foto: m. milenković

Srbija protiv raka >

Suočavanje s bolešću

"Muški rakovi" su, bar medijski, nepravedno zapostavljeni

Osamdesetpetogodišnji penzioner iz Minhena Mihael F. osim brojnih potomaka ima i impresivnu anamnezu. U njoj, između ostalog, stoje i tri maligna tumora – grla, prostate i kože. Prvi mu je dijagnostikovan kada je imao 65 godina, drugi sa 70, a treći je otkriven kada je Mihael napunio 78 godina. Sva tri su – izlečena. Mihael F. nije izmišljena ličnost, nije usamljen primer i nije čudo medicine. On je živi dokaz da je rak izlečiv – kada se otkrije na vreme. Pomoglo mu je to što očigledno brine o svom zdravlju, što ide redovno na lekarske preglede, ima dobru penziju koja mu je omogućila kvalitetno lečenje i živi u zemlji u kojoj postoji dobar zdravstveni sistem.

U Srbiji se svake godine desetine hiljada ljudi suočavaju s borbom protiv raka. Sudeći po statističkim podacima, Srbija je među zemljama sa srednjim rizikom umiranja od malignih bolesti. Glavna prepreka efikasnijem lečenju je, pored nedovoljnih resursa i nedovoljno lekara obrazovanih za dijagnostikovanje i lečenje raka – nizak nivo svesti građana o brizi za svoje zdravlje.

EFIKASNOST: Ministarstvo zdravlja je pokrenulo Nacionalni program "Srbija protiv raka", program koji podrazumeva i dodatnu edukaciju lekara, ali i tri skrining programa kojima bi bilo omogućeno pravovremeno otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva. Zašto su odabrana baš ta tri skrining programa a ne, recimo, rano otkrivanje karcinoma pluća od kog se u Srbiji najviše umire? Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu i predsednik Republičke komisije za unapređivanje radiologije dr Nenad Borojević objašnjava za "Vreme" da je najznačajniji faktor prognoze određivanje stadijuma bolesti u kome ona može da se leči, jer je rano otkrivena bolest u visokom stepenu izlečiva. U tom smislu, sudeći po višedecenijskom iskustvu nekoliko evropskih zemalja, skrining programi za dojku, grlić materice i debelo crevo su dali dobre rezultate.

VAŽNO JE NA VREME DOĆI NA PREGLED: Dr Nenad Borojević

"Da bi program skrininga bio adekvatan, on mora biti sveobuhvatan, efikasan i jeftin", kaže dr Borojević. "Ako nije sveobuhvatan, ako je skup i ako nije efikasan, gubi smisao. Ne postoji efikasan način za skrining raka pluća, niti za skrining tumora mozga, zato što odnos između cene i uspeha ne ide u korist programa. To su ili preterano skupe ili slabo efikasne procedure, tako da bi se tim programom napravila veća šteta od koristi."

SUNCE I CIGARETE: Najveći bilans žrtava u Srbiji – nevezano za pol – beleži karcinom pluća. "To je jedan od najpodmuklijih malignih tumora, zato što veoma dugo može da postoji i da od sebe praktično ne daje nikakve znake i nikakve bitne smetnje", objašnjava dr Borojević. Njegovo otkrivanje je često povezano sa pojavom simptoma odmakle bolesti – kašalj, iskašljavanje sukrvice i gušenje. Kasno otkrivanje je i osnovni razlog što je uspeh lečenja kod karcinoma pluća mali, a samim tim i smrtnost velika. Postoji više vrsta karcinoma pluća, a od veličine i položaja tumora zavisi da li je pacijent podoban da se lečenje počne hirurškim putem, ili operaciji prethode terapija zračenja i hemioterapija.

Rak pluća ne nastaje na osnovu genetske predispozicije, kao što je to slučaj sa karcinomom dojke ili štitaste žlezde. Presudnu ulogu u njegovom nastanku imaju spoljašnji uticaji, a glavni je – dim cigarete.

Baš kao što dugotrajno izlaganje plućnog tkiva duvanskom dimu dovodi do raka pluća, izlaganje ultravioletnim zracima može da dovede do raka kože.

