"OTVORENE VENE LATINSKE AMERIKE": Obama sa predsednicima Bolivije, Nikaragve i Venecuele

Trinidad i Tobago, sveamerički samit >

Šarmom protiv levičara

Posle evropskih Barak Obama je uspeo da i lidere latinoameričkih zemalja ubedi da SAD više neće voditi imperijalističku politiku nametanja svoje volje, već da teže ka partnerskim odnosima. Bilo bi preterano reći da su se šefovi država i vlada Južne i Severne Amerike razišli u ljubavi i prijateljstvu, ali se ovolika srdačnost ne pamti. Za početak, svi su ostali do kraja

Od stalnog dopisnika iz SAD

Politički kladioničari su pred prošlonedeljni sveamerički samit u Trinidadu i Tobagu na Karibima bacali novčiće ne bi li dokučili koji će od dvojice predsednika imati najviše medijske koristi od skupa koji od 1994. svake četvrte godine okuplja 34 šefa država i vlada: Barak Obama, kome je ovo prva službena poseta južno od reke Rio, ili predsednik Venecuele Ugo Čavez, neprikosnovena zvezda Latinske Amerike? Neočekivano, najveći dobitnik susreta ove dvojice bio je urugvajski publicista Eduardo Galeano, čiju je knjigu Čavez poklonio Obami. Galeanova knjiga Otvorene vene Latinske Amerike već decenijama se smatra nezaobilaznim štivom za sve izučavaoce Južne Amerike, i po mnogima je svojevrsna levičarska biblija, ali je tek nakon samita postala instant-bestseler. Knjiga čiji je podnaslov znatno rečitiji – "Pet vekova pustošenja jednog kontinenta" – zapravo je katalog svih latinoameričkih tugovanki zbog nemilosrdne eksploatacije kontinenta, što ga samo čini plodnijim tlom za politički procvat populista kakav je i sam Čavez.

Antiameričko raspoloženje na južnoameričkom kontinentu starije je od samog Obame, koji se nije ni rodio kada je Fidel Kastro došao na vlast na Kubi, i koji je bio student dok je Regan suzbijao širenje uticaja sandinista, ali je ono produbljeno tokom dva mandata Obaminog prethodnika (koga je Čavez često nazivao "đavolom" i "magarcem", u zavisnosti od raspoloženja), baš kao i jaz između bogatih i siromašnih. Uticaj globalizacije, uspon Brazila i pojava novih mešetara u regionu, naročito Kine, Rusije i Irana, te globalna recesija koja je zaustavila nagli rast nekih od zemalja, dodatno su zamrsili međusobne odnose u regionu. Rečeno jezikom facebook generacije, "odnosi su komplikovani". "Znam da ćemo morati da pređemo dugačak put da bismo prevazišli decenije nepoverenja", izjavio je Obama na početku trodnevnog samita "ali je važno da počnemo da koračamo ka novom danu."

RUKA RUCI: Za sve one koji pamte prethodni samit u argentinskom letovalištu Mar del Plata pre četiri godine, koji su pored novinarske svite pratile i desetine hiljada gnevnih demonstranata, ovaj peti po redu, u prestonici Trinidada i Tobaga, bio je uspešan sam po sebi, iako nije proizveo nikakve grandiozne zaključke, niti čak zajedničku deklaraciju. Za početak, svi su ostali do kraja, za razliku od prošlog puta kada su američki i brazilski predsednik Džordž Buš i Luiz Inasio Lula da Silva skup napustili pre vremena, a argentinski i urugvajski predsednici su bili toliko zavađeni da nisu ni razgovarali. Bilo bi preterano reći da su se šefovi država i vlada razišli u ljubavi i prijateljstvu, ali se ovolika srdačnost ne pamti.

Za američke konzervativce, srdačnosti je bilo i previše. Obama nije ni stigao nazad u Belu kuću, a republikanska mašinerija, ili ono što je od nje ostalo, proglasila je prijateljsko rukovanje između Čaveza i Obame izdajom američkih nacionalnih interesa. U nedelju, poslednjeg dana samita, konzervativne perjanice smenjivale su se na televiziji Foks optužujući Obamu za lakovernost i snishodljivost pred tiranima, pokušavajući da mu zalepe etiketu "mekušca". "Mene zabrinjava koliko je daleko otišao u izvinjavanju, najpre u Evropi, gde se beskrajno izvinjavao, a zatim i u Meksiku", izjavio je bivši potpredsednik Dik Čejni u intervjuu na Foksu sa Šonom Henitijem, jednim od najagresivnijih desničarskih komentatora, koji nije mogao da sakrije sreću što mu je Obama podario novu temu za njegov televizijski šou.

