Dečja kičma i stopala >

Škola do bola

Pre desetak godina, zbog bolova u leđima su kod lekara odlazili stariji od četrdeset godina, a danas nije retko da se na tegobe žale i deca i mladi. Indikativan je podatak da više od 60 odsto četrnaestogodišnjaka ima loše držanje tela. Takozvani "sedeći način života" glavni je krivac što se degenerativne promene kičme javljaju sve ranije

Kada ste poslednji put izmerili torbu koju vaš osnovac ponese ujutru u školu? Ako je upravo pošao u prvi razred i ima između prosečnih 20 i 25 kilograma, prema preporukama lekara njegova torba bi trebalo da teži između 2 i 2,5 kilograma. Međutim, u osnovnim školama u Srbiji skoro da je nemoguće ostvariti ovu "zlatnu proporciju", po kojoj težina đačke torbe ne bi smela da premaši 10 odsto težine učenika. Uprkos dvema radikalnim reformama školstva sprovedenim posle 2000. godine, rezultati sistematskih pregleda pokazuju da se "higijena kičme" kod đaka u Srbiji nije nimalo poboljšala. U prvoj dekadi XXI veka, koju je Svetska zdravstvena organizacija proglasila Decenijom kostiju i zglobova, đak u Srbiji još tegli torbu koja je teška između četiri i devet kilograma. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" će i ove godine objediniti rezultate sistematskih pregleda koji se obave na skoro pola miliona dece u Srbiji. Prema poslednjim nalazima, sakupljenim pre dve godine, loše telesno držanje uočeno je kod 28 odsto dece, dok svako osmo dete ima deformaciju kičmenog stuba. Oko pet odsto dece boluje od kifoze, sedam odsto od skolioze, a lordoza je dijagnostikovana kod 0,3 odsto pregledane dece. Deformiteti stopala, najčešće prouzrokovani problemima sa kičmom, javljaju se kod čak 13 odsto dece.

Zakon o udžbenicima još nije završen, pa nije regulisano pitanje standarda za njihovo štampanje. Izdavači se stoga, vođeni željom za profitom, često odlučuju da udžbenike štampaju na kvalitetnom papiru i opreme tvrdim povezom. Jelena Ivanović iz Službe za odnose sa javnošću Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva objašnjava da se Zavod prilikom pripreme i štampanja udžbenika isključivo pridržava plana i programa koje propisuje Ministarstvo prosvete i sporta, a koji je usvojen od strane Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije. "Za štampanje jednobojnih udžbenika Zavod koristi najlakši papir, od 70 grama, a za četvorobojne od 80 grama. Ukoliko bi papir bio lakši, stranice bi bile providne, a tekst nečitljiv. Poslednjih nekoliko godina su nastavnici imali primedbe na to što su udžbenici za strane jezike inostranih izdavača bili odštampani na daleko kvalitetnijem papiru, tzv. sjajnom kunstdruku. Želeći da ostanemo konkurentni, Zavod je za određene udžbenike ponudio upravo takav papir, ali je to uticalo i na njihovu težinu. Od svih izdanja Zavoda, samo je bukvar u tvrdom povezu. Inače, od ove godine se vraćamo šivenom povezu, koji je najkvalitetniji", objašnjava Jelena Ivanović.

Ipak, na početku svake školske godine roditelji i učitelji upozoravaju da su đačke torbe neprimereno teške. Ove jeseni u Srbiji ima 78.477 đaka prvaka. Pored udžbenika, u njihovim torbama se nalazi raznovrsni školski pribor – plastelin, bojice, flomasteri, a ovih dana u nekim školama deca nose i kestenje, jer uče o jeseni. Nedavno je redakciji domaćeg dnevnog lista stiglo pismo majke jednog prvačića, koja je nadležnima uputila sledeće pitanje: "Interesuje me šta će prvom razredu udžbenik iz likovnog i muzičkog, kada oni ne znaju da čitaju?"

Mirjana Ilić, sekretar Saveza učitelja Srbije, kaže da prema važećem zakonu učitelji nisu u obavezi da predaju po svim udžbenicima, već da poštuju nastavni plan i program. "Učitelji biraju udžbenike u skladu sa svojim pedagoškim pristupom. Bilo bi poželjno da sve škole imaju ormariće u kojima bi učenici mogli da ostave knjige. Međutim, to zavisi od finansijskih mogućnosti same škole, tačnije od lokalne samouprave. Učitelji su ipak najviše odgovorni za to šta će deca nositi u torbi. Teške torbe najčešće imaju đaci učitelja koji se ne pridržava rasporeda časova", kaže Mirjana Ilić. Savesni učitelji su nedavno merili težinu torbi svojih učenika. Uočeno je da je u trećem razredu školska torba teška već preko četiri, a u petom razredu čak 4,5 kilograma.

