Intervju - Vuk Jeremić, Ministar spoljnih poslova >

Nema pijace na kojoj se Kosovo trampi za Evropu

"Ako bi nas stavili u neprijatnu situaciju da moramo da biramo između EU i Kosova, morali bismo da kažemo "ne" bilo čemu što predstavlja kršenje našeg demokratskog poretka"

Dok teku pregovori Srbije sa UN o definiciji statusa Euleksa, neke zapadne zemlje pokušavaju da miniraju povratak Srbije na međunarodnu scenu u velikom stilu, a komisija Evropske unije podnosi ne baš pohvalan izveštaj o Srbiji – o čemu u ovom broju piše dopisnik "Vremena" iz Brisela – ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić govori o uspesima, ciljevima i nadama srpske diplomatije. Nakon svih političkih turbulencija ove godine i uz probleme sa sudstvom, korupcijom, finansijskom kontrolom i tempom donošenja zakona neophodnih za ubrzavanje evropskih procesa i nesuglasica sa većinom zemalja EU oko statusa i budućnosti Kosova, ministar očekuje da će Srbija do kraja 2009. dobiti status kandidata. U slučaju da bude primorana da bira između Evrope i Kosova, Srbija će se odreći Evropske unije.

"VREME": Euleks se uveliko razmešta po Kosovu dok Srbija osporava legalnost prisustva evropske misije. Dokle se stiglo u pregovorima i sa kime Beograd zapravo pregovara?

VUK JEREMIĆ: Što se tiče međunarodnog administrativnog prisustva u bilo kom delu sveta, pa tako i na Kosovu, Povelja UN-a je prilično jasna. Jedino Savet bezbednosti ima mandat da definiše sastav i aranžman bilo koje civilne misije. SB je 1999. dao mandat UNMIK-u na osnovu rezolucije 1244. Naš stav je da samo SB može da odobri bilo kakvu rekonfiguraciju međunarodnog prisustva na Kosovu. Mi apriori nemamo ništa protiv, ukoliko ona ne zadire u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. To znači da međunarodna misija mora da bude statusno neutralna i da ne sprovodi plan Martija Ahtisarija. Generalni sekretarijat UN-a je naš jedini sagovornik na temu rekonfiguracije UNMIK-a. Ti razgovori još traju i pune saglasnosti i dalje nema. Ali, ja se nadam da ćemo je na kraju postići. U tom slučaju taj predlog će u formi izveštaja generalnog sekretara UN-a ići pred SB i Srbija će onda zatražiti od SB potvrdu tog aranžmana. Ukoliko ne budemo došli do sporazuma koji ispunjava sve naše ulove, Srbija neće pristati na bilo kakvu rekonfiguraciju međunarodnog prisustva na Kosovu i u tom slučaju SB neće dati svoju saglasnost. Tada samo UNMIK ostaje kao legalna međunarodna misija na Kosovu. Sednica SB-a je trebalo da se održi 7. novembra, ali s obzirom da stavovi još nisu usaglašeni, ta sednica će biti odložena.

Srbija, znači, i dalje računa na podršku Rusije u Savetu bezbednosti?

Da. Stav Rusije se nijednog trenutka nije menjao. Ono što je prihvatljivo za Srbiju Rusija će da podrži, a ono što nije, Moskva će blokirati u Savetu bezbednosti.

Ali valjda se nešto pita i EU s obzirom da je to evropska misija koju plaćaju zemlje EU-a?

Mi smo načelni dogovor sa Ujedinjenim nacijama postigli još pre nedelju dana. Međutim, izgleda da su neke zemlje članice SB-a doživele taj dogovor Srbije i UN-a kao nešto što je za njih neprihvatljivo. Te zemlje su izvršile pritisak na UN, tj. na sekretarijat UN-a, da donekle revidira svoj stav. Rezultat te parcijalne revizije stava UN je da smo i dalje u procesu pregovora. Što se tiče Srbije, taj proces može da se završi ili ispunjenjem naših uslova, ili blokadom u SB-u. Naši uslovi su veoma racionalno definisani, konstruktivni i u skladu sa Ustavom Srbije.

I albanske institucije na Kosovu i većina zemalja EU-a smatrale su da bi dolazak EU bio "tačka na i" nezavisnosti Kosova. Nisu li tu interesi Srbije u potpunoj suprotnosti sa interesima većine država članica Unije?

