Ekonomska kriza i IT kompanije >

U tunelu, usred mraka

Koliko je stanje na domaćem IT tržištu loše, kako se spasiti i kada će sve da prođe

Uzalud su vodeći domaći analitičari i predstavnici kompanija na okruglom stolu "IT tržište, informatikom protiv recesije" redom ponavljali da naše tržište informacionih tehnologija "neće pasti, već će samo da raste manjom stopom". U pomalo oronuloj sali Privredne komore Srbije zabrinuti slušaoci sumornih lica – uglavnom predstavnici domaćih IT firmi i IT menadžeri – glasnije su čuli fijukanje vetra kroz dotrajale prozore.

Glasine kažu da su mnoge vodeće srpske firme, što distributeri kompjuterske opreme, što prodavci, već zapali u velike probleme i dugove. Obim pretpraznične prodaje daleko je ispod očekivanog, i to je prvi očigledan znak krize. Novembar i decembar oduvek su u ovim firmama važili za period kada posla i prodaje ima "preko glave" i kada se nadoknađuju gubici ili pojačava skroman profit uobičajen tokom letnjih godišnjih odmora. Zato su mnoge firme unapred napunile svoje lagere očekujući "bum" koji nikako da dođe.

SAČUVATI ŽIVCE: Rast srpskog tržišta informacionih tehnologija ove godine biće između 12 i 20 odsto, tri puta manji u odnosu na 2007, rekao je na okruglom stolu, koji je organizovalo Društvo informatičara Srbije i Privredna komora Srbije analitičar Milovan Matijević. Prema njegovim podacima, u poslednjem kvartalu (oktobar–decembar), "prema optimističnoj proceni", rast će biti pet odsto. Prema pesimističnoj, a na osnovu analize preliminarnih podataka petnaestak najvećih distributera, moguće je da će zabeležiti i pad od oko 15 odsto. Matijević je nekoliko dana ranije rekao da su ti isti distributeri samo u oktobru izgubili više od dva miliona evra i da takav trend može da dovede do "urušavanja nekoliko desetina informatičkih preduzeća koja će biti pritisnuta kratkim rokovima naplate i ogromnim gubicima iz negativnih kursnih razlika".

Milovan Matijević dodaje da će sledeće godine srpsko IT tržište biti u "blagom porastu". Njegova prognoza je da će od januara do septembra iduće godine biti "sezona zatišja" i zato preporučuje firmama da taj period iskoriste za ulaganja u nove projekte i spajanje kompanija, tj. ukrupnjavanje sektora. Njegova druga preporuka odnosi se na distributere IT opreme: "Sačuvajte živce zbog usporene naplate i pritiska banaka."

Direktor Majkrosofta Srbija, Vladan Živanović kaže da "ono što osećamo poslednjih mesec-dva samo su turbulencije", a da prava kriza tek dolazi. U Majkrosoftu će se, kaže Živanović, nastaviti trend rasta, ali ne onakav kakvom su se nadali. On dodaje da je u Srbiji mnogo bolja situacija u odnosu na neke zemlje u regionu u kojima su IT tržišta zabeležila pad. "Najgora kriza će nas zahvatiti u drugom kvartalu 2009, dok u drugoj polovini iduće godine očekujemo rast i izlazak iz krize", prognozirao je direktor Majkrosofta. Preporuka Petra Kočovića iz poznate analitičarske kuće Gartner, jeste da za to vreme vlasnici IT firmi smanje troškove u najvećoj mogućoj meri i da pažljivo i svakodnevno prate kretanje na tržištu.

BEZ PANIKE: Vladan Živanović,...