Krilaticu "ko se sunca krije, bolje da ga nije" zamenila su upozorenja o lošem uticaju preteranog izlaganja suncu i preporuke o adekvatnoj zaštiti. Međutim, dok neke svetske dive poput Madone, Nikol Kidman ili Gvinet Paltrou forsiraju aristokratsko beli ten, u Srbiji je sve više preplanulih i poznatih i anonimnih dama (u poslednje vreme i muškaraca, pa i političara) koje boju održavaju tokom cele godine, a biznis sa salonima lepote koji se ne otvaraju bez solarijuma prosto cveta. Ideja da je solarijum zdravija zamena za sunce ima smisla ukoliko se ne preteruje, upozoravaju stručnjaci i podsećaju da nisu svi jednako osetljivi na dejstvo ovih zraka. Ugroženije su osobe sa belim tenom i puno mladeža po koži.

Postoje dve velike grupe malignih tumora kože: karcinomi kože u užem smislu i karcinomi koji vode poreklo od pigmentnih ćelija koje se nalaze u koži. Ti drugi maligni tumori se zovu maligni melanomi. Iako su srodni po mestu nastanka, to su dve potpuno različite grupe malignih tumora. Karcinom kože se najčešće manifestuje kao rana, ranica ili bubuljica, obično manjih dimenzija i specifična je po tome što vlaži i ne zarasta. Maligni melanom liči na mladež koji se na neki način izmenio – ili je porastao ili postao tamniji, ili se pojavila neka svetlina ili neko zatamnjenje ili je počeo da iritira i pecka, ili se nalazi na nekom mestu koje je podložno iritaciji. To su sve razlozi zbog kojih mora biti uklonjen. Maligni melanom se najčešće javlja u periodu od 40. do 60. godine starosti, a žene češće obolevaju od muškaraca.

Karcinom kože, po pravilu, veoma dugo ostaje lokalizovan. Dešava se, ali retko, da se raširi daleko od centra; čovek baš mora da zapusti brigu o svom zdravlju da bi se ovaj karcinom raširio. Za razliku od melanoma koji je jedan od najmalignijih tumora, karcinom kože u užem smislu reči relativno retko daje udaljene metastaze. Osnovno merilo koliko je neki melanom opasan jeste njegova debljina u milimetrima – što je deblji, to je agresivniji i veća je verovatnoća da će dati udaljene metastaze. Iako je najdostupniji očiglednom dijagnostikovanju, rak kože i melanom imaju osobinu svih ostalih malignih tumora. U početku ne daje nikakve alarmantne signale. Ne boli, ne peče, čak i ne svrbi.

Ove godine u panevropsku preventivnu kampanju Euromelanom, koja daje šansu stanovništvu da jednog dana u toku godine obavi besplatne dermatološke skrining preglede mladeža i da se informiše o faktorima rizika i simptomima melanoma u početnom stadijumu, uključilo se 108 dermatologa iz četrnaest gradova Srbije, a preglede će obaviti 11. maja.

MUŠKI RAKOVI: Stiče se utisak da su "muški rakovi" (bar medijski) nepravedno zapostavljeni. Brojne poznate ličnosti su se odavno uključile u akcije za borbu protiv karcinoma dojke i grlića materice. Neke otvoreno govore o svom iskustvu, a neke pozivaju na pravovremene preglede. Međutim, u Srbiji još uvek ne postoji kampanja u kojoj neki poznati glumac, sportista, muzičar ili političar otvoreno govori o raku prostate ili testisa i time pomaže muškarcima da se odluče da odu na vreme na pregled i pomognu sebi. Rak testisa je nenasledna bolest i, sudeći po statistikama, i u svetu i u Srbiji je malo zastupljen. Najvažniji simptomi su: bezbolno čvorasto otvrdnuće jednog testisa, difuzno zadebljanje čitavog testisa, bol slabog ili srednjeg intenziteta unutar skrotuma ili donjeg dela trbuha.

Za lečenje ove vrste tumora ne koriste se lekovi, već se bolesni testis uklanja kako bi se izbegao recidiv bolesti. Ako je maligni tumor dijagnostikovan, uklanjaju se i limfne žlezde, jer postoji verovatnoća da je bolest i njih napala. Zavisno od vrste tumora sprovodi se hemioterapija ili zračenje da bi se zaustavilo napredovanje bolesti. Utešno je znati da se uklanjanjem jednog testisa ne izaziva neplodnost i da se u intimnom životu ništa ne menja osim ukoliko su zbog tumora uklonjene limfne žlezde, zbog čega može izostati ejakulacija.

