Međuvreme

Mediji: "Politika" i politika

Upravni odbor Politike AD pokrenuo je na sednici održanoj 22. septembra inicijativu da se raspiše konkurs za novog glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista "Politika". Predsednica UO Politike AD Sonja Liht izjavila je da je inicijativa pokrenuta na zahtev Skupštine preduzeća "Politika novine i magazini" (PNM), u kojoj jednak broj glasova imaju predstavnici srpske strane i nemački suvlasnik Vestdojče algemajne cajtung (VAC).

"Mi smo insistirali da se raspiše konkurs i da o kandidatu za glavnog urednika i o njegovom programu mora da se traži mišljenje redakcije", rekla je Sonja Liht. Na mestu glavnog i odgovornog urednika nalazi se Ljiljana Smajlović, a prema proceduri u preduzeću "Politika novine i magazini" urednika imenuje generalni direktor. U izdanju od utorka 23. septembra, "Politika" je objavila da se član UO Politike AD Matija Bećković prethodne večeri javio redakciji i rekao da on, Emir Kusturica i Predrag Mihajlović, koji je istovremeno i član Skupštine osnivača PNM-a, nisu prisustvovali jučerašnjoj sednici, kao i da na dnevnom redu koji im je bio poslat pre nje nije bila tačka o izboru novog glavnog urednika. Zaista, kako "Vreme" saznaje, ove tačke nije bilo na dnevnom redu koji je dostavljen članovima Upravnog odbora, ali je o promeni glavnog i odgovornog urednika raspravljano pod tačkom "razno".

Istog dana, na sajtu ovih dnevnih novina objavljeno je i saopštenje generalnog direktora PNM-a Srđana Janićijevića u kom je istaknuto da "nikakva inicijativa – bilo od poslovodstva, bilo od Skupštine osnivača zajedničkog preduzeća – nije podneta Skupštini osnivača preduzeća Politika novine i magazini niti Upravnom odboru Politike AD." Janićijević je u saopštenju podsetio da po važećim aktima preduzeća, imenovanje i razrešenje glavnog i odgovornog urednika spada u nadležnost generalnog direktora preduzeća "Politika novine i magazini", a da skupština zajedničkog preduzeća daje saglasnost na predlog za imenovanje ili za razrešenje, a preovlađujući glas o ovom pitanju imaju predstavnici domaćeg osnivača – Politike AD.

Iako je u ovom saopštenju jasno istaknuto da nije bilo nikakvih zvaničnih inicijativa za promenu glavnog i odgovornog urednika, Janićijević na nekoliko mesta priznaje da je neformalnih razgovora bilo: "Proteklih meseci obavljeno je više neformalnih razgovora, kako sa predstavnicima osnivača tako i sa predstavnicima društveno-političkih grupacija iz vladajuće koalicije. Prvi su po formalnom pravu, a drugi po ustaljenoj srpskoj praksi pokretali temu personalnih rešenja koja se odnose na uređivačku politiku najuglednijeg lista u Srbiji", kaže Janićijević.

O ideji da se glavni i odgovorni urednik bira putem javnog konkursa uz mišljenje, ali ne i uz saglasnost redakcije, generalni direktor PNM-a kaže da bi mogla predstavljati novu dobru praksu i da će odmah po prijemu odluke Upravnog odbora Politike AD, poslovodstvo zakazati sednicu Skupštine zajedničkog preduzeća i doneti odluke koje su u interesu dobrog poslovanja preduzeća. O glavnoj i odgovornoj urednici "Politike", Janićijević kaže: "Lično i profesionalno sam ponosan na napredak koji je naše uredništvo napravilo u proteklom periodu sa Ljiljanom Smajlović na čelu, kolegijumom i ostalim članovima tima. Iako su propusti životna stvarnost, napredak je očigledan." Međutim, on dodaje i sledeće: "Promene su normalna i poželjna pojava. Svaka promena nabolje u svakom poslu je dobrodošla. Naš cilj je da pomognemo poljuljanom srpskom društvu u učvršćivanju napuklih temelja i da se učimo da ponovo mislimo svojom glavom. ‘Politika’ je stub na koji se danas možemo osloniti bez rizika da padnemo. Ko god da vodi ili uređuje ‘Politiku’ danas ili u budućnosti – mora da ima isti zadatak. ‘Politika’ jeste naš nacionalni ponos, a njen razvoj i očuvanje – obaveza su za sve", zaključuje Janićijević.

Povodom Janićijevićevog saopštenja, predsednica UO Politike AD Sonja Liht kaže za "Vreme" da ne želi da ulazi u polemiku sa Janićijevićem, ali, da joj se čini da on pokušava da se "opere": "Poslovodstvo preduzeća ‘Politika novine i magazini’ jeste od nas tražilo da pokrenemo inicijativu za izbor glavnog i odgovornog urednika putem javnog konkursa. Insistiram da to nije naša, već njihova nadležnost i da mi takvu inicijativu ne možemo da pokrenemo sami, već samo na njihov zahtev." Lihtova kaže da UO nije pokrenuo inicijativu za promenu glavnog i odgovornog urednika, već za izmenu postojeće procedure njegovog izbora: "Mi samo hoćemo da proceduralno uredimo situaciju koja je sve, samo ne sređena. Tražićemo i da se direktor Politike AD bira na javnom konkursu jer ni to do sada nije bio slučaj."

