Dosije "Vremena" >

Ofšor destinacije

Prilog poznavanju prirode i društva o poreskim rajevima i zonama "biznisa za nerezidente"

Izgleda da naša deca uče pogrešnu geografiju. Koji odlikaš, na primer, zna gde je Nijue? Ne zna gde da otvori ofšor kompaniju, a hoće da bude lider XXI veka!

U vestima o velikim poslovima i našim velikim skandalima često se pominju mala daleka ostrva (od afere Kolar–Janjušević, do privatizacije "Knjaza Miloša" i spora oko Luke Beograd). Što veće pare, manja ostrvska ofšor država.

Recept je, zapravo, stari. Ofšor praksa je stara kao svet – u antičkoj Grčkoj pomorci su ostavljali robu na pojedina ostrva da ne bi plaćali uvozni porez Atini. Hanzeatski trgovci koji pređu u London bili su u trinaestom veku, za vreme Henrija III, oslobođeni taksi. Godine 1721, američke kolonije su trgovale u Latinskoj Americi da bi izbegle britanske poreze.

Bermude se ponekad proglašavaju za prvi poreski raj, zbog propisa o prvim ofšor kompanijama iz 1935, ali Lihtenštajn je to učinio ranije, 1926, a svi znaju da je prvi poreski raj zapravo bila i ostala Švajcarska.

Naše banke i firme selile su ćerke na ofšor destinacije tokom devedesetih, da bi izbegle sankcije. Bankarka Borka Vučić je jednom izjavila da su naši to naučili od Amerikanaca. Nijedna istraga do sada nije razmrsila tu mrežu.

Kriterijume za definisanje ofšor destinacija najpreciznije su nabrojali Amerikanci, čija administracija tvrdi da preko njih gubi 100 milijardi poreskih dolara godišnje: nema poreza, nema razmene informacija sa strancima, nema transparentnosti, zagarantovana anonimnost, nema zahteva za "supstancijalno lokalno prisustvo", i "ofšor samopromocija" (otuda i mnogo zvezda šou-biznisa na tim mestima, a i turizam je često deo paketa).

KUM III: Na ofšor biznis se gleda kao na težnju ka mestu gde se plaća manji porez (što pozdravljaju liberali), gde je jednostavnija regulacija, gde se traži manje formalnosti, gde su već locirani oni od kojih se može pozajmljivati, gde dolaze oni koji traže zajam, ali i kao na potragu za mestima na kojima je olakšano izbegavanje poreza i pranje novca. Neki od antiterorističkih zakona pominju obavezno pranje novca i "nerezidencijalni biznis" (Bin Ladenova banka u Bahreinu).

Na Vikipediji se može naći konstatacija da je poslovanje preko firmi ćerki zapravo najviše razvio Al Kapone, (ili beše pre njega Majski). Pogled na kartu destinacija takozvanog biznisa nerezidenata budi asocijacije na to kako Toni Montano, kokainski bos, pere pare preko "šel kompanija" u filmu Scarface. Možete se prisetiti i Kopolinog Kuma II, u kome se ilustruje i onaj stvarni skandal iz osamdesetih godina prošlog veka s vatikanskom Banco Ambrosiano...

Poreska pravda (The Tax Justice Network), jedna londonska nezavisna organizacija, smatra da države u svetu u ofšor zonama gube čak 11,5 hiljada milijardi (oni kažu trillion) dolara. Veliki se dure, ali to isto rade. Pritisak se povećava, pa čak i Švajcarska odlučuje da deli bankarske informacije – onda kada se pojavi jaka sumnja na utaju poreza. Na Andoru, Austriju, Lihtenštajn i Luksemburg se vrši pritisak da odluče isto. Neka zapažanja, kao ona u MMF-ovom izveštaju iz 2000. godine, govore kako London, Njujork, ili Tokio mogu da budu opisani kao međunarodni finansijski centri, kod kojih su pravila regulisana i jasna, ali da se i kod njih takođe mogu naći institucije koje su favorizovane.

Neku crnu listu je pravio i samit G20 u pokušaju da obuzda biznis u ofšor zonama. OECD od 2004. skicira međunarodne standarde za transparentnost i razmenu informacija. Početkom aprila 2009. OECD obznanjuje da su Kostarika, Malezija, Filipini i Urugvaj skinuti sa crne liste zato što su odlučili da dele informacije i OECD standarde. Uprkos pozivu francuskog predsednika Sarkozija Hong Kong i Makao to nisu učinili.