Karcinom prostate je problem koji se tiče starije muške populacije, ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama. Jedan od načina na koje čovek može sebi da pomogne u praćenju toga da li se nešto događa sa njegovom prostatom jeste utvrđivanje tumor markera u krvi PSA testom (testom za rano otkrivanje raka prostate). Ukoliko je taj marker u normalnim granicama za čoveka starijeg od 55 godina i ako on ne oseća nikakve smetnje, verovatno i nema karcinom prostate. "Ali ako ima probleme u smislu otežanog mokrenja, nedovoljnog pražnjenja pri mokrenju, ako oseća tup bol u predelu male karlice, ako mu se uradi PSA, postoji velika verovatnoća da ima karcinom prostate", kaže dr Borojević. Karcinom prostate se leči na različite načine, u zavisnosti od stadijuma bolesti. Ukoliko je moguća hirurgija, ona to i rešava. U nekim odmaklijim stadijumima bolesti, hirurgija i zračna terapija imaju iste efekte, a savremeni aparati za sprovođenje zračne terapije omogućavaju da se ona sprovede izuzetno precizno, maltene kao da je tumor uklonjen hirurškim putem.

U celoj priči svetli primer je rak želuca kod koga se beleži smanjivanje smrtnosti za čak 20 odsto i to zato što se u gastroenterologiji u poslednjih deset godina uspešno leči infekcija izazvana bakterijom Helicobacter pylori.

Generalno gledano, broj obolelih od raka raste svuda u svetu, pa i u Srbiji. Prema rečima dr Borojevića, broj obolelih od raka u Srbiji odgovara očekivanjima stručnjaka i prati socijalno-ekonomsku situaciju (i navike i stanje okoline) u kojoj se zemlja nalazi. Ipak, samo mali broj karcinoma je uzrokovan genetskim predispozicijama, pa čak i tada za njih ima rešenja. "Postoje stvari koje čovek može da uradi za sebe – nemojte da pušite, pijte umereno, hranite se zdravo, bavite se fizičkom aktivnošću i redovno kontrolišite svoje zdravlje", savetuje dr Borojević. "Nema smisla da vam poručujem da se ne nervirate."

Koliko se tokom svojih 85 godina nervirao Mihael F., nije poznato. Činjenica je, međutim, da je čovek redovno išao kod lekara.


 

Zdravlje stanovnika Srbije

ANALITIČKA STUDIJA, 1997–2007, koju je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" sproveo 2008. godine.

Upoređujući podatke o smrtnosti od raka prema najučestalijim lokalizacijama malignih tumora i polu, pored navedenih, korišćeni su i podaci EUROPEAN HEALTH FOR ALL DATABASE, World Health Organization – Regional Office for Europe za 2008. godinu, kao i podaci programa GLOBOCAN 2002.

Prema analiziranim podacima, broj umrlih osoba od malignih tumora se tokom poslednje decenije povećao za 20,3 odsto, a standardizovana stopa sa 185,3 na 100.000 stanovnika u 1997. godini na 203,6 na 100.000 stanovnika u 2007. godini. U periodu od 1997. do 2007. godine porasla je stopa mortaliteta od svih malignih tumora, kod muškaraca za 11,7 odsto (od 235,0/100.000 do 262,5/100.000) i kod žena za 7 odsto (od 146,8/100,000 do 157,1/100.000). Sa prosečnom standardizovanom stopom smrtnosti od malignih tumora 192,8 na 100.000 stanovnika, tokom poslednje decenije Srbija se nalazila u grupi zemalja Evrope sa srednjim rizikom umiranja od raka. Najčešći uzroci umiranja i kod muškaraca i kod žena bili su oni maligni tumori koji su bili i najčešći uzroci obolevanja. U periodu od 1997. do 2007. godine došlo je do porasta mortaliteta od svih vodećih lokalizacija malignih tumora kod muškaraca, osim od raka želuca. Standardizovane stope mortaliteta za rak želuca su opale za 20,1 odsto (od 19,1/100.000 do 15,9/100.000). U ovom periodu porasle su stope mortaliteta kod malignih tumora prostate za 32,4 odsto, debelog creva i rektuma za 16 odsto, raka pluća za 15 odsto i pankreasa za 12,4 odsto.