Komentarišući sve što se u vezi sa njenom mogućom smenom dešava poslednjih dana, glavna i odgovorna urednica "Politike" Ljiljana Smajlović kaže za "Vreme" da je zbunjena time što se o izboru glavnog i odgovornog urednika govori kao da na tom mestu trenutno nema nikoga: "Gospođa Liht o izboru novog urednika govori kao da sam ja umrla. Kao neko ko nastupa u ime demokratije, pored toga što ima obavezu da na transparentan i demokratski način postavi novog urednika, ima obavezu da na isti način smeni starog." Ističući da očekuje da joj se kaže šta to u njenom dosadašnjem radu nije valjalo i koji su razlozi za njenu smenu, Smajlovićeva kaže da je način na koji je sve urađeno ponižavajući i da tu manjka dostojanstva: "Nepristojno je otvarati konkurse za već popunjena radna mesta. Ne može se sa ljudima postupati kao da ne postoje ili kao da su koferi koje prosto možete izneti ispred vrata." Ona ne osporava Upravnom odboru pravo da je skloni sa mesta glavnog i odgovornog urednika "Politike", ali insistira na tome da čuje razloge za smenu i smatra da namere Upravnog odbora nisu časne, jer se, u suprotnom, o glavnom i odgovornom uredniku ne bi raspravljalo pod tačkom "razno", već bi to pitanje bilo uvršćeno u dnevni red.

S druge strane, Sonja Liht insistira na tome da ovo nije udar na Ljiljanu Smajlović: "Mi ne smenjujemo Ljiljanu Smajlović, samo pokrećemo novu proceduru koja će biti transparentna. Niko ne dovodi u pitanje rad gospođe Smajlović, ali, ona nije izabrana na javnom konkursu, pa i ona može da se javi na njega."


19/09/2008

Ponovo radi knjižara

Jedna od najstarijih knjižara u Srbiji, kragujevačka knjižara Svetlost, ponovo je otvorena posle skoro šest meseci pauze u radu. Slučaj ove knjižare jedan je od retkih u kom su građani odneli pobedu u borbi sa lokalnim vlastima i krupnim kapitalom. Nakon privatizacije Trgovinskog preduzeća "Srbija", u čijem je vlasništvu objekat u kom se nalazi knjižara, novi vlasnik nije planirao da zadrži njegovu namenu. Gradu sa skoro 200.000 stanovnika, šest fakulteta i deset srednjih škola pretila je opasnost da ostane bez poslednje knjižare. Međutim, grupa pisaca, slikara, novinara i drugih poznatih Kragujevčana pokrenula je peticiju za ponovno otvaranje knjižare. Za mesec dana, koliko je akcija trajala, sakupljeno je više od 20.000 potpisa. Peticija je predata Skupštini grada na razmatranje, ali, pre nego što je stigla na red, novi vlasnici su odlučili da izađu u susret građanima i zadrže namenu objekta. U Svetlost se uselila beogradska izdavačka kuća Stilos. Knjižaru je otvorio pisac Vidosav Stevanović, koji je rekao da grad bez knjige i knjižare često znači i grad bez pisaca, a da je Kragujevac za dlaku izbegao takvu sudbinu.


23/09/2008

Uklanjanje krajputaša

Prema novom zakonu o bezbednosti u saobraćaju spomenici "krajputaši" uskoro će biti uklanjani. Pomoćnik ministra za infrastrukturu zadužen za sektor bezbednosti saobraćaja Dragan Jovanović izjavio je da je novi zakon usklađen sa evropskim standardima, i da će "krajputaši" biti uklanjani milom ili silom. "Na osnovu novog zakona o bezbednosti saobraćaja u Srbiji, sve porodice koje su kraj puteva u Srbiji postavljale spomen-obeležja na mestima gde su njihovi najmiliji stradali u saobraćajnim nesrećama, moraće da uklone te krajputaše. Ukoliko to ne učine, onda će biti uklonjeni na drugi način uz određene mere protiv onih koji budu ignorisali ovu zakonsku obavezu", rekao je Jovanović za "Glas javnosti". On je istakao da se predstavnici Srpske pravoslavne crkve "u potpunosti slažu" sa uklanjanjem krajputaša. Kao jedan od razloga za uklanjanje krajputaša on je naveo i "činjenicu da izazivaju negativne asocijacije kod vozača koji ih uočavaju kraj puta i makar i nakratko skreću njihovu pažnju što može biti uzrok nastanka saobraćajnih nesreća".


 

























Borba za životnu sredinu

Istraživanje agencije Nilsen sprovedeno na blizu 30.000 ispitanika u preko 50 zemalja pokazalo je da se u akcije države polaže najviše nade kada je reč o borbi sa globalnim zagrevanjem i klimatskim promenama, pa se tako na samom vrhu liste nalaze kontrola emisije štetnih gasova od strane države i ulaganja u razvoj naučno-tehnoloških dostignuća koja bi pomogla u očuvanju životne sredine. Stanovnici Južne Amerike prednjače u stavu da je kontrola globalnog zagrevanja u rukama državnog vrha, dok stanovnici Severne Amerike smatraju da su reciklaža i lična inicijativa pojedinaca najefikasniji načini.

Broj nedelje

Da bi građani Srbije bili u mogućnosti da od polovine naredne godine putuju bez viza, parlament mora do kraja ove godine da usvoji 15 zakona. Sporost u usvajanju zakona i njihovoj primeni i kašnjenje sa izdavanjem novih putnih isprava, glavni su razlozi kašnjenja. Na izjašnjavanje poslanika čekaju zakoni o zaštiti državne granice, strancima, agenciji za borbu protiv korupcije, zaštiti podataka o ličnosti, sprečavanju diskriminacije (koji je još u pripremi), kao i zakoni kojima se potvrđuju međunarodne konvencije.


Komentari:

Danka Dragić, bivši novinar "Politike"


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net