Intervju - Svetlana Vukajlović >

Održivi sistem lečenja

O zdravstvu i globalnoj ekonomskoj krizi, kao i o onome što se u Srbiji preduzima, za "Vreme" govori direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) doneo je prošle nedelje novi Pravilnik o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret zdravstvenog osiguranja. Istovremeno, cene pojedinih lekova su znatno smanjene, a participacija je sa 20 povećana na 40 dinara. Siromašni građani su oslobođeni plaćanja.

Novoj listi lekova prethodilo je usvajanje novih kriterijuma za formiranje njihove cene – ukoliko jedan lek nema dokazanih terapijskih prednosti u odnosu na drugi lek, koji je iz iste terapijske grupe i istog hemijskog sastava, onda ta dva leka moraju imati istu cenu – bez obzira na to da li je prvi brend (original), a drugi generički lek.

Kriterijumi za formiranje cene lekova i suočavanje zdravstvenog sistema sa aktuelnom ekonomskom krizom bili su tema stručnog skupa predstavnika osiguravajućih zavoda za zdravstveno osiguranje država Evropske unije. Na tom skupu, održanom prošlog ponedeljka u Briselu, učestvovala je i direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije Svetlana Vukajlović.

"Prošla su vremena kada se na cenu lekova nije obraćala pažnja i kada su se pojedini medikamenti plaćali više nego što zaista vrede. Zdravstveni fondovi Evropske unije više ne mogu da podnesu rastuće troškove zdravstvene zaštite i traže način da ih svedu na što realniji minimum", kaže Svetlana Vukajlović. "Jedno od ponuđenih rešenja je forsiranje generičkih lekova, jer efekat lečenja ostaje isti, ali je zato lečenje jefitinije."

"VREME": Koliko se u zemljama Evropske unije forsiraju generički lekovi?

SVETLANA VUKAJLOVIĆ: Austrijska ministarka zdravlja je, na primer, donela uredbu po kojoj apoteka može da izda samo najjeftiniji generički lek, odnosno lekar ne može da prepiše brendirani lek ukoliko postoji njegova generička zamena. Čak i ako se lekar ogluši na ovu uredbu, u apoteci su dužni da pacijentu preporuče jeftini generički lek.

U Hrvatskoj su, međutim, za kratko vreme dozvolili da im se svi originalni i generički lekovi nađu na A listi koju finansira državni fond osiguranja, deficitom od 700 miliona kuna, koji se sada pokriva izuzetno skupim participacijama u iznosu od 15 kuna (200 dinara), ili 100 kuna (više od 1000 dinara) za bolnički dan.

Iskustvo Hrvatske pokazuje da pacijent pre ili kasnije mora da plati takav komfor. Njihovi pacijenti su, praktično, na dvostrukom gubitku – em su u samoj zdravstvenoj zaštiti dobili malu korist, em su dobili ogromne dugove koje moraju da plate.

Koliko je Srbija napredovala u stvaranju održivog zdravstvenog sistema u odnosu na ostale države?

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje vodili smo računa da izbegnemo problem koji je pogodio hrvatski zdravstveni sistem i uspeli smo u tome. Srbija ima najnižu cenu statina u Evropi. Brendove i generičke lekove plaćamo po istoj i to najnižoj ceni, ceni generike, a za neke lekove plaćamo sigurno najnižu cenu po dnevno definisanoj dozi u Evropi.

Ja to smatram velikim uspehom.

Pacijenti u Srbiji više ne moraju da se opterećuju izborom između originalnog i generičkog leka?

Tako je. Mogućnost da biraju između generičkog leka i brenda je, nažalost, u praksi često bila zloupotrebljavana – pacijentu je preporučivan original "zato što je bolji" i onda je razliku u ceni doplaćivao sam. Na plaćanje originalnih lekova pacijenti su prošle godine iz svog džepa izdvojili 450 miliona dinara. Primenom novih kriterijuma uspeli smo da smanjimo cene uvoznih "brend lekova", među kojima su i neki lekovi za lečenje dijabetesa, srčane slabosti, za koje su do sada građani plaćali procentualno učešće u ceni. Ti lekovi, koji su do sada bili na listi A1, prešli su na listu A. To znači da će ih RZZO plaćati u celosti i da pacijenti za ove lekove neće morati da izdvajaju svoj novac.

Od kada važi nova lista lekova?

Nova lista lekova stupiće na snagu do polovine februara. Do tada će, nadam se, Vlada Srbije dati saglasnost za to.

Osim nove liste, RZZO je usvojio i nove kriterijume na osnovu kojih se formira cena leka. Na čemu su zasnovani ti kriterijumi?

Osnovni kriterijum za formiranje cene leka je utvrđivanje benefita, odnosno dobrobiti, koju taj lek proizvodi. Ukoliko se naučnim studijama utvrdi da neki lek nema određeni benefit, on ne može biti zastupljen na listi sa većom cenom od istog ili sličnog leka. Zahvaljujući takvom kriterijumu postigli smo obaranje cena brendova i mnogih drugih lekova čime su se stekli uslovi da pacijenti više nemaju procentualno učešće, da Fond za lekove u celosti pokrije troškove, a da srpski zdravstveni sistem bude u rangu sa najefikasnijima u Evropi.

Na osnovu čega se utvrđuje dobrobit koju neki lek proizvodi?

Farmaceutske kompanije same rade istraživanja i naučne studije o svojim proizvodima. Čim istraživanja nisu nezavisna, možete posumnjati u verodostojnost njihovih rezultata.