Spisak tih poreskih rajeva koji nudimo čitaocu "Vremena" nastao je kompilacijom publikovanih izveštaja OECD-a – o štetnoj poreskoj praksi, MMF-a i FSF-a (Foruma za finansijsku stabilnost, Financial Stability Forum), osnovanog 1999, koji čine ministri finansija i guverneri desetak razvijenih industrijskih zemalja među kojima su SAD, Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija, Australija i Holandija. Korišćena su i saznanja organizacije FATF, akcione grupe G7 protiv pranja novca, koja je za nekooperativne u borbi protiv pranja novca proglasila Bermude, Kajmanska Ostrva, Kukova Ostrva, Dominikansku Republiku, Izrael, Liban, Lihtenštajn, Maršalska Ostrva, Nauru, Nijue, Panamu, Filipine, Sveti Kits i Nevis, Grenadine, ali i Rusiju, iz koje oligarsi iznose novac.

Ta lista ofšor finansijskih centara i "poreskih rajeva" navodi na zaključak da toga ima i u vodećim centrima, ali da je to najčešće biznis dominiona (onih egzotičnijih, među njima), prekomorskih poseda i spornih teritorija.


 

1. Andora u Pirinejima, nema poreza na lične prihode;

2. Andžuan (ili još Ndžuvani i Nžvani), ofšor centar počeo u 2005;

3. Angvila, ili Ostrvo zmija, britanska prekomorska teritorija u Karibima; sada ofšor centar;

4. Antigva u Karibima, u čije su se poznate počasne državljane, po Vikipediji, upisali Armani, italijanski modni kreator, Silvio Berluskoni, italijanski premijer, Timoti Dalton, jedan od filmskih Džems Bondova, Erik Klepton, koji je tamo ustanovio centar za tretman narkomana, fudbaler Andrej Ševčenko, Opra Vinfri, američka televizijska zvezda...;

5. Aruba, u Karibima, van uraganskog pojasa, čiji je BDP u 2007. iznosio 23.831 dolar po glavi stanovnika;

6. Bahami u Atlantiku, jugoistočno od SAD, bez poreza na lične prihode i na nasledstvo;

7. Bahrein, Kraljevstvo Dva Mora u Persijskom zalivu, kažu da je bahreinska International banka, pripadala Osami bin Ladenu;

8. Barbuda, u Karibima, gde biznismeni grade dva mala veštačka ostrva. Vlada u pismu američkom kongresu tvrdi da je kod nje samo režim niskih poreza, a ne "tax haven", poreski raj;

9. Bejrut, koji je svojevremeno imao reputaciju poreskog raja Bliskog istoka, ali je to izmenjeno posle kraha Intra banke 1966, i kasnijeg ratnog stradanja Libana, tradicionalno povezanog s međunarodnom trgovinom, u kome posle rata 2006. bankarski depoziti opet naglo rastu (75 milijardi dolara);

10. Belize, u Centralnoj Americi, jednom deo Carstva Maja. Nema poreza na dobit;

11. Bermuda, gde strane kompanije mogu da imaju specijalni poreski status, ako se na ovoj teritoriji ne bave bankarstvom, ili osiguranjem. Onaj ko nije sa Bermuda, a hoće da kupi kuću, plaća 25 odsto poreza. Moguće je kupiti samo kuće koje vrede više od četiri miliona dolara, tako da porez iznosi više od milion dolara;

12. Britanska Devičanska Ostrva u Karibima, istočno od Portorika. Kažu da je tamo smešteno oko 40 odsto svetskih ofšor kompanija. Nude i 90 odsto izuzeća za prihode iz SAD, i 100 odsto izuzetka za izvesne kvalifikovane obveznike;

13. Kampione d’Italija, italijanska enklava u Švajcarskoj istog naziva kao ona u Italiji, oko jezera Komo;

14. Dablin, po nalazu FSF-a (Financial Stability Forum’s Working Group on Offshore Financial Centers, od 26. maja 2000);

15. Dominikanska Republika, u Karibima, koja je osamdesetih i devedesetih godina XX veka imala visok privredni rast, slobodna trgovačka zona;

16. Džerzi (engl. Bailiwick of Jersey, fr. Bailliage de Jersey), britanski krunski posed između obale Francuske i Engleske, u Lamanšu. Tamo, na Kanalskim Ostrvima, nisu oporezovane strane korporacije ni individue;