Obamina prva stanica na putu do Kariba bio je Meksiko, gde je domaćinu Felipeu Kalderonu dao snažnu podršku u borbi protiv narko-kartela i priznao da narko-mafija ne bi bila toliko snažna da sa druge strane reke Rio ne postoji toliki apetit za opojnim supstancama. Uz to, američki predsednik je priznao i činjenicu da je 90 odsto zaplenjenog oružja u Meksiku američkog porekla. "Nemam nameru da se pretvaram da sva krivica leži samo na Meksiku", izjavio je Obama u zajedničkom susretu sa meksičkim predsednikom.

LEVI SAMIT: Od prošlog samita koji je okončan fijaskom, mnogo se toga promenilo. Umesto Buša, na čelu SAD je Barak Obama koji je u južnom susedstvu popularan bar onoliko koliko je njegov prethodnik bio nepopularan, što je potkresalo krila antiamerički nastrojenim liderima regiona. Oni su imali prilike da se istresu i olakšaju dušu optužujući SAD za sve svoje nevolje na mini-samitu koji je par dana ranije organizovao Čavez, okupivši najradikalnije lidere iz regiona. Umerenijem tonu samita pogodovala je i globalna ekonomska kriza koja je prouzrokovala pad tražnje za resursima poput nafte i metala na kojima su mnoge južnoameričke zemlje zasnivale svoj rast. Arogancija se slabo isplati u jeku sveopšte zabrinutosti zbog globalne recesije, koja preti da milione ljudi u najnerazvijenijim područjima kontinenta ponovo gurne u bedu.

Ni Lorens Samers, glavni ekonomski savetnik američkog predsednika, nije krio čuđenje zbog izostanka uobičajenih optužbi na račun SAD, čak i od lidera poput Čaveza, od kojih se tako nešto očekivalo. "Gnev je više bio usmeren na teškoće koje su svima zajedničke, na siromaštvo, finansijsku nestabilnost i usporen rast, nego na SAD."

PRETHODNICA: Za vedriji i srdačniji ton na samitu pobrinuo se i sam Obama, koji je svoju ofanzivu šarma prema jugu započeo čim se vratio sa evropske turneje. Mnogo pre samita u region je poslalo izaslanike da pripreme teren. Za Obamine bilateralne susrete sa nekim od lidera sa kojima do sada nije imao prilike da se lično upozna bio je zadužen iskusni diplomata Džefri Dejvidov, bivši ambasador SAD u Meksiku. Prošlog meseca je u Čileu boravio Obamin potpredsednik Džozef Bajden, koji je prethodno u autorskom članku, objavljenom u brojnim novinama diljem kontinenta, najavio novi ton u odnosima Vašingtona i američkog "bližeg susedstva". Šefica diplomatije Hilari Klinton je boraveći u Dominikanskoj Republici pred početak samita primenila recept koji je s uspehom isprobala tokom svoje turneje na udaljenijim područjima. Recept se sastoji od jednostavne formule – kritički osvrt na određenu politiku iz prošlosti (najčešće iz Bušove ere) koja se pokazala pogrešnom ako ne i štetnom, što je dovoljno da se njeni domaćini, nenavikli na reči samokritike od predstavnika Vašingtona, istope od radosti. "I dalje ćemo tragati za delotvornim rešenjima, jer smatramo da dosadašnja politika nije dala rezultate", izjavila je Klintonova pre nego što se otisnula u suncem okupanu prestonicu Trinidada i Tobaga. Za njene sagovornike ovakve izjave imaju posebnu težinu jer ih ne izgovara samo šefica diplomatije, već i osoba koja je i sama mogla da postane šef najmoćnije države na svetu.

I Obama se latio pera pred polazak na druženje sa liderima iz regiona, odaslavši autorski članak koji je na španskom objavilo tridesetak novina u regionu. Pred sam put dao je iscrpan intervju kanalu televizijske mreže CNN koji se emituje na španskom jeziku. Došlo je vreme da se razgovor izmesti iz tradicionalnih, hladnoratovskih ideoloških podela, glasila je poruka američkog predsednika, gde neće više biti "podređenih i nadređenih". Ovo je u Južnoj Americi odjeknulo kao najava da SAD na region, često zapostavljan od moćnog suseda, ubuduće više neće gledati kao na svoju prćiju.

SAD i KUBA: Obama je najavio da na samit dolazi kao slušalac a ne kao propovednik, što je kasnije i pokazao kada je netrepnuvši saslušao jednočasovnu tiradu nikaragvanskog predsednika Danijela Ortege o američkom imperijalizmu. Tokom panela o demokratizaciji, Obama nije izgovorio nijednu reč, već je brižljivo hvatao beleške.