(NE)OBAVEZAN SPORT: Pre desetak godina, zbog bolova u leđima su kod lekara odlazili stariji od četrdeset godina, a danas nije retko da se na tegobe žale i deca i mladi. Indikativan je podatak da više od 60 odsto četrnaestogodišnjaka ima loše držanje tela. Takozvani "sedeći način života" glavni je krivac što se degenerativne promene kičme javljaju sve ranije. U ne tako davnoj prošlosti, roditelji nisu mogli decu da nateraju da dođu kući sa igrališta. Danas mališani nakon višesatnog sedenja u školskim klupama kod kuće ne mogu da se odvoje od kompjutera i televizora. Što bi rekao Ljubivoje Ršumović, "malo radnem/onda sednem/lezi lebu/da te jednem".

Udruženje vaspitača Beograda je u aprilu ove godine sprovelo istraživanje o fizičkoj aktivnosti dece, na uzorku od 1592 mališana predškolskog uzrasta i učenika četvrtog i osmog razreda osnovnih škola u prestonici. Utvrđeno je da deca pred televizorom dnevno provode od 30 minuta do šest sati, najčešće gledajući emisije koje nisu primerene njihovom uzrastu. Za kompjuterom deca provedu još otprilike jedan sat dnevno. Polovina mališana trenira neki sport, a roditelji dece koja se ne bave sportom su kao najčešće razloge tome navodili nedostatak sredstava i sportskih terena ili otvorenih igrališta u blizini.

Milka Andrić, pomoćnica ministra prosvete i sporta za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, smatra da je prema novom nastavnom planu i programu za osnovne škole, koji je donet pre šest godina, mnogo urađeno po pitanju zdravlja školske dece. "Ranije su učenici osnovnih škola imali časove fizičkog vaspitanja dva puta nedeljno, a sada imaju tri puta, jer je uveden obavezan izborni sport. Drugo je pitanje zašto mnoga deca najveći deo časa fiskulture uglavnom sede u salama. Za to je odgovoran nastavnik", objašnjava Andrićeva.

Beograd ima 38 sportskih centara, što praktično znači da svaka gradska opština ima bar jednu sportsku halu. Međutim, u prestonici još ima škola koje nemaju fiskulturne sale ni sportske terene, dok samo tri osnovne škole u Beogradu imaju bazen – "Nikola Tesla" u Rakovici i dve novobeogradske škole, "Branko Radičević" i "Laza Kostić". Milka Andrić kaže da su u Ministarstvu prosvete i sporta izdvojena sredstva za obnovu fiskulturnih sala u nekoliko škola u Srbiji, ali da finansijsku pomoć školama moraju pre svega obezbediti lokalne vlasti.

UZROCI I POSLEDICE: Među uzrocima deformiteta kičme i stopala kod dece i odraslih, najčešći su nepravilno držanje tela, nedostatak fizičke aktivnosti, nošenje prekomernog tereta i nepravilna ishrana. Spominju se i kratkovidost, levorukost, loša osvetljenost, neodgovarajući školski nameštaj (naročito visina školske klupe), kao i genetska uslovljenost. Dr Petar Dinić, specijalista fiziolog i doktor hiropraktike sa američkom licencom, smatra da je najveći uzročnik poremećaja kičmenog stuba nepravilno držanje tela, jer je ono prisutno tokom celog dana. Istog mišljenja je i dr Ljubica Nikčević, lekar u Bolnici za prevenciju i lečenje cerebrovaskularnih oboljenja "Sveti Sava" i član Udruženja fizijatara Srbije. Doktorka upozorava da se broj školske dece sa deformitetom kičme povećava s godinama starosti. "Svaki četvrti srednjoškolac ima neki od oblika deformiteta kičme, dok je kod svakog desetog reč o težem obliku poremećaja, što zahteva da nose pomagala za poboljšanje statike kičme, kao što su ortoze i mideri. Kod radno sposobnog stanovništva je stanje još alarmantnije, jer skoro svaka druga odrasla osoba ima različite poremećaje u leđima, kukovima ili stopalima", kaže dr Nikčević.

