

Za širu publiku, međutim, verovatno bi bili zanimljiviji detalji međusobnog odnosa tate i sina. Ćutljiviji mnogo više nego Dokići, oni o tom segmentu ne govore. Ali, pošto slika ponekad govori više od reči, finale turnira Serbia Open u Beogradu bilo je dovoljno rečito: u trenutku dok je loše igrao, Novak se okrenuo ka tribinama i svog oca zamolio da napusti teren. "Zlobna" kamera uhvatila je baš taj trenutak, Novakovu molbu mogli su da shvate čak i oni koji su nešto slabiji u čitanju s usana, a ostatak finala tate Srđana nije bilo u publici.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net