No, najvažniji fitilj iz tempirane bombe koja je pretila da se rasprsne i samit pretvori u fijasko, Obama je izvukao nekoliko dana pred odlazak na skup, olabavivši sankcije prema Kubi, koje su na snazi bezmalo pola veka. Iako Kuba, koja je na zahtev SAD izbačena iz Organizacije američkih država godine kada se Obama rodio, zvanično nije bila na dnevnom redu samita, sve zemlje regiona namerile su se da je nametnu kao temu. Obamin šarm sam po sebi ne bi bio dovoljan da odobrovolji sagovornike, među kojima, uz sve ideološke razlike, postoji jasna saglasnost da je politika Vašingtona prema Kubi u najmanju ruku besmislena. Nijedan od lidera iz regiona s kojima se sastao pre samita nije propustio da mu to jasno stavi do znanja. "Embargo je stupio na snagu pre nego što smo predsednik Obama i ja rođeni", izjavio je meksički predsednik tokom njihovog susreta pred samit, "a kubanski režim opstaje i dalje. Vreme je da se zapitamo da li je ovakva strategija delotvorna. Ja mislim da nije." Obama je prvi američki predsednik nakon Ajzenhauera koji ima posla sa Kubom bez Fidela Kastra na vlasti. Komandant se povukao prošle godine usled teške bolesti.

Embargo, koji je argentinska predsednica Kristina Fernandez de Kiršner nazvala "anahronim", a Fidel Kastro "genocidnim", i dalje je na snazi, jer američki predsednik sam nema moć da ga ukine – to je stvar Kongresa. Obama je samo olabavio neke od mera koje je uvela Bušova administracija. Amerikancima kubanskog porekla je ukinuo ograničenja vezana za putovanja u postojbinu, pa će oni ubuduće moći da posećuju rođake onoliko često koliko to budu hteli, umesto jednom u tri godine. Takođe, ukinuo je limit na doznake koje imućniji rođaci šalju siromašnoj rodbini, iako je poznato da Kastrov režim sa doznaka skida harač u visini od dvadeset odsto. Kongres razmatra zakon po kome bi mera ograničenja putovanja američkih državljana na Kubu bila potpuno ukinuta. Takođe, Obama je dozvolio američkim telekomunikacionim kompanijama da učestvuju na tenderima, što bi malobrojnim Kubancima koji imaju mobilni telefon omogućilo da lakše razgovaraju sa rodbinom u Americi.

BLOGOM NA KOLUMNU: Fidel Kastro, koji je vlast ustupio mlađem bratu Raulu, naciji se danas često obraća preko blogova, jer ga bolest sprečava da drži govorne tirade, pohvalio je Obamine mere, ali odmah dodao da to ni izbliza nije dovoljno. Vrhovni bloger izazvao je Obamu da u potpunosti ukine "genocidnu blokadu". Ove mere, ma kako bile simbolične, odobrovoljile su i Raula Kastra, koji je tokom "levog samita" u Venecueli izjavio da je spreman da razgovara sa Obamom o "svim pitanjima, uključujući i ona koja se tiču ljudskih prava i političkih zatvorenika".

Ni Kuba više nije u poziciji da se ponaša kao izbirljivi prosjak. Uragani Gustav, Ajk i Paloma su prošle godine opustošili ionako siromašnu ostrvsku zemlju, odnevši, prema nekim procenama, petinu nacionalnog dohotka. Šteta se procenjuje na blizu 10 milijardi dolara. Prinosi duvana, voća i kafe su desetkovani, kao i prihodi od ribarstva i uzgoja živine. Teško je oštećena i elektrodistributivna mreža, uništeno je blizu pola miliona kuća, a najmanje dva miliona ljudi, ili petina stanovništva, ostalo je bez krova nad glavom.

Obama promenom politike prema Kubi nije samo odobrovoljio lidere regiona, uključujući i braću Kastro, već je ispunio i predizborno obećanje dato na Floridi, srcu kubanske emigracije u SAD. Iako među njima i dalje ima dosta tvrdokornih zagovornika čvrste ruke prema Kubi, u međuvremenu su stasale nove generacije političara na Floridi koji su spremni da preispitaju bezrezervnu podršku republikancima koja do sada, bar kada je o Kubi reč, nije dala nikakvog rezultata. Za mnoge mlade Amerikance kubanskog porekla domovina njihovih roditelja je mesto na karti, a ne pitanje života i smrti.

Obama je najavio da daljih popuštanja sankcija neće biti pre nego što Kuba uzvrati nekim gestom dobre volje. Vrata su tek odškrinuta, ali ne i širom otvorena. Jedan ovdašnji komentator primetio je da serija sitnih gestova na relaciji Havana–Vašington podseća na menuet. Proći će još dosta vremena pre nego što se ovaj ples razbukta u strastvenu salsu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> Obama promenom politike prema Kubi nije samo odobrovoljio lidere regiona, već je ispunio i jedno predizborno obećanje

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net