Kritični period za nastanak poremećaja kičmenog stuba je period adolescencije, od 12. do 18. godine, zbog intenzivnog rasta dece. Interesantno je da se kod devojčica tog uzrasta deformiteti javljaju dva puta više nego kod dečaka. Lekari ne znaju pouzdan uzrok tome, ali se sumnja da se devojčice namerno pogrbljuju, jer se stide karakteristika ženstvenosti koje dobijaju u periodu puberteta. Najčešći deformiteti kičme kod dece su kifoza (iskrivljenje kičme unazad, povećana okruglina leđa, nalik na grbu), skolioza (krivljenja kičmenog stuba na levu ili desnu stranu, na rendgenskom snimku kičma formira oblik nalik na latinično slovo "s"), njihova kombinacija – kifoskolioze i lordoza (kičma gubi prirodnu zakrivljenost i postaje gotovo ravna, može da se javi u vratnom ili lumbalnom delu kičme). Na deformisanoj kičmi se kod dece i mladih u poslednje vreme javljaju i degenerativne promene, a u težim slučajevima i kardiovaskularne smetnje. Dr Nikčević objašnjava da je lečenje uvek individualno, kao i da terapija podrazumeva odgovarajuće fizičke vežbe. "Nažalost, veliki broj pacijenata vežba samo u bolnici, a kada dođu kući, prestanu sa njima. Može se reći da se samo 20 do 35 odsto njih pridržava terapije kod kuće", smatra dr Nikčević.

Naravno, preventiva je i ovde mnogo bolja od terapije i ovo pravilo važi za sve uzraste, a ne samo za mališane. Kako stručnjaci joge kažu, čovek je mlad onoliko koliko mu je mlada kičma.


 

Saveti

Higijena kičme od rođenja

"Deca i odrasli moraju da steknu svest o svojoj kičmi, jer se jedino tako dolazi do pravilnog držanja tela. Decu treba naučiti kako da stoje, kako da sede, kako da nose đačku torbu i kako da ih motivišemo da rade vežbice za kičmu. Kada uspostavimo tzv. higijenu kičme, odnosno svest o položaju svog tela, dovoljne su vežbe od svega nekoliko minuta dnevno", kaže dr Predrag Dinić. Prema savetima lekara, na radnoj stolici treba sedeti blago rastavljenih nogu, neznatno izbačenog sakralnog dela kičme, napred iskošene karlice, uzdignute brade i sa rukama na naslonu. Spavanje na stomaku je loše za kičmu, jer je glava okrenuta u stranu i dodatno opterećuje vratni deo. Zato je bolje ležati na leđima ili na boku, na srednje tvrdom dušeku, uz tanak jastuk ili bez njega. Dobra đačka torba ima dva široka kaiša za ramena, kao i dodatni kaiš za struk. Nije veća od širine leđa deteta, nije iznad nivoa ramena i nije ispod nivoa struka. Kada je reč o nošenju školske torbe, njena težina ne sme da premašuje deset odsto težine deteta. Mora se nositi na leđima, ona ne sme da visi. Treba da pokušamo da je što više rasteretimo, da ne nosimo nepotrebne stvari. Torba mora da se nosi pravo, naramenice treba da budu uz ramena, kako ih torba ne bi vukla unazad.

Svakodnevna fizička aktivnost

Stručnjaci upozoravaju da deca ne bi trebalo da sede pred televizijom ili računarom duže od sat i po. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, školarci bi trebalo da budu fizički aktivni najmanje jedan sat dnevno.

Primerene vežbe

"Svako kretanje je dobro, ali nije nužno da svaki dan radimo vežbe koje dugo traju, da bismo sačuvali zdrava leđa. Važno je da ojačamo leđne mišiće, što ne znači da već u početku treba da podižemo teške tegove. Plivanje je izuzetno dobro, jer voda rasterećuje kičmu. Dok plivamo, naša kičma je pod deset puta manjim pritiskom nego kada hodamo", objašnjava dr Dinić. Među sportovima koji pogoduju kičmenom stubu se izdvaja i pilates, koji prevashodno razvija fleksibilnost mišića i zglobova. Takođe, pilates vežbe jačaju svest o pravilnom disanju i poravnavanju kičme, odnosno jačanju unutrašnjih mišića trupa, što je od velikog značaja za ublažavanje i preventivu bolova u leđima.

Pravilna ishrana

Radi očuvanja vitalnosti skeletno-mišićnog sistema, neophodno je unositi belančevine životinjskog porekla, namirnice bogate kalcijumom, kao i vitaminima A, D i C. Tu spadaju mleko i mlečni proizvodi, zeleno povrće (spanać, brokoli, kelj), mahunarke, meso od ribe (naročito lososa i sardina) i voće (posebno narandže i bademi).

Akcijom do zdravlja

Svet

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro dva miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su izazvane fizičkom neaktivnošću. Inicijativom "Kretanjem do zdravlja", započetom 2002. godine, predviđeno je podizanje nivoa svesti o značaju fizičkih aktivnosti, kao i informisanje o načinima na koji fizička neaktivnost može da dovede do nebezbednog seksa, nasilja i zloupotrebe droga. Inače, 2006. godine je ustanovljen Svetski dan kičme, koji se obeležava 16. oktobra.