Naša politika prema Kosovu je, naravno, suprotstavljena politici zemalja koje su Kosovo priznale kao nezavisnu državu. To nas, međutim, ne sprečava da nastavimo konstruktivne razgovore sa željom da pronađemo prihvatljiv modalitet saradnje uprkos razlikama. Mi imamo svoju pregovaračku platformu koju je odobrila Skupština i mi našu politiku prema Kosovu nećemo menjati. Ja mislim da smo mi do sada bili prilično otvoreni i fleksibilni u potrazi za rešenjima prihvatljivim za sve, ali neke crvene linije jednostavno ne možemo i nećemo da pređemo. Mi prostora za manevar koji bi išao izvan okvira Ustava Srbije nemamo.

Koliko je realno da Srbija sledeće godine dobije status kandidata?

Mislim da je to dostižan cilj. Evropska integracija predstavlja centralni strateški prioritet ove vlade. Jedina politička prepreka na tom putu je puna saradnja sa Haškim tribunalom, a ova vlada je pokazala spremnost da tu svoju domaću zakonsku i međunarodnu obavezu u potpunosti ispuni. Ja verujem da će put ka punopravnom članstvu biti ubrzan. Mi veoma dobro sarađujemo sa Češkom i Švedskom koje će predsedavati EU tokom 2009. godine. Da bi Srbija dobila status kandidata, mora da se složi svih 27 članica EU-a. Mi taj konsenzus za sada nemamo, ali zadatak naše diplomatije upravo i jeste da stvori okolnosti u kojima je moguće da dođe do konsenzusa oko ubrzavanja puta Srbije u EU.

Koliko politika očuvanja Kosova i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije usporava proces priključenja EU-u?

U ovom trenutku naša politika prema Kosovu ne usporava Srbiju na njenom putu ka punopravnom članstvu u EU. Mi ćemo učiniti sve da nikada ne dođe do ukrštanja ta dva procesa. Zvanična politika i Beograda i Brisela je da su to dva razdvojena procesa. Situacija bi se veoma zakomplikovala kada ne bi bilo tako.

Da li vi mislite da je realno očekivati da Srbija postane članica EU-a ukoliko se ne regulišu odnosi između Beograda i Prištine?

Ja se nadam da ćemo mi naše odnose regulisati na način prihvatljiv za obe strane.

Da li se vi onda nadate da će se vlada u Prištini odreći nezavisnosti?

Mislim da je to pogrešan ugao posmatranja. Mi očekujemo da na Međunarodnom sudu pravde postignemo uspeh, tj. da sud utvrdi da jednostrano proglašena nezavisnost Kosovu nije u skladu sa međunarodnim pravom. Takvo mišljenje međunarodnog suda će Srbiji omogućiti da u potpunosti blokira pokušaj potvrde suvereniteta "Kosova", tj. da se "Kosovo" učlani u bilo koju međunarodnu organizaciju, i zaustaviće konačno proces priznavanja. Na taj način će "Kosovo" ostati u nekom trajno nedefinisanom statusnom stanju. Onda će Priština biti pred izborom ili da ostane u tako nedefinisanom položaju ili da ponovo sedne za pregovarački stol.

Vi zaista verujete da je moguće pomiriti stavove Beograda i Prištine o statusu Kosova?

Priština se uz podršku određenog broja zemalja opredelila za jednostrano proglašenje nezavisnosti. Na nama je da učinimo sve da pokažemo da to ne vodi do ostvarenja njihovih ciljeva. Ako tu uspemo da postavimo branu, stvorićemo okolnosti u kojima bi mogao da se obnovi pregovarački proces i na kraju dođe do rešenja koje je prihvatljivo za sve.

Koliko je bitan izveštaj komisije Evropske unije o Srbiji koji nije baš naročito povoljan?

Veoma je bitan. Ali s obzirom na to koliko je 2008. bila turbulentna za Srbiju i region uopšte, taj izveštaj je i te kako pozitivan. Mislim da će naredna godina biti lakša, da će to biti godina ubrzavanja naših evropskih integracija.

Zašto su, po vašem mišljenju, Crna Gora i Makedonija priznale Kosovo samo dan nakon što je Generalna skupština UN-a ovlastila Međunarodni sud pravde da svoje mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosovova?