OSMEH NA LICE: "Ideja koja vlada među ekonomistima a i u široj javnosti jeste da su perspektive za razvoj Srbije poljoprivreda i energetika, što je za mene uvek bila enigma", rekla je na okruglom stolu ministarka za telekomunikacije Jasna Matić. "Poljoprivreda je nešto što se u celom svetu subvencioniše, a energetika je nešto što mi nemamo", rekla je ministarka, objašnjavajući da se o IT-ju veoma malo priča i da nije na spisku oblasti od kojih javnost očekuje pospešivanje razvoja zemlje. Ona smatra da IT mora da postane jasna tema u javnosti i da njegov razvoj mora da postane prioritet.

Reč optimizam, kao i poruka da je ova kriza zapravo "šansa za IT sektor u našoj zemlji" više puta su ponovljeni na ovom okruglom stolu. IT firmama je preporučeno da u periodu recesije, osim što treba da uštede i reorganizuju svoje poslovanje kako bi smanjile troškove, istovremeno pokušaju da zadrže tržište, kupce, proizvode i konkurentnu prednost. Kako to postići, vlasnicima koji su već u dugovima do guše, niko nije mogao preciznije da objasni.

...Jasna Matić...

Zbog svakodnevnih svetskih vesti o hiljadama otpuštenih radnika i drastičnom smanjenju ulaganja i profita, čak i u firmama koje poslednjih nedelja i meseci nisu bile toliko pogođene krizom, zavladala je panika. Pojedine velike međunarodne kompanije još ranije su preduzele mere štednje, ali čini se da je i tamo zavladala panika koja se prenela na njihove predstavnike u Srbiji, zabrinute za svoja radna mesta.

Prema tim vestima, takozvana potrošačka elektronika još se prodaje, mada uglavnom ona manje luksuzna i, po mogućstvu, na popustu. Posledice se u velikom svetu još previše ne osećaju, ali šta će biti kada podignu cene za nas ionako luksuznih proizvoda? Čak i bez ove krize prodaja kompjuterske opreme u Srbiji nije lak posao. Kao tržište sa donedavno velikom stopom rasta (37 odsto u 2007. godini), Srbija je u fokusu velikih proizvođača koji se utrkuju sa mnogobrojnim i šarolikim proizvodima. Na sve to, prodavaca tih proizvoda ovde ima izuzetno mnogo i oni su zato i ranije bili prinuđeni da se međusobno utrkuju spuštanjem cena. Niko ne kaže da je domaći IT u tunelu, a ni da li on ima svetlo na kraju.


 

Elektronski potpis

Premijer Mirko Cvetković postaće vlasnik prvog elektronskog potpisa našeg e-governmenta u četvrtak 18. decembra, najavila je ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić na međunarodnoj konferenciji "Smart e-government 2008". Ustanova ovlašćena za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata potpisa je Javno preduzeće "Pošta Srbije", koja je s izdavanjem sertifikata počela 2004, pre nego što je donet prvi Zakon o elektronskom potpisu.

Elektronski sertifikat će pomoći državi da uredi i učini efikasnijim razne registre koji su do sada manje ili više bili neuređeni, kao što su birački spiskovi, penzioni i PIO fond. Ovo bi trebalo da bude od pomoći i građanima, kojima bi ta dokumenta mogle da budu dostupna – naravno, uz korišćenje zaštitnog PIN koda, smart kartica, itd. Pošto je komunikacija preko interneta nebezbedna, potrebno je da se podzakonskim aktima, striktnim procedurama i kontrolom osigura bezbednost korišćenja državnih javnih informacionih fondova, da se definišu ovlašćenja za posedovanje opreme, rukovanje, smeštaj, pristup, nadzor...

Inače, premijer Republike Srpske Milorad Dodik stavio je prvi elektronski potpis 25. novembra 2008 na stotoj, jubilarnoj sednici Vlade RS. Potpisao je Uredbu o nosiocu slova elektronske sertifikacije za organe državne uprave u RS.

U Sjedinjenim Američkim Državama tzv. e-government koristi se od decembra 2000. za nekih 500 formulara koje građani mogu koristiti onlajn.

M. M.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net