I kod žena je u istom periodu došlo do porasta mortaliteta od svih vodećih

lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca koji pokazuje pad u smrtnosti za 16,7 odsto (od 8,4/100.000 do 7,2/100.000 stanovnika). Tokom posmatranog perioda stope mortaliteta su porasle kod malignih tumora pluća za 43,8 odsto, raka grlića materice za 9,4 odsto, raka dojke za 4,1 odsto i debelog creva i rektuma za 1,8 odsto.

U komparaciji stopa mortaliteta u deset izabranih zemalja Evrope, zapaža se da su stope smrtnosti od gotovo svih vodećih lokalizacija raka kod oba pola među najvišim na starom kontinentu.

Tabele pripremio Mr sc. dr Dragan Miljuš, Centar za prevenciju i kontrolu bolesti, Registar za rak Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Serijski ubica

U javnosti je poznato da je rak pluća posledica aktivnog pušenja duvanskih proizvoda, ali se još uvek nedovoljno uzima u obzir činjenica da rak pluća nastaje i kao posledica udisanja duvanskog dima iz okruženja, što je poznatije pod nazivom "pasivno pušenje".

Postoji čvrst naučni konsenzus svetske javnosti u vezi s tim da izlaganje duvanskom dimu u okruženju izaziva sledeće posledice:

Kod odraslih: koronarnu bolest srca, rak pluća, rak dojke, simptome i bolesti disajnih organa. Kod dece: bolesti i simptome disajnih organa, astmu, poremećaj rasta i razvoja pluća, upalu srednjeg uha, malu telesnu težinu na rođenju, prevremeno rođenje i iznenadnu smrt novorođenčeta.

Duvanski dim je najveći zagađivač u zatvorenom prostoru, u kome se nalazi oko 4000 hemijskih materija, od čega je za oko 250 njih dokazano da su toksične, a za više od 50 materija da izazivaju rak. Samo tri upaljene cigarete proizvedu i do deset puta više čestica nego motor automobila koji radi pola sata. U prostorijama koje su pune duvanskog dima nivo zagađenja je i do 50 puta veći nego u tunelu zakrčenom vozilima.

Istraživanja su pokazala da su nepušači koji žive sa pušačem pod 20–30 odsto većim rizikom da obole od raka pluća. Ako uz to postoji izloženost duvanskom dimu na radnom mestu, rizik je povećan za još 12–19 odsto. Kako je izmerena količina duvanskog dima uvek najveća u ugostiteljskim objektima, pokazalo se da je rizik za obolevanje kod ugostiteljskih radnika dva do tri puta veći nego kod ljudi koji stanuju u zadimljenom prostoru.

Stoga nema dileme, duvanski dim jeste serijski ubica!

Mnogi otrovi koji se nalaze u duvanskom dimu su nevidljivi, sadrže gasove bez mirisa, koji se ne mogu otkloniti ventilacijom ni filtracijom vazduha. Stoga su medicinski stručnjaci i profesionalna udruženja koja se bave ventilacionim sistemima saglasni u tome da ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu i da je jedina delotvorna politika ona koja obezbeđuje da prostor u kome ljudi rade i borave bude u potpunosti bez duvanskog dima.

Iako je kao posledica kontinuiranih kampanja Ministarstva zdravlja i sprovedenih mera i aktivnosti u skladu sa Strategijom i akcionim planom kontrole duvana u Republici Srbiji izloženost duvanskom dimu opala, ona je još uvek veoma visoka. Osmoro od desetoro dece je izloženo duvanskom dimu kod svoje kuće, a sedmoro od desetoro na drugim mestima. Polovina aktivne radne populacije je svakodnevno izložena duvanskom dimu na radnom mestu.

Da bi se smanjio broj obolelih, radno onesposobljenih i umrlih od posledica pušenja i izloženosti duvanskom dimu u Republici Srbiji, uz dosadašnje mere neophodno je primeniti i dve dokazano najdelotvornije mere: povećanje cena cigareta kroz povećanje poreza i donošenje zakona koji će obezbediti prostor bez duvanskog dima na svim zatvorenim radnim i javnim mestima.

Dr Nataša Lazarević, Potpredsednica Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja Republike Srbije

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net