Po meni, tu nema nikakve dileme. Tajming je izabran tako da minimizira efekat istorijskog uspeha Srbije u Generalnoj skupštini UN-a. Ta pobeda Srbije je globalno važna, jer se uspostavio standard kako na miran način, kroz međunarodne institucije mogu da se rešavaju slični problemi. Sa dubokim žaljenjem konstatujem da su naši susedi odlučili da budu deo pokušaja unižavanja ovog rezultata srpske diplomatije koji je sasvim sigurno predstavljao najambiciozniji poduhvat naše zemlje od osnivanja pokreta nesvrstanih. Oni koji su izgubili na glasanju pokušali su da uzvrate udarac, nažalost uz pomoć naših suseda. Zato je Srbija reagovala na jasan i rezolutan, ali diplomatski način.

Ako su Crna Gora i Makedonija i pored izričitog upozorenja Srbije priznale Kosovo na pritisak nekih zapadnih zemalja, da li baš to ne pokazuje koliko su oko Kosova u suprotnosti interesi Srbije i većine zemalja EU, čiji bi član Srbija htela da postane?

Ponavljam, neke zemlje EU-a imaju po pitanju Kosova različite stavove od Srbije. Neke zemlje, s druge strane, imaju identična gledanja kao Srbija. Mi ćemo nastaviti da se borimo diplomatski i politički za ostvarivanje naša dva najvažnija spoljnopolitička cilja, a to su integracija u EU i očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Da li će Srbija u jednom trenutku morati da bira između EU-a i Kosova?

Učinićemo sve da ne dođemo u takvu situaciju. Mi ne možemo da trgujemo Kosovom da bismo ušli u EU. Naš ustav je donet na demokratski način, on je jasan i obavezuje nas na očuvanje teritorijalnog integriteta u okviru naših međunarodno priznatih granica. Mi bez gaženja našeg ustava, a samim tim i demokratskog poretka, ne bismo mogli da promenimo našu politiku prema Kosovu. Ukoliko bi nas ipak stavili u tako neprijatnu situaciju, morali bismo da kažemo "ne" bilo čemu što predstavlja kršenje našeg demokratskog poretka.

Da li će posle otkazivanja gostoprimstva ambasadorima Crne Gore i Makedonije Srbija da preduzme još neke mere protiv tih zemalja i da li će se ubuduće otkazati gostoprimstvo ambasadorima svih država koje budu priznale Kosovo?

Što se tiče Crne Gore i Makedonije, mislim da smo reagovali na adekvatan način. Što se tiče eventualnih daljih mera koje Srbija može da primeni prema njima, one nadilaze nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Nakon odluke UN-a da predmet Kosova preda Međunarodnom sudu pravde, nemamo drugog izbora nego da svako priznanje Kosova u ovom periodu shvatimo kao pritisak na sud. Mi ćemo, znači, nastaviti sa ovom politikom, ali i ne očekujemo da će u narednom periodu doći do nekog značajnijeg talasa priznavanja Kosova.


 

Kriza i scena

Da li svetska finansijska kriza utiče na spoljnopolitičku scenu?

Finansijska kriza je svakako pokazala koliko je svet povezan, koliko je prostor postao nedeljiv. Što se tiče ekonomije i finansija to je sada postalo sasvim jasno, ali i politička događanja su povezana. Kriza na Kavkazu, na primer, i te kako je uticala na uspeh naše inicijative na Generalnoj skupštini UN-a. Upozoravali smo da će priznavanje nezavisnosti Kosova, uz pokušaj da se to proglasi za jedinstven slučaj, otvoriti Pandorinu kutiju, što se i dogodilo. Mi smo, međutim, ponudili model rešavanja koji stavlja tačku na eventualni domino efekat secesija podržanih od ekstremnih aktera bilo gde na svetu. Za tu inicijativu smo dobili veoma visok stepen podrške u Generalnoj skupštini UN-a i time smo se, što je veoma važno, vratili na radar međunarodne politike.

Pakao u avionu ili šta

Rekli ste da ste na jednom od mnogobrojnih letova čitali Danteov Pakao. Šta zaista čitate u avionu?

Pokušavam da pratim važna međunarodna događanja u svim delovima sveta. Svet je postao globalizovan prostor u kome nešto što se dešava u jednom delu i te kako ima uticaj na događanja u drugom. Pre svega čitam političke analize. Ponekad imam vremena i za beletristiku.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net