Ministarstvo prosvete i sporta RS

U pripremi je zakon o udžbenicima koji će, između ostalog, propisati standarde za težinu školskih knjiga. Neka rešenja koja zavise od novca a koja bi mogla da doprinesu manjem opterećenju dečjih leđa – recimo, ormarići u školama za ostavljanje udžbenika – prepuštena su lokalnoj vlasti. Ministarstvo, ipak, izdvaja sredstva za obnovu fiskulturnih sala u jednom broju škola.

Nacionalni investicioni plan Srbije

Prema Tabeli o rasporedu sredstava za 2007. godinu, objavljenoj na sajtu Nacionalnog investicionog plana Republike Srbije, 147 projekata Ministarstva omladine i sporta mogli bi da direktno doprinesu većoj fizičkoj aktivnosti mladih: sedam projekata izgradnje i rekonstrukcije bazena, 26 projekata za sportske hale i fiskulturne sale i 110 za otvorene sportske terene i dečja igrališta lokalnog značaja.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

Preko mreže koju čine 23 okružna instituta i zavoda za javno zdravlje i 159 domova zdravlja u Republici Srbiji, "Batut" realizuje nacionalne programe promocije zdravlja. U saradnji sa Fakultetom za sport i fizičku kulturu i Udruženjem stručnjaka za rekreaciju, Institut "Batut" već dve godine svake subote na Košutnjaku organizuje rekreativno savetovalište. "Tim lekara i profesora sa DIF-a na početku trim-staze na Košutnjaku stoji na raspolaganju građanima koji žele da provere svoje zdravlje i da se testiraju na fizički napor ili da dobiju savete o pravilnoj rekreaciji i ishrani. Odziv građana je vrlo dobar. Od stotinu ljudi, koliko ih otprilike dođe svakog vikenda na trim-staze na Košutnjaku, oko trećina porazgovara sa našim stručnjacima. Sledeću veliku akciju posvećenu promociji zdravog života imaćemo 27. septembra, povodom Svetskog dana srca", kaže dr Đurđa Kisin, načelnica Centra za promociju zdravlja pri Institutu.

Lokalna samouprava

Gradski centar za fizičku kulturu u Beogradu sprovodi tridesetak raznih programa u cilju razvijanja sportskog duha kod građana, pa se tako na "starom DIF-u" tokom cele godine organizuju besplatni rekreativni programi za decu i odrasle. Broj ovih akcija se povećao nakon sprovedenog istraživanja Asocijacije sportskih centara Srbije, sa početka ove godine, kada je utvrđeno da među decom uzrasta od prvog do četvrtog razreda samo 4,37 odsto nema nijedan defekt. U Kikindi je pre nekoliko godina otvoren Korektivni centar za osnovce koji imaju probleme sa deformitetima leđa, stopala ili gojaznošću. U ovom centru mladi profesori fizičkog vaspitanja Aleksandar Mišković i Predrag Kovačević redovno vežbaju sa školarcima. Idejni tvorci projekta su profesor doktor Mičurina Berara, član Opštinskog veća zaduženog za sport i dr Dragana Pakaški, koji su ustanovili da u pogledu deformiteta više nema razlike između seoske i gradske dece. Čak 60 odsto dece u kikindskim osnovnim školama ima neki vid telesnog deformiteta.

Asocijacija za hiropraktiku Srbije

Udruženje će uskoro pokrenuti akciju sa ciljem podsticanja zdravih navika kod školske dece. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom prosvete, Asocijacija će upućivati nastavnike kako da izvode lake vežbe sa decom koje ne traju duže od minut ili dva, a mogu puno da pomognu ako se rade redovno.

Asocijacija "Sport za sve"

U saradnji sa Fakultetom za sport i fizičko vaspitanje i Udruženjem stručnjaka za rekreaciju Beograda, ovo udruženje promoviše inicijativu "Kretanjem do zdravlja". Prospekti sa uputstvima i savetima za građane koji žele da poboljšaju svoje zdravlje i fizičke sposobnosti kroz pešačenje, trčanje, vožnju bicikla, vežbanje u stanu ili kancelariji trebalo bi da doprinesu povećanju broja rekreativaca koji će usvojiti preporuku Svetske zdravstvene organizacije da je neophodno vežbati svakoga dana.


Komentari:

Mirjana Ilić, učitelj, dipl. pedagog, sekretar Saveza učitelja Srbije


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net