17. Džibuti, zemlja na istočnom Rogu Afrike, ima status slobodne zone;

18. Filipini, čija je posleratna istorija bila obeležena privrednim rastom, ali i korupcijom i političkom nestabilnošću;

19. Gana, koja je posle sloma Nkrumahovog panafričkog socijalizma osamdesetih godina XX veka bila zapala u velike dugove;

20. Genzi, blizu Normandije, pod britanskom zaštitom, ali nije deo Britanije, već vlasništvo krune, nije član EU, novi poreski raj VB od marta 2009;

21. Gibraltar od 30. juna 2006. nije više ofšor centar, osim za kompanije koje su registrovane do tog datuma, a i njihovi sertifikati će prestati da važe posle 2010;

22. Grenada, u Karibima, severoistočno od Trinidada i Tobaga, gde su Amerikanci izveli neslavnu Operation Urgent Fury, koju su UN okarakterisale kao flagrantnu invaziju;

23. Guam, u zapadnom Pacifiku, ostrvska državica inkorporirana u SAD;

24. Heligoland, mali nemački arhipelag u Severnom moru;

25. Holandija, za koju važi ono "ali", po izveštaju MMF-a za 2000;

26. Holandski Antili u Karibima, od oktobra 2008. će kao i Ostrvo Čoveka početi da radi na suzbijanju poreskog raja;

27. Hong Kong, koji ne oporezuje kapitalnu dobit;

28. Izrael, nekooperativan što se tiče pranja novca po FATF-u iz 2000;

29. Japan, jeste li čuli za JOM, Japanese ofshore market (?);

30. Kajmanska Ostrva u Karibima, koje je ugledao Kolumbo 10. maja 1503, nemaju poreza na kapitalnu dobit;

31. Kipar, nama poznata ofšor jurisdikcija u okviru EU;

32. Komonvelt Portoriko (španski Estado Libre Asociado de Puerto Rico; engleski Commonwealth of Puerto Rico), jedna od ostrvskih teritorija SAD;

33. Kostarika, skinuta sa indeksa OECD zahvaljujući obećanju da će sarađivati;

34. Kukova Ostrva u Južnom Pacifiku, kao i druge pacifičke državice smanjuju svoju aktivnost poreskih luka pod pritiskom OECD;

35. Labuan, u Maleziji, ostrvo kod Bornea, na kome se nalazi veliko groblje veterana II svetskog rata;

36. Liberija je poznata po liberalnoj registraciji brodova, ali je serija sukoba devedesetih godina XX veka oštetila njenu reputaciju. Nastavila je po starom zahvaljujući prethodnom uspehu, a delimično i zato što je nacionalni registar brodova – dislocirala u Njujork;

37. Lihtenštajn, gde zbog veoma privlačnog poreza na dobit preduzeća i raznih drugih olakšica tamo ima sedište 74.000 multinacionalnih kompanija;

38. London, ofšor zona hanzeatskih gradova, danas "poreski raj", bar tako misle ruski oligarsi, a po izveštaju MMF-ovog Monetary and Exchange Affairs Departmenta, od 23. juna 2000, međunarodni finansijski centar uz jedno "ali";

39. Luksemburg, drugi najveći (posle SAD) centar investicionih fondova u svetu;

40. Makao, od 1999. jedna od dve "specijalne administrativne regije" u Kini, pored Hong Konga, u kojoj je kockanje trenutno u velikoj ekspanziji;

41. Malta, gde akcionari izvesnih kompanija plaćaju manje od pet odsto poreza na prihod od dividendi, a za manje od jedan odsto akcija, nula;

42. Marijanska Ostrva (još Ladronska Ostrva), grupa ostrva u zapadnom delu Tihog okeana, 2400 km istočno od Filipina;

43. Maršalska Ostrva u Pacifiku;

44. Mauricijus, u jugoistočnom Indijskom okeanu, oko 855 km istočno od Madagaskara, gde je živela izumrla ptica dodo, podvrsta golubova; kompanije idu na Mauricijus kako bi izbegle poreze u Indiji na osnovu rupe u ugovoru o izbegavanju dvojnog oporezivanja;