Prednosti lekova koje se u takvim studijama navode su često diskutabilne, jer kada farmaceutska industrija dokazuje svoje prednosti, ona to čini kroz kliničke studije, obično dizajnirane tako da prikažu veću prednost od realne. Studije koje ne pokažu bolje osobine leka, međutim, sklone se u stranu i o njima se ne govori. Ima i slučajeva kada se nigde ne istaknu nuspojave lekova, koje često mogu da izazovu teže posledice nego što mogu doprineti lečenju neke bolesti.

Velika Britanija je prva evropska država koja je uvela institucionalno, nezavisno utvrđivanje dobrobiti koju neki lek proizvodi. Stručnjaci sa britanskog Instituta NICE preporučuju fondu zdravstvenog osiguranja koje će lekove finansirati, a koje neće i te preporuke su za fond obavezujuće. Slične agencije za procenu medicinskih tehnologija sada su zastupljene i u Kanadi, u Australiji i u Nemačkoj. Ako te bogate zemlje razmišljaju o tome šta je realno finansirati iz budžeta, a šta nije, onda tek mi, kao siromašna zemlja, moramo razmišljati na takav način, jer zdravstvo se može finansirati samo iz realnih izvora.

Na osnovu čijih studija će se u Srbiji određivati terapijske prednosti lekova?

Mi ne možemo i ne treba da radimo nezavisne studije, to je skupo, ali možemo se pouzdati u sud drugih. Naš prag bi trebalo da bude mnogo niži nego što je prag Velike Britanije, ali mi smo pošli od toga da ako Velika Britanija kaže da neki lek za njihove uslove nema opravdanje da se finansira iz fonda, onda ga svakako nećemo finansirati ni mi.

Pacijenti u Srbiji imaju utisak da su svi lekovi koje dobiju na recept besplatni, ne razmišljaju o tome ko i kako te lekove plaća, a realno, Fond to sve mora platiti proizvođačima lekova jer lekove niko neće dati besplatno. RZZO potroši 22 milijarde dinara godišnje za lekove koji se prepišu na recept, osam milijardi za lekove koji se izdaju u bolničkim ustanovama a 2,2 milijarde samo za citostatike najnovije generacije koji su izuzetno skupi.

Uprkos svemu, opšte je mišljenje da osiguranici za zdravstveno osiguranje izdvajaju mnogo, a da zauzvrat dobiju malo.

Ako sagledamo stvari realno i bez loših emocija i vidimo koliko smo kao pojedinci stvarno izdvojili a šta smo dobili, većina nas će zaključiti da je dobila više nego što je izdvojila. Naravno, većina nikada nije koristila zdravstvene usluge, ali to je suština solidarnosti na čemu i počiva državno zdravstveno osiguranje.

Privatno osiguranje koje se trenutno nudi na tržištu, paralelno sa državnim, za više novca nudi manje prednosti.

Sve nepoverenje u državni sistem zdravstvenog osiguranja potiče od neinformisanosti. Tokove novca u RZZO-u ne zna samo onaj ko ne želi da ih zna, zato što se sve nalazi na našem sajtu – apsolutno sve prilive i odlive plaćanja možete pratiti dnevno, mesečno, kako želite. Činjenica je da zdravstvo košta, da doktori moraju da dobiju plate i da RZZO samo za plate zaposlenih, medicinskog i nemedicinskog osoblja u zdravstvu izdvoji oko 80 milijardi dinara godišnje, za naknade bolovanja izdvoji sedam milijardi, za lekove 30 milijardi, a moraju se platiti i druga medicinska sredstva, zavodi za javno zdravlje, rehabilitacioni centri... U Srbiji se godišnje pruži desetine miliona usluga u državnom zdravstvu, milion ljudi se leči u bolnicama, 77 miliona kutija lekova se izda na recept. To sve neko mora da plati, a mi u Fondu RZZO-a zaduženi smo da sredstvima osiguranika raspolažemo na najracionalniji mogući način. Zato ćemo ostvariti uštedu gde god je to moguće.

Govoreći o uštedi, kakva je godina pred RZZO-om?

Za pacijenta je najbolje da mi u Zavodu budemo racionalni i da ne dajemo suviše široka prava koja prevazilaze naše mogućnosti, jer će to kad-tad doći na naplatu, a sve će se prelomiti preko leđa pacijenata.

Mnogo toga se može unaprediti i sistemski rešiti. Ponudićemo neka rešenja za ovo nepotrebno preusmeravanje pacijenata na privatnu praksu, pokušaćemo da upravljamo listama čekanja, pokušaćemo da podignemo nivo zdravstvene zaštite u jedinicama za infarkt i u jedinicama za moždani udar širom Srbije, imaćemo veliku akciju za dijabet, radićemo na unapređivanju informisanosti pacijenata. Ima mnogo planova koji se mogu realizovati bez velikog dodatnog novca u budžetu, ali uz bolju organizaciju i angažovanje svih raspoloživih kapaciteta.

Mi u RZZO-u ovu situaciju sa ekonomskom krizom dočekujemo spremni. Nemamo prenete dugove, imamo mali deficit koji se može izdržati, tako da možemo da se nosimo sa ovom krizom i da osiguranicima obezbedimo makar ovaj nivo zdravstvene zaštite koji su do sada imali. O istinskim poboljšanjima ćemo pričati tokom godine.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net