45. Mikronezija, Federalne Države Mikronezije u Pacifiku;

46. Monako, nema taksi na lične prihode;

47. Montserat u Karibima, britanska krunska kolonija;

48. Nauru u Mikroneziji, najmanja nezavisna republika na svetu, nema zvanični glavni grad, prima pomoć od Australije zato što na ostrvu drži azilante koji čekaju da ih Australija primi. Centralna banka Rusije tvrdi da je samo 1998. godine iz Rusije u ovu zemlju prebačeno 70 milijardi dolara. Plaća se samo aerodromska taksa;

49. Nezavisna Država Samoa (samoanski: Malo Sa’oloto Tuto’atasi o Samoa), minidržava u južnom Pacifiku, koja obuhvata veći, zapadni, deo arhipelaga Samoa, pa se zove još i Zapadna Samoa, za razliku od Istočne (Američka Samoa − koja je američka teritorija). Pre sticanja nezavisnosti bila je protektorat UN-a; 50. Nijue, ostrvo u južnom delu Tihog okeana, ima status samoupravne teritorije u slobodnoj asocijaciji s Novim Zelandom, pre sticanja nezavisnosti 1994. bilo je pod američkim tutorstvom;

51. Nivis u Karibima, poznat po šećernom monopolu propalom u Velikoj depresiji dvadesetih godina prošlog veka, gde vlada napetost zbog toga što mnogo biznismena plaća poreze i carinu na Svetom Kitsu, od kog se otcepljuje;

52. Norfolk (Norfolk Island), nema poreza na lične prihode;

53. Novi Zeland, ne oporezuje nove doseljenike u roku od četiri godine, ni kapitalnu dobit;

54. Isle of Man (Ostrvo Čoveka), samouprava u Irskom moru, zavisna od britanske krune, ne oporezuje kapitalnu dobit, sada pokušava da skine ofšor etiketu;

55. Palau, mlada država (1994) u zapadnom Pacifiku blizu Nove Gvineje i Filipina, sa vrlo umerenim porezima;

56. Panama, gde ofšor firme nisu zabranjene, ali se oporezuju ako se bave lokalnom trgovinom;

57. SAD (neke države, posebno Delaver, ali i Nevada i Vajoming, koje nemaju tzv. državni porez);

58. Sejšeli, arhipelag od 115 ostrva u Indijskom okeanu blizu obala Afrike, nazvani po francuskom ministru privrede Žan-Morou de Sešelu, u vreme kada su ih Francuzi okupirali 1756;

59. Singapur, strane poreske službe se žale da izbegava kooperaciju s njima;

60. Švajcarska, poreski raj za strance koji postaju rezidenti pošto o visini poreza pregovaraju s kantonom u kome nameravaju da žive. Kanton Cug (Zug) je popularan, ima oko 6000 holding kompanija;

61. Sveta Lucija, ostrvo blizu Martinika, priznaje krunu Elizabete II, ima dva dobitnika Nobelove nagrade, a jedan od njih je Vilijam Artur Luis, dobitnik nagrade za ekonomiju 1979;

62. Sveti Kits i Nevis ili Sveti Kristofer i Nivis, u Karibima, pod krunom Elizabete II;

63. Sveti Vinsent i Grenadini (St. Vincent and the Grenadines), mala ostrvska država u jugoistočnom delu Karipskog mora, članica Svetske trgovinske organizacije.

64. Tahiti, čije se stanovništvo od 1951. do 2007. povećalo sa 30.500 na 178.133;

65. Tajland, koji je na kraju XX veka imao jednu od najvećih stopa privrednog rasta;

66. Tanger, preko puta Gibraltara, bio je egzotični poreski raj u periodu između prestanka španske kontrole 1945. i formalnog ponovnog uključenja u Maroko 1956;

67. Turks i Kaiko Ostrva, prekomorska teritorija Ujedinjenog Kraljevstva u Atlantskom okeanu, južno od Bahama, dva i po sata avionom od Njujorka, sat od Majamija, tamo ima 15.000 internacionalnih kompanija;

68. Ujedinjeni Arapski Emirati, bez individualnih poreza, a slobodna zona Jebel Ali nema porez za kompanije;

69. Urugvaj, koji nije imao porez na lične prihode, ali su neki uvedeni 2007;

70. Vanuatu, ostrvska republika u južnom Tihom okeanu, arhipelag 1750 kilometara istočno od Australije, najavljuje reformu kako bi se oslobodio stigme zbog toga što je poreski raj.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net